2 Hrvatska

Витални догађаји у Хрватској у 2023.

У децембру 2022. у Хрватској (линк) је рођено 2.636 а преминуло 4.725 лица, те је негативан природни прираштај износио 2.089 лица. У децембру 2023. број рођених смањен је на 2.453 лица (-6,9%), умрлих је смањен на 4.455 лица (-5,7%), а негативан прираштај смањен је на 2.002 лица (-4,2%). У целој 2023. у Хрватској је рођено 32.024 (-5,7%), преминуло је 51.319 …

Pročitajte Još »

Из Србије је у јулу 2023. у Хрватској регистровано 238.838 ноћења људи, а колико је било пасјих, не знамо

Из Србије је у јулу 2023. у Хрватској регистровано 238.838 ноћења људи. Колико је пасјих ноћења било не знамо. Овај број је повећан за 6% у односу на јул 2022. У односу на јул 2019. број ноћења људи из Србије је повећан за 49,6%. Код паса, претпоставићемо, је много већи релативни раст. Већи релативни раст броја ноћења, у односу на …

Pročitajte Još »

Витални догађаји у Хрватској у јануару 2023.

Према подацима ДЗС-а (линк) у Хрватској је у јануару 2023. рођено 2.860 а преминуло 5.468 лица па је остварен негативан природни прираштај за 2.608 лица. Склопљено је 653 а разведено 242 бракова. У односу на јануар 2022. смањен је број рођених за 3%, број преминулих је смањен за 12,7% па је смањен и негативан природни прираштај за 21,3%. Смањен је …

Pročitajte Još »

Док у Србији успевају једино овце у Хрватској никаква стока не успева

У саопштењу ДЗС-а (линк) пише: Prema privremenim podacima brojnog stanja stoke i peradi u 2022., u usporedbi s konačnim podacima za 2021., broj goveda smanjen je za 1,4%, dok je broj svinja manji za 4,2%, ovaca za 6,0% te koza za 4,7%. Ukupan broj peradi u 2022. manji je za 14,3% u odnosu na 2021. Referentni datum snimanja brojnog stanja …

Pročitajte Još »

Хрватска: витални догађаји у октобру 2022.

Према подацима ДЗС-а (линк) у октобру 2022. рођено је 2.794 а преминуло 4.286 лица те је негативни природни прираштај износио 1.492 лица. Склопљено је 2.085 а разведено 481 парова. У односу на октобар 2021. смањен је број рођених за 9,6%, смањен је и број преминулих за 10% па је негативан природни прираштај смањен за 10,9%. Повећан је број склопљених бракова …

Pročitajte Još »

Удео Срба и промена по жупанијама у Хрватској 2011-2021

Укупан број Срба у Хрватској смањен је за 62.741, што је мало више од једне трећине њиховог укупног броја у 2011. Удео Срба у укупном броју становника Хрватске смањен је са 4,36% у 2011. на 3,2% у 2021. што је смањење за 1,16 структурни поен. Највећи релативан пад броја Срба имале су жупаније: Бродско-посавска (-47,3%), Сисачко-масловачка (-42,1%), Личко-сењска (-41,5%) и …

Pročitajte Još »

Немци не штеде за зиму него се купају у Хрватској

У Хрватској (линк) је у јуну регистровано укупно 13.070.561 ноћења, у томе 904.160 домаћих и 12.166.401 страних. У односу на јун 2021. укупан број ноћења повећан је за 100,5%, у томе домаћих за 5,8% и страних за 114,8%. У односу на јун 2019. укупан број ноћења повећан је за 0,4%, у томе домаћих за 11,4% док је број страних смањен …

Pročitajte Još »

Хрватска, витални догађаји, мај 2022.

