Home » 3 Zdravstvo, Demografija, Ekonomska istorija » Državna intervencija

Državna intervencija

Пример реакције књаза Милоша на долазак куге у Србију 1837. године. Ово је била последња зараза кугом у Европи и заустављена је у Србији (Јагодини).

Аутор: Драгослав Дедић

“Куга у Јагодини 1837 године”

Историјски архив Јагодина

Кнез Милош је памтио ужасе и страхоте које је Србија претрпела 1814. године. Предосећајући каква би несрећа могла да задеси новостворену државу ставио је сав државни апарат у приправност за борбу против куге. Сваки његов татарин, изасланик и чиновник, којије послом ишао у Турску, морао је, поред основног задатка, да сазна што више података о кретању заразе, у свим областима кроз које је путовао, и да о томе лично извести Кнеза. Осим њих, у многим турским паланкама и градовима, Милош је имао и своје личне поверенике-обавештајце, који су му достављали извештаје о кретању куге. Пошто је предузео све ове мере кнез Милош је издао наређење да се цела граница према Турској опкопа шанцем, тако да нико није могао проћи а да га не примете многобројне пограничне страже. На свакој стражи била су по два, три војника и исто толико сељака, над којима је заповедао по један буљубаша. На неким местима, где је између стража било веће растојање, били су подигнути пикети са по два војника. Ове многобројне страже контролисане су честим патролама. Истовремено је обнародована наредба, којом је смртном казном запрећено сваком ко би се усудио да ма где преко шанца покуша да пређе у Србију, осим на за то одређеним путевима, на којима су се налазиле привремене болнице и карантини. Новине Сербске од 6. фебруара 1837. године суобјавиле: „Кордон је крепак, што игда крепчији може, и по мери опасности унесенија болести у Сербију, која је предстојала, тако је строг, да стражари Сербски пуцају на људе, и на марву, која би на границу Сербску наступила, и има случајева, гди је више стоке убијено, и људи рањено”.49 Куга је све ближа и беснија. Народ у Србији, страхујући, почиње да се припрема за бежанију, на север у Аустрију или у планинске и неприступачне пределе.Претила је опасност да све што је урађено на стварању младе државе, пропадне, чиме би се земља уназадила за много година. Даље мере, које кнез Милош предузима су још строжије и енергичније. Двадесет другог маја 1837.године наређује да се алексиначки Карантин подигне на 15 дана за оне који долазе из крајева у којима нема куге, а за оне о којима се зна да у њима има куге да одлеже у карантину 20 дана. Пограничним старешинама окружија гургусовачког, алексиначког и крушевачког наређено је да кордон дуплирају, да не долазе на скупштину, и да насвакој стражи поузданог буљукбашу поставе, који ће чувати од уношења куге.50 Због ширења узнемиравајућих и лажних вести, да би се народ смирио и упознао са предузетим мерама спречавања уношења куге, у Новинама Српским је неколико пута излазило званично обавештење о стању здравља и кретању епидемије. „Новине Сербске” крајем јула 1837. године, извештавају :„Стање здравља по целој Румелији је врло бедно и тужно. Свуд се распрострела куга и свирепствује ужасно… Што се Сербие тиче, благодарие буди промислу божиему, у њој стање здравља сасвим пожелателно. Бдителност светлејшег Књаза и господара наше гпредупредила је унесеније кужне болести у Отечество наше. Кром тога, што су карантини и кордони пограници урађени, што је кордон од времена многијег распространенија куге по Румелији и приближенија њеног к граници сербској удвојен и утројен најновиим решенијем књажеским – сва је граница сербска сува од стране турске заграђена заградом крепком, или здраво засеченом шумом, где горе по граници има, ово јаким врљикама, гди горовито није, покрај које заграде свуд је са сербске стране пут окрчен и очишћен да стражарио нуда лако пролазити, и ако би се заграда где порушила, приметити могли; дакле, међутим, страже не на велика удаленија непрестано чувају да не само човек но ни животиња на границу не наступе. Мере ове енергическе, предузете од светлог књаза нашег, као и по затварање свију састанака погранични и налог књажески да се сви кордонски и сами воени комнаданти за време ватре овенеодступно на граници налазе – биле су и јесу препјаствије унесенија чуме у Србију, која заиста границе отечества нашег наступила није, и ако Бог да, и неће. Таковим начином радовати се можемо да смо промислом Бога и бдителностију Књаза од заразе ове сасвим сачувани, премда предохрана ова много заиста и коштају”. 51Б иле су ово умирујуће вести за узнемирено становништво. Тада се још није знало да је убиствени бацил куге почетком јула месеца већ ушао у Србију!

