Istorija

Obaveštajni rad u Srbiji pre 195 godina

331. Јагодина, 9. август 1825.године Мићо Митић из Јагодине кнезу Милошу – јавља о сукобима Турака и Грка Милостиви Господару Вашој милости јављамо ноћас прође из Урумелије један кириџија по имену Георгије Флора из Битоља, и отиде у Београд, и овако каже за Греце, тојест за Аморенце, велику кураж учинили. Дошао Мемед Али пашин син из Мисира на лађама имао …

Pročitajte Još »

ANTE TOMIĆ: Kako su Talijani uhljebili lika koji potpisuje sve što mu daš

https://www.jutarnji.hr/naslovnica/kako-su-talijani-uhljebili-lika-koji-potpisuje-sve-sto-mu-das-7403184 Bila je to zgoda po prilici kao kad hadezeovac treba zaposliti glupog nećaka ili nesposobno kumče, a čemu prethodi ovakav nekakav neprijatni razgovor s višim stranačkim funkcionarom:“Je li pametan?”“Onako… Neću te lagat, nije baš.”“Ali je vrijedan?”“A ne, ne. Mladić je izrazito lijen. Na poslu ga ne očekujte prije jedan popodne. I, ako smijem dodati, rijetko je pokvaren, podao, neiskren, …

Pročitajte Još »

Arnautsko nasilje u Šumadiji i Pomoravlju

Рибник, 14. јул 1824. године Живко Шокорић кнезу Милошу – јавља да се сугубинске и шантаровачке спахије рђаво владају са сиротињом из ових села. Високо милостивни Господару Гос. здравствујте Вама јављам за спаие сугубинске и шантаровачке то јес Арјадин и Суља из Топлице из села Прокопуца кои се рђаво владају са сиротином људе бију и прекуњу нисмо ми београдски спаие …

Pročitajte Još »

Miloševe livade u Jagodini

Јагодина, 6. јули 1824. године Нака из Јагодине кнезу Милошу – јавља да су покосили и покупили сено са свих његових ливада. Даље јавља да су били преварени, да су косили сено и са туђих ливада и да се због тога јавио отпор код народа. Милостиви Господару здравствујте Јављамо вами милостиви Господару да смо ливаде покосили покупили и полак поденули …

Pročitajte Još »

Varljivo leto 1825.

327. Јагодина, 29. јуни 1825. година Хасан ага кнезу Милошу – моли да му помогне око пуштања сина Арифа из затвора у Ћуприји. Нашему благородному Г. Господару Милошу Обреновићу здравствујте Доходим вам покорно молити милостивни Господару које намидогодила несрећа наша али може бити ви сте разумели за нашу незгоду. Мој син Ариф сас војводу и несрећа се догодила те мало …

Pročitajte Još »

Kad mori Morava

321. Oбреж, 1. јуни 1825. године Милета Радојковић кнезу – јавља о великој поплави Мораве и штете коју је нанела селима поред којих пролази. Високо милостивом его Сијателству Верковном Господару Г. Милошу србском Књазу и покровитељу здравствујте Ми покорни ваши служитељи јављамо ваше височајше милости и власти како смо овде приспели и за Мораву вама јављам има људи стари и …

Pročitajte Još »

Početak zaštite spomenika kulture pre 195 godina u Srbiji

  320. 21. мај 1825. година Наређење да се обезбеди мраморна плоча предвиђена за цркву. Бр. 949 – Д. 21. – Писано кн. Аранђелу у Јагодини да плочу мраморну одовуда за цркву полану смести где у сувуту, јер ако се и најмање какво слово од времена исквари, он ће главом платити. (Василије Крестић-Никола Петровић, Протокол кнеза Милоша Обреновића 1824-1825, САНУ, …

Pročitajte Još »

Putovanje starom Srbijom u 2020.

У књизи „Зашто се нисте убили?“ Виктор Франкл је написао да су најтеже муке и искушења Аушвица преживели, попут њега, људи богати духом и фантазијом, а не они велике физичке снаге. Ове друге би сломила малодушност а први су и у највећим мукама маштали о љубави и сусретима са вољеним особама (већином убијеним) и налазили још који атом снаге да …

Pročitajte Još »

Jagodinske age 1825.

