Arhiva

Miladin Pantelić: Prepuna linija

Грађанин НН је од стране МУП оптужен за непрописно претицање на “пуној линији“, због чега му прети казна и забрана вожње од најмање три месеца. Вреди напоменути да је у питању (често помињани) “обични“ грађанин (civis ordinarius), који ће заиста бити кажњен и остати без дозволе. Они други, који нису “обични“, тај проблем немају. Поменути “обични“ грађанин спори свој грех, …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Kako u praksi izgleda najavljeno povećanje penzija

  Преузето са портала: http://novaekonomija.rs/pri%C4%8De-i-analize/kako-u-praksi-izgleda-najavljeno-pove%C4%87anje-penzija Svaki penzioner sa penzijom na nivou prosečne srpske plate, jedne od najnižih u Evropi, u proseku je za tri godine, umesto unucima, dao državi oko 1.800 evra Trenutni suficit budžeta Srbije iznosi oko 550 miliona evra, izjavio je saradnik londonskog Instituta za ekonomske poslove dr Vladimir Krulj. Otprilike toliko uzeto je penzionerima od kada je …

Pročitajte Još »

Dragan Radović: Bilo bi smešno da nije žalosno: Srbija na petom mestu po opterećenju najnižih zarada!

У последњих годину дана више пута и са различитих места чује се предлог  о смањењу оптерећења зарада и увођењу прогресивног  опорезивањa истих. Наизглед сасвим исправан предлог који у пракси функционише у већини западних земаља са много развијенијом економијом од наше. Црв сумње у „позитивне“ намере ових предлога јавља се када погледамо ко су предлагачи:  Налед, Унија послодаваца, заговорници неолибералног концепта  …

Pročitajte Još »

Dragan Radović: Država štiti utajivače poreza

http://www.carsa.rs/drzava-stiti-utajivace-poreza/ Дневни лист Данас пренео је 18.05. 2016.године следећу вест: „Удружење пореских саветника Србије поднеће захтев Министарству правде да убудуће лимит за подношење кривичних пријава у случају пореске утаје не буде 150.000 динара, већ пет милиона динара, одлучено је на Конгресу пореских саветника у Аранђеловцу.“ Фантастична вест! Утајивачи  ће у будуће бити заштићени, закон ће их чувати!!! Преведено у УС …

Pročitajte Još »

Dragan Radović: Gubici srpske privrede

Nešto tu ne štima… Portal Makroekonomija objavio je sledeću vest: „Prema podacima Ministarstva finansija u periodu januar-septembar, u odnosu na isti period 2014. godine, primanja budžeta su povećana za 67,9 milijardi dinara, izdaci su smanjeni za 34,8 milijardi dinara, pa je budžetski rezultat popravljen (smanjen deficit) za 105,7 milijardi dinara. Najveći rast priliva imali su neporeski prihodi (za 49,7 milijardi …

Pročitajte Još »

Dragan Radović: Telekom smo verovatno izgubili, a EPS?

http://www.koreni.rs/telekom-smo-verovatno-izgubili-a-eps/ Telekom smo verovatno izgubili, da li je i EPS na istom putu… Poslednjih godina mnogo puta smo slušali priče o našim najvećim javnim preduzećima koja godinama posluju sa gubitkom, Srbijagasu i Železnicama Srbije. Sve češće kao gubitaš se pominje i EPS. Kako je moguće da naše najveće javno preduzeće, umesto da pravi dobit od više stotina miliona evra godišnje, …

Pročitajte Još »

Dragan Radović: Iznošenje novca iz zemlje najveći uzrok nelikvidnosti srpske privrede!

Добијени кредити Како је могуће да 8 милијарди евра добијених кредита за непуне три године није довољно да поправи неликвидност у земљи? Економска ситуација у Србији је катастрофална. Многи стручњаци процењују да ће бити још гора, много је параметара који наводе на овакве закључке, понајвише неликвидност привреде. НОВЦА НЕМА НИ ЗА „ЛЕК“. Иоле разуман привредник пита се како је могуће …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Nesagledive posledice produženja životnog veka (objavljeno u Novom Magazinu)