Према подацима ДЗС-а Републике Хрватске у мају је у њој рођено 2.683 беба, преминуло је 4.174 лица те је остварен негативан природни прираштај од 1.491 лица. Венчано је 2.101 а разведено 399 парова. У односу на мај 2021. број рођених је смањен за 7,9%, број преминулих за 19,9% па је негативан природни прираштај смањен за 35,1%. Број венчаних је повећан …

Pročitajte Još »

Изумирање Срба у Хрватској и у Србији

Резултати пописа у Хрватској у 2021. представљају последицу комбинације нестајања становништва негативним природним прираштајем и исељавања у развијеније земље. Они су најава резултата пописа становништва у Србији у 2022. години. Пре уласка Хрватске у ЕУ остарели Срби су се враћали да умру у места из којих су протерани у хрватским акцијама Бљесак и Олуја. Стога је приликом пописа у 2011 …

Pročitajte Još »

HRVATSKA: Rast potražnje junadi

Na skupu odgajivača tovnih goveda, koje je nedavno okupila Hrvatska poljoprivredna komora u Kutini, govorilo se otvoreno o trenutnoj situaciji  na tržištu ove kategorije stoke, a čule su se i prognoze za naredni period. Istaknuto je, da simentalac kao tradicionalna rasa nije prvi na listi poželjnih za klaničare, ali se sva grla prodaju.  Najbolju cenu od 2,65 -2,70 evra po …

Pročitajte Još »

Сплићани пре 84 године и нетрпељивост према слободним Србима

„Па то је бар просто“, рече мој муж. „Изнајмили бисмо колица и гурали их од места до места“. „Али људи би мислили да смо луди!“ ускликнух. „Да ли би?“ упита мој муж. „То је оно што ме интересује и зато сам и почео овај разговор. Ови Словени сматрају нормалним многе ствари које су нама чудне; изгледа да их не узбуђује …

Pročitajte Još »

Ребека Вест о хрватској историји

За Хрвате је 18. век протекао у знаку подређености Мађарској и непоколебљиве, безумне и страсне љубави према Аустрији. Неспособност Аустрије је расла и довела до кризе из 1848. Уза све остале лудости Франц I и Метерних дошли су на несрећну идеју да затворе мађарску скупштину на четрнаест година, што је међу Мађарима изазвало праву узбуну. Мађарски национализам је од посебне …

Pročitajte Još »

HRVATSKA NAJVEĆI UVOZNIK SVINJETINE

Srbija podmiruje svoje potrebe Hrvatska je u odnosu na broj stanovnika najveći evropski uvoznik svinjentine, dok Srbija sa domaćom proizvodnjom svinjskog mesa podmiruje sopstvene potrebe Od početka pandemije Kovid-19,  počeo je blagi pad cena evropske svinjetine da bi pre desetak dana cena doživela strmoglav pad nakon pojave afričke svinjske kuge u Nemačkoj. Do sunovrata cena, kako se objašnjava, došlo je …

Pročitajte Još »

Хрватска, зараде (мај) и запосленост (јун)

Према подацима Државног завода за статистику РХ, у мају је просечна нето зарада износила 6.655 куна (884 евра) и била је за 0,5% већа од номиналне вредности у мају 2019. У периоду јануар-мај просечна зарада била је 6.715 куна и повећана је за 2,1%. Просечна бруто зарада износила је 9.067 куна (1.204 евра) и повећана је за 0,2%. Просечна нето …

Pročitajte Još »

Hrvatska, zaposlenost IV 2020.

У Хрватској није, попут Црне Горе, дошло до пада запослености у априлу, у односу на март, упркос погоршаним условима за туристичку сезону у овој години. Укупан број запослених повећан је за 12.520 лица (+0,8%) у односу на март, док је у односу на април 2019. повећан за 1,5%. Број запослених у правним лицима повећан је за 11.598 лица (+0,9%), у …

Pročitajte Još »

PROF. DR SVETOZAR LIVADA, O ODUZETOJ IMOVINI SRBA U HRVATSKOJ

Opljačkana dobra Srba   Vrednost imovine prognanih Srba iz Hrvatske je oko 30 milijardi evra. U vlasništvu Srba u Hrvatskoj, pre raspada SFRJ, bilo je oko 18 miliona kvadratnih metara građevinskog prostora. Do rata i nestankaSFRJ Srbi u Hrvatskoj u vlasništvu su imali oko 600.000 hektara zemljišta. Kad je u pitanju pokretna imovina ostali su i bez 400.000 poljorpivrednih mašina, …

Pročitajte Još »