 

УЛАЗАК И ШИРЕЊЕ КУГЕ

Кобна грешка – куга путује Цариградским друмом –

Др Нађ долази у Србију – размере епидемије

Када су 6. јула, из Битоља преко Ниша у Алексиначки карантин стигла педесет три турска низма (регрута), никога то није превише ни забринуло, ни узнемирило, јер је била редовна појава да се виђају војници који иду у прекоманду у Београд. Регрути су стигли пешке, измучени строгошћу официра који их је водио и изнурени од дугога пута. Карантински лекар Хајнрих А. Мајнерт уредно их је прегледао и упутио на издржавање петнаестодневног карантина. Млад и неискусан лекар, Мајнерт је направио огромну грешку, која ће имати трагичне последице. Требало је да обрати много већу пажњу на придошле војнике, самим тим што су долазили из заражених крајева у којима је куга већ увелико беснела.Тринаестог дана од доласка у карантин умире један турски војник. По налазу др Мајнерта у „следствију грознице попуштајуће, без знакова куге восточне”.Сутрадан, 20. јула, умире још један војник. Лекарски налаз је исти, као и у претходном случају: „…потпорна грозница која је праћена слабошћу и чежњом за завичајем, а појачана хрђавим поступком на путу”…

Одбијајући да послуша савете српских службеника, који су исту болест већ видели 1814. године, др Мајнерт, чини још једну, недопустиву медицинску грешку. Са истим симптомима болести у одреду су била  још тројица војника. По истеку карантина, 21. јула, др Мајнерт издаје целом одреду од 39 војника уредне папире, са пропусницом за кретање Цариградским друмом ка Београду. Најболеснији међу њима умире исте ноћи испред Ражња, где је и сахрањен, док су остали ноћ преспавали у Ражњу. Сутрадан су наставили путовање, и преко Ћићевца, Параћина и Ћуприје стигли у Јагодину, 24. јула. Између Ћуприје и Јагодине умиру још тројица војника, које остали покопавају „поред пута у њиховим дроњцима”. Већ уморни од напорног пута, преноћиште су нашли у јагодинској механи код Стамековице. Изјутра, 25. јула кренули су за Београд. Сатурским војницима путовао је и неки Цинцарин, кобилариз Битоља који је кренуо у ваљевско окружије да пазари кобиле, и који се негде око Јагодине одвојио. Прве недеље по проласку низама кроз Јагодину појавила се нека необична болест од које су се разболели власник механе у којој су Турци преспавали као и његова мајка, која умире 2. августа. До 16. августа умире још неколико људи од ове непознате болести. Тек тада јагодинске власти опширније извештавају кнеза Милошаи Совјет. Остаје нејасно питање зашто су градске власти тако касно послале извештај о појави ове болести. Можда су желели да појаву куге забашуре или да сачекају да Милош сазна немилу вест из извештаја неког другог окружија или, једноставно, нису били сигурни непрестано сумњајући да ли је то куга, или нека друга болест. Било како било, да кнез Милош половином августа још ништа није знао о појави куге, видимо из расписа упућеног 15. августа, комаданту Средоточне војнекоманде у коме стоји: „Куга се приближава граници и већ се у Нишу појавила, то је затражио од цесарске власти једног способног контумацијског чиновника који би предузео свемере да се предупреди даље уношење куге у земљу. Нањегов захтев дошао је земунски контумацијски лекар,Карољ Нађ, који ће прегледати карантине и на границикордоне”.52 Желећи да осигура своје границе, да се увери и упозна са предузетим мерама свог јужног суседа, Аустрија се није дуго премишљала. Истог дана у Србију је послат искусни лекар Земунског карантина, Карољ Нађ, који је у Крагујевац стигао 15. августа. Одмах по његовом доласку Милош је наредио Авраму Петронијевићу, који се тада налазио у Алексинцу, да припреми карантин и све кордоне, за дочек др Нађа. „Препоручујемо вам, да собу једну за доктора Нађа тамо очистите, показавши му све, како код нас укарантину постоји. Дајте испунити све, што би год онза добро нашао у карантину урадити, макар и дограђевина стало, нека би се засад само од дасака или одколеба градити морало. Он ће потом и границом проћи, да кордоне обиђе ими пишемо војеним комадантима, да, кад би на коју5552 АС, КК, XXV, 270.границу наступио, даду му своје ађутанте заспровођење. Настојте дакле с овим доктором, да семере могућне предузму к предупређенију унесенија кужнезаразе.Петронијевићу, имали би сте, наравно, посла и овде; но тамо нам је сад посао најпречи. Зато пробудите тамо, и чувајте, ама да ни врана пролети. Учините наредбу, и да у карантину све у свом поредку буде, дадоктор Нађ све наиђе као што ваља”.53Два дана касније, 17. августа, све је много јасније.У размаку од неколико часова кнезу Милошу пристижуизвештаји из Јагодине, Ражња и Ваљева. Истога дана Кнез отказује све своје послове, чак и предстојеће војне маневре у Пожаревцу „због појаве куге у Јагодини, па он мора да предузме све неопходне мере”.54 Плашећи се да ће куга захватити и Београд (где се налазила кнежева породица), Милош је наредио београдском старешини Алекси Симићу да сместа саопшти београдском Везиру да су турски низами пренели кугу у Јагодину и да одмах треба прегледати остале низаме, који сустигли у Београд.55 Истовремено шаље и наређење Авраму: „Будући да се куга и у самој внутрености Отечества Нашег а имено у Јагодини појавила, по случају пролазка кроз њу проклети Низама Турски, то и препоручујемо Нашему Алексиначком Карантину, да период Карантински на 6 недеља подигне”.56