Dug život – san ili mora čovečanstva   2050. godine u svetu će živeti dve milijarde ljudi starijih od 60 godina, od kojih 400 miliona u tzv. četvrtom životnom dobu preko 80 godina. Među njima od Alchajmerove bolesti, najgoreg oblika demencije, bolovaće 100 miliona ljudi za čije će zbrinjavanje godišnje biti potrebno najmanje 50 bruto društvenih proizvoda Srbije ili čitav …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Iz Rečnika srpske tranzicije (III)

Aukcijski čekić Prve aukcije u procesu privatizacije, održavane u zgradi Privredne komore Srbije na Terazijama, pratio sam sa velikim profesionalnim uzbuđenjem. Dramaturgija tih događanja, ispred i iza zavese, delovala mi je veoma inspirativno. Sva ta lica lažnih i pravih kupaca, stvarnih i fiktivnih vlasnika, samostalnih strelaca i članova konzorcijuma, ovlašćenih i samozvanih posrednika i predstavnika, lica pobednika i gubitnika, špijuna, …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Iz Rečnika srpske tranzicije (II)

Brisel Evropska unija je loša za individualne slobode i slobodno tržište, ali je dobra za birokrate koji postaju još moćniji. Brisel je prisvojio veliku ideju slobodne trgovine između suverenih država, birokratizovao je i od jednog divno heterogenog kontinenta stvara jednoumlje. Kad čovek pogleda regulacije EU o bananama, svinjama i paradajzu, ne zna da li da plače ili da se smeje. …

Pročitajte Još »

Branislav Krivokapić: Iz Rečnika srpske tranzicije (I)

Dinkić Mlađan Čovek sa kojim sam uradio najviše intervjua u karijeri. I lepo se proveo na nekoliko žurki. Pa ipak, kad god bi se sreli, rukovao bi se sa mnom kao da se tek upoznajemo. S profesionalne strane Mlađina uzdržanost mi je odgovarala, s ljudske osećao sam se malo glupo. Ne bih da budem patetičan, ali kad vam neko u …

Pročitajte Još »

Siniša Milutinović: OSNAŽIVANJE PRIVATNOG SEKTORA KROZ JAVNI(SEKTOR)

Gotovo da ne prođe jedan dan a da ekonomski dijagnostičari, analitičari, i novinari ne naglase da su naši kolosalni problemi-nezaposlenost, mala zaposlenost, veliki javni dug, veliki budžetski deficit, veliki broj radnika u javnom sektoru, broj penzionera koji premašuje broj radnika, mali broj industrijskih radnika. Naime, retko nakon dijagnoze dođe do predloga rešenja, a kada do toga i dođe- kao „ …

Pročitajte Još »

Dragan Radović: PROFESORSKI LOBI I POREZ NA IMOVINU

U ponedeljak 31.03.2014. godine istekao je rok za prijavu poreza na dobit pravnih lica. Po prvi put za obracun poreza osnovica ce biti trzisna vrednost imovine,, sa primenom stope do 0,4%. Vrednost imovine po zonama odredjivale su lokalne samouprave, mahom na osnovu zelja koliko im novca u kasi treba. Primer Cacka: ceo grad sa okolinom je zona 1, m2 hale …

Pročitajte Još »

Dejan Simić: Po zakonu jaceg: Sve ce to narod pozlatiti!

Šiptarima Kosovo, Srbiji ušteda, rezervistima šipak. Vuk sit, a ovce ko ovce – bleje   Međunarodni sud u Strazburu napravio je presedan poništavajući sopstvenu odluku. Drugostepeno veće uvažilo je žalbu Srbije na prvostepenu presudu da rezervistima koji su branili zemlju 1999. godine mora da isplati dnevnice. Obrazloženje suda je da rezervisti nisu iscrpli sve zakonske pravne lekove koji im nudi …

Pročitajte Još »

Miša Ivanović: DRUŠTVO (prvi deo)

(teorija kolektivnog dejstva)   Dugo se smatralo da je država jedina sposobna da proizvodi javna dobra. Uengleskoj ekonomskoj literaturi se dugo provlačio primer, da nema države ko bi gradio svetionike. Ronald Coase je istraživao tu temu i utvrdio da ni jedan svetionik u Engleskoj nije napravila država, gradili su ih udruženja trgovaca, mornara, mesno stanovništvo…, i predavali državi na upravljanje. …

Pročitajte Još »

