Zaposlenost, nezaposlenost, zarade, fond zarada

Поређење куповне снаге зарада у приватном сектору у Европи 2022.

Евростат је објавио саопштење о кретању зарада у 2022. (линк) у пословном сектору (без јавног) и овде су приложени подаци са Србијом али, на жалост, недостају подаци за УК, Швајцарску, Албанију, БиХ, Црну Гору и Северну Македонију. Они би овде били драгоцени да додатно релативизују добијене податке за нашу земљу. Србија је имала брз раст зарада у протекле две године …

Pročitajte Još »

Број незапослених у Србији на крају фебруара 2023.

Према подацима из Месечног статистичког билтена НЗС-а (линк) са стране 14. у Србији је на крају фебруара 2023. било незапослено 429.351 лица, у томе 239.928 жена и 189.423 мушкараца и особа које нису сврстане под жене. У односу на крај јануара број незапослених лица смањен је за 0,4% или за 1.781 лице, у томе за 1.054 жене и за 727 …

Pročitajte Još »

Анкета: Скоро 7 од 10 Аргентинаца је незадовољно својим послом

Разочарење расте међу запосленима у Аргентини, показало је ново истраживање. Заправо, радници у земљи су најнезадовољнији у региону. Према новом истраживању портала за запошљавање Bumeran, скоро 7 од 10 запослених у Аргентини није задовољно својим послом. Ова цифра је и највећа у региону и значајан пораст у односу на ону забележену у претходним издањима исте студије. На питање „Да ли сте задовољни …

Pročitajte Još »

САД: Број запослених који раде од куће је утростручен од 2019. до 2021.

Између 2019. и 2021. (линк) број лица која примарно раде од куће је утростручен са 5,7% (око 9 милиона запослених) на 17,9% (27,6 милиона). Скоро половина (48,3%) запослених у области Колумбија (District of Columbia) радило је од куће и то је највећи удео који су имала лица на раду од куће међу америчким државама и државним еквивалентима у 2021. Након …

Pročitajte Još »

Просечне годишње зараде запослених у предузећима одређене величине у Кини у 2021.

У 2021, просечна годишња зарада у предузећима изнад одређене величине у Кини (линк) била је 88.115 јуана, што је номинални пораст за 10,3% у односу на претходну годину. Међу запосленима плате средњег и вишег руководства биле су 180.630 јуана и повећане су за 9,5%, професионалног и техничког особља 125.035 и повећане су за 11,1%, обичних запослених 82.512 и повећане су …

Pročitajte Još »

Инвестиције и запослени у Србији у 2020. и њихова промена у односу на 2019.

Статистички годишњак општина и градова пружа многобројне могућности за анализу економских и демографских појава у Србији а овде се бавимо само са два важна показатеља: вредношћу инвестиција и бројем запослених. Када се узме у обзир да је 2020. година била економски катастрофална за цео свет пад вредности инвестиција, у односу на 2019. за 0,7% а раст броја запослених за 1,9% …

Pročitajte Još »

Евростат: Запосленост ИКТ специјалиста је повећана у 2020.

У 2020. је око 8 милиона лица у ЕУ радило као ИКТ стручњаци што је 4,3% од укупног броја запослених (линк). Удео је повећан за 0,4 процентна поена у односу на 2019. када је он износио 3,9% од укупне запослености. Док је удео ИКТ специјалиста био у расту у ЕУ од 2011, повећавајући се за 1,3 пп у том периоду, …

Pročitajte Još »

Однос броја запослених према збирном броју пензионера и незапослених

У приложеним табелама су подаци о броју становника и запослених из 2019. Број пензионера је из јуна 2020, а број незапослених је из септембра 2020. Међутим, бројеви су пензионера и незапослених лица релативно стабилни па би интересантније било упоредити промене односа између година и у дужем временском периоду. Збирни број пензионера и незапослених лица био је за 1% већи од …

Pročitajte Još »

Тржиште рада у ЕУ, Т2 2020.

Евростат је издао саопштење (линк) о кретањима на тржишту рада у Т2 2020, под утицајем закључавања услед мера за спречавање пандемије COVID-19 вируса. Уобичајени концепти запослености и незапослености по ИЛО-у нису довољни да се објасне сва кретања на тржишту рада која су се догодила. У овој фази кризе активне мере да се спрече губици радних места водили су у привремену …

Pročitajte Još »

Поређење запослености по делатностима у Србији и Бугарској, Т1 2020.

Србија, без података за Косово и Метохију, и Бугарска готово да имају идентичан процењени број становника. Стварна разлика у броју, у односу на процењени, сазнаће се приликом пописа становништва у 2021. Србија је у Т1 имала за 145,5 хиљада мање запослених у правним лицима и у предузетничком сектору, што је за мање за 6,4%. Пошто Бугарска има 2,3 пута више …

Pročitajte Još »

Zaposlenost na određeno vreme i rad dva posla u Evropi, 2014-2019.