306. Јагодина, 31. март 1825. година Јагодинске аге кнезу Милошу – јављају да је ливада коју користи Јанаћко мензилџија од давнина припада њему и да му је не треба дирати. У потпису стоје имена јагодинских ага. Високо благородном Господару кнезу Милошу Обреновићу здравствујте Доходимо вама покорно јавити и молити ми аге јагодинске за ону ливаду што је косио Јанаћко мензилџија …

Pročitajte Još »

Ženidba, popovi i knjaz

194. Катун, 18. септембар 1823. година Милета Радојковић кнезу Милошу-јавља о случају Вука из Парцана који жели четврти пут да се жени и да хоће да буде венчање, свештиници му то не дозвољавају. Високо милостивнејшим Господар Г. Милошу Верковном Србском К. и благодетељ и мне добри желатељ здравствујте Ваше височајше власти јављамо заради по имену Вука из Парцана како оће …

Pročitajte Još »

Socijalni transferi 1826. i poreska oslobađanja i milostinja 1828.

352. Штипље, 17. март 1826. године Филип Вуковић кнезу Милошу – јавља да су премерили кукуруз у Јагодини и исти поделили гладнима Ваше сијателство милостивејши Господару здравствујте Не пропуштамо вама јавити да смо по налогу вашему с кнезом Никомонај ваш кукуруз у Јагодини обили и премерили изишло је 14000 ока и нешто врло мало више пак ондје смо оставили у …

Pročitajte Još »

Bekstvo Zdravkovića od poturčivanja 1829.

415. Јагодина, 12. март 1829. година Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља да је из Лесковца побегао Коста Здравковић и у Јагодину дошао. Побегао је из разлога што су га хтели потурчити. Тамо су му остала жена и деца и моли да му се помогне да и њих преведе овамо. Ваше сијатељство милостивејши Господару. С писмом овим не изостављам вашему …

Pročitajte Još »

Začeci narodne cenzure 1828.

384. Сугубина, 10. март 1828. година Живко Шокорац кнезу Милошу – јавља да су обавили исповест и причешћивање и народ је зато захвалан. Затим јавља да је народу забрањено да причају лоше приче. Даље извештава да је од Јагодине кренуо да сакупља чибук. Вашему сијателству здравствујте От вас издати налог от 8-га 1827 за ради исповести и причешћивања мисмо то …

Pročitajte Još »

Arnautsko srpska krvna osveta 1828.

382. Катун, 4. март 1828. година Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља о случају када су извесни људи из ове нахије прешли у Крушевачку нахију и ту били похватани од Арнаута. Наводи имена похватаних и из којих су места. Даље јавља да желе да их мењају за неке из Крушевачке нахије. Вашем милостивејши его сијателству Господар наш здравствујте Ми покорни …

Pročitajte Još »

Tabela: 345 naselja u ustaničkoj Srbiji koja danas imaju manje stanovnika nego 1834.

Подаци су са пописа из 2011. Попис у 2021. ће дуплирати овај број. Укупан број упоредивих насеља је 2.441, што значи да ће готово трећина имати мање становника него када је Србија насељавана. Тада је становништво било изразито младо, просечне старости од 20 и мање година. Сада је у већини насеља-села оно изразито старо, у већини преко 60 година.   …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 6: Obožavanje rada i tome proporcionalna niska produktivnost

Sve despotije obožavaju rad. „Rad oslobađa” je krilatica tiranija. Za njih je rad dužnost, pre svega opšta i za opštost, u demokratijama potreba, pre svega lična, i za ličnost. I u Trećem rajhu i u Sovjetskom Savezu (u njegovim satelitskim kopijama, takođe) udarnička proizvodnja promovisana je svim sredstvima ne samo zato da bi se zemlja što pre iz tehnološke zaostalosti …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 5: Sistem manipulacije povlasticama i opšta korupcija

VIadavina terora, da bi uopšte opstala, mora biti zasnovana na saradnji građana. Kako se ona dobrovoljno ne može obezbediti, vlast se služi silom (ucenom) ili mitom (povlasticama). Baza despotije tako se širi od oligarhije prema zanemarljivo uskoj povlašćenoj manjini, koju sledi strahom pasivizirana većina, a ovu, opet, zanemarljiva manjina buntovnika. Na robiji je to podela na upravu sa svojim službama, …

Pročitajte Još »

Prenaseljeno Pomoravlje 1823.

