Home » 0 Dragovan Milićević, 3 Zdravstvo, Radni papiri » FARMACEUTSKA INDUSTRIJA SRBIJE-ANTIBIOTSKA ILI PERMANETNA TERAPIJA

FARMACEUTSKA INDUSTRIJA SRBIJE-ANTIBIOTSKA ILI PERMANETNA TERAPIJA

Očigledno da je i ovaj poslednji segment privrede koji je beležio pozitivne finansijske rezultata čak i u doba kada je sunovrat kompeltne industrijske proizvodnje bio očit (2000-2009), tj kada se umesto rada i stvaranja nove vrednosti  Srbija odredila ka ’’kazino’’ ekonomiji, uslugama, izgradnji potrošačkih centara, umesto razvojnih, obesmišljavanju  izvoza i domaće proizvodnje (što da proizvodimo kad možemo uvesti, a devize će doći po osnovu stranih investicija u banke, šoping molove, trgovinu na berzi, prodaju državnih resursa i preduzeća  isl. Bajka o besplatnom ručku je na sreću Srbije brzo završena i ako neko ima koristi od svetske krize onda je to paradoksalno zvuči Srbija,  jer je razvejana mantra naših nosilaca ekonomske vlasti da se može živeti lepo čak i kada ostajete bez čitavih inudstirjskih grana, kada imate najekstenzivniju poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji u kojoj stočarstvo učestvuje sa samo 29%, (sve ispod 50% smatra se ekstenzivnom proizvodnjom), kada imate prinose na nivou sedamdsetih godina, kada je broj krava muzara manji nego 1908. godine i kada  monopolisti u preradi mleka odlučuju da ne otkupljuju mleko od seljaka koji ima manje od 5 krava. Verovatno su procenili da veći broj krava u štalama zbog njihove medjusobne socijalne integracije i druženja daju kvalitetnije mleko. Malo šale na ovu našu nesreću i nerad nadležnih nije naodmet. Takodje smo u izvozu na nivou najekstenzivnijih zemalja jer proizvodi primarne proizvodnje i prerade imaju dominantno učešće u izvoznoj ponudi.

Na red je sada polako došla i farmacetska industrija iz nekoliko razloga:

Prvo, ova industrija je do pre nekoliko godina zbg navodnog strateškog značaja bila izuzento zaštićena od konkurencije. U tom periodu malo je ko (izuzev Hemofarma) imao izvozne aspiracije jer se lepo živelo od domaćeg tržišta iako je glavna strateška bitka upravljačkih sturktura bila, ne kako da se ososobe za izvoznu utakamicu već kako da ubede državu da im odobrava periodično povećanje cena. (lekovi se kao što je poznato nalaze pod režimom državne kontrole cena čiju primenu odobrava nadelžna ministarstva zdravlja i trgovine, a vlada odlučuje o kriterijumima za obrazovanje i formiranje cena). Obzirom da sam u farmaceutskoj industriji od 1995 godine, odgovorno mogu tvrditi da je sva aktivnost bila usmerena na dobijanje što većih cena.

Drugo, loše  privatizacije Jugoremedije i Galenike i vraćenje pod državno okrilje je ulovilo da ove dve kuće imaju daleko manju produkciju nego pre privatizacije. Kod Galenike je nešto drugačija situacija, obzirom da je vraćena pod državnu kapu još 1999 godine, raskidom ugovora sa ICN kao kupcem);

Treće,  gubitak dve najveće farmacetukse fabrike, jedne državne i jedne privatne u 2010 godini (Galenike i Hemofarma) su znak za uzbunu da je uredjenje tržišta lekova na tako haotičnoj osnovi i da je neodrživo na dugi rok. Naime, fabrike na jednoj strani traže povećanje cena, na drugoj odobravaju enormne diskonte kupcima (veledrogerijama) koji najveći deo tih diskonta prenose na svoje kupce (apotekarske ustanove, zdravstvene centre, domove zdralvje i sl.). Zašto je to dozvoljeno: delom i  zbog činjenice da je finansirenje odredjenih rashoda zdravstva skinuo sa ledja države i prebačeno na proizvodjače,  što je svojevrsni aspurd. Drugo, veliki  procenat tako dobijenih sredstava se koristi za razna nazovi edukativne i obrazovne (čitaj turističke) poduhvate kao što su kongresi, putovanja i sl. Dovoljno je otići početkom juna na Kopaonik pa videti sva obeležja ovakvih poduhvata.

Otvaranjem privrede i naravno prepuštanje ekonomske politike u ruke raznim institucijama koje vode računa o nama ( pokušavaju da nas disciplinuju) vodi besuslovnoj liberalizaciji, neprikidno raste uvoz lekova i to najvećim delom u asortimanu koji se ovde proizvodi (namerno ističem da se ovde proizvodi a da nije domaća proizvodnja jer su samo dve fabrike u državnom ostale u privatnom stranom vlasništvu). U nastavku dajemo nekoliko pokazatelja koji potkrepljuju ove tvrdnje.