Србија је, од како Евростату доставља податке, остварила импресиван раст броја запослених за 11,9%, од 2014. до 2019. То је двоструко већа стопа од просечне у Европи. Већи релативан пораст броја запослених од Србије имали су само Малта (+33,5%), Луксембург (+18,3%), Ирска (+15,4%), С. Македонија (+15,3%), Исланд (+13,9), Шпанија (+13,3%) и Кипар (+13,3%). Изражено спортским речником: испали смо у четвртфиналу …

Pročitajte Još »

Pad zaposlenosti u Crnoj Gori pre „korona“ efakata: februar 2020.

Број запослених у фебруару 2020. у Црној Гори био је 189.933. У односу на фебруар 2019. број запослених је смањен за 2,8%, док је у јануару међугодишње смањење било -0,6%. Међугодишњи раст запослености имало је 7 а смањење 12 економских активности. Највећи раст имали су уметност, забава и рекреација (+6,3%), рударство (+4,4%) и некретнине (+3,6%) а највеће смањење административне и …

Pročitajte Još »

Broj i udeo ljudi koji rade skraćenom radnom vremenu u Evropi

Према подацима Евростата (линк) 31,2 милиона жена и 9,5 милиона мушкараца је 2018. у ЕУ радило у скраћеном радном времену. То представља 19% укупног броја запослених. Основни разлози са скраћено радно време били су немогућност да се нађе посао са пуним радним временом (26% од укупног броја) и потреба да се брине о деци или неспособним одраслим члановима домаћинстава (24%). …

Pročitajte Još »

Stopa zaposlenosti domaćeg stanovništva po regionima u Evropi u 2018.

Евростат је објавио саопштење (линк) о интеграцији миграната са подацима о регионалним стопама запослености становника рођених ван ЕУ, становника из других чланица ЕУ и домаћег становништва на нивоу НУТС 2 регионалне класификације. У бази су и подаци за Србију и још пар земаља које нису чланице ЕУ, и овде нас је интересовало како су рангирани српски региони према стопи запослености …

Pročitajte Još »

Rad subotom, nedeljom, večernji i noćni rad po zemljama u 2018.

Сан сваког нормалног човека је да се суботом и недељом од рада у претходних пет (радних) дана одмори. Постоје, међутим, дежурне службе које морају да раде и тог дана, попут хитне помоћи или новинара, како не бисмо остали ускраћени за важне информације. Сиромаштво и жеља за већим примањима нагоне људе да раде и викендом, па није чудо да су у …

Pročitajte Još »

Strani radnici u Srbiji i u EU

Евростат је објавио саопштење о интеграцији миграната као самозапосленим лицима. Од 30,2 милиона самозапослених 26,7 милиона је било рођено у својој земљи, док је 3,5 милиона било рођено у страној земљи, у чему 2,2 милиона ван ЕУ а 1,3 милиона у другој чланици уније. Мене је заинтересовао податак да је у укупној запослености 124,9 хиљада људи у Србији запослено из …

Pročitajte Još »

Udeo povremeno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti, Srbija i Evropa

Избијање светске економске кризе 2008. (или 2007. у САД) било је последица прекомерног шпекулантског понашања банака које је било свемирски удаљено од реалне економије. Синхронизованом акцијом банке су спасаване пореским новцем и невиђеном брзином, без да је ико питао пореске обвезнике да ли се слажу са таквом употребом новца. Банке су спашене али су се државе презадужиле што ризик од …

Pročitajte Još »

Nakon Grka Srbi su najpreduzetniji narod u Evropi

Да мука, а не задовољство, тера у предузетништво знају најбоље они који су започели приватан бизнис у Србији 1992-1993 године када су приходи од редовног запослења постали занемарљиви, а нечим је требало прехранити породице. Након хиперинфлаторног удара уследио је период када је готово две и по деценије смањиван број запослених у предузећима, што је додатно мотивисало људе да се ичим …

Pročitajte Još »

Rodna (ne)ravnopravnost: razlike u stopi nezaposlenosti u Srbiji i odabranim zemljama

Изашло је редовно месечно саопштење Еуростата о незапослености у ЕУ по коме је она на рекордно ниском нивоу (https://ec.europa.eu/eurostat/documents/2995521/9105310/3-31082018-AP-EN.pdf/772f2449-74be-415d-b4b0-351f31982720). Мени је пажњу привукла табела о стопама незапослености по полу па пожелех да видим како и ми ту стојимо у погледу родних права. Иначе, када се говори о „правима жена“ осетим приличну мучнину јер паметној и интелигентној жени права нису угрожена, …

Pročitajte Još »

