Istorija

Попис винограда 1889 године IV: Виноградарство у другим државама

Међу европским државама Француска заузима прво место у погледу виноградарства. Тамо је 1889. г. Било 1.836.831 хектар земљишта под виноградима, а добивено је те године 24.031.771 хектолитара вина; дакле 13,08 по хектару. Вредност добивенога вина износила је 758.330.139 динара; просечно дакле продаван је један хектолитар по 31,55 динара. Из ове цифре види се од какве је огромне важности виноградарство за …

Pročitajte Još »

Попис винограда 1889 године III: трговина вина

Српско вино извозило се до пре неколико година искључиво у Аустро-Угарску и у пограничне области турске царевине. Извоз већих количина вина у Француску и Швајцарску новијега је времена. Увоз вина у Србију ограничен је на финије врсте и бива опет поглавито из Аустро-Угарске. У овом прегледу имамо извоз наших вина упоредо с увозом за последњих десет година. У периоду од …

Pročitajte Još »

Попис винограда 1889 године II: производња вина и цена

По оцени компетентних пољопривредника 1889. година била је добра односно бербе виноградске. Према томе израчуната је и количина произведеног вина у тој години, а налази се у овом прегледу за сваки округ по се. Родност већу од главне средине налазимо само у седам округа; у осталим окрузима родност је била слабија. У овом погледу први је округ врањски, где је …

Pročitajte Još »

Стојан Марковић: Наука о држави и државној управи

https://pretraziva.rs/show/administracija-kraljevine-srbije.pdf Стр. 1-2. Држава је организам са оcобеним самостојним индивидуално-личним животом, у којем се огледа лични живот народа. као политичке јединке. Састојци овога индивидуално-личног живота државе нису природно састављени и по томе тако прости и једноставни. као што с-у природно спојени, видљиво прости и једноставни састојци, који чине бпће и живот појединога човека, као индивндуално-личнога бића. Живот државе састављен је …

Pročitajte Još »

Попис винограда 1889 године I: власници и површина

Државопис Србије, Свеска XIX, Београд, у државној штампарији Краљевине Србије „Статистика виноградарства у Краљевини Србији за 1889. годину“ Увод На деветом састанку централног статистичког одбора, који је држан 30. новембра 1888. год., говорено је о потреби земљарске статистике, и одброј је одлучио, да се за сад учини покушај с пописом земљишта под виноградима, једно за то, што се од последњег …

Pročitajte Još »

Рођења и умирања у 1908. години

Подаци о броју рођених и умрлих представљају инверзне податке у односу на нашу модерну историју. Ако искључимо ову ковид епоху (2020-2022), у Србији се у периоду од 2005. до 2019. у просеку рађало 67.166 лица, умирало је 102.707 па се природним путем број становника смањивао за 35.541. У 1908. је рођено 102.699 лица, преминуло је 66.924 па је вишак рођених …

Pročitajte Još »

Светска трговина 1888-1908

У приложеним табелама су приказани подаци о светској трговини у периоду од 1888. до 1908. а на основу статистичких годишњака Краљевине Србије за 1900, 1905. и 1907-1908. годину. Подаци од ван-европских земаља укључују само САД. У годишњацима су дати пописни подаци за број становника Хине (сада Кине у српском језику – 426.337.300 становника 1903), Британске Индије (294.361.056), Јапана (46.732.138), Мексика …

Pročitajte Još »

Рекрути по висини и по обиму прсију 1905 године

У Статистичком годишњаку Kраљевине Србије за 1905. (издатом у Државној Штампарији Краљевине Србије 1907. по цени од 10,50 динара и 10,50 frans) на страницама 714 и 715 дати су детаљни подаци о регрутима (тада рекрутима) према висини у сантиметрима и обиму груди, и по пуковским окрузима. Према подацима из табеле А. Можемо сазнати да су наши преци били у просеку …

Pročitajte Još »

Преведени у православље 1896-1908. године

Период посматрања обухвата 13 година, где је првих седам припадало срамотној и издајничкој диктатури Александра од Аустрије, а осталих шест обновљеној демократији, која је, на жалост, веома кратко трајала. Речено модерним језиком случајних Срба и анти-Срба „православна џамахирија“ је радила злочиначки посао: преводила је душе из других вера у православну. У Србији је 1900. живело 2.492.882 душа и у томе …

Pročitajte Još »

Сироте мајке…

Моји су родитељи стари, патријархални људи. Мајка се бринула да ми се није шта десило, а отац, као стари исправан чиновник, размишљао је да ли ћу на време стићи у своју команду. Обоје су се обрадовали када су ме видели. Али је њихово расположење било већ помућено кад сам им рекао да сутра изјутра треба да кренем. Мајка се заплакала. …

Pročitajte Još »

Резултати пописа западног дела Северне Македоније 1467-1468.

Душану Илићу Када тумачимо прошлост без сигурних чињеница, а из туђих извора, налазимо се у искушењу и могућности да на њу утичемо и да је мењамо. Одличан пример оваквог тумачења представља „Опширен пописен дефтер N0 4 (1467-1468 година) преведен и објављен у Скопљу 1971. године у редакцији Методија Соколоског и др Александра Стојановског. Уколико су извори на турском језику нејасни …

Pročitajte Još »

Материјална страна живота у Призренском санџаку 1571. године на основу пореских прихода

Књига др. Татјане Катић „Опширни попис призренског санџака из 1571“ представља основу за анализу економске снаге 564 насеља пре тачно 450 година (од тога 500 насељених и 64 напуштена), а на основу пореских прихода по разним врстама. Разлике у регионалној развијености откривају се поделом пореских прихода на број баштина/домаћинстава. Произведена количина житарица се открива када се порески приходи поделе са …

Pročitajte Još »