189. Јагодина, 9. септембар 1823. година Живко Шокорић кнезу Милошу-јавља му да нису нашли места где да настане Петра и Илију из Вучитрнске нахије које је он послао и исте му назад враћају. Високомилостиви Господару Господару здравствујте Долазили су били ово два човека Петар и Илија из оне стране нахије Вучитрнске кои су тражили места да се населе и ви …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 3: Represija i teror zasnovan na strogim ali ambiguitetnim zakonima i širenju straha

Upravljanje zatvorom vrši se kombinacijom represije i straha od nje. Strogi kućni red određuje oštre kazne i za najmanji prekršaj discipline. Ali njegove su klauzule neprecizne, rastresite, preširoke, te prostora ostavljaju brojnim tumačenjima i, razume se, zloupotrebama. U neodavanje dužnog poštovanja uniformisanim licima ili službenicima doma spada i drzak odgovor i šamar. (Kako će se proceniti drskost nekog odgovora? Hoće …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 2: Onemogućavanje komunikacija sa spoljnim svetom i razmena informacija

Jedna od pretpostavki slobode jeste mogućnost komunikacije i razmene obaveštenja. U zatvoru je ta komunikacija zatvorenicima u potpunosti uskraćena, a informacije svedene na zvanična obaveštenja uprave, lažne vesti o popravljanju uslova i masovnom pomilovanju, sračunate na dopingovanje zatvorenika nadom, ili su to prokrijumčarene novosti, takođe retko pouzdane. Novine se, po pravilu, ne dopuštaju (onda nisu, sad ih ima), premda tome …

Pročitajte Još »

Manastir Kalenić i Miloševa kobila

172. Манастир Каленић, 4. август 1823. година Живко Шокорић кнезу Милошу-јавља о незадовољству мајстора у манастиру Каленић. Даље га обавештава да му шаље једну кобилу која је без власника већ годину дана. Високо благородни Господару Намже милостиви здравствујте Ваше почитајемо писмо примили јесмо и разумели што нам пишете за мајсторе у Ман. Каленић да нису задоволни с плаћом опредељеном. Ми …

Pročitajte Još »

Realsocijalizam i zatvor 1: Sveopšta kontrola populacije

Osnovni zadatak tamnice je, pored kazne, i upravo zbog te kazne, sprečavanje zatvorenika u bekstvu. Cela je arhitektura robijašnice tome zadatku podređena. Ona je, najpre, okružena visokim, debelim zidom, po čijoj je ivici posuto staklo ili podignuta dodatna mreža (ponegde napojena strujom visokog napona). Zidovi su obezbeđeni stražarskim tornjevima s uvek budnom naoružanom stražom, kojoj je naređeno da bez upozorenja …

Pročitajte Još »

Odšteta za hajdučiju 1823, zametak razvoja sektora osiguranja u Srbiji

173. Каленић, 4 август 1823. година Живко Шокорић кнезу Милошу-јавља да је примио и разумео његово писмо, да је он платио човеку из Видинске нахије 90 гроша на име што су га два хајдука из Левча опљачкали. Затим га обавештава да су једног хајдука ухватили у селу Урсуле и послали га њему, а овај је касније побегао и више се …

Pročitajte Još »

Milostinja iz Srbije za Jerusalim

393. Јагодина, 23. мај 1828. године Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља да су народу пренели његово упуство за прикупљање пореза. Такође, јавља да су сви прихватили да дају свој прилог за Јерусалим по 15 пара по глави. Даље, јавља да је уокужењу мирно, осим што је Шашин пашин син донео у Крушевац један топ и 3 кола топовску џебану …

Pročitajte Još »

Mandrda protiv hajduka

Никола Мандрда је познати хајдук и борац против Турака у време два устанка: http://www.makroekonomija.org/sela/pajkovac-varvarin-i-nikola-mandrda/ Након устанака борио се против хајдука и у архивској грађи налазимо пример:   207. Јагодина, 31. октобар 1823. године Милета Радојковић кнезу Милошу – јавља да је од Исмаил аге сазнао да је убијен хајдук Филип, чију је главу видео у Параћину. Високо милостиви Господару Господару …

Pročitajte Još »

Knjaz Miloševe kupovine turske zemlje

Јагодина, 28. јуни 1823. Милета Радојковић кнезу Милошу-јавља о понуди Асана Чучковића за продају својих ливада, а затим објашњава у каквим се стању налазе понуђене ливаде. Високо милостиви Господару Господару здравствујте Ја ваш покорни слуга не пропуштам вама покорно јавити заради именоватог Асана Чучковића како долази к вама да прода своје ливаде ако оћете купити ја сам Асанагом ишао по …

Pročitajte Još »

Poreski oprost za uboge i kljakave

346. Кавадар, 27. децембар 1825.године Филип Вуковић кнезу Милошу – јавља да је у селу Кавадару одржана скупштина и да су мештани прихватили разрезани порез Его сијателство милостивејши здравствујте Не пропуштамо вама јавити да смо данас по налогу вашему ималискупштину у Кавадару са својом кнежином о расположенију порезе, прочитали смо тариве и све ваше заповести народу јавили смо које народ …

Pročitajte Još »

Sukob kasapina i mehandžija 1823.

