Home » 0 Miroslav Zdravković, BJR poređenja, Zaposlenost, nezaposlenost, zarade, fond zarada » Preduzetnici u ekonomskoj krizi: Poređenje dinamike i broja preduzetnika u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji

Preduzetnici u ekonomskoj krizi: Poređenje dinamike i broja preduzetnika u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji

U većini razmišljanja i opštih mesta u komunikaciji zarobljenici smo zabluda o našim lošim i dobrim stranama. Dogme treba razbijati a kako bi smo relativizacijama smanjivali loše raspoloženje (nismo najgori), ali i da bi se nacionalni mitovi doveli u vezu sa našom malenkošću (daleko smo od najboljih).

Na primer, preduzetništvo. Opšte je mišljenje da smo neinventivan narod koji ne voli slobodu duha i dela pa pasivno traži ovna predvodnika, a onda se ljutimo jer ni jedan nije dobar, to jest da bi ovnovi bili bolji od vođa koje izaberemo. Kada uporedimo naše podatke sa komšijskim možemo razbiti puno nepotrebnih zabluda, samo se treba držati stare srpske osobine da se zaviruje u tuđe dvorište. Na 1.000 stanovnika Srbija ima 61 preduzetnika, i kod njih zaposlenih, dok je u Hrvatskoj taj broj 51, a u Sloveniji 45. Kada se u Sloveniji isključe kmetovi broj se smanjuje samo na 29. Kmetove namerno pominjem usled tinajdžerske traume sa letovanja u Buljaricama: igrali su fudbal Jagodinci i „pobratimi“ iz Slovenije (Slovenske Bistrice, ako se dobro sećam), gde je navijačica iz dežele dovikivala uvredljivo „Kmetovi!“ predstavnicima tadašnjeg Svetozareva.  Srećom, bio sam dovoljno smotan da ne budem u timu koji je bio predmet uvreda lepe Slovenkinje, a i začudio sam se, nakon te utakmice, zašto su pripadnice ove nacije imale izraženih sklonosti ka kmetovima. Dakle, Kmetovi učestvuju sa 35% u ukupno broju popisanih pripadnika „slobodnih“ delatnosti i njihov broj je 3 puta veći nego u Hrvatskoj (gde se uz 9.416 poljoprivrednih poduzetnika vodi još i 27.555 osiguranih poljoprivrednika, ali njih nismo uključili, kao ni srpske), a 10 puta veći nego u Srbiji. Nama je upravo objavljen rezultat popisa poljoprivrede koji dokazuje da smo najveći seljaci, kmetovi, i/ili poljoprivrednici na Balkanu.

Ovo je bila velika digresija u odnosu na uobičajeno kratko očitavanje osnovnih podataka uz konstantacije bata Milašina.

Šta kažu podaci?

-         Osim što ima najveći broj preduzetnika, Srbija je imala i najveći relativan pad njihovog broja. U 2011. u odnosu na 2008. godinu on je smanjen za 14,5% (tačno za sedminu manje), u Hrvatskoj za 14% dok je Slovenija imala porast broja za 3,7%. Ako se u Srbiji „od muke“ išlo u preduzetnike, kada je pre više od 20 godina počela pljačka društvenih preduzeća, Slovenci su ovu slobodnu delatnost izgleda počeli da praktikuju tek kad je ekonomska kriza ogolila bilanse nekada zdravih kompanija u kojima se zasnivao doživotni radni odnos.

-         Čudan je podatak o 9.858 zaposlenih u Javnoj upravi i osiguranju u Hrvatskoj (u Sloveniji 18, a u Srbiji ni jedan), ali to me podseća na dejstvo paravojnih i paradržavnih formacija tokom rata u BiH. Srbija je kažnjena sankcijama UN zato što su pripadnici JNA bili u BiH, ali su zato hrvatske snage mogle slobodno da dejstvuju u Hercegovini i drugde, bez pretnji i posledica. Od izbijanja krize broj zaposlenih u ovoj delatnosti povećan je za četvrtinu u Hrvatskoj (sa 7.860 na 9.858 lica).

-         Loše mišljenje o srpskoj neinventivnosti opovrgava i udeo zaposlenih u preduzetničkom sektoru u prerađivačkoj industriji, ono iznosi 20,75% u Srbiji, 15,36% u Hrvatskoj i 7,44% u Sloveniji. Znači, Srbi su mnogo zainteresovaniji da proizvode, ali je prethodno potrebno da direktori pokradu društvena preduzeća, da ih tako opljačkana gotovo poklone slovenačkim ili hrvatskim, a da bi na kraju, bez alternative, inženjeri i drugi preduzimljivi ljudi zasnovali sopstvenu proizvodnju. U Sloveniji i Hrvatskoj nisu u tolikoj meri osetili čerupanje kompanija, kao kad naše seljanke dohvate kokošku među ruke, prethodno joj otkinuvši sekirčetom glavu.

-         Osim u prerađivačkoj industriji Srbija ima i najveći udeo zaposlenih u trgovini, ugostiteljstvu i u finansijskim delatnostima, što je u skladu sa predrasudama o neinventivnosti. Srpski san o tome da pare „samo kaplju“ postiže se otvaranjem kafića. Nekada je to bilo moguće i u trgovini, ali su se trgovinski lanci raširili po Srbiji kao hobotnice pa za sitne ribe više nema ni mrvica, ni planktona.

-         Srbija ima najmanji udeo preduzetnika u saobraćaju i to mi je jedan od osnovnih utisaka iz Crne Gore i preduzetničkog sektora. Taksista i mi imamo u izobilju, ali je u Crnoj Gori razvijen privatan međugradski saobraćaj malim autobusima i kombijima. U Srbiji se kidaju veze između gradova jer regularnim autobusima sa 50 sedišta nije rentabilno voziti po nekoliko putnika, ali bi se isplatilo kada bi se preduzetnici dosetili da popune ovu saobraćajnu prazninu.

-          Hrvatska ima najveće uporedive udele preduzetnika u saobraćaju, građevinarstvu, upravi, zdravstvu i ostalim uslužnim delatnostima, a Slovenija, osim u kmetstvu, još i u informacijama i komunikacijama, nekretninama, stručnim, naučnim inovacionim i tehničkim delatnostima, obrazovanju i u umetnosti, zabavi i rekreaciji.

-         U izabranim periodima u Srbiji je smanjen broj preduzetnika i kod njih zaposlenih za 73.350, u Hrvatskoj za 35.167, a u Sloveniji je povećan za 3.372 lica. Smanjenje broja u trgovini (za 61.342 lica), građevinarstvu (18.556) i u prerađivačkoj industriji (manje za 5.726 lica) u potpunosti objašnjava smanjivanje broja u Srbiji, a u Hrvatskoj ove tri delatnosti objašnjavaju skoro tri četvrtine smanjenja (8.341 u trgovini, 11.054 u građevinarstvu i 6.325 u prerađivačkoj industriji).

Jedan komentar na Preduzetnici u ekonomskoj krizi: Poređenje dinamike i broja preduzetnika u Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji

  1. Odlican tekst. Iskreno, cude me podaci o medjugradskom saobracaju, jer u realnom zivotu nije tako. Upravo zbog propasti zeleznice medjugradski saobracaj ima veliki znacaj. Mislim da je glavni razlog za to ekonomski momenat, da se zbog male platezne moci sve manje putuje. A sto se preduzetnika tice, mislim da ce drasticno smanjivanje njihovog broja statistika zabeleziti tek u 2012-oj i 2013-oj. 2011-a je bila poslovno fenomenalna prema prosloj godini…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>