Етничка структура становништва у Призренском санџаку 1571. године

Књига др. Татјане Катић „Опширни попис призренског санџака из 1571“ представља један од десетак најдрагоценијих извора о српској историји за период од пада под турску власт средином петнаестог века па до првог српског устанка почетком деветнаестог века. Попис је извршен пет година након смрти султана Сулејмана I, а 23 године пре спаљивања моштију Светог Саве на Врачару. У време Сулејмана …

Pročitajte Još »

650 година од маричке опомене

Срби имају Косовски завет као колективну обједињујућу свест. Док је Косова у души биће и будућности за српски народ. Само, народ нам се непрестано круни, расипа и а државе множе и слабе. Можда смо колективно потценили значај катастрофе из битке на Марици? Цар Душан је умро крајем 1355. године и битка на Марици се догодила након 16 година (линк). Од …

Pročitajte Još »

625 година од битке код Никопоља: од боја на Косову до краја средњевековне бугарске државе

Од боја на Косову пољу кренуо је буран период у српској средњевековној историји и има запрепашћујућих подударности са савременим периодом. Бајазит се вратио у Једрене и морао је да учврсти своју власт а српска властела је остала подељена и у међусобним сукобима као и сукобу са Мађарима који су нападали Србију у њеном устаничком делу: од Мачве до Рудника и …

Pročitajte Još »

Убиство руског конзула у Митровици

Dotle, srpska spoljašnja politika bila je vođena u čisto rusofilskom duhu i dala je nekoliko po nas korisnih rezultata. Da bi mogla zaštititi Srbe i kontrolisati Austro-Ugarsku Rusija je otvorila svoj konzulat u Mitrovici i za konzula postavila, u maju 1902., Grigorija Ščerbinu. Ovo stvaranje ruskog konzulata izazvalo je pravu uzbunu među Arnautima, a i veliko nezadovoljstvo u Beču. I …

Pročitajte Još »

A imaju se stvoriti: jedna što je moguće veća Grčka, velika Rumunija, velika Bugarska, slaba Srbija, mala Crna Gora i najposle i slobodna Albanija

Bugarska je nastojala svom snagom, da izazivajući nerede u Maćedoniji, stavi to pitanje pred Evropu u nadi, da bi ono moglo biti rešeno stvaranjem autonomije za tu oblast, koja bi se, kao u Istočnoj Rumeliji, mogla konačno rešiti u njezinu korist. Pitanje reforama u toj oblasti već je uzeto u pretres i njim su se u veliko bavili kabineti Beča …

Pročitajte Još »

Крај удворичког измећарства

Još pred kraj vladavine kralja Aleksandra javljali su se jasni znaci ozdravljenja i reakcije tom stanju truleži. Svet je sve više uviđao da tako ne može i ne sme ići dalje. Već sama pogibija kraljeva bila je očevidna pojava nezadovoljstva i težnje da dođe nešto bolje. U zaveri protiv kralja učestvovali su pretežno oficiri, ali je nezadovoljstvo zahvatilo sve krugove, …

Pročitajte Još »

Period od 1878-1903.

Period od 1878-1903. godine pada među najteže i najmračnije u novijoj istoriji Srbije. Za tih dvadeset i pet godina, posle likvidacije turskih ratova i svega što je bilo s njima u vezi, zemlja nije doživela nijednog znatnijeg stvarnog uspeha, a pretrpela je, međutim, jedan osetan vojnički poraz i nekoliko teških unutrašnjih kriza. Bilo je i formalnih pobuna, i prekih sudova, …

Pročitajte Još »

Југословенска народна армија (ЈНА) 1991 – КАДРОВСКА СТРУКТУРА

Године 1991. војском ЈНА командирали су:На челу ЈНА био је Вељко Кадијевић, Хрват по мајци, рођен у Хрватској, ожењен Хрватицом. Његови замјеници били су Хрват Јосип Грегорић и Словенац Стане Бровет. Од свих хрватских генерала у ЈНА, тада је на хрватску страну прешло мање од 25 посто, док је преко 75 посто хрватских генерала остало у ЈНА до краја рата …

Pročitajte Još »

ВЕЛИКИ НАРОДНИ ЗБОР МИНИСТРА ВЕСЕЛИНОВИЋА У ЈАГОДИНИ: БОРБА ПРОТИВ ТИТА ДО ИСТРАГЕ

Јагодина, 4 јануара (1944 – МЗ) У недељу пре подне на градском тргу у Јагодини одржан је велики народни манифестациони збор, на коме је главни говорник био министар пољопривреде инж. Радослав Веселиновић. Збору је присуствовало око три хиљаде грађана и сељака из места и околних села. У присуству окружног начелника Путниковића, команданта Српске државне страже Округа моравског потпуковника Драговића збор …

Pročitajte Još »

Мађарска катастрофа на Косову пољу

Најкрупнији догађај у балканској историји овог времена био је велики поход Јанка Хуњадија против Турака. Мађари су хтели на сваки начин поправити недаће пораза код Варне и још једном, у великој офанзиви, истргнути Турцима инициативу. Извесни хришћански владари још нису напуштали мисао, да се настави недавна хришћанска коалиција против Турака и да се, по могућности, и прошири. Деспот Константин Драгаш …

Pročitajte Još »

Римске тврђаве у српским земљама

Главно место источне Паноније беше Сирмиум, Сирмиј (Митровица), по коме је читава суседна област добила своје име Срем. Поставши колонија већ од времена Флавијеваца, он се током III-VI века развио у важну световну и црквену метрополу. Ту се налазио леп царски двор, амфитеатар, ковница новца и оружја. У Сирмију је 282. заглавио у војничкој побуни цар Проб, који је, да …

Pročitajte Još »

Хрвати и енглески банкар

Отпијали смо бренди као да нам је то једина утеха у врло кризној ситуацији. Онда су објаснили да је господин А. заборавио да добротворну приредбу. чији је циљ набавка лекова за сиромашне пацијенте, организују доктор и госпођа Y.. Јевреји који су емигрирали из Задра, далматинског града који је предат Италијанима, једине истакнуте присталице Југославије у граду, и који ће можда …