Јагодина, 5. јуни 1823. године Аранђел Милосављевић кнезу Милошу – јавља да ће к њему доћи јагодински касапи да траже дозволу за рад. Затим говори о сукобу касапина и механџија, зато што ови други, поред оног што кољу за своје потребе, кољу и продају месо као и у касапници. Даље пита шта да ради са каравулом која прети да се …

Pročitajte Još »

Imali li igde išta dobro da za Srbina piše?

Godine 1943, iz štaba nemačke okupacione komande u Kopenhagenu obnarodavana je zapovest da svi danski Jevreji moraju nositi žut traku sa Davidovom zvezdom. Iz Amalienborga, rezidencije kralja Kristiana, stigao je odgovor da su svi Danci jednaki. Njegovo veličanstvo će od sutra i samo nositi žut traku oko ruke. Njegovo veličanstvo očekuje od svih lojalnih Danaca da ga u tome slede. …

Pročitajte Još »

Komunističko zatiranje građanstva u Srbiji 1944-1945.

Stalež je tek izašao ispod revolucionarne mašine, povesne kombinacije prese i stroja za mlevenje mesa. Bio je izgužvan, izmrcvaren, iskasapljen. Mnoge porodice su još žalile streljane ili na Sremskom frontu ubijene[1]. Mnoge su žrtve tekućeg klasnog rata, budnosti vlasti i njenih rodoljubnih dostavljača, u kojima Zinovjev vidi prirodne proizvode rane mladosti komunizma, a ja kasne posledice prirodnog ljudskog nemorala [2] i …

Pročitajte Još »

Krivi smo mi: 45+29?

На Путиндан пре 74 година рођена ми је мајка Љиљана. Деда је ратовао под  „Јорган планином“ а „његови“ су га ранили у Словенији код Зиданог моста, и последица рањавања био је бол у леђима до смрти 1991. Живео је 46 година као најсиромашнији у селу, а био је најобразованији. Почео сам да читам трећу књигу „Година које су појели скакавци“, …

Pročitajte Još »

Koncentracija ludaka u Srbiji 1900.

Посматрано из угла савремене статистике квалитет података у Краљевини Србији пре више од 110 година био је незамисливо бољи. То је, претпостављам, зато што нису имали рачунаре, као оруђе да се убрза обрада информација. Овде прилажем податке о броју лудих по окрузима у 1900, а из Статистичког годишњака за 1902. Страна 91. Тада је у Србији пописано 2.345 слепих, 3.859 …

Pročitajte Još »

Srpsko-šiptarski odnosi i britanski javni dug

У Financial Times-u објављен је графикон о уделу јавног дуга у БДП-у УК-а пар година пре 1692. Мени је то време највећег геноцида над српским народом почињеним од Турака 1690, када је територија Србије остала без седам осмина становништва, а од када је кренула шиптарска најезда на Метохију, затим Косово и даље на север и исток. Прекинуо сам читање „Сентименталне повести …

Pročitajte Još »

Hrvatsko silovanje istorije

Хрватски приступ историји најбоље се може илустровати сведочанством Егона Бергера о усташи Матковићу који је у Јасеновцу ликвидирао силоване Српкиње које су, након силовања, остале трудне. Пре ликвидације, хицем у слепочницу, Матковић је одржао свој говор о неморалном понашању тих трудница, што се у усташкој Хрватској кажњавало смрћу. Такав је савремени приступ Хрватске историји: ради се о србо-четничкој агресији (1991-1995), …

Pročitajte Još »

Moral Zdravkovića 1823.

