Gubici srpske privrede

http://www.koreni.rs/nesto-tu-ne-stima/

Portal Makroekonomija objavio je sledeću vest: „Prema podacima Ministarstva finansija u periodu januar-septembar, u odnosu na isti period 2014. godine, primanja budžeta su povećana za 67,9 milijardi dinara, izdaci su smanjeni za 34,8 milijardi dinara, pa je budžetski rezultat popravljen (smanjen deficit) za 105,7 milijardi dinara. Najveći rast priliva imali su neporeski prihodi (za 49,7 milijardi dinara), PDV (12,2) i akcize (10,9), dok su prilivi od poreza na dobit preduzeća smanjeni za 6,5 milijardi dinara“.

Jedini pokazatelj da nešto ne „štima“ u naplati poreskih prihoda je manja naplata poreza na dobit.

Nelogičnost u objavljenim podacima se odmah primeti: ako raste naplata PDV, rastu i prihodi, zašto opada naplata poreza na dobit? Odgovor je jednostavan: dobit se u tekućoj godini plaća na bazi rezultata iz prethodne godine, po tek objavljenim podacima APR-a za 2014.g. naša privreda je pretrpela katastrofalni gubitak od 131,8 milijardi dinara.

Kako je moguće da gubitak privrede premašuje milijardu evra? Ko to stvara gubitke?
Na održanom NIN fokusu 05.11.2015.g. direktor APR-a Zvonko Obradović je dao važne odgovore. Negativno poslovanje je zabeležilo 26 hiljada privrednih subjekata i desetak hiljada preduzetnika. Pozitivno poslovanje zabeležilo je 52 hiljade privrednih društava, kao i 80 odsto preduzetnika koji su pozitivno poslovali ne samo ove, već i više godina unazad.

Brojke govore da preduzetnici neuporedivo bolje i odgovornije posluju, što je i razumljivo, jer ukoliko ostvare gubitak i dugove, svom svojom imovinom garantuju da će izmiriti sve obaveze. Privredni subjekti mogu praviti gubitke neograničeno, odlaze u stečaj, ugase delatnost i ostaju dužni drugima bez ikakvih posledica. Upravo to i čine, preko 90 % svih gubitaka otpada na privredne subjekte. (Napomena: preduzetnici su najzdraviji deo privrede iako ima je država u potpunosti okrenula leđa zarad dolaska stranih investitora.)

2015-11-16_053909

Tabela 1 pokazuje koliko nestručnosti i otimačine ima u rukovođenju javnim preduzećima, kao i u firmama velikih biznismena, tzv. tajkuna. Za gubitke EPS-a u 2014.g. izgovor postoji, bile su velike poplave, zato nije ponovljen dobar rezultata iz 2013.g. kada je JP imao dobit od 18,8 mlr.din. Ipak je to podatak koji vara jer u 2012.g. naše najjače javno preduzeće osvarilo je gubitak od 12,32 milijarde dinara. Kako je moguće da ovaj gigant nema ustaljene rezultate, šta toliko utiče na ogromne oscilacije?

Opet isti odgovor: nestručnost u rukovođenju i krađe struje koje su dostigle 18% godišnje proizvodnje (500 miliona evra iznose krađe struje na godišnjem nivou ), po izjavi Aleksandra Vučića, avgusta meseca prošle godine. Rukovodioci EPS-a kažu da su krađe samo 100 miliona evra, ostalo je netehnički rastur struje koji nastaje zbog zastarelosti mreže i izostanka investicija. Isti stručnjaci ne kažu kako je mreža stradala čitavih 55% više za samo godinu dana, koliko su uvećani „netehnički gubici“ 2013. u odnosu na 2012.g., niti kažu zašto je u svetu prosek gubitaka 3% do 5% a kod nas, već pomenutih 18%. I ne kažu zašto ne žele da primene jedinstveno tehničko rešenje koje sprečava krađu svakog kilovata struje.