PROF. DR SVETOZAR LIVADA, O ODUZETOJ IMOVINI SRBA U HRVATSKOJ

Opljačkana dobra Srba Vrednost  imovine prognanih Srba iz Hrvatske je oko 30 milijardi evra. U vlasništvu Srba u Hrvatskoj, pre raspada SFRJ, bilo je oko 18 miliona kvadratnih metara građevinskog prostora. Do rata i nestankaSFRJ Srbi u Hrvatskoj u vlasništvu su imali oko 600.000 hektara zemljišta. Kad je u pitanju pokretna imovina ostali su i bez 400.000 poljorpivrednih mašina, 64.000 …

Pročitajte Još »

Noćenja turista u Hrvatskoj u decembru 2019. i poređenje sa Srbijom

Према подацима Државног завода за статистику у децембру је регистровано 776,7 хиљада ноћења (+5,9% према децембру 2018), у томе 254,8 хиљада домаћих (+7,2%) и 522 хиљаде страних (+5,2%). Укупно је у 2019 регистровано 91,2 милиона ноћења што је за 1,8% више него у 2018. Домаћи туристи имали су 7,1 милиона ноћења (+9,5%) а страни 84,1 милиона (+1,2%). Хрватска и Србија …

Pročitajte Još »

Noćenja turista iz Kine u odabranim državama i entitetima

Чињеница да су туристи из Кине у септембру имали највећи број ноћења у Федерацији БиХ, испред братских народа/држава Саудијске Арабије, Турске, Кувајта и УАЕ, мотивисала ме је да проверим како стоје и други у погледу ноћења Кинеза. За Хрватску сам овде изложио само податке о ноћењима туриста из Континенталне Кине[1], јер су и они довољно велики да нас укупни не …

Pročitajte Još »

TOVNO GOVEDARSTVO SRBIJE I HRVATSKE

So dovodi stoku Tovno govedarstvo u regionu prati prestrojavanje i neizvesnost u prodaji: promena rasnog sastava i izlazne težine grla… O ovome naše stočare, koji su u organizaciji Udruženja „Agroprofit” putovali, obavestili su farmeri u Hrvatskoj. Program je obuhvatio posete odgajivačima koji imaju razvijen sistem „krava-tele” i velike farme junadi. Na početku trodnevnog obilaska farmi u Hrvatskoj, grupa se okupila …

Pročitajte Još »

Uvoz čokolada u Srbiju iz Nemačke i Poljske preko Hrvatske

Скоро ће пуне три године од како се хрватска председница згрозила подметачином да је деци делила чоколаде произведене у Србији (линк). Реших да проверим како се од тада развијала трговина овим слатким производом, Србије и Хрватске. Србија је из суфицита од 3,4 милиона евра у 2016. прешла у дефицит од 5,5 милиона евра у 2018. Повећан је укупан извоз са …

Pročitajte Još »

Odlični turistički rezultat Hrvatske u junu 2019.

Да је Хрватска судбински и нераскидиво везана за Немачку (и Аустрију као њена потомкиња, рекло би се копиљак, из распаднуте Хабзбуршке монархије) доказују подаци о ноћењима страних туриста у мају и јуну ове године. У мају је број ноћења странаца смањен за 16,7%. Џаба су Словенци повећали број ноћења за 37% када су Немци смањили за 47,8%, а Аустријанци смањили …

Pročitajte Još »

Pad turističkog prometa u Hrvatskoj u predsezoni

Према подацима Државног завода за статистику Хрватске у мају је смањен број ноћења страних туриста тачно за шестину, за 16,7%, у односу на мај 2018. То је апсолутно смањење броја туриста за 887,4 хиљада и готово је идентично паду броја ноћења из Немачке (за 889 хиљада). Пошто је и из Аустрије дошло до великог пада броја ноћења могуће је да …

Pročitajte Još »

Da li strana goveda vaskrsavaju u Hrvatskoj?

