Home » 0 Miroslav Zdravković, 2 Hrvatska, Evropska unija, Robna razmena » Robna razmena Hrvatske, ukupno i PPP, 2001-2018

Robna razmena Hrvatske, ukupno i PPP, 2001-2018

Основни мотив за прикупљање хрватских података био је да се провери да ли је Хрватска ступањем у ЕУ погоршала салдо у размени пољопривредно-прехрамбеним (ПП) производима? Подаци нас упућују на супротан закључак, али када сам већ прикупљао податке они заслужују и неколико пратећих реченица.

Треба скренути пажњу на две важне чињенице: Хрватска највећи део својих ПП производа пласира ван ЕУ, у БиХ и у Србију и постоји увоз ПП производа који долази ван ЕУ, попут тропског воћа, зачина и слично. Промене које се не тичу унутрашње трговине ПП могле су да утичу битно на укупни резултат у робној размени, те и да нас наведу на погрешан закључак (да чланство у ЕУ повећава релативну конкурентност локалне пољопривредне производње).

Хрватска је у периоду посматрања имала робни извоз вредан 164,4 милијарде евра, увоз је износио 299,5 милијарди евра, те је остварила дефицит у робној размени од 135,1 милијарди евра.

Хрватска је остварила, у периоду од 2005 до 2017, суфицит у туристичким услугама у износу од 85,7 милијарди евра (извоз 93,3 а увоз 7,7) па је вероватно за цели период он износио преко 110 милијарди евра, чиме је највећим делом покривен дефицит у робној размени.

Укупна вредност извоза ППП, од 2001 до 2018, износила је 20,2 милијарде евра, увоза 33 милијарде те је дефицит био 12,8 милијарди евра.

Просечна покривеност увоза извозом за укупну робну размену износила је 54,9% (61,8% у 2018) док је код ППП она износила 61,2% (71,4%).

Од 2013 робни извоз из Хрватске повећан је за 53,3% али је ППП повећан за 83,8%, док је укупан увоз повећан за 44,1% а увоз ППП за 44,7%. Значи, од уласка у ЕУ Хрватска је брже повећавала извоз од увоза, а посебно извоз ППП од увоза тих производа. Укупан дефицит повећан је са 6,9 милијарди евра у 2013 на 9,1 милијарди у 2018, док је дефицит у тговини ППП смањен са 920 на 870 милиона евра.

Укупно смањење дефицита у трговини ППП изнело је само 50 милиона евра. Пошто се разлози за оваква кретања налазе у детаљним статистикама размене ППП изслистали смо ове производе и потражили одговоре.

Издвојили смо 30 група производа са највећом вредношћу извоза у 2018. Они су учествовали са 76,6% у укупном ПП извозу, са 76,3% у повећању вредности након 2013 (754 од 988 милиона евра) и са 90,1% у повећању извоза у 2018 у односу на 2017 (266,5 од 295,8 милиона евра).

Највећу вредност имао је извоз живих говеда, који је повећан са 26,1 милиона евра у 2017 на 167,4 милиона у 2018, те објашњава готово половину од повећања вредности извоза у тој години. Извоз живих говеда је највише пласиран у Турску (57,6 милиона евра), Либан (49,8), Израел (14,6), Египат (13,3) и Италију (7,4) као прву чланицу ЕУ на овом списку. Србија је девета са 3,3 милиона евра, док је у 2017 извоз износио само 0,6 милиона и он је директна последица извоза смрзнутог говеђег меса из Србије у Турску (недостатак меса за потрошаче у Србији).

Други по вредности је извоз чоколаде који је повећан са 43,6 милиона евра у 2013 на 114,7 милиона евра. Највећи потрошачи хрватске чоколаде налазе се у БиХ (27,8 милиона евра), затим у Србији (24,5 милиона, повећан 3,7 пута од 2013), па у Немачкој (22,2) и Словенији (21,9) као чланицама ЕУ, а испред Северне Македоније и Црне Горе.

Извоз рибе је широко диверсификован, али највећим делом иде у Италију (47,2 милиона евра) и Јапан (34,4), пре Словеније, Немачке, Француске, Аустрије и Србије.

За извоз цигарета се може потврдити да је чланство у ЕУ било подстицајно. Извоз је у 2018 био више него 3 пута већи у односу на 2016, и то захваљујући расту у Немачку (са 6,5 у 2016 на 41,2) и у Италију (са нуле на 27,5), Белгију (са нуле на 5,8 милиона) и Бугарску (са 0,5 на 5,7), док је смањен у БиХ и у Србију које су до 2016. биле главна извозна тржишта.