Pročitajte Još »

Империје и Балкан

Неповољни аспекти империја постају потпуно јасни када се разматра случај Југославије. Не могу навести очигледнији злочин од уништења Македоније и Старе Србије, где су Турци пет стотина и педесет година до те мере пљачкали становништво да је постојала опасност да ће своје жртве у потпуности истребити и тако себе лишити прилике да ту пљачку и наставе. Сиромаштво Босанаца и Херцеговаца, …

Pročitajte Još »

Његош

Ујутру је Цетиње изгледало још чудније него претходне вечери. Оно мало земље око града врло је плодно и дарује живот високом дрвећу, зеленој трави и бујним културама, којима прија обиље кише. Али воде готово једва да има: њиве су мале, а остатак пејзажа сачињава порозни камен који воду задржава колико и цедиљка. Такав, потпуно огољен и сув, он је изложен …

Pročitajte Još »

Рудник Трепча и Копаонички партизански одред

Ребека Вест је описала рудник Трепчу, којим су управљали Енглези, као велику наду за економски развој Косова и Метохије, да су од Газиместана до Пећи Албанци питали за могућност да се у њој запосле. Мени је овај цитат важан као објашњење за формирање партизанског одреда од радника из Трепче, а у ситуацији када су Немци и Италијани поделили окупирано Косово …

Pročitajte Još »

Ребека Вест о Дубровнику

Та спремност за нагодбу с Турцима била је утолико непријатнија што је долазила од силе која, због свог жарког и заклетог хришћанства, није допуштала православној цркви да крочи унутар њених капија. У теорији, Република је подражавала верску толеранцију.  Али у пракси она се понашала као да је реч о лепом цвету који је много лепши кад расте у туђем дворишту. …

Pročitajte Još »

Економске реформе краља Петра

Међутим, питање краљеубица било је много мање значајно него што се може претпоставити. Колико год то невероватно изгледало, изузетна прегнућа на која се народ, оживљен Драгиним жртвовањем, с лакоћом и полетом бацио потиснула су убиство у други план. Петар је покренуо програм реформи у врло једноставном, женевском духу. Када је управитељ двора на дан његовог доласка дошао да упита какав …

Pročitajte Još »

Сплићани пре 84 године и нетрпељивост према слободним Србима

„Па то је бар просто“, рече мој муж. „Изнајмили бисмо колица и гурали их од места до места“. „Али људи би мислили да смо луди!“ ускликнух. „Да ли би?“ упита мој муж. „То је оно што ме интересује и зато сам и почео овај разговор. Ови Словени сматрају нормалним многе ствари које су нама чудне; изгледа да их не узбуђује …

Pročitajte Još »

Колонијални куплераји

Поменух и Језеро и прслуке, Вакуф и жене са кецељама боје вина, и на крају ужасну стару жену у ресторану у коме смо ручали. „Мислим да је ваша претпоставка о њој тачна“, рече он. „Верујем и да сам чуо за ту жену. Испричаћу вам нешто што нећете моћи да сазнате из књига које су написали енглески путници кроз Босну из …

Pročitajte Još »

Ребека Вест о хрватској историји

За Хрвате је 18. век протекао у знаку подређености Мађарској и непоколебљиве, безумне и страсне љубави према Аустрији. Неспособност Аустрије је расла и довела до кризе из 1848. Уза све остале лудости Франц I и Метерних дошли су на несрећну идеју да затворе мађарску скупштину на четрнаест година, што је међу Мађарима изазвало праву узбуну. Мађарски национализам је од посебне …

Pročitajte Još »

Ребека Вест: Црно јагње

Наредног дана сиромаштво острва постало нам је још очигледније. Наша прва експедиција одвела нас је ка северном крају острва, који је од зимског ветра заштићен брдима; но овај пут кренули смо на југ, где нема никаквог заклона од ветра који дивља између Раба и суседног острва. Земља и људи овде нису само тмурни, већ и очајни. Већина кућа је пространа, …

Pročitajte Još »

Шпенглер о раду, Марксу и Русима

А привреда европско-американске цивилизације изграђена је, напротив, на раду који се карактерише једино својим унутарњим рангом, више но што се то икада чинило у Египту и Кини, а о антици да и не говоримо. Не живимо ми узалуд у свету привредне динамике: рад појединаца не сабира се по еуклидовски, него стоји у међусобном функционалном односу. Цигло извођачки рад, који Маркс …

Pročitajte Još »

Шпенглер: штампа, новац и моћ

Али, док је антика, на челу са римским форумом, народну масу сакупљала у видљиво и густо тело, да би га приморавала на употребу његових права онакву каква се хоће, створила је „истовремено“ европско-американска политика штампом једно „поље сила“ духовних и новчаних напона, које делује преко целе земље, у које је појединац сврстан а да тога и није свестан, тако да …

Pročitajte Još »

Демократија и право гласа

На почецима демократије једино духу припада поље рада. Нема ничег племенитијег и чистијег него она ноћна седница од 4 августа 1789 или она заклетва у Балхаусу или расположење у Павловој цркви у Франкфурту, где се, имајући власт у рукама, дуго саветовало о општим истинама, све док се нису окупиле силе стварности и одгурнуле сањалице у страну. Али се убрзо јавља …

Pročitajte Još »

Распад цивилизација и победа крви

А ово доба крије се у Египту под именом доба Хикса. Између 12 и 18 династије леже два столећа, која почињу пропашћу ancien regime-a (који је врхунио под Сезострисом III), а завршавају се царским временом Новога царства. Већ се и по бројању династија види катастрофа. У листама краљева појављују се густо, једно за другим и једно поред другога, имена узурпатора …

Pročitajte Još »

Покушај формирања светске владе под Хабсбурговцима пре 400 година

Свеједно је на кога помишљамо, на Валенштајна или Ришелијеа или Периандра – у сваком случају са њима наступа први пут „народ“ као политичка количина[1]. То је право барокно настројење и дипломатија високог ранга. Апсолутна држава се пробила, по идеји, насупрот сталешкој. Баш је у томе уска сродност са западњачким временом фронде. Ту круна у Француској, почев од 1614, није више …

Pročitajte Još »

Tolstoj u Srbiji 1827.