Мотив за прикупљање приложених података био ми је повећање извоза живих говеда из Хрватске у 2018 за 6,4 пута, са 26 на 167 милиона евра. Пошто је повећан увоз говедине из Румуније и других чланица ЕУ пала ми је напамет морбидна идеја: да говеда уђу у комадима у Хрватску, затим васкрсну и жива и у једном комаду заврше на тржиштима …

Pročitajte Još »

Robna razmena Hrvatske, ukupno i PPP, 2001-2018

Основни мотив за прикупљање хрватских података био је да се провери да ли је Хрватска ступањем у ЕУ погоршала салдо у размени пољопривредно-прехрамбеним (ПП) производима? Подаци нас упућују на супротан закључак, али када сам већ прикупљао податке они заслужују и неколико пратећих реченица. Треба скренути пажњу на две важне чињенице: Хрватска највећи део својих ПП производа пласира ван ЕУ, у …

Pročitajte Još »

BIOLOŠKI SLOM I NESTAJANJE SRBA U HRVATSKOJ (1880–2011)

Službeni glasnik – Prometej, Beograd – Novi Sad, 2018 Istaknuti sociolog sa prostora eks Jugoslavije dr Svetozar Livada (Hrvatska) krajem novembra 2018. godine, održao je u Novom Sadu, u prostororijama  ,,PROMETEJA“, promociju svoje najnovije knjige ,,BIOLOŠKI SLOM I NESTAJANJE SRBA U HRVATSKOJ (1880 DO 2011. GODINE.). O knjizi su govorili izdavač Zoran Kolundžija, vlasnik ,,Prometeja“,  geograf dr Branislav Đurđev i …

Pročitajte Još »

Neće Švabe u zemlju Tompsona: Noćenja turista u Hrvatskoj VII 2018

  Кад већ читам свакодневне анализе о паду броја гостију у Хрватској у августу, шта га је изазвало и шта је чинити, ред је био да проверим саопштење Државног завода за статистику. Да су Срби „овце за клање“ доказује скок броја ноћења у јулу за 25,8%. Расте број ноћења из већине земаља, па је из Кине раст за 20,2%, Јапана …

Pročitajte Još »

Turističkа razmena Srbije i Hrvatske

Касарну војне полиције у Сплиту напустио сам на сопствену одговорност средином септембра 1991. Покупљен од зенги одведен сам у трећу полицијску постају. Шеф постаје ми је, са чашицом ракије, наздравио са: „да дођеш опет, али као турист а не као четник!“. Одговорио сам му да као туриста сигурно нећу моћи ни за десет година. Прошло је 27 година и у …

Pročitajte Još »

POGLEDI IZ HRVATSKE 2017 (2): Prazni ruralni delovi

Od doseljenja naših naroda na ovo tlo poznato je da smo zbog toga što smo na razmeđu Istoka i Zapada bili izloženi stalnim nasilnim i nenasil­nim utjecajima, nasilnim i spontanim akulturacijskim procesima. Što se tiče vlasničkih odnosa, oni su kroz povijest bili raznoliki i dugo su persistirali arhaični oblici, pravi anahronizmi (begluci, kolonati, nadijeljena krajiška zemljišta, općinske gmajine do klasičnog …

Pročitajte Još »

POGLEDI IZ HRVATSKE 2017: Demografski slom bez društvenog i znanstvenog refleksa

Pise: Dr Svetozar Livada Ja sam iz nagona preživljavanja postao partizan, antifašist, izgubio veći dio porodice, rođaka, kolateralnih srodstvenika, susjeda i zavičaj, postavši nasljedno bezemljaš, zbog nasilja novog poretka. Dakle, postao sam sin revolucije iz nužde. Sve sam nacionalne i rasne teorije savladao kroz vlastite vene, primajući transfuzije krvi svih rasa i naroda.Po toj logici postao sam i fiziološki građanin …

Pročitajte Još »

Kolindine čokoladice

На интернету се појавила вест како је хрватска председница, на згражавање родитеља, деци дубровачког вртића чоколадице произведене у Србији. (http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=12&dd=07&nav_category=167&nav_id=1207489) Овде нећемо писати о хрватској пропаганди, како, на пример, вест о покушају линча српских стрелаца прати шаховница са сјајним небодером у позадини. Нећемо ни о уделу хрватског капитала у кондиторској индустрији у Србији. Ни о случајности да су чоколадице баш …

Pročitajte Još »

Stoka u Hrvatskoj i poređenje sa Srbijom

Хрватско сточарство налази се под дејством два процеса са супротним ефектима: притисак из других чланица ЕУ да је остави без сточне производње, и извоза у Србију који на ту производњу делује стимулативно. Стога су и резултати у погледу промене сточног фонда двојаки: смањен је број говеда за 9% (са 442 на 404 хиљада), од 1.12.2013 до 1.12.2014, оваца за 3% …