Кукуруз се највише извозио у Италију (47,9), Аустрију (17,2), и Словенију (17,2), али његова вредност извоза зависи од годишњег рода и берзанских цена, а не од чланства у ЕУ.

И пшеница се највише извозила у Италију (59 милиона евра) испред БиХ (9), Аустрије (6,2), Словеније (6,2), Израела (3,4) и Србије (1,5), али исто важи као и за кукуруз.

Извоз производа од житарица, попут бисквита и пецива је готово удвостручен након 2013: повећан је са 38,5 на 74,9 милиона евра. У Србију је он повећан 4 пута, са 2,1 на 8,4 милиона евра, а већу вредност имао је у 2018 у Словенију (16,5) и у БиХ (13,7). Испод Србије су Саудијска Арабија (6,9 милиона) па Немачка (4,9) и Пољска (4).

Разни готови производи највише су пласирани у БиХ (16,3) и Србију (14,1), пре Словеније (13,3), Аустрије (7,7) и Италије (4 милиона евра).

Шећер се највише пласирао у Бугарску (11,8), БиХ (10,1), Северну Македонију (9,4) и Јордан (6,9).

Прехрамбени производи од брашна, прекрупе, гриза и скроба највише су пласирани у Немачку (16,1), Словенију (9,9), БиХ (7,5) и Србију (4,5).

На основу ових 10 од 30 група производа можемо закључити да је хрватска прехрамбена индустрија остварила већу експанзију на тржишта ван ЕУ него на тржиште уније.

За пад дефицита (за 50 милиона евра након 2013) у размени ППП довољан је, као објашњење, само раст извоза живих говеда у 2018 години на тржишта ван ЕУ.

Хрватска је повећала увоз ППП за 938 милиона евра након 2013, што је за 50 милиона евра мање од раста извоза ових производа. Приложених 30 група производа учествовало је са 64,9% у укупном увозу ППП, са 74,6% у расту увоза након 2013 и са 103,3% у расту увоза након 2017.

Свиње имају највећу вредност увоза, 179 милиона евра, увоз је повећан за 40,3 милиона евра и куповане су искључиво из земаља ЕУ, а у 2018 чак из 19 чланица ЕУ, највише из Немачке (51,9), Шпаније (33,1) и Мађарске (28,8 милиона евра). Судећи по Хрватској, свиње у Србији биће најозбиљније угрожене нашим учлањењем у ову интеграцију, мада је то већ и сада случај.

Увоз бисквита и сличних производа повећан је за 54 милиона евра, а највише се увозе из Немачке, Италије, Пољске и Словеније, пре БиХ и Србије.

Увоз сточне хране повећан је за 59 милиона евра. Највише се увози из 9 чланица ЕУ, пре Србије на 10 месту. Следи још 5 чланица уније па је БиХ на 16. месту.

И чоколаде се увозе из 9 чланица ЕУ па је Северна Македонија на 10. месту, па Шпанија испред Србије, па Чешка и Словачка испред БиХ на 15. месту.

И разни прехрамбени производи највише се увозе из 9 чланица пре САД на 11 и БиХ на 12. месту.

Сиреви се увозе из 7 чланица ЕУ пре Србије на 8 месту, следе још три чланице пре БиХ, па још 10 чланица пре Швајцарске.

Сирово млеко се увозило више из 7 чланица ЕУ, пре БиХ на 8. месту, па још из 3 пре Србије на 12, па испод Србије је још млеко из 5 чланица ЕУ.

Жива говеда су купована у 9 земаља ЕУ (највише из Румуније). Пошто је извоз живих говеда највише утицао на укупан извоз ППП, можда су се трговци из Хрватске земље досетили да их препродају из других земаља чланица. С обзиром на луку у Ријеци и тржишта Турске, Либана, Израела и Египта, изгледа да је формиран миграциони ток говеда из Европе преко Хрватске у медитеранске земље.

Сојино уље је највише куповано из Словеније и Италије испред Бразила и Индије.

На основу изложених података о увозу 10 група производа можемо закључити да је увоз ППП највећим делом повећан из земаља ЕУ.

Детаљнија анализа на нивоу ЕУ и остатка света највероватније би показала да је Хрватска повећала дефицит у размени са другим чланицама ЕУ, али да је раст суфицита са остатком света био већи од раста дефицита са ЕУ.

Миграција говеда ка земљама Блиског Истока уз продају оружја Саудијској Арабији доказују пословну довитљивост суседног нам народа.

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>