377. Јагодина, 31. октобра 1827. године Г.А.Толстој кнезу Милошу – јавља о свом пролазу кроз Србију и у Јагодини ће сачекати његов одговор да га прими. Получено 1 – Нојебра 1827. Сијателнејшиј књаз милостивиј Государ! При сем имају чест препроводит к Вашему Сијатељству два конверта привезеннии мноју из Константинпоље Направив пут свој в Вену, чрез земли народа себского, весма штастлив …

Pročitajte Još »

Радмила Тричковић: Српски патријарси 1691-1717.

Бекство патријарха Арсенија Чарнојевића и већине митрополита у Аустрију навело је Порту да сама постави новог српског патријарха у Пећи. То је било старо право великог везира, које је он искористио надајући се да помоћу цркве може одвратити народ од Аустрије и Млетака. У датим околностима, друго решење значило је само укидање Српске патријаршије у Пећи и њено припајање некој …

Pročitajte Još »

Студент из Лапова открио гробове црвеноармејаца за које ни Русија ни Србија нису знале да постоје

https://rs.sputniknews.com/zivot/202010201123625054-student-iz-lapova-otkrio-grobove-crvenoarmejaca-za-koje-ni-rusija-ni-srbija-nisu-znale-da-postoje-/ Када су пре годину дана представници руске компаније „Гасстројпром“, у жељи да учествују у обнови споменика посвећеним погинулим црвеноармејцима током Другог светског рата у Шумадији, дошли у цркву у Лапову, свештеник Горан Живковић упутио их је на Владимира, сиромашног студента ког живот није мазио. Владимир Којанић о спомен-обележјима војницима Црвене армије палим у Србији у операцијама ослобађања Југославије највише …

Pročitajte Još »

Vinogradarstvo pre 200 godina u Beličkom srezu

202. Деоница, 16. октобар 1823. године Живко Шокорић кнезу Милошу – јавља да је вино у Деоници оточено и да креће за Крагујевац, даље пита шта да се ради са вином у Јагодини. Високородни Господару милостивејшиј здравствујте Не пропуштамо вама јавити заради вина нашега у Деоница да смо учинили наредбу да се оточи и сутра крене тамо у Крагујевац. Но …

Pročitajte Još »

Problemi u naplati poreza, 1825

14. октобар 1825.године Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља да је умро Влајко из Обрежа, а није платио порез, затим објашњава како су тог истог Влајка његови људи ухватили и њему довели у Рашевицу, где му је ударио 30 батина. Ту говори и о својим великим дуговима у народу. Милостивом его сијателству Господару Милошу србском књазу и покровитељ мне здравствујте …

Pročitajte Još »

400 година гајења кукуруза у Јагодини

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 113. Напор да се освојене области задрже по сваку цену још је очигледнији на мукатама за 1693. годину. Ту су, поред београдског ђумрука с готово упола мањом закупнином (од 6.404 на 3.684,5 гроша), подробно наведене соколарске, јастребарске, филуриџијске и кнезовске баштине и читлуци који су улазили у мукате Мачву, Крупањ, Сребреницу, Немце и …

Pročitajte Još »

Порески приходи и ситне паре, 1825.

340. Мајур, 10.септембар 1825. године Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља о проблему приликом сакупљања пореза Его Сијателство милостивејши здравствујте Не пропуштамо вама јавити да смо по налогу вашему изашли у нахију собирати араче, но у наплаћивању видећи да су се умножиле ситне паре и избегавамо колико више можемо али четврта част ситне пара доноси се у наплаћивању зато јављамо …

Pročitajte Još »

Нишки калемегдан

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 94-95. Стара Нишка тврђава била је тешко разорена, особито приликом турске опсада у септембру 1690, кад је добрим делом дигнута у ваздух лагумима с Видин-капије. Ордија се после освајања није задржавала на рашчишћавању рушевина, јер је тада (важније) било да се у једном замаху освоје Смедерево и Београд. Тек у септембру 1691, после …

Pročitajte Još »

Začeci penzionog sistema u Srbiji – oslobađanje od poreza

2. септембар 1824. године Ослобођење од пореза и кулука Бр. 1750 – Д. 2.- Дана ослобођенија пореза и осталих кулука Неши Дамјановићу и Милићу Јовановићу, оба из Вратара, Н. Јагодинске, због старости. (Василије Крестић-Никола Петровић, Протокол кнеза Милоша Обреновића 1824-1825, САНУ, Посебна издања књига СDLX, Одељење историјских наука књига 1, Београд, 1973, стр. 43.) 376 Шуљковац, 14. октобра 1825. године …

Pročitajte Još »

Када је настала Ћуприја на Морави?

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013 РТ, стр. 93-94. У надлежност мухафиза Београда допало је 35 старих градова и паланки распоређених на растојању од 20-30 киломатара дуж Цариградског, Босанског и Солунског друма, као и на обалама Саве и Дунава. Обнављајући њихов стратегијски значај, Турци су и старе градове постепено претварали у своја традиционална земљана утврђења с палисадама, у паланке. У …

Pročitajte Još »

Када је настао Калемегдан и шта је претходило његовој градњи?

Радмила Тричковић „1687-1739“ Службени гласник 2013. Стр. 88-89. Серхат је све време имао своје средиште у Београду. Средњевековни град с хисаром Болма, изграђеним у 16. веку, био је током наредног столећа мирног развитка прошаран цивилним муслиманским насељима и све до почетка рата војни значај Београда састојао у томе што је „био једно од највећих складишта оружја на европској страни царства, …

Pročitajte Još »

Prava i dužnosti narodnih punomoćnika u 1825.

