Home » 3 Obrazovanje, 3 Zdravstvo, Investicije » Srpski siročići: opštine sa najvećim udelom državne uprave, obrazovanja i zdravstva u ukupnoj zaposlenosti u 2012 godini

Srpski siročići: opštine sa najvećim udelom državne uprave, obrazovanja i zdravstva u ukupnoj zaposlenosti u 2012 godini

У Србији је у правним лицима збирни удео државне управе, образовања и здравства у укупној запослености 27,78%. То је изузетно висок удео и он је последица смањивања броја запослених у другим делатностима, највише у прерађивачкој индустрији, грађевинарству и трговини. Што више људи остаје без посла то више расте удео у укупној запослености ових делатности. Када би у Србији почео економски опоравак, он би кроз раст запослености у производњи, а затим и у услугама, утицао да се смањи релативан значај управе, образовања и здравства.

Удео државне управе (не рачунајући војску и полицију) у укупној запослености био је 5,42% у 2012 години, образовања 10,36%, а здравствене и социјалне заштите 12%. За инвестициону делатност њихов значај је мањи, јер у збиру учествују у укупним инвестицијама са 6,56%.

Удео ове три делатности најмањи је у Београду (22,93%), у просеку је у Војводини (27,6%), а изнад просечан је у Србији-Југ (32,26%).

Највећи удео, посматрано по областима, имају најсиромашније области у Србији: Јабланичка (41,92%), Топличка (40,74%),  Зајечарска (37,84%) и Нишавска (36,68%).

Највећи удео у укупној запослености државне управе, образовања и здравства има општина Бојник (63,8%), праћена Тутином (60,8%) и Прешевом (59,7%). Рекло би се, без националних разлика у сиромаштву. У Бојнику је у 2012 години било 762 запослена у правним лицима, у чему је у државној управи било 95 лица, у образовању 224, а у здравству 167 лица. Нисмо користили податке о броју становника, како би смо утврдили да ли је број запослених у овим делатностима велики или мали у односу на национални просек. Али, претпоставимо да се отвори нека фабрика са 200 запослених лица у Бојнику. Шта би се тада догодило? Исти број (486) запослених у овим делатностима смањио би удео у укупном броју запослених са 63,8% на 50,5%, колики је раније био, а био је много мањи. У 1989 години Бојник је имао 1.910 запослених лица, у чему 829 у индустрији, па је удео запослених у државној управи, образовању и здравству био нижи од садашњег просека за Србију.

Савски Венац је на четвртом месту са уделом од 56,1%, али то је последица 20.133 лица запослена у здравству који су учествовали са 30,85% у укупном броју запослених ове општине у Београду.

Након Савског венца следи набрајање сирочића, међу којима су и две београдске периферне општине, Сопот и Барајево. На петом месту је Лебане (53,9%), па следе Житорађа, Ћуприја, Ражањ, Петровац на Млави, Дољевац, Варварин, Кучево, Ириг, Опово, Црна Трава, Сурдулица, Рековац, Крупањ, Неготин, Бела Црква, Трговиште, Мало Црниће, Медвеђа, Босилеград, Богатић, Нова Црња, Алексинац, Велико Градиште, Голубац, Нова Варош, Прокупље, Димитровград, Лесковац, Кнић, Сокобања, Алибунар, Чока, Мали Зворник и Зајечар. Све ове општине и градови имају удео запослених у државној управи, образовању и здравству већи од 40%.

Удео ових делатности мањи од 20% има 12 општина, међу којима је шест београдских, четири из Србије-Југ и две су из Војводине. То су: Сурчин (6,7%), Лазаревац (9,3%), Нови Београд (9,9%), Рача, Врачар, Палилула, Лапово, Ариље, Стара Пазова, Бачка Паланка и Лучани.

Инвестиције су много варијабилније од података о запосленима па је чак 120 општина са мањим уделом од 20% инвестиција у ове три делатности у односу на укупну вредност нових улагања. Али, зато другу крајност представљају општине које других инвестиција сем у ове три делатности готово и да немају.

Навешћемо податке за четири општине.

Лебане има удео ове три делатности 99,89% у свим инвестицијама. Укупна вредност инвестиција била је 784.593 хиљаде динара, при томе у здравство 783.219 хиљада, а у образовање 543 хиљада динара. Од осталих делатности било је 369 хиљада динара у финансијским делатностима.

Рековац је имао удео од 99,86%. Од 21.530 хиљада динара инвестиција 17.501 је била у образовање, 2.321 у здравство и 1.677 хиљада у државну управу. Такође је имао још само 31 хиљаду у финансијским делатностима.

Прешево је имало удео од 94,8%. Од 179.728 хиљада динара укупних инвестиција у државној управи је било 146.051, у здравству 22.769 и у образовању 1.563 хиљаде динара. Прешево је још имало још 7.140 хиљада динара инвестиција у прерађивачкој индустрији, 1.637 хиљада у информисању и комуникацијама и још 568 хиљада динара у уметности, рекреацији и забави.

Трговиште је имало удео 93,14%. Од 1.269 хиљада динара укупних инвестиција у образовању је било 1.182 хиљаде динара, и још 87 хиљада је било у уметности, рекреацији и забави.

Већи удео од 50% у укупним инвестицијама, сем ове четири општине имају још и: Босилеград, Тутин, Ражањ, Медвеђа, Бојник, Ириг, Бела Паланка, Црна Трава, Сремски Карловци, Пријепоље, Сјеница, Димитровград и Сврљиг.

