3 Obrazovanje i zdravstvo

Структура дипломираних студената у Европи у 2019.

Евростат је издао саопштење (линк) под насловом: Из којих предмета студенти ЕУ дипломирају? Око 4 милиона студената дипломирало је факултете у 2018. Скоро четвртина (24,6%) је студирала економију, администрацију и право. Следећи по популарности били су машинство и грађевинарство (15,2%) и медицина (13,7%) и образовање (10,3%). Жене су чиниле 57,7% од укупног броја факултетски образованих у 2018. Мушкарци су били …

Pročitajte Još »

Удео лица без средње школе у 2019, рођених од 1995. до 2001., по земљама и регионима НУТС2

Евростат је објавио саопштење о уделу лица који рано напуштају школовање, старости од 18 до 24 године у 2019 (линк). Овај удео је био 10,2% у ЕУ, оних који су имали највише основно образовање. Циљ Европе 2020, био је да се до ове године удео спусти испод 10%. Удео мањи од 10% је већ достигнут у већини региона источне Европе …

Pročitajte Još »

Трошкови (улагања) истраживања и развоја унутар школских система у одабраним земљама у 2018.

Према подацима Евростата (линк), Србија је имала, услед ниске основице, бржи релативан пораст улагања у истраживања и развој (ИР, на даље), од просечног у ЕУ: у Србији је било +55,5%, у периоду од 2009 до 2018, а у ЕУ 39,4%. Бржим растом улагања Србија је повећала однос са 7,6% од улагања у ЕУ у 2009, до 8,5% у 2018. Бржи …

Pročitajte Još »

Озбиљна је то зајебанција

Лијепо је знати, свакако, да би се он, кад не би било шумара, дохватио шуме, па отуда и из патриотских побуда опет у Владу – пут до пакла поплочан је најбољим намјерама. Ипак, да опросте читаоци, није то зајебанција Озбиљна је то зајебанција Пише: Горан Даниловић Не зна он шта је шума. Не зна да то нема везе са Загоровим …

Pročitajte Još »

Удео вакцинисаних од грипа међу старијима од 65 година у 2018.

Евростат је објавио саопштење (линк)  под насловом „41% старијих људи је вакцинисано против грипа“. Међу чланицама ЕУ постоји широк опсег различитих политика у вези са доступношћу вакцина против грипа становништву, и оне често циљају старије становништво и друге који спадају у ризичне групе. У 2018 укупно је 41% старијих од 65 година вакцинисано. Постоји велики распон у стопи вакцинисаних старијих …

Pročitajte Još »

Иницијатива за оснивање здравствених задруга – Наша обавеза и наслеђе – Један век од оснивања првих Здравствених задруга након Првог светског рата

Милорад Стаменовић, доктор економских наука, струковни специјалиста медицине, научни сарадник за јавноздравствену област – здравствену економику, Пројектни менаџер у клиничким истраживањима, повремени дописник „Политике“ и „Новог Магазина“, тренутно на академском усавршавању у Француској др Милорад Стаменовић Иницијатива др Милорада Стаменовића за промовисање рада и успостављања здравствених задруга у Републици Србији има за циљ да укаже на значај модерног облика удруживања …

Pročitajte Još »

I epska pesma „Boj na Mišaru“ nepodobna

Владимир Димитријевић: И епска песма „Бој на Мишару“ неподобна link # Десанку Максимовић, песникињу „Крваве бајке“ не могу да воле они који су славили Немачку у Београду уочи 6. априла 2020. И она их је, овакве какви су, као и све режимске слугерање, праве издајнике, већ описала у својој песми „У ропству“ Разговарала: Оливера Миливојчевић СВЕДОК ОНЛИНЕ: Најновији скандал (уклањање, па …

Pročitajte Još »

Javni izdaci za zdravstvo u Evropi, 2008-2017.

