Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Obrazovanje » Koja su područja u Evropi najviše, a koja najmanje obrazovana?

Koja su područja u Evropi najviše, a koja najmanje obrazovana?

Према подацима из пописа становништва 2011. у Србији је 34,4% лица старијих од 15 година имало само основну школу, и мање од ње, 48,9% је имало средњу школу, а 16,2% је имало вишу школу или факултет.

Када се из укупних података издвоје Београд, Нови Сад и Ниш, и преостане остатак Србије, долази се до огромних разлика у образовној структури становништва. Београд и Нови Сад имају готово идентичну структуру становништва према образовању: Београд има 19,2% са основном или без (19,6% Нови Сад), са средњом 52,5% (Нови Сад 53,1%), и са вишом и факултетом 27,8% (27%). Ниш има мало више мање образованих (22,9%), готово исто средње образованих (53,8%), а мало мање са факултетом (23%). Остатак Србије има двоструко већи удео лица са основном школом и без ње (41,2%), готово половина је са средњом школом (47,2%) и више него упола мање је особа са факултетом и вишом школом (11,2%).

Е сад је корисно упоредити наша метро подручја са европским, као и остатак Србије са неметрополитским подручјима у другим земљама. Податке имамо са Еуростата за 194 метро подручја и за 23 земље.

Подаци Еуростата односе се на особе у узрасту од 25 до 64 година, тако да нису потпуно упоредиви са нашим подацима. Када би имали наше податке за исти старосни узраст већи би био удео становника са факултетом и мањи са основном школом или без ње.

Према уделу становника са основном школом и без ње наша метро подручја стоје релативно добро: Београд је на 66. месту (рангирано од најмањег удела), Нови Сад на 69. а Ниш на 107. месту. Ниш је тек мало изнад просечног удела ниско образованих становника. Најмање уделе особа са најнижим образовањем имају Брно и Праг у Чешкој (по 4,2%), Рига (4,3%), Виљнус (4,8%) и Братислава (4,9%). Мање од 10% има укупно 28 метро подручја и сва су у Источној Европи.

Више од 50% становника са основним или без њега образовањем има 7 метро подручја и то 4 у Италији, 2 у Португалији и Валета на Малти. Највећи удео са примарним образовањем има Порто у Португалији.

Остатак Србије у овом поређењу не стоји баш славно: само ванметрополитска подручја у Шпанији, Португалији и Малти имају већи удео становника од Србије са основном школом, и без ње. Најмањи удео имају Литванија, Чешка, Словачка и Латвија, испред Финске.

Less than primary, primary and lower secondary education (levels 0-2) Upper secondary and post-secondary non-tertiary education (levels 3 and 4) Tertiary education (levels 5-8)
METROREG/TIME 2016 2016 2016
1 Brno Czech Republic 4,2 66,5 29,3
2 Praha Czech Republic 4,2 63,5 32,3
3 Riga Latvia 4,3 51,2 44,5
4 Vilnius Lithuania 4,8 45,1 52,4
5 Bratislava Slovakia 4,9 57,6 37,5
6 Kaunas Lithuania 5,0 53,2 42,3
7 Poznan Poland 5,0 58,6 36,3
8 Warszawa Poland 5,0 50,2 44,8
9 Kraków Poland 6,0 57,9 36,1
10 Szczecin Poland 6,0 55,2 38,8
66 Beograd Serbia 19,2 52,5 27,8
69 Novi Sad Serbia 19,6 53,1 27,0
107 Niš Serbia 22,9 53,8 23,0
195 Valletta Malta 54,0 25,5 20,5
196 Taranto Italy 54,1 34,5 11,4
197 Porto Portugal 58,0 21,0 21,0
Non-metropolitan regions in Lithuania Lithuania 7,3 61,0 31,7
Non-metropolitan regions in Czech Republic Czech Republic 8,0 74,5 17,5
Non-metropolitan regions in Slovakia Slovakia 8,7 72,6 18,8
Non-metropolitan regions in Latvia Latvia 11,8 60,5 27,7
Non-metropolitan regions in Finland Finland 12,2 50,0 37,7
Non-metropolitan regions in Poland Poland 12,5 68,4 19,1
Non-metropolitan regions in Estonia Estonia 14,4 54,6 31,0
Non-metropolitan regions in Slovenia Slovenia 15,1 57,8 27,1
Non-metropolitan regions in Sweden Sweden 16,2 48,9 34,9
Non-metropolitan regions in Hungary Hungary 19,0 63,4 17,6
Non-metropolitan regions in United Kingdom United Kingdom 20,4 39,8 39,9
Non-metropolitan regions in Bulgaria Bulgaria 21,6 57,5 20,9
Non-metropolitan regions in Ireland Ireland 23,2 39,7 37,0
Non-metropolitan regions in Belgium Belgium 23,5 40,4 36,1
Non-metropolitan regions in Denmark Denmark 24,0 49,1 26,9
Non-metropolitan regions in Netherlands Netherlands 24,7 44,1 31,2
Non-metropolitan regions in France France 26,4 48,1 25,5
Non-metropolitan regions in Romania Romania 28,9 59,1 12,0
Non-metropolitan regions in Greece Greece 38,2 47,3 24,7
Non-metropolitan regions in Italy Italy 41,0 42,9 16,2
Non-metropolitan regions in Serbia Serbia 41,2 47,2 11,2
Non-metropolitan regions in Spain Spain 48,0 21,8 30,2
Non-metropolitan regions in Portugal Portugal 60,9 20,7 18,4
Non-metropolitan regions in Malta Malta 65,3 20,9 13,8