9 Komentara na Srpski siročići: opštine sa najvećim udelom državne uprave, obrazovanja i zdravstva u ukupnoj zaposlenosti u 2012 godini

  1. Apsolutno je nemoguce objaviti tacne podatke u drzavnoj upravi. Zasto? U svakom vecem gradu u Srbiji ima najmanje desetak agencija sa po desetak i vise zaposlenih, koji se vrlo netransparentno finansiraju. Najcesce se za njih govori da rade po projektima, a da manje novca dobijaju iz budzeta. Zaposleni u tim institucijama, uglavnom, ne vode se kao zaposleni u budzetu, a sluze za partijsko zaposljavanje. Kada na to dodamo gomilu ljudi koja je primljena poslednjih dana, tj. prevedena iz privremenog za stalno… Samo u opstini u kojoj ja zivim je u pitanju 62-oje.
    Mislim da ce proci jos puno vremena dok vlast ne dozvoli jasan uvid u zaposlene koji se, uglavnom, direktno finansiraju iz budzeta. Evo samo jedan primer. Gomila sportskih klubova, od amatera do profesionalaca se finansira iz budzeta, a oni imaju ili stalno ili povremeno zaposlene. Te ljude statistika ne vidi, a prakticno su zaposleni na budzetu. Slicno je i sa nekim bocnim insitucijama kulture, doduse, njih je pre desetak godina bilo vise, ove “moderne” vlasti pre su sklone da budzetski novac bacaju na sport, nego na kulturu. Slicna stvar je i sa finansiranjem medija po Srbiji. Takodje, gomila javnih lokalnih preduzeca koja su osnovana poslednih godina dobijaju direktno dotacije iz budzeta, a njihovi zaposleni se ne vode kao zaposleni iz budzeta, iako ti transferi sluze i za plate i za troskove. Dakle, mnogo, mnogo je veca ova cifra zaposlenih u relanom zivotu, nego sto to statistika belezi…

  2. Ja razumem statisticki podatak ali nikada nisam razumeo nacin na koji se oni u vecini slucajeva plasiraju javnosti kao poluproizvod.

    Sta je vece a sta manje ?! Jel vece 23% od 2 miliona stanovnika ili je vece 50% od 10.000 stanovnika !?

    Krajni proizvod ove price bi (odokativno ) bio da Beograd ima veci udeo nego ostatak Srbije zajedno.

    U stvari jako je vazno znati kome se prosleduju podatci i ko ih cita. Nije isto hraniti statistikom neku drzavnu sluzbu u odnosu na novinare koji pune medije..

    • Госн. Миле
      На жалост, у праву сте и ситуација је много гора од ове ухватљиве статистике. Да се и ово отпусти па ће свима да сване?
      Госн. Дарко
      Брзина светлости се не доводи у питање. Али је теорија релативитета омогућила бескрајну манипулацију.

      • Ako ces ti, Zdravkovicu, da ih placas, ti ih slobodno zadrzi na budzetu citavu vecnost. Nemam nista protiv. Bilo bi posteno da svako placa svoja uverenja. Ja svoja placam. Ovde, cak, po komentarima se to lepo vidi, nije u pitanju ekonomija, nego pozicija u drustvenoj hijerarhiji. Svako brani svoje… Moj licni problem su moje zablude zbog koji sam ceo zivot onaj koji placa porez. Bio bi red da jednom i ja postanem korisnik budzeta, pa da pogazem tu divnu brigu za radne ljude… A o tudjem trosku.

  3. Za razliku od g. Mileta ja se uopste ne kajem sto celog zivota placam porez, placacu ga jos sto godina samo da niti jedan dan budem na budzetu. Ne bih mogao da podnesem smeskanje, savijanje, klecanje, ponizno radovanje u drzavnim sluzbama. Ma strasno je biti samo jedan broj u popisnoj listi od preko sedamstotinahiljada inventarskih brojeva (popis s kraja prosle godine).U privatnom sektoru uvek mozete i morate da radite na sebi, da napredujete strucno, istrazujete, eksperimentisete. Cinjenicno znacajnom broju drzavnih sluzbenika se ne pise dobro, bice visak, a onda jos veci problem: suocenje sa sobom, gde si bio, sta si radio, sta ces raditi u buducnosti kada osim smeskanja nista drugo ne znas…

    • niste izlozeni istim komplikacijama niti istim problemima u poslovanju. ne bi ni in se kajao na vasem mjestu a i vi bi na njegovom. Ne radi se ovdje o strukturi karaktera vas dvojice vec su stavovi vas dvojice rezultat konkretnih iskustava

    • Svi smo mi na budzetu,posredno ili neposredno. I onaj ko placa i onaj ko ne placa.

  4. Veci je problem u produktivnosti i kvalitetu tih 30 ili 50% nego od same brojke. Dobar deo ljudi napusta nerazivijenu sredinu da bi imali relativno pristojno zdravstvo ili skolstvo. Dobar deo onih koji mogu da plate koristi privatno zdravstvo ili placa neoficijelno za te usluge. Znaci svi placamo dupli porez. Cak bi platio i dupli porez da dobijem prihvatljiv kvalitet, ali to nepostoji. Znaci sistem ima kancer. Ne kreira se bilo kakva vrednost, a pare se suludo trose.

  5. Pogledajte kvalitet vase primarne zdravstvene usluge, skole (izuzev elitnih delova grada), gradjevinske dozvole, vrtica, decijeg parkica, sportskog centra, pesackih prelaza, trotoara, sistema ciscenja grada/sela, kvalitet vode, vazduha, parkinga… Skoro je isti u Beogradu i u Lebanu. Razlike postoje samo tamo gde lokalni politicar ima ucenjivacki potencijal u politickoj slagalici i uspe da prelije zajednicke pare u cesto sulude popularne projekte. Jedino mesto gde mozete reci da je kvalitet servisa na pristojnom nivou je Dedinje i Senjak. Pogledajte puteve, parkove, zdravstvo, skole i vrtice, jedino tamo sam video da se cisti i uredjuje suma.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>