Јавни издаци за здравство, према подацима из базе Евростата, повећани су за 26,2%, у периоду од 2008 до 2017, са 808,2 на 1019,7 милијарди евра. Старење становништва је и након 2017 утицало да се овај раст трошкова настави, а пандемија вируса COVID-19 утицаће на даљи раст ових трошкова и у будућности. Просечни јавни трошкови за здравство по становнику повећани су …

Pročitajte Još »

COVID – 19 U OGLEDALU STATISTIKE – DRUGI DEO

Prvi tekst o statističkiim podacima i regresionoj zavisnosti broja letalnih slučajeva i broja obolelih na bazi svakodnevnih  podataka od 24. januara do 08. aprila, dobijena je regresiona jednačina oblika  Yt = -5,981 + 1,221 Xt +et, odnosno u logaritamskom obliku prirodnog logaritma za osnou e   ln Yt = -5,981 + 1,221 ln Xt + et, koja pokazuje zavisnost broja letalnih …

Pročitajte Još »

Apel: Da korisnici smeštaja, gde god je to moguće, koji nisu pozitivni na koronavirus, hitno budu premešteni u svoje porodice, kod svojih rođaka ili na drugi smeštaj koji nije kolektivni

Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja http://www.mdri-s.org/ Prvi korak posle epidemije koronavirusa u oblasti socijalne zaštite mora biti usvajanje strateškog dokumenta za deinstitucionalizaciju i njegova implementacija. U suprotnom, svaka sledeća epidemija, bez obzira na materijalno stanje, broj zaposlenih i veličinu kolektivnih smeštaja, imaće teške posledice po živote i zdravlje naših sugrađana.Domovi za smeštaj  ljudi sa invaliditetom i za …

Pročitajte Još »

COVID – 19 U OGLEDALU STATISTIKE

Obzirom na preciznu i ažurnu evidenciju broja obolelih, izlečenih i letalnih ishoda od Korona virusa u svetu po zemljama na sajtu www.worldmeter.info/corona pokušao sam da sagledam kretanje vremenske serije zaključno sa 08.04. (podaci se redovno ažuriraju kako zemlje dostavljaju podatke u razčiitim vremesnkim intervalima) kroz određene statističke zakonistosti. (isto je urađeno i za Srbiju ali u ovom trenutku podaci neće …

Pročitajte Još »

KORONA ILI SEZONSKI GRIP – SLUČAJ SAD

Obzirom da su Sjedinjene Američke Države postale područje sa najviše obolelih (ne čudi obzirom na broj stanovnika) i da je predsednik Tramp reako da će biti uspeh ako ne umre 100,000 ljudi interesanto je pogledati kako se kretala incidenca obolevanja i letalnih ishoda od sezonskog gripa za koji kao što se zna nigde u svetu ne važe ovako rigorozne mere, …

Pročitajte Još »

Struktura fakultetskih diploma u EU i u Srbiji u 2017.

Евростат је 24.1.2020 пред дан образовања у Србији, Савиндан, издао саопштење (линк) о структури свршених факултетлија у 2017. У Србији је претходних година наступила права инфлација доктора наука и магистара, што овим подацима није обухваћено, нити се може видети некаква динамика јер су у бази подаци за чланице ЕУ од 2015, а у Србији од 2016. Највећи број дипломаца био …

Pročitajte Još »

Odlasci kod zubara u Evropi, 2017.

Број консултација са зубаром је знатно мањи у односу на просечан број консултација са докторима. Међу чланицама ЕУ у 2017, Холандија је највише рангирана са 2,8 консултација годишње, праћена Чешком и Литванијом (1,6 обе). У Румунији, Кипру и Данској свака особа се консултовала са зубаром у просеку 0,5 пута годишње или ређе. У Србији се у просеку 0,6 пута годишње …

Pročitajte Još »

Reforma školske nastave

  http://www.borislavpekic.com/2006/05/reforma-kolske-nastave.html Tekst je objavljen u knjizi „Političke sveske“, izdanje Solaris, Stylos, Novi Sad, 2001; © Borislav Pekić. 20. avgust 1955. Reforma školske nastave: ne samo u tehničkom pogledu i opštem sistemu obrazovanja, nego osobito u pogledu gradiva. Savremeni sistem stupnjevitosti bez selekcije pogoduje jedino mediokritetima. Pamet je zapostavljena za račun strpljenja. Hvale se i nagrađuju osobine robova. Škola postaje ogromna vežbaonica poslušnosti. Znanje …

Pročitajte Još »

Srbi narod najzdraviji?