Miša Ivanović: ALTERNATIVE

Pri postojanju transakcionih troškova, ne možemo dostići paraoptimalno stanje, uvek će nastajati ravnoteže koje će biti daleke od optimalnih, ali znajući za to mi stalno imamo mogućnost da sistem u budućnosti dovedemo što bliže optimumu. Ronald Couse nam je objasnio i postojanje spoljnih efekata. Efekti koji utiču na ugovor nezavisno od želja ugovornih strana i teksta ugovora. Lep primer je …

Pročitajte Još »

Miša Ivanović: Sile trenja u ekonomiji

(Troškovi transakcija) U institucionalnoj ekonomiji postoje dva pojma koja treba objasniti. Transformacioni procesi: prirodne objekte uz pomoć tehnologija pretvaramo u proizvod ili jednostavno proizvodnja. Transakcioni troškovi: su procesi koji se dešavaju u institutima, promet roba, bankarska delatnost, sprovođenje zakona, ideologija, religija, troškovi pregovaranja, skupljanja informacija…, i svi oni koštaju. Ova dva procesa utiču jedan na drugi nekada se i poklapaju …

Pročitajte Još »

Miša Ivanović: INSTITUTI

(zakoni, norme, običaji… i institucije) Reč institut ću koristiti kako bi njom zamenio sve reči iz podnaslova. Ona će označavati zakone, običaje kao i institucije koje sprovode zakone, to su i ideologije, religija, tradicija… Znajući da su ljudi skloni kršenju pravila, institute smo stvorili da bi ih naterali da ih se drže. Ima dva načina da nateramo ljude da se …

Pročitajte Još »

Miša Ivanović: Čovek i pravila igre

Od kraja II svetskog rata bilo je preko 70 pokušaja modernizacije, s uspelo je samo 5! Institucijonalna ekonomija se već nekoliko decenija trudi da objasni koji su to problemi koji se javljaju prilikom pokušja modernizacije i zasto su neuspesi toliko česti. Sociolog Seymour Lipset je 1959te postavio modernizacionu hipotezu postavio preduslove i puteve modernizacije.  Potrebni preduslovi: Raspodela bogatstva u drustvu …

Pročitajte Još »

Dragan Radović: BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE U ČETIRI FAZE

1. OBJAVA RATA SIVOJ EKONOMIJI – UVODJENJE VANREDNOG STANJA 2. PRIPREMA I DONOSENJE  PRVOG SETA MERA 3. PRIPREMA RESENJA ZA SVE BUDZETSKE KORISNIKE 4. DONOSENJE  DRUGOG SETA MERA   I  FAZA Prva faza stupa ODMAH   –  Objavljuje se rat SIVOJ EKONOMIJI, uvode se VANDREDNE MERE koje ce trajati do TRI meseca.. Rukovodstvo – vodje: Vlada i ministarstva Kao u svakom …

Pročitajte Još »

Dragan Radović: PARADRŽAVA

U Srbiji (u daljem tekstu Država) veci deo stanovnika čeka da se nešto desi, da se neko drugi izbori da  bude bolje, da krenemo putem privrednog oporavka koje ce doneti bolji život. Jedna grupa privrednika, deo jedne branse, nije želela samo da čeka, krenula je u borbu protiv nelojalne konkurencije,  korupcije, rada u sivoj zoni i odmah je naletela na …

Pročitajte Još »

Dragan Radović: BORBA PROTIV SIVE EKONOMIJE – UTAJE PO BRANŠAMA

Suzbijanjem sive ekonomije na prvom mestu bi se značajno povećali budzetski prihodi.  Možda i najvažnije, smanjili bi se utajeni prihodi privrednika i velike količine gotovog novca koji je  u opticaju. Smanjenjem gotovog novca automatski se smanjuje potreba za korupcijom – kada nema novca iz sive zone privrednici nemaju razloga za korupmpiranje raznih inspekcijiskih organa. 1 AUTOBUSKI PREVOZ PUTNIKA Preko 80 …

Pročitajte Još »

Siniša Milutinović: PREDUZETNIČKI DUH U SRBIJI-DETERMINACIJA I SLOBODA(1)