Сва остала Исправничества су обавештена о уласку куге у Србију, са строгим наређењима да се затворе све скеле на Морави, да се поставе страже по друмовима такода нико не може доћи из правца Београда, Јагодине и Ћуприје.57 Борба против куге је почела. Осамнаестог августа „Новине Сербске” су објавиле:„Стање здравља у Сербији значајно променило се, и постало врло узнемирително. Колико се Правленије старало уведенијем Карантина и укрепленијем погранични Кордона препјатстовати унесеније кужне болести у Сербију, сва усиленија његова, која су досад, при свој и изблиза грозившој опасности, најпожелателнијем средствима увенчана бивала, сад суодједан пут сасвим осујећена. Низами турски, кои изРумелије у Београд у Гарнизон долазе, унели су у Сербијуову заразу, и то мора се признати, неосмотрителностију, или неспособностију карантинског Доктора у Алексинцу, Доктора Медицине Мајнерта, који је пустио ове низаме из карантина да слободно иду. На све стране послани су људи, да испитају, да се не буде болест ова још на ком месту појавила, и да с емере строжајше предузму. Јагодина и Београд, будући су низами у Београд отишли, затворени су, сообштеније јес другим местима сасвим одцепљено, да би се зараза овасамо час пре у почетку свом угушила. Међутим сасвим је извесно да је Алексинац совршено здрав. У Јагодини Г.Доктор Нађ седи помешан, и Власти наше имају Књажески Налог, сва могућна средства, која би он усвом обстојателству захтевао, на руку му дати. Светлејши Књаз узда се у Бога, у бдителностсвоји власти и у осведочено послушаније народаСербског, да ће се зараза наскоро угушити, но само се заБеоград страшио, ово што је варош многољудна и врлосбијена, ово што је тамо смеса разни нација, Турци,Евреји и т. д. особито, што су у граду зараженинизами”.58На сву срећу Београд је остао поштеђен од епи-демије.59Сутрадан, 19. августа Новине Сербске доносе:„Овај час приспеле су вести, да се куга и у Ражњу појавила, као у месту первом до Алексинца. Мере су итамо предузете, и није опасно, будући је место мало и не много људно. Исто тако стиже непријатна вест и из окружија Ваљевског да се кужна болест и тамо у Срезу Колубарском у два села, појавила”. 60 На основу извештаја пристиглих до 20. августа, може се закључити да се куга појавила у следећа четири окружија:-ћупријском, где је захватила само варош Параћин,- алексиначком, у Ражњу и селима Ћићевац, Радошевац, Варош и Пардик, -ваљевском, у два села колубарског среза, Брежде и Осеченица, 61 и -јагодинском где је стешњена у самој Јагодини. Хитне и енергичне мере предузете од странелокалних власти и државних органа допринеле су дазараза не поприми шире размере и захвати целу Србију.Следећа три месеца уследиће драматична борба са невидљивим непријатељем.

 

 

http://www.arhivja.autentik.net/images/kuga_u_jagodini_1837.pdf

Tags:

Jedan komentar na Državna intervencija

  1. Drzavna intrvencija u sopstvenom interesu posto je Milos ujedno bio i najveci proizvodjac izvoznih prasica…

    Znam ja nas….

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>