Kontakt
SERBIAN THINK TANK
makroekonomija1.org@gmail.com
Mr. Draženko Lukač 0641885180
Makroekonomija
Ekonomske analize, bivše jugoslovenske republike, međunarodna ekonomija
Share This
Mr. Draženko Lukač 0641885180
Poštovani,
molim Vas da pogledate upravo objavljeni post na http://turizam-u-srbiji.blogspot.com/2012/04/predizborni-program-za-turizam.html i molim Vas za konstruktivan komentar.
S poštovanjem,
Biljana Marčeta
P.S. greškom sam ovo postavila i na stranicu O nama te Vas molim da je odande izbrišete.
Nemoguce je da je na 43 stanovnika Srbije jedan zaposlen u zdravstvu. Proizilazi da bi u ovoj deltnosti radilo preko 170.000, a do sada se kalkulisalo najvise 132.000 radnika.
Zato i smeta sto niste naveli ukupan broj zaposlenih u zdravstvu.
S postovanjem, Zivan Lazic
Postovani gosp. Lazicu
Hvala puno na primedbi, dopisao sam tacne podatke u prvoj recenici.
Pozdrav
MZ
Tek danas sam procitao dopunu i zapanjen sam. Do sada se govorilo o maksimalno 132.000 zaposlenih u zdravstvu, a do 495.000 u celom javnom sektoru. Cuo sam, medjutim i jos gori pokazatelj da oko 48,4 odsto zaposlenih Beogradjana radi u javnom sektoru. Kada ukrstim podatke ispada da od oko 1,680.000 ukupno uposlenih u Srbiji, u javnom sektoru radi neverovatnih 730.000 ljudi, zapravo neradnika, parazita, kojisu efekt5ivno uposlenii tek četiri časa dnevno, a u proseku primaju za 50 odsto vvisu platu.
Pitanje za g. dravkovica.
Kako objasnjavate aktuelno jacanje dinara i koje su posledice po ekonomske tokove, pre svegs na investiranje?
S postovanjem, Zivan Lazic
Zakon o rokovima izmirenja novcanih obaveza u komercijalnim transakcijama, cije se odredbe primenjuju od 31.03.2013. predvidja i ogranicenje valute placanja na 60 dana i izmedju malih preduzeca i preduzetnika. Nije li trebalo pre toga storiti ambijent da navedene firme MOGU normalno da posluju, time sto bi se vec postojeci propisi efikasnije sprovodili, a ne da se desava da npr. dobijete obavestenje od privrednog suda da se postupak protiv N.N.-firme koju ste tuzili zbog neplacenih obaveza prema vama OBUSTAVLJA JER JE N.N.-FIRMA BRISANA iz APR-a, IAKO JE RACUN TE FIRME VEC BIO BLOKIRAN ZA PAR MILIONA DINARA, IAKO JE POMENUTI SUD VEC UNAZAD GODINU DANA DONEO IZVRSNU PRESUDU U VASU KORIST !? Umesto toga drzava NAM NAREDJUJE da medjusobna potrazivanja moramo da regulisemo za 60 dana? Pa zar misle da najveci broj firmi ne bi platio i pre isteka valute kad bi imao sredstava. Poznato je da su mala i srednja preduzeca i preduzetnici najfleksibilniji deo privrede i da se vecina u ovim kriznim vremenima zaista muci da odrzi nivo proizvodnje-prodaje svojih dobara. Doslovnom primenom pomenutog zakona mnogi, da ne kazem vecina doci ce u problem jer ce za svako kasnjenje morati da plate VISOKE novcane kazne drzavi, sto im nikako nece popraviti finansijsku situaciju, vec ce naprotiv uticati da i neke naredne finansijske obaveze moraju da plate sa kasnjenjem, sto je jedan zacarani krug KOJI NEMINOVNO VODI U BANKROT I BLOKADU RACUNA, a onda ni drzava ni poverioci nece moci da naplate svoja potrazivanja!
Misljenja sam da bi u slucaju poslovnoe transakcije na nivou malih i srednjih preduzeca i preduzetnika, trebalo ostaviti njima da se dogovore oko valute placanja, a da pod sankcije dodju SAMO ONI KOJI DOGOVORENE VALUTE NE ISPOSTUJU!