21. август 1825. година Указ о именовању и правима и дужностима народних пуномоћника у Нахији јагодинској. Бр. 1438 – Д. 21. – Дано полномоштје депутирцима Нахије јагодинске: Којим на знање дајем како кнезовима кнежине Темнића и Левча у Нахији јагодинској, тако и целоме народу, од мала до велика, у истој нахији: ја, желећи да сваки, од најмањега до највећега, рахат …

Pročitajte Još »

Stanje na putevima 1825.

332. Багрдан, 18. август 1825.године Марко Радосављевић кнезу Милошу – јавља о стању на путевима, затим о стању у Багрдану и Паланки Високо благородному велико милостивом Господару Разумели смо да нама заповедате остро друм чувати вала Богу у вашему здрављу још се никакво зло учинило није и кирачије налазимо по друмовима и разпитујемо све кажу добро и раат и ја …

Pročitajte Još »

Obaveštajni rad u Srbiji pre 195 godina

331. Јагодина, 9. август 1825.године Мићо Митић из Јагодине кнезу Милошу – јавља о сукобима Турака и Грка Милостиви Господару Вашој милости јављамо ноћас прође из Урумелије један кириџија по имену Георгије Флора из Битоља, и отиде у Београд, и овако каже за Греце, тојест за Аморенце, велику кураж учинили. Дошао Мемед Али пашин син из Мисира на лађама имао …

Pročitajte Još »

ANTE TOMIĆ: Kako su Talijani uhljebili lika koji potpisuje sve što mu daš

https://www.jutarnji.hr/naslovnica/kako-su-talijani-uhljebili-lika-koji-potpisuje-sve-sto-mu-das-7403184 Bila je to zgoda po prilici kao kad hadezeovac treba zaposliti glupog nećaka ili nesposobno kumče, a čemu prethodi ovakav nekakav neprijatni razgovor s višim stranačkim funkcionarom:“Je li pametan?”“Onako… Neću te lagat, nije baš.”“Ali je vrijedan?”“A ne, ne. Mladić je izrazito lijen. Na poslu ga ne očekujte prije jedan popodne. I, ako smijem dodati, rijetko je pokvaren, podao, neiskren, …

Pročitajte Još »

Arnautsko nasilje u Šumadiji i Pomoravlju

Рибник, 14. јул 1824. године Живко Шокорић кнезу Милошу – јавља да се сугубинске и шантаровачке спахије рђаво владају са сиротињом из ових села. Високо милостивни Господару Гос. здравствујте Вама јављам за спаие сугубинске и шантаровачке то јес Арјадин и Суља из Топлице из села Прокопуца кои се рђаво владају са сиротином људе бију и прекуњу нисмо ми београдски спаие …

Pročitajte Još »

Miloševe livade u Jagodini

Јагодина, 6. јули 1824. године Нака из Јагодине кнезу Милошу – јавља да су покосили и покупили сено са свих његових ливада. Даље јавља да су били преварени, да су косили сено и са туђих ливада и да се због тога јавио отпор код народа. Милостиви Господару здравствујте Јављамо вами милостиви Господару да смо ливаде покосили покупили и полак поденули …

Pročitajte Još »

Varljivo leto 1825.

327. Јагодина, 29. јуни 1825. година Хасан ага кнезу Милошу – моли да му помогне око пуштања сина Арифа из затвора у Ћуприји. Нашему благородному Г. Господару Милошу Обреновићу здравствујте Доходим вам покорно молити милостивни Господару које намидогодила несрећа наша али може бити ви сте разумели за нашу незгоду. Мој син Ариф сас војводу и несрећа се догодила те мало …

Pročitajte Još »

Kad mori Morava

321. Oбреж, 1. јуни 1825. године Милета Радојковић кнезу – јавља о великој поплави Мораве и штете коју је нанела селима поред којих пролази. Високо милостивом его Сијателству Верковном Господару Г. Милошу србском Књазу и покровитељу здравствујте Ми покорни ваши служитељи јављамо ваше височајше милости и власти како смо овде приспели и за Мораву вама јављам има људи стари и …

Pročitajte Još »

Početak zaštite spomenika kulture pre 195 godina u Srbiji

  320. 21. мај 1825. година Наређење да се обезбеди мраморна плоча предвиђена за цркву. Бр. 949 – Д. 21. – Писано кн. Аранђелу у Јагодини да плочу мраморну одовуда за цркву полану смести где у сувуту, јер ако се и најмање какво слово од времена исквари, он ће главом платити. (Василије Крестић-Никола Петровић, Протокол кнеза Милоша Обреновића 1824-1825, САНУ, …

Pročitajte Još »

Putovanje starom Srbijom u 2020.

У књизи „Зашто се нисте убили?“ Виктор Франкл је написао да су најтеже муке и искушења Аушвица преживели, попут њега, људи богати духом и фантазијом, а не они велике физичке снаге. Ове друге би сломила малодушност а први су и у највећим мукама маштали о љубави и сусретима са вољеним особама (већином убијеним) и налазили још који атом снаге да …

Pročitajte Još »

Jagodinske age 1825.

306. Јагодина, 31. март 1825. година Јагодинске аге кнезу Милошу – јављају да је ливада коју користи Јанаћко мензилџија од давнина припада њему и да му је не треба дирати. У потпису стоје имена јагодинских ага. Високо благородном Господару кнезу Милошу Обреновићу здравствујте Доходимо вама покорно јавити и молити ми аге јагодинске за ону ливаду што је косио Јанаћко мензилџија …

Pročitajte Još »

Ženidba, popovi i knjaz

194. Катун, 18. септембар 1823. година Милета Радојковић кнезу Милошу-јавља о случају Вука из Парцана који жели четврти пут да се жени и да хоће да буде венчање, свештиници му то не дозвољавају. Високо милостивнејшим Господар Г. Милошу Верковном Србском К. и благодетељ и мне добри желатељ здравствујте Ваше височајше власти јављамо заради по имену Вука из Парцана како оће …

Pročitajte Još »

Socijalni transferi 1826. i poreska oslobađanja i milostinja 1828.

