Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Obrazovanje, Evropska unija » Nastavno osoblje po polu u Evropi 2017.

Nastavno osoblje po polu u Evropi 2017.

Већина мушкараца, барем тако мислим, имала је прва еротска осећања пре пубертета приликом поласка у основну школу, уколико су имали учитељицу. Још није пробуђена пубертетска сексуалност ка набујалим вршњакињама, а дошао је женски лик, ауторитет, први након мајке у породици. Нисам био те среће јер сам имао бабу пред пензијом која ме је тукла и вероватно од ње потиче стечена одбојност према наметнутим ауторитетима: то што неко заузима функцију не заслужује поштовање унапред, бланко, треба да га стекне својим људским и стручним квалитетима. Нисам био Вуковац у основној због четворке из српског језика у трећем разреду (али јесам у средњој). Из садашње перспективе, учитељица ми је личила на Меркелову.

Дуг су пут жене прошле од тренутка када су биле васпитачице у богатим породицама преко првих наставница у школама до данашње светске доминације овим сектором. Завладале су жене готово свим делатностима, али им је образовање ипак ласкавије од доминације у текстилној индустрији.

У ЕУ је 6 од 7 наставника у прва четири разреда основне школе било женског пола, а онај један у седам мушког. Како су се унутар тог пола осећали ова статистика не показује. Србија је имала за 0,8% већи удео жена или мањи мушкараца у односу на просек ЕУ. Најмањи удео мушкараца, тј. учитеља, имали су у Литванији (3,3%), Мађарској (3,5%), Италији (4,4%), Чешкој (5,5%), Хрватској (6,7%), Летонији (7,6%) и Аустрији (8,4%). Највећи удео мушкараца имали су у Турској (38,9%) и у Грчкој (28,5%).

Већ у нижем секундарном образовању (5-8 разред основне) удео мушкараца у ЕУ се повећава са 14,5% на 32,1%, а у Србији са 13,7% на 34%. Србија је незнатно изнад просека ЕУ у овој категорији образовања. Највећи удео имају наставници у Холандији (47%) а најмањи у Летонији 15,4%.

У средњим школама део мушкараца се, у ЕУ, увећава на 38,6% да би на универзитетима, претпостављам, био већи од 50%.

Највећи удео мушкарци имају у Швајцарској (55,3%) а најмањи, опет, у Летонији (19,6%).

Србија, како из ових података видимо, се увек креће око просека за ЕУ, па бисмо и по овој сексуалној структури у образовању одмах могли у ову унију.

 

Tags:

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>