Tabela br. 1 Potrošnja lekova u Republici Srbiji 2004-2009

Godina Potrošnja lekova u din Kurs Potroš. u EUR U % DP
2004 24.190.614.359 68.31 354.129.900 2.18
2005 32.143.911.098 78.88 407.503.940 2.32
2006 42.389.483.753 85.50 495.783.420 2.53
2007 54.690.625.906 79.50 687.932.380 3.30
2008 65.772.228.169 82.00 802.100.340 3.64
           

2009                                   71.200.588.899                    96.00    741.672.790         2.52

Uvoz lekova  svih oblika i formi u Srbiju po godinama,  potrošnja i domaća proizvodnja u Eur:

Evidentan je eksplozivni rast potrošnje koji je isključivo determinisan rast BDP. Relativno učešće potrošnje lekova u BDP se kreće od 2.2-3.3%, medjutim treba imati u vidu apresiran kurs dinara u 2008 godini kada je potrošnja isključivo zahvaljujući tome povećala svoje relativno učešće na preko 3.3%. Realno je pretpostaviti da se rast potrošnje lekova u relativnim veličinama uvek kreće od 2.5-3% BDP.

Ekonometrijska relacija odnosa potrošnje uvoza i izvoza je jednačina oblika:

LnPotr = 0,684 + 0,461 Ln Uvoz + 0,540 Ln Domac

 

 

 

Predictor      Coef    SE Coef      T      P    VIF

Constant     0,68417   0,05107   13,40  0,000

Ln Uvoz      0,46062   0,00538   85,55  0,000  6,167

Ln Domac     0,53980   0,00636   84,82  0,000  6,167

 

 

S = 0,00194078   R-Sq = 100,0%   R-Sq(adj) = 100,0%

 

PRESS = 0,0000765324   R-Sq(pred) = 99,99%

 

 

Analysis of Variance

 

Source          DF       SS       MS         F      P

Regression       2  0,64559  0,32280  85698,68  0,000

Residual Error   4  0,00002  0,00000

Total            6  0,64561

 

 

Durbin-Watson statistic = 2,28824

 

Ovaj dvodimenzionalni jednostavni model bez uključenja trend komponente apsolutno dobro reprezentuje jednačinu potrošnje zavisno do dve nezavisne varijable (uvoza  domaće proizvodnje) što se može i  očekivati  obzirom na malu seriju podataka, neuključivanja ostalih varijabli u model, posmatranje godišnjih serija podataka i sl. Ekstrapolacija potrošnje u zavisnosti od trend komonente dala bi sasvi drugačije rezultate, odnosno uvoz bi dobio na značaju u determinisanju ukupne potrošnje koja je pored toga veoma zavisna od projekcije društvenog proizvoda, kretanja kursa, izdvajanja za zdravstvo I sl. Višedimenzionalni model bi sadržavao veliki broj varijabli egzogenog karaktera i sigurno ne bi mogao biti suviše reprezentativan  jer u svom sastavu sadrži veliki broj parametara čije kretanje nije moguće sa sigurnošću predvideti u narednom periodu.

Zašto je  ovoj industriji potrebna redikalna medikamenozna terapija:

Prvo: poslovna izvrsnot same industrije pada i to ćemo takodje prikazati na bazi sveobuhvatne analize:

Rang preduzeća prema novu poslovne izvrsnosti

  Rang  kompanija 2009 2008 2007 2006
1 Galenika 0.192 0.6926 1.9449 2.5764
2 Slavijamed   0.6580 0.9380 0.6779
3 Jugoremedija 0.0549 0.5587 0.8955 0.5068
4 Hemofarm 0.3587 0.4847 0.6704 0.2536
5 PharmaSwiss 0.1523 0.2280 0.3187 0.3036
6 ZdravljeActavis 0.1266 0.1771 0.2958 0.3636
7 Habit pharm 0.0947 0.0990 0.1010 0.0660