Kretanje broja samozaposlenih u EU, 2008-2018

Укупан број самозапослених у ЕУ смањен ја за 2,2%, од првог тромесечја 2008 до истог периода 2018. Посматрано по делатностима највећи допринос овом смањењу проистекао је услед пада броја пољопривредника за четвртину. Самозапосленост је пала још у шест делатности, док је повећана у 10 делатности. Највећи релативан раст самозапошљаваја имао је сектор образовања (за 47%), затим образовања (29%) и информација …

Pročitajte Još »

Zaposlenost Q2 2018

Подаци о кретању броја запослених у другом тромесечју 2018 су охрабрујући. Уколико се настави раст броја запослених ускоро ће морати да се повећају и зараде (по угледу на Румунију, Бугарску…), сем ако смо одабрани за насељавање неких других народа. Број запослених повећан је за 36 хиљада, у односу на прво тромесечје, што је повећање за 1,8%. Под претпоставком да се …

Pročitajte Još »

Preduzetnost u Srba najveća u Evropi!

Од 2000. налазимо се у процесу прања мозгова у коме се хиљадама и милионима пута понављају ружне квалификације о народу а да би то прешло у аутошовинизам код народа а у аутоколонизацију код политичара. Признање Косова и Метохије на крају овог процеса треба да потврди исправност НАТО агресије над Србијом (опростиће ти Ђура што те је тукао), а креирање аутошовинизма …

Pročitajte Još »

Plate po stanovniku po opštinama u 2017

Према подацима РЗС-а у 2017 је у Србији без КиМ живело у просеку 7.020.858 становника (што значи да смо почетком ове године пали испод седам милиона), имали смо 1.977 хиљада запослених са просечном зарадом од 47.893 динара. Када се помноже запослени и просечне зараде долазимо до просечног месечног фонда зарада од 94,7 милијарди динара, што је 13.489 динара по становнику. …

Pročitajte Još »

ZARADE U SRBIJI I ODABRANIM ZEMLJAMA SVETA

Da je Srbija zemlja sa namanjim zaradama po radniku nije više nikakva novost. O tome stručna javnost priča već godinama na bazi analiza domaćih i svetskih izvora podataka. Medjutim, vrlo interesantna analiza Medjunarodne organizacije rada (ILO-Interantional Labor Organization) pokazuje svu dubine problema koje Srbija ima po ovom veoma važnom pitanju ekonomkse politike. Naime, ova organizacija vrši  prezentiranje i analizu podataka …

Pročitajte Još »

Zaposlenost u Srbiji, prvo tromesečje 2018

Када нека статистичка појава, попут броја запослених, опада пуних 27 година (од 1989 до 2016), лепо је похвалити заокрет и не пробирати шта је у појави и даље лоше (где и даље опада запосленост, на пример, или, да ли се смањују реалне зараде у неком сектору). У другом тромесечју 2016 започео је раст броја запослених и он је стабилан, уз …

Pročitajte Još »

Rad na crno, gde je Srbija u međunarodnim poređenjima?

У бази података МОР-а могуће је пронаћи податке о неформалној запослености само за 45 земаља, а на основу анкете о радној снази или неког другог извора. Ради се о проценама, јер уколико би било могуће прецизно утврдити број запослених ван формалних радних места то би значило и да држава директно подржава сиву и црну економију. Из тог разлога не постоје …

Pročitajte Još »

Zaposleni u Srbiji po delatnostima i opštinama III 2015

Према подацима РЗС-а, на крају марта 2015 године, не рачунајући пољопривреду, у Србији је било запослено 1.716.077 лица, што је за 11.145 више него на крају септембра 2014 године, а за 25.638 више него на крају марта 2014 године. Дневно је број запослених повећаван за 70 лица, од марта до марта. Ипак, број запослених је нижи за 8.994 лица у …

Pročitajte Još »

Poređenje stukture zaposlenih u SAD i u Srbiji

Након иницијалног смањења БДП-а у 2009 години од 2,8% у САД-у је дошло до економског опоравка те је 2014 годину завршила са 9,2% већим БДП-ом него о 2008 години. У зони Евра, БДП је био за 1,1% мањи него у 2008 години, али је зато Немачка имала раст од 5%, а што значи да је много земаља имало како нижи …

Pročitajte Još »

Povratak Srba na Kosovo i Metohiju: samo još malo strpljenja

У овом вишедеценијском економском пропању Србије прочитао сам негде духовит коментар како постоји „мудра“ стратегија да сопственим пропадањем учинимо Косово толико атрактивним, да га поново населимо. Сад, у односу на овај црни хумор од коментара, сви показатељи и параметри иду управо у томе правцу. И као да од „мудре стратегије“ прелазимо у сасвим реалну могућност: Албанци масовно напуштају КиМ, а …

Pročitajte Još »

Evropska Unija i Srbija: Zaposleni u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu

У односу ЕУ према Србији има свачега, од двоструких стандарда за понашање Срба и Албанаца, као и њихових институција, до небројаног примењивања закона и стандарда који не приличе ни Централној Африци, а камоли будућој чланици ове Уније. Узмимо, на пример, закон о раду. Зашто једноставно није преписан немачки закон о раду, већ се на српском народу и вољеним националним мањинама …

Pročitajte Još »

Zaposleni u septembru 2014 godine: rast broja za 14.493 lica

У односу на март 2014 године, али је од септембра 2013 године до марта био смањен број за 14.817, па је у односу на септембар 2013 године смањен број запослених за 324 лица, а што је занемарљивих 0,02%. У овом занемарљивом смањењу за 324 лица има великих регионалних промена: Београд је повећао број запослених за 10.014 лица (Нови Београд за …

Pročitajte Još »

Lepe vesti sa bliskog Zapada: rast zaposlenosti u Sloveniji

Када у једној маленој Словенији у једном месецу се повећа број запослених за 3.799 лица, а за годину дана тај пораст изнесе тачно 10.000 лица, онда су то лепе вести са Запада и Европске Уније ка којој тежимо, која нема алтернативу итд. У Словенији је у септембру било запослено 708.162 становника у правним лицима док је самозапослених било 97.361. У …

Pročitajte Još »

Zaposlenost u razvijenim zemljama 2000-2015

Приликом посете председника владе Александра Вучића Лондону сазнали смо да је у овој земљи отпуштено 400 хиљада људи у јавном сектору, али је зато повећана запосленост у приватном за 2 милиона. То би даље требало да значи да уколико би се у Србији отпустило 200 хиљада људи у јавном сектору, имали би пуну запосленост и морали би да увозимо радну …

Pročitajte Još »

Ispravka podataka posta: Uticaj smanjivanja plata u javnom sektoru na ukupni fond zarada po gradovima i opštinama u Srbiji

Овде су исправљени подаци-прорачуни-процене о ефекту смањивања плата у јавном сектору на месечни фонд зарада. Захваљујем Бора 100 на коментару и скретању пажње на грешку, а то и јесте основни смисао постојања коментара, да укажу на грешке у раду и у расуђивању. Коментари не служе за вређање, за идеологије, расизам и у сличне сврхе те ће бити брисани, т.ј. неће …

Pročitajte Još »

Hrvatska od ulaska u EU dnevno gubi po 79 radnih mesta, dok Srbija i bez članstva gubi po 95

Број запослених у Хрватској је смањен за 28.871 од јула 2013 до јула 2014 године, са 1.372.171 на 1.343.300 (не рачунајући осигуране пољопривреднике). Губитак радних места износио је по 79 дневно, а сваког дана, у просеку, рачунајући и викенде и празнике, је за по 22 радна места смањиван број у трговини, за 17 у саобраћају, за 15 радника мање у грађевинарству, …

Pročitajte Još »

Kad će krenuti seoba Srba na Kosovo i Metohiju?

Када су Албанци на Метохијском Косову прогласили независност од Србије, у фебруару 2008. године, просечна плата чиновника била је у грешном делу Србије 473 евра, а у њеном светом делу 233 евра. Запослени у образовању у школском систему Републике Србије без Косова и Метохије тада су имали плате од 418 евра, у просеку, а у УНМИК Косову 200 евра. У …

Pročitajte Još »

Bugarska: Zaposleni, zarade, fond zarada, ukupno i po stanovniku III 2014

Укупан број запослених лица у Бугарској износио је 2.216 хиљада у марту 2014. и смањен је за 14,5 хиљада у односу на март 2013 године. То је пад за 0,7%. Раст броја запослених имали су Бургас, Јамбол, Велико Тарново, Софија и Пловдив, док су остале области смањиле број запослених. Просечна зарада повећана је за 2,1%, са 407 на 415 евра, …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: Zaposleni, zarade, fond zarada po opštinama u 2013 godini

Подаци који се наводе у тексту су из Статистичког билтена Плате, запосленост и незапосленост број 6 Републичког завода за статистику Републике Српске. Након кризног смањења броја запослених лица са 259 хиљада у 2008. на 239 хиљада у 2011. години, у 2012. и у 2013. години је стабилизован укупни број запослених у Републици Српској. Чак је скромно и повећан у 2013 …

Pročitajte Još »

Čas anatomije

Следи таксативно набрајање неких статистичких појава које објављују надлежне институције, а требало би да служе да се на основу њих конципирају разумне економске политике које би довеле до раста просечног материјалног стандарда грађана. А просечан стандард грађана не може да расте при паду укупног броја запослених. Без органа силе, као и индивидуалних пољопривредника и оних у сивој, црној и љубичастој …

Pročitajte Još »