Евростат је објавио саопштење о ограничењима за рад услед субјективног осећаја мало или озбиљно нарушеног здравља. Према субјективном осећању у Летонији, Естонији и Словенији имају највећи удео становништва са осећајем здравствених проблема, док најмањи удео имају у Малти, Шведској и Бугарској. Жене имају већи осећај здравствене угрожености од мушкараца. Евростат има податке и за Србију и овде смо ограничили старост …

Pročitajte Još »

Zdravstvene zadruge u Srbiji, knjiga dr Milorada Stamenovića

ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАДРУГЕ У СРБИЈИ (1921 – 1949) Прошлост у будућности Пише: Бранислав ГУЛАН, публициста и књижевник Књига др Милорада Стаменовића, која говори о здравственом задругарству у Србији у прошлости (јер га данас нема) ново је штиво на просторима Србије. Посебно похвално је то што је он као млад истраживач завирио у прошлост Србије, пронашао ову тему и зналачки је истражио …

Pročitajte Još »

Stopa i racio abortusa u Evropi u 2017.

На „ископавање“ података о абортусима у Европи са портала Евростата мотивисао ме је коментар госп. Владимира Челекетића испод текста г. Живковића о владици Григорију на порталу Стање ствари: https://stanjestvari.com/2019/10/29/nikola-n-zivkovic-kako-je-moguce-da-grigorije-bude-izabran-za-vladiku/ Податке не могу да коментаришем јер не знам на шта се односи рацио (однос абортуса према рођенима или нешто друго) или стопа (на 1.000 становника?). Такође, непознато је да ли су …

Pročitajte Još »

Učenje stranih jezika u osnovnom školovanju u Evropi

Енглески језик се убедљиво највише учи  свим земљама и у сва три образовна нивоа: прва и друга четири разреда основне школе и у средњој школи. За Србију нису приложени подаци за средњу школу те смо овде пажњу обратили само на друге четири године основне школе. Опште је правило, са малим одступањима међу земљама, да се у прва четири разреда основне …

Pročitajte Još »

Nastavno osoblje po polu u Evropi 2017.

Већина мушкараца, барем тако мислим, имала је прва еротска осећања пре пубертета приликом поласка у основну школу, уколико су имали учитељицу. Још није пробуђена пубертетска сексуалност ка набујалим вршњакињама, а дошао је женски лик, ауторитет, први након мајке у породици. Нисам био те среће јер сам имао бабу пред пензијом која ме је тукла и вероватно од ње потиче стечена …

Pročitajte Još »

Stopa nezaposlenosti EU i u Srbiji prema stepenu obrazovanja

Евростат је објавио саопштење о стопи незапослености по степену образовања (линк) уз наслов „Више образовање, нижа стопа незапослености“. И код нас важи то правило, али уз знатно мање разлике у стопама, па имамо само за 5,3% већу стопу назапослености код лица без средње школе, 126,7% већу код лица са средњом школом, и за 161,9% код лица са факултетом. У све …

Pročitajte Još »

Srbija u trgovini zdravstvenim uslugama

Све чешће приликом коришћења јавног превоза примећујем жене са силиконима убризганим у уста. Ово ми изгледа наказно, али уместо одвратности превлада туга: зашто су несрећнице учиниле ову глупост? Не излазим у ресторане и друга јавна места како бих сазнао колико је ова силиконска наказност постала честа. На ТВ-у сам гледао неки туристички канал, који би требао да ме испуни лепим …

Pročitajte Još »

Stopa samoubistava samopovređivanjem u Evropi u 2016.

Према подацима Евростата број смрти изазваних самоповређивањем у 2016 износио је 53,5 хиљада што је 1% од свих умрлих у тој години. Подаци не укључују самоубиства извршена скоком, испијањем отрова и намерним дављењем. Уколико би се ово самоповређивање узело као критеријум за чланство у ЕУ Србија би требала да буде примљена одмах јер су нам мушкарци са 1,39% одмах уз …

Pročitajte Još »

Nismo pali, jer padu nismo skloni

Након Бугарске Србија има најмањи удео умрлих услед пада са висине. Да ли је то последица мањка високих зграда, па услед тога и недостатка перача прозора, није нам познато. Словенија нема високоспратнице у већем броју од Србије, али има за 38% већи број умрлих услед пада. Релативно посматрано, Словенци 7,1 пута чешће умиру на овај начин од Срба. У врху …

Pročitajte Još »

Stope slučajnog davljenja i potonuća u 2016.