Zanimljivo je pogledati rezultate još nekih firmi iz drugih branši. Kao primer uzimamo – trgovinu naftnim derivatima, maloprodaju. Da nije domaće firme Knez petrol, jedne od retkih koja stvara dobit, pomislili bismo da je to branša koju je najviše pogodila svetska ekonomska kriza. Gubitke u poslovanju na našem tržištu, u ranijim godinama, prikazale su i svetske firme: MOL, OMV, EKO. Nema odgovora na pitanje kako je moguće da Knez petrol, koji radi sa maržom od 2,7% u 2012.g. i 4,1 u 2013.g. i 3,53% u 2014. (sa ovom maržom na pumpama Knez petrola gorivo ne bi bilo skuplje od 135 din., nije mi uspelo da napunim rezervoar po toj ceni, niti sam čuo da je nekome uspelo, pa šta je onda po sredi?) ostvaruje dobit od više stotina miliona dinara, a već pomenute firme gubitke iako im je prosečna marža oko 10%. Još je nejasnije zašto naftaši gubitaši i dalje šire delatnost, otvaraju nove pumpe, ponašaju se potpuno suprotno od svih tržišnih pravila.

2015-11-16_053515

Kao u trgovini naftnim proizvodima firme koje se bave maloprodajom robe široke potrošnje, u lancima marketa i megamarketa, beleže slične rezultate, domaći ostvaruju dobit a strani gubitke. DIS svake godine beleži dobit, IDEA redovno gubitke, u 2013.g. 2,14 mlrd.din., u 2014. čak 4 mlrd.din.. Deleze je u 2012.g. ostvario minus preko 13 milijardi dinara, u 2013. dobit od 4 milijarde dinara, u 2014.g. 1,97 mlrd. din.

Vrlo je jednostavan zaključak zašto strane i domaće firme beleže različite rezultate: domaće rade čisto i plaćaju porez na dobit, moraju biti pozitivne jer kao gubitaši ne bi mogli konkurisati za kredite. Strane firme najverovatnije „napumpavanjem“ troškova stvaraju gubitke, većina ne plaća uopšte porez na dobit, moguće je da iznose novac preko of-šor firmi. Nedavno je objavljen tekst u kome se navodi da u Srbiji posluje preko 1400 of šor firmi sa sedištem na raznim ostvrima , i da iz zemlje iznesu 4 milijarde evra godišnje sve govori.

Pitamo se zašto država toleriše ogromno pranje i iznošenje novca, po podacima američkog Globala Srbija zauzima visoko 19. mesto u svetu, od demokratskih promena je izneto čak 55 milijardi US $ pranjem. Što je najgore, sve podatke o ovim radnjama ima i NBS koja ih je dostavila Globalu. Odogovor je samo jedan: najveći perači su zaštićeni biznismeni, zaštitu im pružaju pojedini „jaki“ političari i još više potpuno pasivne službe zadužene za sprečavanje kriminala: policija, poreska služba, tužilaštvo i sudstvo.

Kao što se vidi iz svega napisanog gubitak srpske privrede je verovatno „naštimovan“ kako bi se utajio porez na dobit. Da će se sa naplatom poreza na dobit baš ovo i desiti znalo se još pre tri godine kada je na vlast došla koalicija SPS-SNS-URS. Veliki ekonomski magovi za uništenje privrednika, Milica Bisić i Mlađan Dinkić, su kao prvu meru predložili i usvojili povećanje poreza na dobit sa 10% na 15%. Mnogi pokušaji, pismena obaveštenja da takva mera može samo štetiti privrednicima, da će naplata biti još lošija, jer kategorija DOBIT je vrlo retko, ili skoro nikako, kontrolisana od strane Poreske uprave Srbije, nisu urodili plodom. Kvazi stručnjaci, podržani od tadašnjih, a i današnjih, bogova (Dačića i Vučića), nisu imali sluha, zato nam se dešavaju kriminalne utaje i „gubitak“ cele privrede.

Jedina uteha nam je što na papiru ostaje sve, tragovi novca ne blede, pojaviće se pošteni državni službenici koji će otkriti sve kriminalne radnje zaštićenih i svih drugih privrednika.

Dragan Radović

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>