Varljiva statistika zaposlenosti

Đavo je u detalju. Malo je ekonomskih oblasti na koje se prethodna rečenica može tako dobro primeniti kao na statistiku zaposlenosti. Dubok je jaz između onoga što prosečan građanin podrazumeva pod pojmom zaposlenog, i onoga što statistika pod tim podrazumeva. U percepciji prosečnog građanina, onaj ko je zaposlen ide na posao svakoga dana, redovno prima platu koju je ugovorio, ima …

Pročitajte Još »

Prihodi po stanovniku od poljoprivrede, plata i penzija u 2013 godini

Текст који следи се може пре сматрати неозбиљним, него озбиљним аналитичким радом. Овде смо пошли од веома грубих претпоставки у погледу пољопривреде како би смо некако упоредили општине према куповној снази становништва, а да то буде што ближе стварности. Уколико се служимо само подацима о платама и пензијама можемо анализирати податке по областима Србије. Не можемо по општинама зато што Фонд …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih, penzionera i nezaposlenih u 2013. godini

У септембру 2013. године број запослених лица, не рачунајући запослене у војсци и полицији, у Србији смањен је на 1.705.256 лица, што је упоредиво са бројем запослених у 1976 години (са 1977. ако укључимо и органе силе). Просечан број пензионера у 2013. години био је 1.711.699, мада је на крају године достигао 1.722.649 лица. У односу на ту давну 1976. …

Pročitajte Još »

Srbija (Makedonija) i Bugarska: plate po stanovniku po regionima IX 2013

Mи са браћом Бугарима имамо много више сличности него са било којим другим народом у свету: исту веру, сличан језик, Ћирилицу, ратове, окупације и ослобађања, комунизам и краљеве… Још нисмо као Бугари достигли цивилизацијско достигнуће да магарце предлажемо за градоначелнике и скупштину, али ако би се мало више окренули погледом на Исток, можда би нам наша западна перспектива изгледала јасније. …

Pročitajte Još »

Srpsko-Bosansko-Hercegovačko-Crnogorska sirotinja: plate po stanovniku

Пописни резултати по општинама Босне и Херцеговине омогућили су нам да у поређења података општина у Србији, Црној Гори и у Републици Српској додамо и општине у Федерацији БиХ. Из поређења смо искључили жупаније у Хрватској, као и општине у Словенији како не бисмо додатно ружили ову сиротињску слику. Подаци за Федерацију БиХ су из септембра 2013 године, за Србију …

Pročitajte Još »

Balkanska sirotinja, plate po stanovniku

Priloženi podaci odnose se na različite vremenske trenutke. –         Podaci za Srbiju i Crnu Goru odnose se na septembar 2013; –         Podaci za Federaciju BiH odnose se na avgust 2013; –         Podaci za Bugarsku su iz drugog tromesečja 2013; –         Podaci za Hrvatsku, Republiku Srpsku i Sloveniju su za 2012 godinu. Obuhvat podataka, takođe se razlikuje. Za Hrvatsku i Srbiju je pretpostavljeno da zaposleni …

Pročitajte Još »

Bosansko Hercegovačka sirotinja

– plate po stanovniku po opštinama (RS) i kantonima (Federacija BiH) Sledeći tekst, sa istim pokazateljima, će biti naslovljen kao “Balkanska sirotinja” jer će uključivati podatke o zaradama po stanovniku još iz Srbije i Crne Gore, i iz Hrvatske i Makedonije, ukoliko je moguće pronaći podatke u statističkim godišnjacima za poslednje dve. Za KiM i za Albaniju sumnjam da je moguće, a dodatno uključivanje …

Pročitajte Još »

Siniša Milutinović: POGLED SA STRANE NA STOPU NEZAPOSLENOSTI

Nema ni jednog političara ili ozbiljnijeg ekonomskog stručnjaka ili pak analitičara, koji ne kaže da je visoka stopa nezaposlenosti jedan od osnovnih problema naše ekonomije. I ne samo naše. Ekonomisti se takođe slažu da ovom problemu treba pridodati i druge probleme kao što su spoljnotrgovinski deficit, visoka inflacija, neuravnotežen platni bilans, visok stepen javnog duga, visok spoljni dug, zastarele tehnologije, …

Pročitajte Još »

Pet godina ekonomske krize i njeni rezultati u Srbiji po okruzima i opštinama

Analitička aktivnost portala markoekonomija.org, i ranije ekonomija.org, traje tačno pet godina koliko je prošlo od izbijanja svetske ekonomske krize, a koja se danas suzila na Evropu. Ekonomske frustracije velike i razvijene zemlje prazne bombardovanjem Arapskih zemalja, te se na našu sreću nisu dosetile da i mi postojimo kao dežurni krivci. Ali, i bez bombardovanja imamo naše političare, stručnjake i eksperte, …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (1): Golubac