352. Штипље, 17. март 1826. године Филип Вуковић кнезу Милошу – јавља да су премерили кукуруз у Јагодини и исти поделили гладнима Ваше сијателство милостивејши Господару здравствујте Не пропуштамо вама јавити да смо по налогу вашему с кнезом Никомонај ваш кукуруз у Јагодини обили и премерили изишло је 14000 ока и нешто врло мало више пак ондје смо оставили у …

Pročitajte Još »

Bekstvo Zdravkovića od poturčivanja 1829.

415. Јагодина, 12. март 1829. година Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља да је из Лесковца побегао Коста Здравковић и у Јагодину дошао. Побегао је из разлога што су га хтели потурчити. Тамо су му остала жена и деца и моли да му се помогне да и њих преведе овамо. Ваше сијатељство милостивејши Господару. С писмом овим не изостављам вашему …

Pročitajte Još »

Začeci narodne cenzure 1828.

384. Сугубина, 10. март 1828. година Живко Шокорац кнезу Милошу – јавља да су обавили исповест и причешћивање и народ је зато захвалан. Затим јавља да је народу забрањено да причају лоше приче. Даље извештава да је од Јагодине кренуо да сакупља чибук. Вашему сијателству здравствујте От вас издати налог от 8-га 1827 за ради исповести и причешћивања мисмо то …

Pročitajte Još »

Arnautsko srpska krvna osveta 1828.

382. Катун, 4. март 1828. година Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља о случају када су извесни људи из ове нахије прешли у Крушевачку нахију и ту били похватани од Арнаута. Наводи имена похватаних и из којих су места. Даље јавља да желе да их мењају за неке из Крушевачке нахије. Вашем милостивејши его сијателству Господар наш здравствујте Ми покорни …

Pročitajte Još »

Tabela: 345 naselja u ustaničkoj Srbiji koja danas imaju manje stanovnika nego 1834.

Подаци су са пописа из 2011. Попис у 2021. ће дуплирати овај број. Укупан број упоредивих насеља је 2.441, што значи да ће готово трећина имати мање становника него када је Србија насељавана. Тада је становништво било изразито младо, просечне старости од 20 и мање година. Сада је у већини насеља-села оно изразито старо, у већини преко 60 година.   …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 6: Obožavanje rada i tome proporcionalna niska produktivnost

Sve despotije obožavaju rad. „Rad oslobađa” je krilatica tiranija. Za njih je rad dužnost, pre svega opšta i za opštost, u demokratijama potreba, pre svega lična, i za ličnost. I u Trećem rajhu i u Sovjetskom Savezu (u njegovim satelitskim kopijama, takođe) udarnička proizvodnja promovisana je svim sredstvima ne samo zato da bi se zemlja što pre iz tehnološke zaostalosti …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 5: Sistem manipulacije povlasticama i opšta korupcija

VIadavina terora, da bi uopšte opstala, mora biti zasnovana na saradnji građana. Kako se ona dobrovoljno ne može obezbediti, vlast se služi silom (ucenom) ili mitom (povlasticama). Baza despotije tako se širi od oligarhije prema zanemarljivo uskoj povlašćenoj manjini, koju sledi strahom pasivizirana većina, a ovu, opet, zanemarljiva manjina buntovnika. Na robiji je to podela na upravu sa svojim službama, …

Pročitajte Još »

Prenaseljeno Pomoravlje 1823.

189. Јагодина, 9. септембар 1823. година Живко Шокорић кнезу Милошу-јавља му да нису нашли места где да настане Петра и Илију из Вучитрнске нахије које је он послао и исте му назад враћају. Високомилостиви Господару Господару здравствујте Долазили су били ово два човека Петар и Илија из оне стране нахије Вучитрнске кои су тражили места да се населе и ви …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 3: Represija i teror zasnovan na strogim ali ambiguitetnim zakonima i širenju straha

Upravljanje zatvorom vrši se kombinacijom represije i straha od nje. Strogi kućni red određuje oštre kazne i za najmanji prekršaj discipline. Ali njegove su klauzule neprecizne, rastresite, preširoke, te prostora ostavljaju brojnim tumačenjima i, razume se, zloupotrebama. U neodavanje dužnog poštovanja uniformisanim licima ili službenicima doma spada i drzak odgovor i šamar. (Kako će se proceniti drskost nekog odgovora? Hoće …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 2: Onemogućavanje komunikacija sa spoljnim svetom i razmena informacija

Jedna od pretpostavki slobode jeste mogućnost komunikacije i razmene obaveštenja. U zatvoru je ta komunikacija zatvorenicima u potpunosti uskraćena, a informacije svedene na zvanična obaveštenja uprave, lažne vesti o popravljanju uslova i masovnom pomilovanju, sračunate na dopingovanje zatvorenika nadom, ili su to prokrijumčarene novosti, takođe retko pouzdane. Novine se, po pravilu, ne dopuštaju (onda nisu, sad ih ima), premda tome …

Pročitajte Još »

Manastir Kalenić i Miloševa kobila

172. Манастир Каленић, 4. август 1823. година Живко Шокорић кнезу Милошу-јавља о незадовољству мајстора у манастиру Каленић. Даље га обавештава да му шаље једну кобилу која је без власника већ годину дана. Високо благородни Господару Намже милостиви здравствујте Ваше почитајемо писмо примили јесмо и разумели што нам пишете за мајсторе у Ман. Каленић да нису задоволни с плаћом опредељеном. Ми …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 1: Sveopšta kontrola populacije