Pročitajte Još »

Svetska Hrvatska

Хтедох да напишем Напредна, али то би за собом повукло свакојаке нежељене алузије, зле мисли и слично. Advanced не иде да пишем, ако су већ наслови латинични, не морају и странцизми да се додају. Елем, кренем ја као прави вепар да ријем по кинеским подацима о увозу, прво по земљама која шта из Европе у Кину извози, па ми, уз …

Pročitajte Još »

Hrvatsko izvozno čudo u 2014 godini

Када прочитам како се увозе свиње из Хрватске, а из Србије извозе прерађевине у Русију прође ме нека нелагода кад помислим шта ће бити када извоз за Русију престане? Као са трговином бићемо окупирани и са хрватским прасићима, а наши сељаци неће имати коме да их продају, нити мотив да их имају. И тако, док се тако мислим проради у …

Pročitajte Još »

PRIRODNO KRETANJE STANOVNIŠTVA REPUBLIKE HRVATSKE U 2013.

У саопштењу Државног завода за статистику Републике Хрватске пише: U 2013. zabilježen je pad broja živorođene djece u odnosu na prethodnu godinu za 4,4%, tj. rođeno je 1 832 djece manje nego u 2012. Ukupan broj rođenih u 2013. bio je 40 083 djece, od toga 39 939 živorođene djece i 144 mrtvorođene djece. Od 39 939 živorođene djece, 20 …

Pročitajte Još »

Otkako je Hrvatska ušla u EU gubi po 10 hiljada radnih mesta mesečno dok broj nezaposlenih raste za po više od 8 hiljada

Ma koliko da je tačno, ovo je krajnje zlonamerno i tendenciozno. Jeste tačno da je od kraja juna 2013. godine do kraja februara 2014. godine ukupan broj zaposlenih smanjen za 77.534 lica (sa 1.388 na 1.310 hiljada), a pri tome je broj nezaposlenih povećan za 66.266 lica (sa 318.110 na 384.376), ali ekonomija Hrvatske, kao turističke destinacije, ima velike mesečne …

Pročitajte Još »

Poređenje robne razmene Srbije i Hrvatske u 2012. godini

Србија је 2013 годину завршила са за 22,5% већом вредношћу робног извоза од Хрватске и са робним увозом мањим за 2,1%. У 2012 години извоз Србије био је мањи за 9,2%, а увоз за 9,3%. У 2013 години извоз робе из Србије је повећан за 25,8%, а увоз за 5,1%, док је Хрватска смањила извоз за 6,7%, а увоз за …

Pročitajte Još »

Nakon 22 godine u Srbiji je opet veća vrednost investicija nego u Hrvatskoj

Економска криза прво доводи до пада инвестиционе активности. Њихов пад смањује број запослених, а мања тражња запослених доводи до мањег промета и до још мањих инвестиција. Привредни опоравак почиње када садашњи инвеститори увиде да је даљи пад активности мало вероватан, а да су пословне могућности у будућности боље од данашњих. Најдубљи пад у светској економији од избијања светске економске кризе …

Pročitajte Još »

Balkanska sirotinja, plate po stanovniku

Priloženi podaci odnose se na različite vremenske trenutke. –         Podaci za Srbiju i Crnu Goru odnose se na septembar 2013; –         Podaci za Federaciju BiH odnose se na avgust 2013; –         Podaci za Bugarsku su iz drugog tromesečja 2013; –         Podaci za Hrvatsku, Republiku Srpsku i Sloveniju su za 2012 godinu. Obuhvat podataka, takođe se razlikuje. Za Hrvatsku i Srbiju je pretpostavljeno da zaposleni …

Pročitajte Još »

Ogledalo statistike Srbije i Hrvatske, 2006-2012

Podaci u „ogledalo“ analizi su naši podaci o robnoj razmeni ukršteni sa podacima o robnoj razmeni svih zemalja koje su registrovale robnu razmenu sa Srbijom. Iz obračuna smo isključili robnu razmenu manju od milion evra, jer je i ovako obuhvat trgovine, i izvoza i uvoza, gotovo stoprocentan. Ne bih bio Moravski seljak, a da ne zavirim i u komšijske štale, …