O opštini Golubac se najvažnije informacije mogu prikupiti sa portala opštine (http://www.golubac.rs/index.php), njene turističke organizacije (http://www.togolubac.rs/), ili na Wikipediji . Moj mali doprinos je dodavanje popisnih podataka od pre Drugog svetskog rata, i još par podataka o strukturi zaposlenih. Prema podacima iz 1884, 1890. i 1895. godine Golubac je imao između 14 i 15 hiljada stanovnika, kao i u periodu …

Pročitajte Još »

Kuj živi od muziku: promena broja zaposlenih i samozaposlenih u evropskim zemljama

Uobičajeno je mišljenje da su Srbi nepreduzimljivi. Podaci Eurostat-a to demantuju. Nakon Grka, Srbi su najpreduzimljiviji narod u Evropi, mereno udelom samozaposlenih u ukupnom broju zaposlenih. To je posledica prisilnog odlaska u privatnike, pod pritiskom ostanka bez posla u velikih socijalističkim preduzećima, a od uvođenja sankcija Srbiji 1992. godine, a zatim i usled “reformi” nakon 2000. godine kojima je krajnji …

Pročitajte Još »

BJR 1981-2012: Prosečne zarade, broj zaposlenih i fond zarada

Podaci koji su priloženi sadrže niz nedostataka u pogledu obuhvata, metodologija i slično, te pre mogu da posluže radi upoređivanja redova veličina, nego da budu egzaktni pokazatelji promena u vremenu. Podaci za 1981. godinu ne uključuju privatan sektor, koji je tada bio relativno mali, dok se u podacima za 2012. godinu ne nalaze podaci o zaposlenosti u preduzetničkom sektoru, izuzev …

Pročitajte Još »

Poređenja prosečnih zarada, broja zaposlenih i fondova zarada po delatnostima u BJR, XII 2012

На основу приложених података у три табеле може се закључити да: –         Изузев Црне Горе, у свим БЈР је просечна плата у државној управи изнад просечне зараде, с тиме да је највеће одступање у БиХ (+37,5%), па у Србији (+20,2%). Највеће одступање последица је најмање упослености радника у производњи, где је већи број запослених са нижим образовањем и мањим платама. –         У …

Pročitajte Još »

Potrošnja domaćinstava u 2012. godini

Prema podacima iz saopštenja RZS-a u 2012. godini prosečno domaćinstvo (sa 2,88 člana) raspolagalo je sa 51.504 dinara mesečno. U odnosu na 2011 godinu raspoloživa sredstva su nominalno smanjena za 0,3%, a realno za 7,5%. Lična potrošnja domaćinstva iznosila je 49.700 dinara, u proseku mesečno, i povećana je nominalno za 4,5%, u odnosu na vrednost u 2011, dok je realno …

Pročitajte Još »

Dodata vrednost i fond zarada po zaposlenom po delatnostima

Podaci u tabeli se odnose na 2010. godinu, pošto je to poslednja godina u bazi podataka RZS u kojoj postoje detaljni podaci o BDP-u. Izraženi su u evrima, kako zbog stabilnije vrednosti kroz godine, tako i zbog uporedivosti sa drugim zemljama. Podatke treba uzeti kao redove veličina a ne kao precizne pokazatelje iz više razloga poput: (1) nije uzet u …

Pročitajte Još »

Činovnika po glavi stanovnika…

U četiri tabele su prikazani rangovi opština izračunatih pokazatelja na osnovu zvaničnog izveštaja Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije od 21.1.2013. „Pregled broja zaposlenih i angažovanih lica i podataka o iznosu isplaćenom za njihove plate, dodatke i naknade u organima lokalne samouprave za korisnike obuhvaćene Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji za mesec 11/2012 godine“. Moguće su …

Pročitajte Još »

Kolike su plate u javnoj upravi i koliki je broj zaposlenih?

Ministarstvo finansija je 21. januara objavilo dva izveštaja o broju zaposlenih i isplaćenim zaradama u javnoj upravi koja podleže Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji za mesec novembar 2012, kao i u lokalnim samoupravama. Naš doprinos je izlistavanje ovih podataka uz obračun prosečne zarade deljenjem isplaćenog novca sa brojem zaposlenih. http://mfp.gov.rs/pages/issue.php?id=8814 Prosečna zarada može da zavisi od …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih, penzionera i nezaposlenih i fonda zarada i penzija po oblastima Srbije

Kao i kod velikog broja statističkih tema, tako i kod pokušaja da razvrstamo penzionere po oblastima Srbije nailazimo na problem da je fond PIO teritorijalno rasut na drugačiji način u odnosu na statističke oblasti Srbije te moramo raditi sa pretpostavkom da filijale fonda PIO isplaćuju penzije upravo i samo za oblasti u kojima se nalaze. Dodatan problem predstavljaju isplate penzija …

Pročitajte Još »