Према уделу становништва са средњом школом наши градови стоје релативно добро: налазе се на 154, 156. и 160. месту. Најмањи удео становника са средњом школом има 18 метро подручја у Шпанији и 2 у Португалији, која имају и високе уделе становника само са основном школом или без ње. Највеће уделе лица са средњошколским образовањем имају 5 метро подручја у Чешкој, 11 у Пољској, 3 у Румунији и 1 у Словачкој.

Остатак Србије има подпросечан удео особа са средњом школом. Најмањи удео имају неметро подручја у Португалији, а највећи у Чешкој.

Less than primary, primary and lower secondary education (levels 0-2) Upper secondary and post-secondary non-tertiary education (levels 3 and 4) Tertiary education (levels 5-8)
METROREG/TIME 2016 2016 2016
1 Sevilla Spain 47,0 19,3 33,7
2 Granada Spain 48,3 19,6 32,1
3 Vigo Spain 47,8 20,8 31,4
4 Bilbao Spain 30,8 21,0 48,2
5 A Coruña Spain 37,8 21,0 41,2
6 Porto Portugal 58,0 21,0 21,0
7 Coimbra Portugal 53,9 21,1 25,0
8 Barcelona Spain 38,2 21,4 40,5
9 Murcia – Cartagena Spain 49,9 21,7 28,4
10 Málaga – Marbella Spain 49,5 21,9 28,6
154 Beograd Serbia 19,2 52,5 27,8
155 Bucuresti Romania 13,5 52,6 33,9
156 Novi Sad Serbia 19,6 53,1 27,0
160 Niš Serbia 22,9 53,8 23,0
195 Ostrava Czech Republic 8,2 72,0 19,8
196 Liberec Czech Republic 7,9 73,3 18,7
197 Plzen Czech Republic 6,8 73,5 19,7
Non-metropolitan regions in Portugal Portugal 60,9 20,7 18,4
Non-metropolitan regions in Malta Malta 65,3 20,9 13,8
Non-metropolitan regions in Spain Spain 48,0 21,8 30,2
Non-metropolitan regions in Ireland Ireland 23,2 39,7 37,0
Non-metropolitan regions in United Kingdom United Kingdom 20,4 39,8 39,9
Non-metropolitan regions in Belgium Belgium 23,5 40,4 36,1
Non-metropolitan regions in Italy Italy 41,0 42,9 16,2
Non-metropolitan regions in Netherlands Netherlands 24,7 44,1 31,2
Non-metropolitan regions in Serbia Serbia 41,2 47,2 11,2
Non-metropolitan regions in Greece Greece 38,2 47,3 24,7
Non-metropolitan regions in France France 26,4 48,1 25,5
Non-metropolitan regions in Sweden Sweden 16,2 48,9 34,9
Non-metropolitan regions in Denmark Denmark 24,0 49,1 26,9
Non-metropolitan regions in Finland Finland 12,2 50,0 37,7
Non-metropolitan regions in Estonia Estonia 14,4 54,6 31,0
Non-metropolitan regions in Bulgaria Bulgaria 21,6 57,5 20,9
Non-metropolitan regions in Slovenia Slovenia 15,1 57,8 27,1
Non-metropolitan regions in Romania Romania 28,9 59,1 12,0
Non-metropolitan regions in Latvia Latvia 11,8 60,5 27,7
Non-metropolitan regions in Lithuania Lithuania 7,3 61,0 31,7
Non-metropolitan regions in Hungary Hungary 19,0 63,4 17,6
Non-metropolitan regions in Poland Poland 12,5 68,4 19,1
Non-metropolitan regions in Slovakia Slovakia 8,7 72,6 18,8
Non-metropolitan regions in Czech Republic Czech Republic 8,0 74,5 17,5