S postovanjem, Nenad Ilic
Ko nije u stanju da plati u 60 dana ne treba da radi. Narocito male i srednje firme. Medjutim moja iskustva govore da male firme uglavnom postuju rokove placanja jer imaju veoma “ogranicen pregovaracki kapacitet” dok veliki trgovinski lanci bukvalno ucenjuju proizvodjace iz cisto “ekstraprofitnih razloga”. Obzirom da je trenutna proizvodno – distributivna slika Srbije takva kakva jeste (slabi proizvodjaci izlozeni vrhunskoj konkurenciji iz uvoza, te veoma monopolisani i relativno jaki trgovinski lanci bez odgovarajuce konkurencije) neophodno je da drzava “dodatno uredi” ovaj prostor. Uzgred budi receno u vecini stranih i EU zemalja postoje slicne restrikcije jer PDV ne trpi javasluk u placanju zato sto proizvodjaci uvek budu gubitnici, pri cemu blizi izvoru (onoi koji uzimaju novac od kupaca) u svetu hiperprodukcije uvek imaju neuporedivo bolju pregovaracku poziciju i vecinu svojih problema lako prebacuju na proizvodjace. Dakle drzavi koja bi da razvija proizvodnju (sto je deklarativno politika i ove vlasti) prvi cilj bi morao da bude da zauzda trgovinski i finansijski lobi sto se u slucaju trgovine cini mi se pokusava ovom uredbom.
Da dodam jos nesto. Ako za preuzete robe i usluge niste u stanju da platite 365 dana na primer, postavlja se pitanje da li vi ucestvujete u “stampanju novca” i direktno “potpaljujete” fitilj inflacije. Znam da je sa stanovista ekonomske teorije ovo pod znakom pitanja ali ja sam sklon da verujem da iako roba daje vrednost novcu, ta je veza dvosmerna pa se inflacija kreira i hiperprodukcijom fakturisane a neplacene robe i usluga, posebno u zemlji kakva je srbija gde vazi pravilo ” ne treba meni 30% rabata nego roba na pocek od bar 6 meseci” ili “sta me briga koliko to kosta, budzet je nepresusan samo moramo da imamo malo strpljenja”.
“Ko nije u stanju da plati u 60 dana ne treba da radi.”
Apsolutno se ne slazem. Ima raznih delatnosti u kojima je nemoguce placanje u roku od 60 dana, a da ne govorim da je placanje stvar ugovora izmedju dva privredna subjekta u kome nema mesta za drzavu. Takav zakon je neustavan. Drzava moze da donese zakon za samu sebe, da ona placa fakture u roku od 60 dana, a nema pravo da se mesa u moje privatne odnose. Cudime da drzavi nije palo na pamet da donese odluku koliki dzeparac treba da dajemo deci. Naslo bi se ljudi koji bi i to podrzavli. A i to sto “veliki” ucenjuju male, takodje su krivi mali. Sami trce pred rudu. Pametni ljudi u svetu se udruzuju, ali to kod nas, zbog komunistickog nasledja, nije moguce. Znam razne vlasnike koji su se utrkivali da daju robu Miskovicu, uz uvek jedno isto tupavo objasnjenje – ti pojma nemas koliki se tu promet pravi. Dakle, njihova halapljivost i ne razmisljanje na duze staze ih je dovelo u tu poziciju. Svima sam odgovarao istom merom – samo napred, svi cete vi za par godina biti Miskovicu jeftina radna snaga. Tako je i bilo. Nije Miskovic nikoga primoravao da mu daje robu. Uostalom, imamo kristalno jasan primer da moze i drugacije a da budes medju najuspesnijima – Matijevic.
Dobri i pomalo posteni Pero ??! Lele Mile pa Miskovic je za Matijevica pojam transparentnosti i neorganizovanosti pa i nespremnosti na sve i svasta.!? Verovao ti ili ne…
Mada mozda se i salis ,mozda kristalno jasno govoris ironicno..Koliko ja znam tu bi i Al Kapone spustio loptu i pokusao da se nagodi..
Darko, nije u mom komentaru ni slovo bilo o postenju jednih ili drugih, vec o tome da je moguce organizovati prodaju mimo velikih sitema. Znam mnoge koji su sami trcali da im daju robu i uvoze za njih, potpuno zanemarivsi paralelne puteve trgovine. To ih je posle 3-4 godine dovelo do prosjackog stapa. Dok im je bilo dobro, trljali su ruke i bili odusevljeni Miskovicem, a kada je bizns poceo da posustaje, odmah su njega nasli za dezurnog krivca. Sto se Matijevica tice, ne bih da komentarisem, nije mesto, oni su mi samo posluzili kao dokaz da je moguce prodavati robu i bez Miskovica, Idee, Merkatora i ostalih.