Preduzetnici u ekonomskoj krizi: Poređenje dinamike i broja preduzetnika u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji

U većini razmišljanja i opštih mesta u komunikaciji zarobljenici smo zabluda o našim lošim i dobrim stranama. Dogme treba razbijati a kako bi smo relativizacijama smanjivali loše raspoloženje (nismo najgori), ali i da bi se nacionalni mitovi doveli u vezu sa našom malenkošću (daleko smo od najboljih). Na primer, preduzetništvo. Opšte je mišljenje da smo neinventivan narod koji ne voli …

Pročitajte Još »

Promena produktivnosti rada u Srbiji po delatnostima 2000-2012

Podaci koji su priloženi u tabeli imaju za cilj samo da pruže uvid u redove veličina, ne i da budu apsolutno tačni, jer je za istraživanje ovog tipa mnogo ograničenja u dostupnosti podataka. Navodimo neka: –         Broj zaposlenih u vojsci i policiji nije uključen u broj zaposlenih u državnoj upravi; –         Individualni poljoprivrednici takođe nisu uzeti u obzir; broj zaposlenih u poljoprivrednim …

Pročitajte Još »

Promena broja zaposlenih i nezaposlenih po oblastima i okruzima 2010-2011

U opštinskom godišnjaku za 2012 godinu objavljeni su podaci o broju nezaposlenih po oblastima i opštinama u decembru 2011. Ovi podaci su dovedeni u vezi sa brojem zaposlenih u martu 2010 i 2011 kako bi se ispitalo da li postoji logična veza između promena ove dve veličine: rast broja zaposlenih smanjuje broj nezaposlenih i obratno. Na podacima 160 opština i …

Pročitajte Još »

Preduzetnički sektor u Srbiji 2006-2011

Oko dinamike u preduzetničkom sektoru postoje neslaganja u podacima. U godišnjim saopštenjima RZS-a broj zaposlenih u preduzetničkom sektoru bio je manji nego u procenama ukupnog broja zaposlenih (šestomesečnim saopštenjima). Ukoliko su procene iz godišnjih saopštenja tačne dolazimo do zaključka da je pad ekonomske aktivnosti u ovom delu privrede bio značajno manji nego što se do sada iznosilo. Naime, na osnovu …

Pročitajte Još »

Gubitnici i dobitnici ekonomske krize po kategorijama stanovništva i oblastima Srbije

Od izbijanja svetske ekonomske krize možemo reći da je jako malo dobitnika, a da je najveći deo stanovnika gubitnik. Ovde bi smo kao dobitnike definisali one kojima su povećani prihodi, dok su gubitnici oni kojima su primanja smanjena ili su sprečeni da do bilo kakvih primanja dođu. Najveći gubitnici ekonomske krize u Srbiji su: –         Nezaposlena lica, a u ovoj kategoriji …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih u primarnom i sekundarnom sektoru prema drugim kategorijama stanovništva

Primarni sektor predstavljaju poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo i rudarstvo, a sekundarni čine prerađivačka industrija, snabdevanje električnom energijom, gasom i parom, snabdevanje vodom i upravljanje otpadnim vodama i građevinarstvo.  Tercijalni sektor predstavljaju svi vidovi usluga. Ud seprembra 2008. godine do maja ove godine broj zaposlenih lica u Srbiji smanjen je za 261.540. Najveće smanjivanje broja zaposlenih imali su preduzetnički sektor, za 166.556 …

Pročitajte Još »

Partokratija ili rasipanje gde novca ima?

Broj zaposlenih u državnoj upravi povećan je za 1.825 lica od septembra 2008. do marta ove godine. Pri tome je povećan za 1.880 lica od marta prošle godine, dok je do tada broj smanjen za 55 lica. To znači da se broj povećao pred održane izbore, u predizbornom periodu.   Nezahvalno je tumačiti podatke usled postojanja republičke, pokrajinske, gradske i …

Pročitajte Još »

BJR: Promena broja zaposlenih u pravnim licima po delatnostima IX 2008 – XII 2011

Priloženi podaci puni su manjkavosti usled metodoloških promena u obuhvatu zaposlenih po delatnostima. Makedoniju sam dodao iako nemam uporedive podatke, tek da i njeni budu tu. Od izbijanja svetske ekonomske krize broj zaposlenih u Srbiji smanjen je za 13%. Najveći deo smanjenja dogodio se u preduzetničkom sektoru. Poređenje broja zaposlenih u pravnim licima daje malo drugačiju sliku: najteže pogođene krizom …

Pročitajte Još »

UNMIK Kosovo: Zaposleni, prosečne zarade, fond isplaćenih zarada u javnom sektoru, Q3 2011

Na osnovu podataka iz tromesečnog biltena za januar 2012. Agencije za statistiku Kosova, u trećem tromesečju prošle godine je zaustavljen rast broja zaposlenih lica u javnom sektoru, prosečnih isplaćenih zarada, pa time i fonda isplaćenih zarada. Rekordan broj zaposlenih u javnom sektoru bio je u januaru prošle godine – 77.714 lica, i do septembra ovaj broj je smanjen za 564 …

Pročitajte Još »

Šta kažu podaci iz ankete o radnoj snazi za oktobar 2011. godine?