Jedna od najzastupljenijih mantri u ovom veku u Srbiji jeste mantra malih i srednjih preduzeća. Težeći da se na svaki način dokaže trapavost velikih sistema, kreatori ove krilatice (razvoj MSP kao uslov bez koga se ne može) verovali su da će celokupni OUR-i koji su nestali posle privatizacije prerasti u gomilu malih i srednjih preduzetnika-trudbenika, koji će svojom kreativnošću povući …

Pročitajte Još »

Siniša Milutinović: KAD STIGNU LIČNE KARTE

Ako je suditi po reakcijama ministra privrede Saše Radulovića, preduzeća koja se nalaze u restrukturiranju nisu ili su u malom broju dostavila tzv lične karte. Za neupućene ovaj kolokvijalni izraz se koristi za jedan sublimirani izveštaj koji se sastavlja u excelu i wordu a koji sadrži pored finansijskih izveštaja, i posebnu analitiku obaveza, imovine, kupaca i dobavljača, pregled potraživanja sa …

Pročitajte Još »

Madmarx.rs: 40 posto privrednih aktivnosti EU zasnovano je na pravima intelektualne svojine

Kancelarija za harmonizaciju tržišta Evropske Unije (OHIM) i Evropski patentni zavod (EPO) sproveli su istraživanje o ukupnom doprinosu privrednih delatnosti zasnovanih na pravu intelektualne svojine ekonomiji Evropske Unije u kategorijama – udeo u BDP, zapošljavanju, primanjima i trgovini. Prema njihovim nalazima iznetim u tek publikovanom izveštaju, 39 odsto svih ekonomskih aktivnosti privrede članica Evropske Unije (vrednosti 4.7 biliona eura godišnje) …

Pročitajte Još »

Siniša Milutinović: SRPSKA TRANZICIJA I NOVA TERMINOLOGIJA

Analizirajući krizu postsocijalističkih privreda Janoš Kornai je za ove zemlje stvorio novi pojam-transformaciona recesija. Pojam bi trebao da odražava krizu izazvanu prelaskom iz jednog društvenog, političkog i privrednog sistema u drugi. Kako su te krize izgledale i kako izgledaju(niko nije objavio da je tranzicija u Srbiji završena, po svim karakteristikama ona je u toku) imali smo priliku da vidimo i …

Pročitajte Još »

Siniša Milutinović: POGLED SA STRANE NA STOPU NEZAPOSLENOSTI

Nema ni jednog političara ili ozbiljnijeg ekonomskog stručnjaka ili pak analitičara, koji ne kaže da je visoka stopa nezaposlenosti jedan od osnovnih problema naše ekonomije. I ne samo naše. Ekonomisti se takođe slažu da ovom problemu treba pridodati i druge probleme kao što su spoljnotrgovinski deficit, visoka inflacija, neuravnotežen platni bilans, visok stepen javnog duga, visok spoljni dug, zastarele tehnologije, …

Pročitajte Još »

Siniša Milutinović: JAVNI NESPORAZUMI I JAVNI DUG

O javnom dugu u Srbiji se dosta piše, priča i živo polemiše. U tome nema ničeg čudnog iz prostog razloga jer je to goruća tema još iz vremena SFRJ, da bi se raspadom SFRJ ovo pitanje konzerviralo, te se ponovo vratilo u medijski prostor početkom ovog veka sa Londonskim i Pariskim klubom poverilaca. Danas, javni dug sa svojom visinom od …

Pročitajte Još »

Siniša Milutinović: PRIVATNI I JAVNI SEKTOR U OKOVIMA MODERNIZACIJE

Svako ko je u zadnja dva meseca pokušao da istera neku procesnu radnju ispred PIO fonda ili RFZO suočio se sa nemalim razočarenjem. Zajednički imenitelj svih pojedinačnih razočarenja odslikava se u proširenoj rečenici- sistem pao, dođite sutra, prekosutra, za nekoliko dana, i tako redom. Posle skoro dva meseca čuli smo zvanično objašnjenje da je u toku uspostavljanje centralnog registra, i …

Pročitajte Još »

Miladin Ševarlić: Pravci razvoja zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji

МИЛАДИН М. ШеВАРЛИЋ Одбор за село, Српска академија наука и уметности, Београд, milsevar@eunet.rs Co-operatives are a reminder to the international community that it is possible to pursue both economic viability and social responsibility. Ban Ki-moon, United Nations Secretary-General Ban Ki-moon [2] САЖЕТАК У раду је, поред кратког осврта на настанак и карактеристике досадашњег развоја земљорадничког задругарства, приказана анализа стања и …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: Tanjug: Siva ekonomiju najbrže boji ružičastom

http://www.tanjug.rs/novosti/60565/ruzicasta-ekonomija-slikana-sivom.htm Ukoliko biste želeli da naslikate nečiji portret dodavanjem sive i crne boje lice bi neizostavno postalo tamnije. Vremenom i sasvim mračno, turobno i deprimirajuće. Za razliku od slikarstva u statistici važe suprotna pravila. Slika ekonomije, koju ona kreira i čiji značaj merimo veličinom bruto domaćeg proizvoda (BDP), postaje mnogo životnija i bliža realnosti tek kada se upotpuni sivim i …

Pročitajte Još »

Capital Flows and Financial Market Openness

The Growth Report, str. 51-52. Commission on Growth and Development Economists would readily agree that financial openness is beneficial in the long run. No one now advocates capital controls for America or the European Union. But analysts will also confess to considerable uncertainty and some disagreement about the timing and sequencing of moves to open up. None of the sustained, …

Pročitajte Još »

Madmarx.rs: Za nezavisne privredne komore kreativnog sektora

Prvog januara 2013. godine stupa na snagu Zakon o privrednim komorama, koji je usvojen još 2009. godine. Odredbama Zakona, primena je odložena da bi se postojeći komorski sistem prilagodio promenama i da bi bili usvojeni podzakonski akti i regulative, koji bi bolje regulisali delatnost budućih privrednih komora. Suštinska promena u odnosu na do sada postojeći komorski sistem je dobrovoljno članstvo …

Pročitajte Još »

Miladin Ševarlić: Jedna mera i više (ne)osnovanih dilema

http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/jedna_mera_i_vise_neosnovanih_dilema.4.html?news_id=246958 Mere kojima se pomaže poljoprivrednicima su u načelu dobre, ali se pojedine od njih mogu oceniti kao neosnovano selektivne, socijalno nepravedne i osnovano nelogične. Dileme i otvorena pitanja u vezi sa samo jednom merom kojom su SAMO registrovana poljoprivredna gazdinstava (RPG) oslobođena od obaveze plaćanja doprinosa za odvodnjavanje i navodnjavanje u 2011. i 2012. godini su sledeće: a) Zar …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: Tanjug: Užarena fotelja za novog ministra finansija?

(Tanjug, rubrika: Iz mog ugla, 23. Jul 2012) Ministar finansija će sesti u užarenu fotelju smeštenu u samom središtu razvaline srpskih javnih finansija. Pravo mesto za kuražnog i ambicioznog reformatora koji će raditi brzo, prave stvare. Pri tom, sklonog da deluje odmah, a pregovara kasnije. Neizbežna „taktika svršenog čina“ u ovom slučaju je iznuđena postojećom fiskalnom neravnotežom, dramatičnim rastom deficita …

Pročitajte Još »

Miladin Ševarlić: ОТВОРЕНО ПИСМО поводом 90-ог Међународног дана задругарства

Поштовани Председниче Републике Србије Томиславе Николићу, Председниче Владе Републике Србије Др Мирко Цветковићу, Министре економије и регионалног развоја Небојша Ћирићу и Министре пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде Душане Петровићу, Очекивао сам да ћете данас сва четворица или барем један од Вас четворице честитати свим задругарима у Србији 90-ти Међународни дан задругарства у 2012 Међународној години задруга! Међутим, у средствима информисања …

Pročitajte Još »

Miladin Ševarlić: Tanjug: Poljoprivreda po modelu EU

http://www.tanjug.rs/novosti/43088/poljoprivreda-po-modelu-eu.htm Poljoprivreda Srbije u procesu evropskih integracija se već duže od decenije nalazi u raskoraku između dve krajnosti: „trčanja ispred rude“ i „kaskanja iza poslednje kočije u karavanu za EU“. Trčanje ispred rude Jedan od primera „trčanja ispred rude“ je naša „jednostrana“ primena Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU (od 30. januara 2009. godine – zbog čega je budžet Srbije samo …