200. Катун, 9. октобар 1823. година Милета Радојковић кнезу Милошу-јавља поводом случаја бећара Луке Здравковића из Варварина, који је оженио жену Петрију почившег Вукоице из Вaрварина и са њиом живео 8 година, а онда њу оставио и узео девојку (Петријину посестриму) и са њом отишао у Алексиначку нахију, па се натраг вратио и од Петрије тражи мал. Високомилостивом и верковном …

Pročitajte Još »

Srpski saveznici u Velikom ratu

Српска глупост је у финансијама, а не у политици, мислим се. Србија је стекла независност 1878, али су је велике силе, заједно са Грчком, Бугарском и Турском, обавезале да изгради железничку пругу ради повезивања Беча и Истамбула, што ће бити основни интерес Аустроугарске и Немачке да „згазе“ Србију и повежу се преко Турске са Азијом. Након 15 година од стицања …

Pročitajte Još »

Turizam u kraljevini Jugoslaviji 1933

Према периоду између два светска рата имам приличну одбојност због последица Великог рата. Мушкарци су већином изгинули, прабабе су остале сиромашне удовице са малом децом, жртве заједничке државе су морале да буду заборављене како би се градила „светла“ будућност. А она се баш добро спремала у усташкој емиграцији у Италији. Хитлер је дошао на власт, економска криза је била веома …

Pročitajte Još »

Uža Srbija i turizam, 1941

ОКО УТВРЂИВАЊА ГРАНИЦА УЖЕ СРБИЈЕ Берлин (ДНБ). Овде се цео етнографски проблем европског југоистока види као врло компликован и стога се сматра да је тотално задовољење свих решења на етнографском принципу немогуће. Овде би решење – како се сматра у Берлину – требало да буде јeдна здрава органска смеша између етнографских принципа и политичких и виталних прохтева држава и народа …

Pročitajte Još »

Bitka na Sutjesci i Jasenovac: delimičan i netačan popis poginulih

Поводом 75 година од битке на Сутјесци желео сам да приложим списак жртава ове битке и суочио сам се са истим проблемом као и са жртвама Јасеновца: место страдања је различито обележено па се не може доћи до цифре од 7.000 палих бораца. За 3.568 жртава наведена је Сутјеска. Њима можемо додати жртве за које стоји да су погинуле на …

Pročitajte Još »

Izložba “Usitnjavanje – Priča o avanu”

AVAN- SIMBOL CIVILIZACIJSKOG RAZVOJA I FARMACIJE U Etnografskom muzeju u Beogradu (Studentski trg 3) u toku je izložba „Usitnjavanje – Priča o avanu“, posvećena jednoj od najstarijih čovekovih alatki čija je funkcija ostala nepromenjena do današnjih dana. Organizatori izložbe su Etnografski muzej u Beogradu, Muzej nauke i tehnike Beograd i Farmaceutski fakultet Univerziteta u Beogradu, uz podršku Eucerin Srbija. Izložbom …

Pročitajte Još »

Sudska statistika 1890

http://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/G1890/pdf/G189011001.pdf Од свих грана државне управе у краљевини Србији, судска је струка готово најбоље уређена. Од како се почело радити на уређењу нове српске државе, судској струци поклањала се највећа пажња. Српски државници увиђали су добро, да је за опстанак и даљи развитак српске државе неопходно осигурање личне и имовне безбедности њених грађана. Но не само да је судска струка …

Pročitajte Još »

„Srpski“ Beograd

Нема града на свету око кога су се јагмили толики народи, под чијим су се бедемима водиле толике битке, који је толико пута мењао власника и педесет пута уништаван да би се педесет пута из историјског гроба подигао – као што је наш Београд. Па зар та чињеница што је тај град српски ни најмање о Србима не говори? Године …

Pročitajte Još »

Holocaust in Yugoslavia

Abstract The goal of this paper is to illustrate the suffering of Jews in the Yugoslav territory during World War Two, based on a few pieces of information about each person killed. Key words Holocaust, Yugoslavia Introduction Of the 75,000 Jews living in the country before the war, about 60,000 perished in the Holocaust.[1] Excluding Germany and Russia, the relatively …

Pročitajte Još »

Karijeristi iz emigracije

Тихомир Р. Ђорђевић „Насељавање Србије за време прве владе кнеза Милоша Обреновића“.  Службени Гласник и САНУ, Едиција Корени, књига 2 „Насељавање Србије“ Досељеници из Аустрије: 9. Што су позивани да дођу у Србију Стр. 754-756. Често пута све потребе Србије нису могле бити задовољене кандидатима који су сами долазили, те су поједини људи нарочито тражени и позивани. Тако је 15 …

Pročitajte Još »

BiH: Elajet i kapetanije

Оснивање нових санџака и стварање Босанског елајета У првој половини 16. века долази у Босни до наглог ширења турске власти, а оно се углавном поклапа са санџакбеговањем познатог турског намесника у Босанском санџаку Хусрев-бега. Од већег дела новоосвојене територије и једног дела Босанског санџака створен је 1537. године Клишки санџак, који је према западу обухватио велики део далматинског залеђа са …

Pročitajte Još »