Ирационални страхови представљају већину страхова како у појединцу тако и у народу. Да би били рационални неопходно је и објективно сагледати могућности од нежељеног исхода, што у већини застрашујућих појава није могуће. Становници Поморавља Велике Мораве имају велики страх од дављења у тој реци. Као дете сам слушао приче ко се и када удавио у Морави, и страшније од тих …

Pročitajte Još »

Manastir Ravanica

У суботу 27.7. био сам по ко зна који пут у манастиру Раваница. Тачније речено, други пут, а ко зна који пут сам чекао укућане испред манастирских зидина (увек неприкладно обучен због летње врућине, приликом одласка у Сисевац). Не морате да уђете у манастир, и пред његовим улазом осетићете се величанствено, због природе која га окружује и због импозантног изгледа …

Pročitajte Još »

Očekivano trajanje života po rođenju u 2017.

Очекивано трајање живота при рођењу у ЕУ процењено је на 80,9 година у 2017, где је за жене 83,5 година, а за мушкарце 78,3 године, што је разлика од 5,2 године у трајању живота. На приложеном графикону је и Србија, па је лепо што је ова полна разлика у трајању живота код нас испод просека и износи 5 година. Оно …

Pročitajte Još »

Stope smrtnosti u EU i u Srbiji po uzrocima u 2016.

Евростат је објавио саопштење о узроцима и учесталости смрти у ЕУ у 2016 (линк). У тој години је умрло 5,1 милиона људи, што је тачно 1% од укупног броја становника и за 80 хиљада мање него у 2015. Једна трећина је умрла млађа од 75 година (1,7 милиона, 33%), 1,5 милиона између 75 и 85 (29%), и 1,9 милиона старијих …

Pročitajte Još »

Koncentracija ludaka u Srbiji 1900.

Посматрано из угла савремене статистике квалитет података у Краљевини Србији пре више од 110 година био је незамисливо бољи. То је, претпостављам, зато што нису имали рачунаре, као оруђе да се убрза обрада информација. Овде прилажем податке о броју лудих по окрузима у 1900, а из Статистичког годишњака за 1902. Страна 91. Тада је у Србији пописано 2.345 слепих, 3.859 …

Pročitajte Još »

Procena sopstvenog zdravlja u Srbiji i u EU u 2017

Евростат је објавио саопштење (линк) о томе како становништво лично процењује сопствено здравље. Према саопштењу 7 од 10 становника уније, старијих од 16 година, сматра своје здравствено стање добрим и веома добрим док само 8% сматра лошим или веома лошим. У бази података има и Србије, а има и подела на велеградове, градове и рурална подручја. Интересантно је да док …

Pročitajte Još »

Kristina Vukomanović: Dragi moji prosvetni radnici

Драги моји просветни радници (част изузецима), мој сан је да радим у школи, да помогнем младим људима да обликују свој карактер и добро трасирају свој темперамент. Да будем први помоћни тренер родитеља, мада су они посебна тема, за неки други пут. Све више читам и слушам о вршњачком насиљу, о незаинтересованости учитеља, наставника и професора. Гледам како ви, који живите …

Pročitajte Još »

Srbi su najveći hipohondri u Evropi (nakon Danaca)

Евростат је издао саопштење под називом „Колико често идете код лекара?“ (линк) где је потенцирано да је у 2017 38% становника ЕУ отишло код лекара барем једном или два пута у претходних 12 месеци. На нивоу ЕУ учесталост одлазака код лекара опште праксе већа је код жена него код мушкараца, а тако је и код одлазака код зубара и хирурга. …

Pročitajte Još »

Fakultetski obrazovani uzrasta od 30 do 34 godine u Evropi

Према подацима Евростата (линк) у 2017 години је 39,9% особа узраста од 30 до 34 године (1983-1987 годишта) завршило факултет. То је значајно повећање у односу на 29% 11 година раније. У Србији је у 2017 овај удео факултетлија износио 31,4% и повећан је са 20,5% у 2010. Мањи удео факултетски образованих у 2017. од Србије имало је пет земаља …

Pročitajte Još »

U zdravoj porodici su deca zdrava

Евростат је објавио податке о здрављу деце, на основу извештаја чланова породица (линк), према којима је преко 99% деце доброг здравља у Бугарској, Малти, Румунији и Италији. У ЕУ, у просеку, здравље према узрасту се незнатно смањује, са 96,5% здраве деце млађе од 5 година, на 95,9% у узрасту од 5 до 9 година, и на 95,2% у узрасту од …