Osnovni zadatak tamnice je, pored kazne, i upravo zbog te kazne, sprečavanje zatvorenika u bekstvu. Cela je arhitektura robijašnice tome zadatku podređena. Ona je, najpre, okružena visokim, debelim zidom, po čijoj je ivici posuto staklo ili podignuta dodatna mreža (ponegde napojena strujom visokog napona). Zidovi su obezbeđeni stražarskim tornjevima s uvek budnom naoružanom stražom, kojoj je naređeno da bez upozorenja …

Pročitajte Još »

Odšteta za hajdučiju 1823, zametak razvoja sektora osiguranja u Srbiji

173. Каленић, 4 август 1823. година Живко Шокорић кнезу Милошу-јавља да је примио и разумео његово писмо, да је он платио човеку из Видинске нахије 90 гроша на име што су га два хајдука из Левча опљачкали. Затим га обавештава да су једног хајдука ухватили у селу Урсуле и послали га њему, а овај је касније побегао и више се …

Pročitajte Još »

Milostinja iz Srbije za Jerusalim

393. Јагодина, 23. мај 1828. године Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља да су народу пренели његово упуство за прикупљање пореза. Такође, јавља да су сви прихватили да дају свој прилог за Јерусалим по 15 пара по глави. Даље, јавља да је уокужењу мирно, осим што је Шашин пашин син донео у Крушевац један топ и 3 кола топовску џебану …

Pročitajte Još »

Mandrda protiv hajduka

Никола Мандрда је познати хајдук и борац против Турака у време два устанка: http://www.makroekonomija.org/sela/pajkovac-varvarin-i-nikola-mandrda/ Након устанака борио се против хајдука и у архивској грађи налазимо пример:   207. Јагодина, 31. октобар 1823. године Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља да је од Исмаил аге сазнао да је убијен хајдук Филип, чију је главу видео у Параћину. Високо милостиви Господару Господару …

Pročitajte Još »

Knjaz Miloševe kupovine turske zemlje

Јагодина, 28. јуни 1823. Милета Радојковић кнезу Милошу-јавља о понуди Асана Чучковића за продају својих ливада, а затим објашњава у каквим се стању налазе понуђене ливаде. Високо милостиви Господару Господару здравствујте Ја ваш покорни слуга не пропуштам вама покорно јавити заради именоватог Асана Чучковића како долази к вама да прода своје ливаде ако оћете купити ја сам Асанагом ишао по …

Pročitajte Još »

Poreski oprost za uboge i kljakave

346. Кавадар, 27. децембар 1825.године Филип Вуковић кнезу Милошу – јавља да је у селу Кавадару одржана скупштина и да су мештани прихватили разрезани порез Его сијателство милостивејши здравствујте Не пропуштамо вама јавити да смо данас по налогу вашему ималискупштину у Кавадару са својом кнежином о расположенију порезе, прочитали смо тариве и све ваше заповести народу јавили смо које народ …

Pročitajte Još »

Sukob kasapina i mehandžija 1823.

Јагодина, 5. јуни 1823. године Аранђел Милосављевић кнезу Милошу – јавља да ће к њему доћи јагодински касапи да траже дозволу за рад. Затим говори о сукобу касапина и механџија, зато што ови други, поред оног што кољу за своје потребе, кољу и продају месо као и у касапници. Даље пита шта да ради са каравулом која прети да се …

Pročitajte Još »

Imali li igde išta dobro da za Srbina piše?

Godine 1943, iz štaba nemačke okupacione komande u Kopenhagenu obnarodavana je zapovest da svi danski Jevreji moraju nositi žut traku sa Davidovom zvezdom. Iz Amalienborga, rezidencije kralja Kristiana, stigao je odgovor da su svi Danci jednaki. Njegovo veličanstvo će od sutra i samo nositi žut traku oko ruke. Njegovo veličanstvo očekuje od svih lojalnih Danaca da ga u tome slede. …

Pročitajte Još »

Komunističko zatiranje građanstva u Srbiji 1944-1945.

Stalež je tek izašao ispod revolucionarne mašine, povesne kombinacije prese i stroja za mlevenje mesa. Bio je izgužvan, izmrcvaren, iskasapljen. Mnoge porodice su još žalile streljane ili na Sremskom frontu ubijene[1]. Mnoge su žrtve tekućeg klasnog rata, budnosti vlasti i njenih rodoljubnih dostavljača, u kojima Zinovjev vidi prirodne proizvode rane mladosti komunizma, a ja kasne posledice prirodnog ljudskog nemorala [2] i …

Pročitajte Još »

Krivi smo mi: 45+29?

На Путиндан пре 74 година рођена ми је мајка Љиљана. Деда је ратовао под  „Јорган планином“ а „његови“ су га ранили у Словенији код Зиданог моста, и последица рањавања био је бол у леђима до смрти 1991. Живео је 46 година као најсиромашнији у селу, а био је најобразованији. Почео сам да читам трећу књигу „Година које су појели скакавци“, …

Pročitajte Još »

Koncentracija ludaka u Srbiji 1900.

Посматрано из угла савремене статистике квалитет података у Краљевини Србији пре више од 110 година био је незамисливо бољи. То је, претпостављам, зато што нису имали рачунаре, као оруђе да се убрза обрада информација. Овде прилажем податке о броју лудих по окрузима у 1900, а из Статистичког годишњака за 1902. Страна 91. Тада је у Србији пописано 2.345 слепих, 3.859 …

Pročitajte Još »

Srpsko-šiptarski odnosi i britanski javni dug

У Financial Times-u објављен је графикон о уделу јавног дуга у БДП-у УК-а пар година пре 1692. Мени је то време највећег геноцида над српским народом почињеним од Турака 1690, када је територија Србије остала без седам осмина становништва, а од када је кренула шиптарска најезда на Метохију, затим Косово и даље на север и исток. Прекинуо сам читање „Сентименталне повести …

Pročitajte Još »

Hrvatsko silovanje istorije

Хрватски приступ историји најбоље се може илустровати сведочанством Егона Бергера о усташи Матковићу који је у Јасеновцу ликвидирао силоване Српкиње које су, након силовања, остале трудне. Пре ликвидације, хицем у слепочницу, Матковић је одржао свој говор о неморалном понашању тих трудница, што се у усташкој Хрватској кажњавало смрћу. Такав је савремени приступ Хрватске историји: ради се о србо-четничкој агресији (1991-1995), …

Pročitajte Još »

Moral Zdravkovića 1823.