Pročitajte Još »

Miladin Ševarlić: Pitanja o novom kovanom novcu

Потпуно сам свестан значаја и неопходности апоена – 1, 2, 5, 10 и 20 ДИНАРА.   Али, …   Да ли је нови ИЗГЛЕД кованог новца само повод, а прави разлози нису саопштени?   Колико кошта издавање 1, 2, 5, 10 и 20 динара?   Да ли су трошкови издавања кованог новца већи од њихове номиналне вредности?   Зашто се …

Pročitajte Još »

Measuring Networks across Countries: an Empirical Exploration

Axel Marx and Jadir Soares http://www.unido.org/fileadmin/user_media/News/2011/UN%20Report%20LowRes.pdf “A world in which horizontal and vertical government networks comprise different types of government institutions (regulatory, judicial, legislative), perform different functions (information exchange, enforcement cooperation, technical assistance and training), have different members, have different degrees of formality and coexists in different ways with international organizations is a messy world indeed. It may seem impossibly …

Pročitajte Još »

Ljiljana Jović: Republika Srpska pod udarom drugog talasa krize

Prvi udar globalne recesije na Republiku Srpsku  odrazio se tokom 2009 kada je došlo do pada BDP za 3% da bi u narednoj godini bilježila rast od 0,8%. Tabela1. Bruto društveni proizvod u Republici Srpskoj GDP 2006 2007 2008 2009 2010 Tekuće cijene (mil. KM) 6,543.7 7,351.0 8,489.3 8,223.0 8,308.1 Per capita (000 KM) 4,533 5,106 5,906 5,730 5,798 Stopa …

Pročitajte Još »

Madmarx.rs: Zašto je Marks sišao s uma

Piše Aleksandar Đerić http://madmarx.rs/ „Rad je proizvodan, ako proizvodi svoju suprotnost – kapital.“ Karl Marks, 1857. Lenjin nije bio u pravu. Poslednji stadijum kapitalizma je individualizam. Marks /Marx, Karl/ je bio u pravu. Radnici ipak drže sredstva za proizvodnju. To prvo. Drugo – nema rada koji nije proizvodan, mada je filozofu izmaklo da to eksplicitno zaključi. Doduše, Karl Marks nije …

Pročitajte Još »

Ljiljana Jović: Da li je manje više?

Čest je zaključak među nosiocima ekonomske nauke koji se bave pitanjima oporezivanja da su porezi koji se primjenjuju u zemljama sukcesorima SFRJ, posebno porez na dohodak fizičkih lica, nedovoljno razvijeni, nedovoljno prilagođeni tržišnim uslovima privređivanja i sa malom izdašnošću. Ovakve stavove zastupa i autor ovih redova. Svi oni koji zbog profesije ili nauke ne uzučavaju poreze teško da mogu da …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: Kada i MMF pokaže zube (CORD magazin)

Naizgled neočekivano, u kratkom vremenskom periodu krupne nepovoljne vesti po domaću ekonomiju prosto sustižu jedna drugu. Nakon zastoja u procesu evropskih integracija, odlaganjem dobijanja statusa kandidata za EU zbog dobro poznatih razloga vezanih za „Kosovo“, Srbiji je sredinom decembra dodeljena i prva javna opomena od strane MMF-a. Bord direktora je, najpre, diskretno odložio izjašnjavanje o prvoj reviziji aranžmana iz predostrožnosti …

Pročitajte Još »

Ljiljana Jović: Budžetske muke u Bosni i Hercegovini

Bosna i Hercegovina je po mnogo čemu specifična.  Ovih dana se u sredstvima javnog informisanja naširoko izvještava  nemogućnosti da se usvoji budžet . Ovo ne bi bilo ništa novo i neobično u savremenim državama da se ne radi o budžetu za godinu koja je na izmaku. Da bismo mogli razumjeti složenost situacije moramo znati bar nekoliko  bitnih stvari: administrativnu strukturu …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: Efekti fiskalnih podsticaja u svetu u periodu krize

Visoki javni dugovi onemogućavaju dalje podsticaje. Faza masivnih podsticaja ekonomiji je završena, a kako je najveći broj zemalja okrenut obnavljanju fiskalne održivosti – potencijali za snažniji oporavak svetske ekonomije vrlo su ograničeni. Pogotovo ako se zna da monetarna politika ne može sama da održi ionako skroman globalni rast (grafikon). U prethodne tri godine planovi oporavka finansirani su povećanjem javnog duga …