Pročitajte Još »

Srbija postaje ekonomski veća od Hrvatske (u nekim segmentima)

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbija je 2012. godinu, prema podacima MMF-a, završila sa 0,02% manjim BDP-om, prema kupovnoj snazi domaće valute, od Hrvatske. U 2000. godini BDP Srbije bio je manji za 12,85%, u 2008. godini bio je manji za 8,04%, da bi za četiri godine razlika između veličina ekonomija bila istopljena bržim potonućem hrvatske ekonomije od srpske. U 2013. …

Pročitajte Još »

Hrvatska: Robna razmena u 2012 godini

Hrvatska je 2012 godinu završila sa robni izvozom vredni 9.609 miliona evra, što je za 0,3% više nego u 2011 godinu i uvozom od 16.164 miliona evra, što je manje za 0,7%. Kao posledica ovih kretanja deficit u robnoj razmeni smanjen je za 2,2% na iznos od 6.554,5 miliona evra. Izvoz u BJR je iznosio 2.587,7 miliona evra (me) i …

Pročitajte Još »

Promena broja Srba u Hrvatskoj između dva popisa, 2002-2011

Prema rezultatima popisa iz 2011 godine u Hrvatskoj je živelo 186.633 pripadnika srpske nacionalnosti što je manje za 14.998 lica, a predstavlja relativan pad za 7,4%. Broj Hrvata je smanjen za 102.850 lica, što je smanjivanje za 2,6%. Udeo Hrvata u ukupnom broju stanovnika povećan je sa 89,63% na 90,42%, a Srba je smanjen sa 4,54% na 4,36% (nakon 19,3% …

Pročitajte Još »

POLJOPRIVREDA SRBIJE I HRVATSKE – KOMPARATIVNA ANALIZA

Pre nekoliko dana  u emisiji na temu poljoprivrede  hrvatske televizije (HRT – 1), sasvim slučajnim izborom programa, se  vide nešto što jako mnogo liči na aktuelnu  situaciju u poljoprivredi Srbije. Naime, intervjuisanjem hrvatskih poljoprivrednika moglo se videti da njih muče gotovo isti problemi kao i srpske. Neisplaćene subvencije, neadekvatna (po njima) poljoprivredna politika, način protesta je isti (blokada puteva), pa …

Pročitajte Još »

Korekcija podataka o robnoj razmeni Hrvatske za 2011. godinu

Prema saopštenju Državnog zavoda za statistiku Republike Hrvatske: Pri obradi podataka za cijelu 2011. u Državnom zavodu za statistiku, kontrolom podataka koja obuhvaća svih dvanaest mjeseci, ustanovljena je nedosljednost u podacima. Stoga je Državni zavod za statistiku od Carinske uprave zatražio provjeru, a nakon toga i ponovnu dostavu podataka za cijelu 2011. Tijekom obrade, analize i usporedbe naknadno dostavljenih s …

Pročitajte Još »

Poređenje strukture robnog izvoza Srbije i Hrvatske u 2011. godini

Kao pravi srpski seljak uvek volim da zavirim u komšijsko dvorište. Stoga poredim ekonomske pokazatelje Srbije sa bivšim jugoslovenskim republikama, u kategorijama koje su mi interesantne. Najinteresantnija kategorija mi je robni izvoz, a najinteresantniji komšija Hrvatska, a zbog podataka izlistanih u tabeli. Pre pet godina Srbija je imala upola manju vrednost robnog izvoza od Hrvatske, a prošlu godinu je završila …

Pročitajte Još »

Poređenje izabranih makroekonomskih parametara Srbije i Hrvatske

U vremenu svetske ekonomske krize priložena poređenja nisu prijatna, jer se ne govori o tome kome ide bolje, već kome ide manje loše. Ekonomska kriza je ukočila ekonomski rast i razvoj u obe države, što se dogodilo većini zemalja u svetu, a gotovo svim u Evropi (izuzev Poljske i Albanije). Srbija je u 2008. godini imala za 8% manju vrednost …

Pročitajte Još »