Pročitajte Još »

Socijalna zaštita u Evropi

Евростат је објавио податке о социјалној заштити у ЕУ у 2016 (линк), а пошто има и података за Србију овде ћемо само изложити податке, како о апсолутном нивоу заштите тако и о уделима специфичних видова социјалних трансфера у БДП-у. Могуће је извршити и динамичку анализу разградње система социјалне заштите у дужем периоду, од пада Берлинског зида када је тај процес …

Pročitajte Još »

Broj psihijatara na 100.000 stanovnika: Srbija u Evropi

У Србији у свакодневној комуникацији превише често чујемо исказ „ко овде није полудео, није нормалан“. Да смо луд народ то је познато. Борислав Пекић је ту лудост и махнитост у Златном руну упоредио са грчким митским херојима, а у односу на проклете Цинцаре осуђене да целога живота брину о стицању и поседу. Сад, нико не поставља питање: а ко се …

Pročitajte Još »

Rang Srbije prema indeksu ljudskog kapitala 2018

Лепо је видети да у неким показатељима Србија стоји као равна са САД и боље од земаља које је окружују, али и од низа развијених земаља. У конкретном рангирању Светске Банке Србија је најбоље рангирана од земаља које нису класификоване као земље са високим приходима. http://www.worldbank.org/en/data/interactive/2018/10/18/human-capital-index-and-components-2018?cid=EXT_WBEmailShare_EXT  

Pročitajte Još »

OBRAZOVNA STRUKTURA KAO FAKTOR NEJEDNAKOSTI DOHOTKA

Autor ovih redova je u nekoliko nastavaka na ovom portalu podrobno pisao o razmerama nejednakosti u raspodeli dohotka na primeru izabranih zemalja i njihove komparacije sa Srbijom. Konstatovano je da Srbija ima najveće razmere nejednakosti u raspodeli dohotka izmedju decila od preko 30. Ovaj racio raspodele dohotka Srbije 10/1 (deseti u odnosu na prvi decil) u odnosu na zemlje EU …

Pročitajte Još »

Koja su područja u Evropi najviše, a koja najmanje obrazovana?

Према подацима из пописа становништва 2011. у Србији је 34,4% лица старијих од 15 година имало само основну школу, и мање од ње, 48,9% је имало средњу школу, а 16,2% је имало вишу школу или факултет. Када се из укупних података издвоје Београд, Нови Сад и Ниш, и преостане остатак Србије, долази се до огромних разлика у образовној структури становништва. …

Pročitajte Još »

KAKO DO ODRŽIVOG ZDRAVSTVA

Sigurno da ni jedna oblast funkcionisanja  države nije toliko osetljiva kao zdravstvo. Naime, Na primeru zdravstvne zaštite (svaka zemlja to reguliše najvišim pravnim aktima-bar deklarativno) očituju se mnoge društvene anomalije ili pak uspesi. Neke od njih direktno tangiraju svakog korisnika pojedinačno. Pre svega dostupnost kvalitetne usluge po pitanju dijagnostifikovanja, lečenja, raspoloživosti kvalitetnih lekova, cene samog postupka lečenje, troškova koje samo …

Pročitajte Još »

Imena škola i ulica u Srbiji

Након кошаркашке утакмице дечака узраста од 9-11 година стајао сам и разговарaо са једним родитељем. Пришао му је старији син и поставио му питање: „тата, како се ова школа зове?“. Не чекајући да се његов отац сети и одговори, рекао сам му: „неким чудом, и након 30 година, зове се Франц Прешерн“, на шта се његов отац надовезао са: „а …

Pročitajte Još »

GALENIKA – PARADIGMA SRPSKE POLITEKONOMIJE

Već izvesno vreme slučaj Galenika povremeno uzima veliki publicitet javnim medija u Srbiji. Nenamensko trošenje novca, kriminalne aktivnosti oko nenamenskog trošenja ogromnih količina novca, davanje lekova bez adekvatnih garancija i sl, su aktivnosti koje su Galeniku praktično skrajnuli sa srpskog tržišta lekova i napravila enormni gubitak koji za razliku od gubitka privatne  kompanije indirektno opterećuje budžet jer je Galenika kompanija …

Pročitajte Još »