Najveći indeks poslovne izvrsnosti ima Hemofarm, zatim Galenika, itd. Medjutim evidentan je veliki pad nivoa poslovne izvrsnoti svih preduzeća u 2009. Godini što je znak velikog narušavanja poslovne klime i ulazak preduzeće u zone negativnog poslovanja. U 2010 se to i potvrdilo gubicima Hemofarma i Galenike (podaci iz završnih računa ostalih preduzeće će biti raspoloživi nakon obrade od strena APR-a.  Sve predhodne konstatacije su navedene u tabelama su kao krajnji rezultat dale ovaj kvalitativni pokazatelj. Evidentno je da je Hemofarm imao najveći pad performansi poslovanja u 2008 u odnosu na predhodnu godinu, u 2009 to je Galenika. Angažovani resursi su bili daleko veći kao i njihovi troškovi, pad efikasnosti upravljanja i sl. za ostvareni obim realizacije i tržišnog učešća. Najveći rast tržišnog učešća je kod HabitPharma koji je to platio izuzetno velikim troškovima nagažovanja kapitala u cilju finansiranja tržišnog rasta u 2008, gubicima u 2009 i napuštanju poslovanja u 2010.. To je klasična potvrda da se svaka firma koja ima rast tržišta iznad održive stope rasta izlaže veoma velikim finansijskim problemima u narednom peirodu. Njihov BEX indeks je blizu nule što upućuju na zaključak da se kompanija nalazi na veoma opasnoj klackalici nastavka funkcionisanja i bankrotstva. Medjutim, treba imati u vidu i druge razloge ovakvih negativnih trendova koji bi se istrazili dubinskim snimanjem kompanije. Druga kompanija koja je u nešto boljoj situaciji od Habit-a je Zdravlje-Actavis. Jako loše poslovne performanse daju signal za brzo delovanje u cilju poboljšanja performansi poslovanja.

Što se tiče pokazatelja stvaranja vrendosti za akcionare ili vlasnike, sve velike firme, koje imaju dominantno tržišno učešće imaju negativnu Economic value added (ekonomski dodantu vrednost) što u prevodu znači da jako slabo upravljaju kapitalom tj.  profit pre oporezivanja je manji nego što su troškovi angažovanog kapitala. Na dugi rok preduzeća na taj način postepeno gube vrednost, što naravno u poplavi raznih kvantitavinih pokazatelja o rastu, prodaji, tržišnom učešću i sl. se poptuno zanemaruje. Šta to u prevodu znači? Preduzeće u svom poslovanju angažuje kapital (sopstveni i pozajmljeni), koji naravno ima svoju cenu. Zahtevana prosečna cena sopstvenog kapitala se definiše kao minimalna prinosna  stopa koja se može dobiti na vlasnički kapital. To je definisano na nivou od 12% minimalno , mada je jako diskutabilno kada je alternativni prinos od plasmana kapitala u druge oblike daleko veći.  Naravno da je nemoguće namenski kapital angažovati na druge plasmane u potpunosti, ali ako bi vlasnik poverena sredstva dao na korišćenje uz rentu, da nije pozajmljivao bankarski kapital i na to plaćao 23% kamate na godišnjem nivou prinos bi bio daleko veći nego ulog i konkretan biznis. Naravno da je EVA kao mera performansi preduzeća veoma značajan pokazatelj koji odredjuje krajnju vrednost kompanije, izostanak ove performanse  u značajnoj meri smanjuje vrendost kompanije.  Šta to još znači? Preduzeće ne upravlja adekvatno poverenom imovinom, odnosno koeficijenti upravljanja (zalihama, potraživanja, gotovinom, ukupnom aktivom i sl) su daleko ispod prihvatljivog nivoa. Odgovor na ove kostatacije leži u činjenici da profitna maraža mora biti veća od troškova kapitala. Marža neto profita kod Galenike je 7.5%, a troškovi angažovanog kapitala preko 22%.

Farmaceutska industrija je do 2009. godine relativno dobre poslovne performanse u odnosu na privredu ili druge grane i sektore.

Ni jedna kompanija nije prešla cifru 1 koja označava dobre kompanije.

Sve farmaceutske kompanije imaju problem efikasnosti upotrebe resursa, tj. niko nije odredio potreban i minimalni obim kapitala za predmentu delatnost, što znači da je neefikasnost upotrebe resursa kod vodećih kompanije izrazita

Sve kompanije su u rangu od 0-1 što znači da je poslovna izrsnost pozitivna ali nedovoljna, i da je neophodna detaljna i temeljna aktivnost na unapredjenjima poslovanja.

Veliki značaj ovakvim pokazatlejima ima makrookruženje, odnosno država kao glavni kupac lekova. Tržište je determinisano mnogim defektnim tendencijama, veliki procenat diskonta narušava kvalitet poslovnih rezultata.

