Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Zdravstvo, Istorija » Koncentracija ludaka u Srbiji 1900.

Koncentracija ludaka u Srbiji 1900.

Посматрано из угла савремене статистике квалитет података у Краљевини Србији пре више од 110 година био је незамисливо бољи. То је, претпостављам, зато што нису имали рачунаре, као оруђе да се убрза обрада информација.

Овде прилажем податке о броју лудих по окрузима у 1900, а из Статистичког годишњака за 1902. Страна 91.

Тада је у Србији пописано 2.345 слепих, 3.859 глувонемих, 2.021 лудих, 39 слепих и глувонемих, 269 душевно болесних и глувонемих и 35 душевно болесних и слепих. Подаци су разврстани по срезовима, стављени у однос са бројем становника, а разврстани су и по брачном статусу, старосном добу, занимањима, националности и религији.

Издвојио сам луде, у складу са личним преференцијама, и из података је јасно да је то типично урбана особина, јер је 2,4 пута чешћа лудост код варошана у односу на сељаке. Код мушкараца је то за 63% чешће него код жена, али није ми јасно по ком критеријуму су издвојили ових 761 жена као душевно болесне.

Београд је био мамац за лудаке, па је учесталост лудих на 10.000 становника била 7,3 пута већа од просечне за Србију. Изнад тог просека били су само још у Чачанском, Врањском и Ужичком округу. Најмање их је било у Нишком, Моравском, Пиротском и Крагујевачком округу.

Лудих На 10.000 становника
Београдски 414 59,3
Чачански 150 12,2
Врањски 229 10,8
Ужички 107 8,1
Тимочки 104 7,7
Подрински 150 7,3
Топлички 63 7,0
Крушевачки 90 6,5
Крајински 64 6,5
Београдски 78 6,2
Руднички 43 5,9
Ваљевски 73 5,5
Пожаревачки 121 5,3
Смедеревски 61 5,0
Крагујевачки 79 5,0
Пиротски 47 4,9
Моравски 78 4,6
Нишки 70 4,0
Варошана 572 16,3
Сељана 1449 6,77
Мушких 1260 11,7
Женских 761 7,17
Свега 2021 8,11

 

Да је брак опасан по ментално здравље доказује учесталост лудих: најмање их је код неожењених и неудатих (1,92 на 10.000), у браку то скочи преко пет пута (9,82), удовци и удовице додатно повећавају учесталост преко 2,5 пута у односу на оне у браку (25,9), а највише их је било код разведених (31,92).

Лудило је расло са годинама јер се учесталост увећавала 6 пута, код оних у узрасту од 16 до 70 година, у односу на децу до 15 година. Луди су имали много мале шансе да доживе дубоку старост јер их је међу старијима од 70 година било само 0,6.

Земљорадници (7) су имали упола мању вероватноћу да полуде у односу на друга занимања (13,96).

Цигани су били ментално најздравији јер је било само 1,4 лудих на 10.000, следе Румуни (5,15), па Срби (8,31) а највише је учестала лудост код осталих народа (12,04), који су претежно живели у Београду па му „кварили“ статистике.

Лудост је била најређа код католика (4,8), па код других вера (6,73), православци су одређивали просек (8,06), а надпросечно су лудаке имали мојсијевци (13,96) и мухамеданци (16,95).

И тако, свашта се може сазнати из овог статистичког годишњака од пре 117 година.

 

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>