Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Turizam, 3 Zdravstvo » Srbija u trgovini zdravstvenim uslugama

Srbija u trgovini zdravstvenim uslugama

Све чешће приликом коришћења јавног превоза примећујем жене са силиконима убризганим у уста. Ово ми изгледа наказно, али уместо одвратности превлада туга: зашто су несрећнице учиниле ову глупост? Не излазим у ресторане и друга јавна места како бих сазнао колико је ова силиконска наказност постала честа. На ТВ-у сам гледао неки туристички канал, који би требао да ме испуни лепим осећањима, али и ту је превладала мучнина када сам видео новинарку/водитељку: млада, лепа, згодна -  са силиконским устима. Па несрећнице, сама младост је лепа, зашто је уништавати вештачким детаљима који код мушкараца не изазивају ништа позитивно?

Ове мисли и осећања ме одведоше до здравственог туризма. Често се пише о његовим могућностима, као и о томе да пуно странаца долази у Србију ради естетских и других захвата на свом телу. Како стојимо у здравственом туризму?

Србија је повећале приходе од здравственог туризма скоро три пута за 12 година: са 12,2 милиона евра у 2007. на 35,3 милиона евра  2018. Укупно 321,8 милиона евра за 12 година.

Расходи на здравствене услуге у иностранству повећани су скоро четири пута: са 3,1 на 11,9 милиона евра, а укупно 82,9 милиона евра 12 година. Остварен је суфицит од 238,9 милиона евра.

На основу ових података требало би да будемо задовољни. Међутим, како стојимо када се упоредимо са другим земљама? Ова поређења, на жалост, већим делом кваре, а мањим поправљају самозадовољство.

СТО нема развијене временске серије код услуга као код трговине робом. Државе пријављују потпуно неусклађене податке о трговини услугама, док је код трговине робом прецизност готово потпуна (не рачунајући двојне фактуре које се откривају код партнерских земаља) услед унифицираности царинске тарифе.

Овде смо излистали податке за државе за које смо их пронашли и поставили у 2018, без обзира на коју се стварну годину односе. Важнији су нам односи величина уколико већ прецизности нема.

Мађарска је  2017. имала 10,4 пута већи приход од Србије у 2018, док је Хрватска имала 5,5 пута већи. Албанија је имала три пута мањи приход од Србије  2007, 4 пута у 2008 да би у 2018 имала за петину већи, а и Румунија је претекла Србију по овим услужним приходима. Иза Србије су још земље западног Балкана и Бугарска која је на путу да је претекне.

Из ове перспективе поређења са суседима немамо разлога за задовољство. Боље је да наши доктори и здравствено особље зарађују новац у Србији пружајући здравствене услуге странцима него да трајно одлазе у иностранство.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>