Postovani gospodine Mile, po kom kriterijumi je Matijevic mala kompanija. Moj komentar je uzimao u obzir polozaj i mogucnosti preduzetnika i malih kompanija. Koliko kosta organizacija svoje maloprodajne mreze? Moze li to mala kompanija sebi da priusti, i ima li asortiman proizvoda kojim moze tu maloprodaju uciniti rentabilnom? Sta ako su odgovori na prethodna pitanja “ne”. Kakav pregovaracki kapacitet ima mali proizvodjac, u zemlji koja ne obiluje mogucnostima za alternativne kanale prodaje, i gde tri cetiri maloprodajna lanca vise manje drze oligopolski polozaj, pri cemu mali i nezavisni trgovci ubrzano nestaju. Nisam za mesanje drzave u poslovanje ali posto ona to inace cini svakodnevno i obimno onda i ovaj potez smatram za veoma dobar. Cinjenica je da neki poslovi ne mogu da se realizuju i plate za 60 dana ali tu bi drzava trebalo da intervenise sa nekakvim garancijskim fondom ili pritisne banke ciji je posao da takve poslove jeftino finansiraju. Ako jedna Nemacka moze da ima ogranicen rok placanja zasto ne i Srbija. Uostalom dva pravna subjekta (slicne snage i velicine) uvek imaju mogucnosti da posao dogovore i obave placanje u znatno duzem roku postujuci valutu od 60 dana od dana fakturisanja.
Boki, slucajno se, izmedju ostalog, bavim trgovinom vise od 20 godina. Postojali su i postoje paralelni trgovinski putevi. Velika je zabluda da su velike trgovine unistile male. Proizvodjaci i uvoznici su unistili prvo male trgovine, a potom i sebe. Apsurdno je pricati da u vreme masovnog koriscenja interneta proizvodjaci i uvoznici MORAJU da rade sa velikim. Njima je bilo tako lakse, a i to ima svoju cenu.
“Ima raznih delatnosti u kojima je nemoguce placanje u roku od 60 dana, a da ne govorim da je placanje stvar ugovora izmedju dva privredna subjekta u kome nema mesta za drzavu. Takav zakon je neustavan.”
Apsolutno tacno. U ovo doba krize sa nekim kolegama dogovaram dosta fleksibilne uslove placanja, a sve u cilju bolje prodaje i realizacije. To sto takvu-nekurentnu robu ne mogu da platim za 60 dana ne znaci da se moze reci da “Ko nije u stanju da plati u 60 dana ne treba da radi.” jer kod dosta dobavljaca robu ili avansiram ili placam na mnogo krace rokove 15-30 dana! Pritom firma je solventna, sa 15 radnika, dve radnice na porodiljskom odsustvu (gde mi finansiramo drzavu, tj, i isplatu porodilji i pripadajuce poreze i doprinose). Ovako ce najvise biti osteceni dobavljaci ciju robu vise necu moci da uzimam na duze rokove, jer ce im opasti promet.
Uzgred, ako drzava zaista hoce da uredi neke stvari, trebalo bi da krene od KINESKIH RADNJI kojih sada ima i u svakom selu po bar dve, a u vecim mestima zakupljuju najskuplje lokale na prometnim mestima. Da li je neko ozbiljno seo da izracuna koliko drzava tu gubi (neprijavljeni radnici koji rade za 15.000 din. mesecno, fiskalne kase sluze za ukras ili su negde ispod tezge, posto vecina kineza i ne zna da otkuca fiskalni racun ako im zatrazite, roba bez porekla, deklaracije, garancije, prodaje se i roba koja ne bi smela da bude u prometu-plasticni ekspres loncici za kafu). Da ne pominjem koliko je u domacim radnjama opao promet neprehrambene robe i koliko je radnji zbog toga zatvoreno, a koliko ljudi ostalo bez posla. U razgovoru sa kolegama trgovcima svi isticu da se u odnosu na kineze osecaju KAO STRANCI U SOPSTVENOJ DRZAVI. Dok inspektori prilikom kontrole nasim ljudima “traze dlaku u jajetu” dotle kinezi rade bukvalno kako hoce , mimo svih vazecih zakonskih normi.
http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/1-21032013-AP/EN/1-21032013-AP-EN.PDF
Poštovani gosn. Jaroslave
Hvala na linku. Objavljujemo na naslovnoj strani sa linkom na saopštenje.
Pozdrav
MZ