Državna intervencija

Пример реакције књаза Милоша на долазак куге у Србију 1837. године. Ово је била последња зараза кугом у Европи и заустављена је у Србији (Јагодини). Аутор: Драгослав Дедић „Куга у Јагодини 1837 године“ Историјски архив Јагодина Кнез Милош је памтио ужасе и страхоте које је Србија претрпела 1814. године. Предосећајући каква би несрећа могла да задеси новостворену државу ставио је …

Pročitajte Još »

Srpski siročići: opštine sa najvećim udelom državne uprave, obrazovanja i zdravstva u ukupnoj zaposlenosti u 2012 godini

У Србији је у правним лицима збирни удео државне управе, образовања и здравства у укупној запослености 27,78%. То је изузетно висок удео и он је последица смањивања броја запослених у другим делатностима, највише у прерађивачкој индустрији, грађевинарству и трговини. Што више људи остаје без посла то више расте удео у укупној запослености ових делатности. Када би у Србији почео економски …

Pročitajte Još »

Škola i tržište

Kvalitet obrazovanja jedan je od najvažnijih faktora ekonomskog uspeha zemlje i u vezi sa tim postoji potpuna globalna saglasnost. Istovremeno, najveći broj država je nezadovoljan stanjem svog školskog sistema i pokušava da nađe odgovore na nove izazove vremena. „Obrazovanje je toliko važno, da ga ne možete prepustiti samo jednom ponuđaču“. U ovom citatu, pod jednim ponuđačem se misli na državu, …

Pročitajte Još »

Evropski regioni: Rang učešća u predškolskom obrazovanju

Podaci za evropske regije su iz Ragional Statistical Yearbook za 2013 godinu, dok sam naše „improvizovao“ deleći broj dece koja pohađaju predškolsko uzrasta od 3 do 4 godine podelio sa brojem rođene dece u 2009 godini. Prvi podaci su iz statističkog godišnjaka za 2012, a drugi iz vitalnih statistika za 2009 godinu. Znači, radi se o redovima veličina a ne …

Pročitajte Još »

Reforma zdravstva Srbije, stub nacionalnog razvoja

Da je zdravlje jedne nacije jedan od najvažnijih faktora postojanja i opstajanja iste, nije ni potrebno dokazivati, mada kada se pogleda razvoj Nacionalnih Servisa Zdravstva, stiče se utisak da to uopšte nije bilo kakav prioritet ni u EU, dok o Srbiji nije potrebno govoriti. Problematika sa Nacionalnim Zdravstvom se uobičajeno sagleda kroz njegovu cenu koju solidarno plaćaju svi građani neke …

Pročitajte Još »

FINANSIRANJE ZDRAVSTVA – JOŠ JEDNA ENIGMA

Povod za ovaj tekst je dogovor Ministarstva zdravlja i Ministarstva  finansija u vezi reprograma obaveza i pretvaranja u javni dug obaveza koje Fond zdravstva ima prema isporučiocima lekova. Da bi se ova problematika na adekvatana način razumela i objasnila neophodno je poći od sledećih pretpostavki: Prvo fond zdravstva nije klasična budžetska institucija ( nije u domenu budžeta), ima svoje prihode …

Pročitajte Još »

FARMACIJA – ZAVRŠNI UDARAC

Naslov ovog teksta može da bude u najmanju ruku dvosmislen. Da li farmacija, tj. farmacetuska industrija zadaje završni udarac. Odgovor je ne. Država  odlukom komisije za zaštitu konkurencije (ako je suditi po tekstu u prazničnom broju Blica) planira da  zbog kako je navedeno kartelskog udruživanja i nedozvoljenih odluka u vezi načina distribucije lekova  i narušavanja konkurencije na tržištu izrekne drakonske …

Pročitajte Još »

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA SRBIJE-ANTIBIOTSKA ILI PERMANETNA TERAPIJA

Očigledno da je i ovaj poslednji segment privrede koji je beležio pozitivne finansijske rezultata čak i u doba kada je sunovrat kompeltne industrijske proizvodnje bio očit (2000-2009), tj kada se umesto rada i stvaranja nove vrednosti  Srbija odredila ka ’’kazino’’ ekonomiji, uslugama, izgradnji potrošačkih centara, umesto razvojnih, obesmišljavanju  izvoza i domaće proizvodnje (što da proizvodimo kad možemo uvesti, a devize …

Pročitajte Još »