Pročitajte Još »

UNCTAD Trade and Development Report 2011, citat

A brief “Keynesian moment” After many years of calls for a reduced role of the State in economic management, many governments in both developed and emerging market economies launched large stabilization packages to restore aggregate demand, and intervened in the rescue of the financial sector. Before the crisis, expansionary fiscal policies were often considered ineffective, on the grounds that any …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: Kina – ekonomska čuda su moguća (Akter magazin)

Kineska ekonomija i njen društveno-politički razvoj poslednjih godina su jedna od najpopularnijih područja istraživanja svetske akademske zajednice. Njen uzlet ne samo da je nadmašio očekivanja međunarodne zajednice, već je iznenadio i same kineske zvaničnike. Sasvim normalno, ako znamo da je u periodu od 1978. do 2010. agregatna vrednost BDP-a, posmatrano u stalnim cenama, uvećana za oko 19 puta. Već 32 …

Pročitajte Još »

Šta je to novac i kakva je njegova uloga?

Šta je to novac i kakva je njegova uloga? Da bi smo ovo razumeli moramo da se vratimo i objasnimo sta je roba, i šta to mi svaki dan kupujemo. R O B A (Kapital, knjiga prva, glava prva)   Roba je pre svega predmet koji svojim svojstvima zadovoljava neku ljudsku potrebu ma koje vrste. Svaka roba je proizvod ljudskog …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: KRATAK OSVRT NA STRUKTURNE INDIKATORE POSLOVANJA PREDUZEĆA U SRBIJI OD 2002. DO 2007. GODINE SA POSEBNIM FOKUSOM NA PRIVATIZOVANA PREDUZEĆA

nastavak Preduzeća privatizovana tokom 2003. godine pokazuju vrlo slične performanse kao i prethodni skup preduzeća. Ipak, ovaj skup je znatno veći jer je na startu 2003. godine bilo 684 preduzeća sa 65.322 zaposlenih da bi u 2007. ostalo 615 preduzeća sa 36.828 zaposlenih od čega je na startu bilo 489 malih, 152 srednja i 43 velika, tako da su preduzeća …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: KRATAK OSVRT NA STRUKTURNE INDIKATORE POSLOVANJA PREDUZEĆA U SRBIJI OD 2002. DO 2007. GODINE SA POSEBNIM FOKUSOM NA PRIVATIZOVANA PREDUZEĆA

nastavak Preduzeća privatizovana tokom 2003. godine pokazuju vrlo slične performanse kao i prethodni skup preduzeća. Ipak, ovaj skup je znatno veći jer je na startu 2003. godine bilo 684 preduzeća sa 65.322 zaposlenih da bi u 2007. ostalo 615 preduzeća sa 36.828 zaposlenih od čega je na startu bilo 489 malih, 152 srednja i 43 velika, tako da su preduzeća …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: Kratak osvrt na strukturne indikatore poslovanja preduzeća u Srbiji od 2002. do 2007. godine sa posebnim fokusom na privatizoavana preduzeća

Koncept privatizacije primenjen nakon oktobarskih promena 2000. godine privredi Srbije nije doneo očekivane performanse. Privatizacija je delom pokrenula restrukturiranje preduzeća. Donela je svež kapital, nove tehnologije i nova menadžerska znanja. Međutim, njen rezultat je daleko manji od prvobitno očekivanog. Razlozi koji su tome doprineli, ali i krajnji dometi navedenog procesa, u sažetoj formi, iznose se u tekstu koji sledi. Istraživanje …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: Istiskivanje vs. depresijacija dinara

Domaći bankarski sektor je snažnije prelivanje uticaja globalne finansijske krize osetio već tokom prve polovine 2009. Nepovoljna kretanja u realnom sektoru stvorila su poteškoće u naplati dospelih potraživanja banaka i porast loših plasmana, a krajnji efekat je i slabiji finansijski rezultat poslovanja banaka u ovoj godini. U tom okviru banke su sve nesklonije preuzimanju dodatnih rizika u poslovanju, a kod …

Pročitajte Još »