200. Катун, 9. октобар 1823. година Милета Радојковић кнезу Милошу-јавља поводом случаја бећара Луке Здравковића из Варварина, који је оженио жену Петрију почившег Вукоице из Вaрварина и са њиом живео 8 година, а онда њу оставио и узео девојку (Петријину посестриму) и са њом отишао у Алексиначку нахију, па се натраг вратио и од Петрије тражи мал. Високомилостивом и верковном …

Pročitajte Još »

Srpski saveznici u Velikom ratu

Српска глупост је у финансијама, а не у политици, мислим се. Србија је стекла независност 1878, али су је велике силе, заједно са Грчком, Бугарском и Турском, обавезале да изгради железничку пругу ради повезивања Беча и Истамбула, што ће бити основни интерес Аустроугарске и Немачке да „згазе“ Србију и повежу се преко Турске са Азијом. Након 15 година од стицања …

Pročitajte Još »

Turizam u kraljevini Jugoslaviji 1933

Према периоду између два светска рата имам приличну одбојност због последица Великог рата. Мушкарци су већином изгинули, прабабе су остале сиромашне удовице са малом децом, жртве заједничке државе су морале да буду заборављене како би се градила „светла“ будућност. А она се баш добро спремала у усташкој емиграцији у Италији. Хитлер је дошао на власт, економска криза је била веома …

Pročitajte Još »

Uža Srbija i turizam, 1941

ОКО УТВРЂИВАЊА ГРАНИЦА УЖЕ СРБИЈЕ Берлин (ДНБ). Овде се цео етнографски проблем европског југоистока види као врло компликован и стога се сматра да је тотално задовољење свих решења на етнографском принципу немогуће. Овде би решење – како се сматра у Берлину – требало да буде јeдна здрава органска смеша између етнографских принципа и политичких и виталних прохтева држава и народа …

Pročitajte Još »

Bitka na Sutjesci i Jasenovac: delimičan i netačan popis poginulih

Поводом 75 година од битке на Сутјесци желео сам да приложим списак жртава ове битке и суочио сам се са истим проблемом као и са жртвама Јасеновца: место страдања је различито обележено па се не може доћи до цифре од 7.000 палих бораца. За 3.568 жртава наведена је Сутјеска. Њима можемо додати жртве за које стоји да су погинуле на …

Pročitajte Još »

Izložba “Usitnjavanje – Priča o avanu”

AVAN- SIMBOL CIVILIZACIJSKOG RAZVOJA I FARMACIJE U Etnografskom muzeju u Beogradu (Studentski trg 3) u toku je izložba „Usitnjavanje – Priča o avanu“, posvećena jednoj od najstarijih čovekovih alatki čija je funkcija ostala nepromenjena do današnjih dana. Organizatori izložbe su Etnografski muzej u Beogradu, Muzej nauke i tehnike Beograd i Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, uz podršku Eucerin Srbija. Izložbom …

Pročitajte Još »

Sudska statistika 1890

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1890/pdf/G189011001.pdf Од свих грана државне управе у краљевини Србији, судска је струка готово најбоље уређена. Од како се почело радити на уређењу нове српске државе, судској струци поклањала се највећа пажња. Српски државници увиђали су добро, да је за опстанак и даљи развитак српске државе неопходно осигурање личне и имовне безбедности њених грађана. Но не само да је судска струка …

Pročitajte Još »

„Srpski“ Beograd

Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се педесет пута из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори? Године …

Pročitajte Još »

Holocaust in Yugoslavia

Abstract The goal of this paper is to illustrate the suffering of Jews in the Yugoslav territory during World War Two, based on a few pieces of information about each person killed. Key words Holocaust, Yugoslavia Introduction Of the 75,000 Jews living in the country before the war, about 60,000 perished in the Holocaust.[1] Excluding Germany and Russia, the relatively …

Pročitajte Još »

1690 i 1740: Seobe ili genocid?

Радмила Тричковић „Београдски пашалук 1683-1739“ Службени Гласник Кара Мустафа-пашин поход на Беч изазвао је такво одметање хришћанског становништва на Балкану, да је још пре покрета ордије у пореским списковима отписивана читава трећина ове врсте поданика. Немоћан да одговори на преголемим ратним обавезама, народ је, по већ устаљеном обичају, одлазио у збег. Известан број се затим смиривао на читлуку новог господара, …

Pročitajte Još »

Karijeristi iz emigracije

Тихомир Р. Ђорђевић „Насељавање Србије за време прве владе кнеза Милоша Обреновића“.  Службени Гласник и САНУ, Едиција Корени, књига 2 „Насељавање Србије“ Досељеници из Аустрије: 9. Што су позивани да дођу у Србију Стр. 754-756. Често пута све потребе Србије нису могле бити задовољене кандидатима који су сами долазили, те су поједини људи нарочито тражени и позивани. Тако је 15 …

Pročitajte Još »

BiH: Elajet i kapetanije

Оснивање нових санџака и стварање Босанског елајета У првој половини 16. века долази у Босни до наглог ширења турске власти, а оно се углавном поклапа са санџакбеговањем познатог турског намесника у Босанском санџаку Хусрев-бега. Од већег дела новоосвојене територије и једног дела Босанског санџака створен је 1537. године Клишки санџак, који је према западу обухватио велики део далматинског залеђа са …

Pročitajte Još »