Svi pokazatelji imaju zajednički imenitelj koji se može sistematizovati kao:

  • Pad poslovnih performansi samog tržišta farmaceutiskih proizvoda, gubici veledrogerija, nerentabilno poslovanje nosilaca veleprodaje lekova (Velefarm, Vetfarm i sl.);
  • Preduzeća nisu ni na koji način uspela da ojačaju svoju izvoznu poziciju;
  • Veliki iznos nenaplaćenih potraživanja najvećih isporučilaca Hemofarma i Galenike najvećoj veledrogeriji Velefarmu, koji je opet zbog veoma loših poslovnih rezultata i prezaduženosti finansijski ’’ugušio’’ svoje dobavljače;
  • Dugogodišnja zatvorenost tržišta je uslovila da domaći proizvodjači koji su bili pre dve decenije u nivou Krke  Novo Mesto sada imaju pad aktivnosti i prodaje, Krka u medjuvremenu postaje lider u regionu sa preko 2 milijarde eura godišnje  prodaje, (ili skoro deset puta više od Hemofarma i Galenike zajedno) na domaćem tržištu relazuje tek nešto preko 10% proizvodnje, ostatak izvozi.
  • Reforma zdravstvenog sistema i uvodjenje drugačijeg modela snabdevanja, gašenje i likvidacija nelikvidnih distribureta i direktna prodaja je način da se fabrike spasu. Ovde pre svega mislim na dve preostale domaće firme, ove koje su u privatnom vlasništvu je očekivati da će njihovi vlasnici izvršiti prekompoziciju poslovanja i prodaje u cilju izbegavanja gubitaka.
  • Sprečavanje neracionalnog trošenja državnog novca u samom lancu maloprodaje i potrošnje lekova bi uslovila da jedan značajan  iznos sredstava ostane u samim fabrikama. Rabati su daleko manji  kod uvoznih distributera i firmi nego kod domaćih snabdevača.

 

Podaci o izvozu i uvozu prvih 100 zemalja (ukupno je analizirano u ’’Trademap-u’’ 238 zemalja) pokazuju sledeće:

Najveći broj zemalja ima deficit u spoljnotrgovinskoj razmeni lekova iz nekoliko razloga:

Lokalna nerazvijenost farmaceutske industrije  u prikazanim zemljama;

Veoma strogi zahtevi u pogledu standarda izvoza lekova iz manje razvijenih u razvijene zemlje  (neophodnost primene GMP Standarda  kao preduslova nastupa na stranim tržištima veoma obimna i složena tehničko-tehnološkla dokumentacija o svim aspektima tehniološkg procesa i sl.).Naravno da je prisutna i lokalna necarisnka zaštita  tržišta u najvećem broju zemalja i sl.

Šta još pokazuje ovaj  pregled: Srbija za razliku od drugih delatnosti ima razvijenu farmaceutsku industriju oličenu kroz nekoliko velikih proizvodjača (Galenika, Hemofarm,  Zdravlje, PharmaSwis, Jugoremedija i sl) gde je projektovani proizvodni kapacitet preko 700 miliona jedinica (pakovanja) godišnje. Srbija kao što se iz tabele vidi (a podaci su izuzetno tačni jer je u 2009 godini uvoz lekova bio zaista 350 miliona eura i svake godine je rastuća veličina i pored sposobnosti domaćih fabirka da  proizvedu preko 85% potrebnih lekova), domaće tržište se za razliku od ranijih godina protekcionizma u ovom segmentu maksimalno otvorilo, medjutim domaće fabirke ne koriste ni 1/3  izvoznih mogućnosti, odnosno  izvoz ovih proizvoda bi trebao prema potencijalu biti bar oko 500 miliona eura.

Takodje je prisutna i veoma mala potrošnja lekova u Srbiji u poredjujući je sa drugim zemljama približnog nivoa stanovnika. Primer je Slovačka koja ima 50% veći izvoz od Srbije i mada 15 godina pratim ovu oblast nisam čestito čuo ni za jednu njihovu fabriku. Ali ne treba smetnuti s uma i činjenicu da se izvoz beleži i kroz izvoz pogona ili fabrika  koje imaju sedište u Slovačkoj a delovi su drugih multinacionalnih farmacetuskih kompanija (uostalom u Srbiji tenutno samo dve fabrike nisu u stranom vlasništvu-Galenika i Jugoremedija). Da se ne govori  o Kolumbiji, Kostariki, Kubi i sl. zemljama koje imaju daleko veću spoljnotrgovinsku razmenu u domenu lekova.

Veoma mali broj zemalja ima pozitivan trgovinski bilans u razmeni farmacetusktih proizvoda. One zemlje koje imaju velike multinacionalne farmacetuske kompanije su istovremeno i neto izvoznici lekova (Nemačka, Belgija, Švajcarska, Izrael, Danska i sl), Švajcarska čak ima veoma veliku zastupljenost izvoza farmacetuskih proizvoda- preko 26% učešća izvoza lekova u ukupnim izvozu. U Srbiji taj procenat je 2.12% ukupnog izvoza, imajući u vidu da je izvoz Srbije medju najmanjim  u svetu, čak ni u ovoj prilično konkurentnoj industriji Srbija nije mogla da nadje neko značajnije mesto u medjunardnoj razmeni, samo 0.04% svetskog izvoza čini izvoz lekova iz Srbije.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>