Промене броја умрлих у Србији 2011-2019. са акцентом на болести респираторних органа

У Србији је у периоду од 2011. до 2019. број умрлих у земљи смањен за 1,6%, али је број умрлих старијих од 65 година повећан за 2,7%. То значи да је број умрлих млађих од 65 година смањен за 16,7% (са 22.998 на 19.165).

Код узрока смрти дошло је до промена у овом осмогодишњем периоду пре пандемије вируса COVID-19, а најповољнија је смањивање броја умрлих од болести крвотока и то укупно (-5,7%) и код старијих од 65 година (-3,9%), а као најчешћег узрока смрти.

Најнеповољнију промену представља укупан раст броја умрлих од малигних обољења за 2,5%, а код старијих од 65 година за 15,6%, где је код душника, бронхија и плућа смртност повећана за 31,8%, а који представља најчешћи узрок канцерогених умирања.

Пре инфективног масовног умирања од короне већ је у 2019. скок смртности од инфективних болести износио 67,8% укупно и 103,4% код старијих од 65 година, али се радило о малом броју идентификованих случајева.

Веома неповољна кретања, мада са малим бројем умрлих, представљају повећање броја умрлих од болести нервног система за 70,4% (и 92,2% код старијих од 65 година) и менталних и поремећаја у понашању (+29,3% и +32,9%, респективно).

Од болести респираторног система, које су након болести срца и неоплазме на трећем месту, дошло је до раста броја умрлих за 9,4% укупно и за 10% код старијих од 65 година.

Умирање од упале плућа (Pneumonia) има карактер епидемије јер је у посматраном периоду повећан укупан број за 92% а код старијих од 65 година за 96,9%.

Са ниске основице повећан је и број умрлих од грипа, укључујући свињски грип, за 4,8 пута укупно и за 12,3 пута код старијих од 65 година. Ипак су ово подаци пре пандемије короне, и изузетно су мали бројеви и у 2011. и у 2019.

У приложеним табелама приказани су бројеви умрлих по болестима плућа, по полу преминулих и њиховој старости као и израчунате учесталости смрти на 100.000 становника.

Становништво у Србији стари, а то утиче и на промене узрока смрти као и њихову динамику. Становништво је подељено на млађе од 40 година и на петогодишње старосне групе изнад ове старости како би се уочио раст смртности по петогодиштима, у апсолутним бројевима и у релативној учесталости.

Број жена у Србији смањен је за 4% (без миграција) при чему је млађих од 40 година смањен за 8,7%, а старијих од 85 година повећан за 65,6%. Број мушкараца је смањен за 3,9%, у томе млађих од 40 година за 8% а старијих од 85 година повећан је за 88%.

Промене у старосној структури су утицале и на раст смртности од плућних обољења, али пажљивији поглед у израчунате стопе по полу и годиштима ипак треба препустити стручњацима за ову област.