Podatke iz ankete o radnoj snazi RZS-a treba uzimati sa rezervom usled veličine uzorka, kao i metodoloških promena. Podatke iz aprila 2008. godine sam označio jer je procena većeg broja poljoprivrednika za 169 hiljada, u odnosu na oktobar 2007. godine uticala i na mnogo dublji pad broja zaposlenih od tada, kao što je i smanjivanje broja nezaposlenih za 152 hiljade …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju i zaposlenih u prerađivačkoj industriji

Mile mi je pitanjem u komentaru posta o udelu državne uprave, zdravstva i obrazovanja u ukupnoj zaposlenosti dao ideju da uporedim iste delatnosti sa prerađivačkom industrijom. Idealno bi bilo da se u odnos stave zaposleni u javnom sektoru prema zaposlenima u proizvodnji, ali su podaci daleko od idealnih. Na primer, veliki broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji je neprivatizovan, ili u …

Pročitajte Još »

Merodavnost podataka iz Ankete o radnoj snazi

Priložene dve tabele prikazuju strukturu stanovništva prema aktivnosti i strukturu zaposlenih lica. U tabelama sam označio tri podatka iz 2008. godine zbog kojih se ne slažem sa mišljenjem/konstatacijom da je od početka krize do kraja prošle godine (svi su se začudili i zaprepastili kada im je na sastanku MMF rekao kako je smanjen broj zaposlenih za 400 hiljada) bez posla …

Pročitajte Još »

Srbija 1955-2011: Odnos broja zaposlenih, penzionera i nezaposlenih lica

Priča o poremećenim odnosima među socijalnim strukturama stanovništva nadovezuje se na podatke o BDP-u, zaposlenosti i produktivnosti. Priloženi grafikoni prikazuju kretanje broja zaposlenih, nezaposlenih i penzionera od 1955. godine, kao i „odnos zavisnosti“ ili odnos broja zaposlenih prema zbirnom broju penzionera i nezaposlenih lica. U vremenskim serijama postoje „lomovi“ koji su posledica promene u obuhvatu podataka: Broj penzionera sam povećao …

Pročitajte Još »

Srbija 1955-2011: BDP, zaposlenost i produktivnost

Srbija ima veliki broj nezaposlenih lica. Ovo je akutni problem koji traje decenijama i nije posledica najnovije ekonomske krize, koja ga je svakako produbila. Prvi put je nezaposlenost izbila kao otvoreni društveni problem kada su započete ekonomske reforme 1965. godine. Problem je delimično rešen masovnim odlaskom na “privremeni” rad u inostranstvo. Pokušaji da se ublaži problem velike nezaposlenosti činjeni su …

Pročitajte Još »

Fond plata i penzija i promet u trgovini na malo, VII 2011

U julu je u Srbiji bilo zaposleno 1.755 hiljada lica i njihov fond zarada (pri prosečnoj plati od 39.127 dinara) izneo je 68,7 milijardi dinara. Penzionera je bilo, ne računajući vojne, 1.630 hiljada i pri prosečnoj penziji od 21.505 dinara isplaćeno je 35,1 milijardi dinara. Ukupan fond plata i penzija izneo je 103,7 milijardi dinara i nominalno je povećan za …

Pročitajte Još »

Nije problem veliki broj zaposlenih u državnoj upravi, zdravstvu i obrazovanju, već mali broj u prerađivačkoj industriji

  Priložena tabela sadrži puno metodoloških ograničenja: podaci za Sloveniju, Hrvatsku, BiH i Srbiju odnose se na zaposlene u pravnim licima, za Makedoniju, a pretpostavljam i za Crnu Goru odnose se na anketnu zaposlenost. Dodatan problem predstavlja različit nivo detaljnosti sektorske klasifikacije. Uprkos ovim, i drugim, problemima poenta mi je na požutelim podacima o broju zaposlenih na 1.000 stanovnika u …

Pročitajte Još »

Broj zaposlenih u industriji

Sadašnji broj zaposlenih radnika u industriji uporediv je sa brojem zaposlenih u 1961. godini. Tada je u industriji Srbije, bez područja KiM radi uporedivosti, radilo 386.682 lica. Podatke iz 1961. godine nisam uključio u poređenja usled mnogo većeg broja seoskih opština. U 1961. godini je u građevinarstvu bilo zaposleno 124.665 lica, a u aprilu ove godine 72.587 lica, što je …

Pročitajte Još »