 

И тако стигосмо до највишег степена образовања, где не стојимо ни мало добро. Више од половине факултетски образованих, или са вишом школом, има 6 метро подручја у Европи, Брајтон и Хов, Единбург и Лондон у УК, Виљнус, Хелсинки и Стокхолм. Београд је тек на 137. месту, Нови Сад на 145, а Ниш на 162. месту. Најмање факултетски образованих има Галати у Румунији, а затим следи још 15 метро подручја у Италији и још 4 у Румунији.

Остатак Србије има убедљиво најмањи удео особа са факултетом међу областима ван метрополитских подручја, а онда следе Румунија, Малта и Италија. Највећи удео факултетски образованих ван метропола имају УК, Финска и Ирска.

 

Less than primary, primary and lower secondary education (levels 0-2) Upper secondary and post-secondary non-tertiary education (levels 3 and 4) Tertiary education (levels 5-8)
METROREG/TIME 2016 2016 2016
1 Brighton and Hove United Kingdom 12,2 30,9 56,9
2 Edinburgh United Kingdom 16,4 30,7 52,9
3 London United Kingdom 16,0 31,2 52,8
4 Vilnius Lithuania 4,8 45,1 52,4
5 Helsinki Finland 11,7 36,6 51,6
6 Stockholm Sweden 12,7 36,9 50,4
7 Dublin Ireland 16,6 33,8 49,6
8 Bristol United Kingdom 16,2 34,5 49,2
9 Aberdeen United Kingdom 17,1 34,0 48,9
10 København Denmark 15,1 36,0 48,9
137 Beograd Serbia 19,2 52,5 27,8
145 Novi Sad Serbia 19,6 53,1 27,0
162 Niš Serbia 22,9 53,8 23,0
195 Catania Italy 50,3 36,6 13,2
196 Taranto Italy 54,1 34,5 11,4
197 Galati Romania 30,4 60,4 9,2
Non-metropolitan regions in Serbia Serbia 41,2 47,2 11,2
Non-metropolitan regions in Romania Romania 28,9 59,1 12,0
Non-metropolitan regions in Malta Malta 65,3 20,9 13,8
Non-metropolitan regions in Italy Italy 41,0 42,9 16,2
Non-metropolitan regions in Czech Republic Czech Republic 8,0 74,5 17,5
Non-metropolitan regions in Hungary Hungary 19,0 63,4 17,6
Non-metropolitan regions in Portugal Portugal 60,9 20,7 18,4
Non-metropolitan regions in Slovakia Slovakia 8,7 72,6 18,8
Non-metropolitan regions in Poland Poland 12,5 68,4 19,1
Non-metropolitan regions in Bulgaria Bulgaria 21,6 57,5 20,9
Non-metropolitan regions in Greece Greece 38,2 47,3 24,7
Non-metropolitan regions in France France 26,4 48,1 25,5
Non-metropolitan regions in Denmark Denmark 24,0 49,1 26,9
Non-metropolitan regions in Slovenia Slovenia 15,1 57,8 27,1
Non-metropolitan regions in Latvia Latvia 11,8 60,5 27,7
Non-metropolitan regions in Spain Spain 48,0 21,8 30,2
Non-metropolitan regions in Estonia Estonia 14,4 54,6 31,0
Non-metropolitan regions in Netherlands Netherlands 24,7 44,1 31,2
Non-metropolitan regions in Lithuania Lithuania 7,3 61,0 31,7
Non-metropolitan regions in Sweden Sweden 16,2 48,9 34,9
Non-metropolitan regions in Belgium Belgium 23,5 40,4 36,1
Non-metropolitan regions in Ireland Ireland 23,2 39,7 37,0
Non-metropolitan regions in Finland Finland 12,2 50,0 37,7
Non-metropolitan regions in United Kingdom United Kingdom 20,4 39,8 39,9

 

На основу приложених података можемо да закључимо да је главни проблем у Србији низак удео факултетски образованих лица и то посебно ван три највећа града.

 

Jedan komentar na Koja su područja u Evropi najviše, a koja najmanje obrazovana?

  1. Bilo bi dobro da se ova slika što pre popravi.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>