Home » 0 Saša Milojević, 3 Bruto domaći proizvod, Evropska unija » Bolji život čekajući Godoa

Bolji život čekajući Godoa

Česta kritika anglosaksonskom ekonomskom modelu je fokusiranost na kratki rok a najbolju odbranu ovom principu je dao sam Keynes, uzimajući ljudski život kao ultimativni najmerodavniji presudni faktor, primećujući “da u dugom roku svi smo mrtvi”.

Zadnjih dana domaći mediji su se bavili analizom performance srpske ekonomije u 2013 primećujući da je rast GDP-a za 1.4% nadmašio rast GDP-a u Evrozoni  (1% rasta u EZ naspram 2.4% u Srbiji) a obzirom da je podeljenost mišljenja nacionalna karakteristika i nacionalni hobi, ovo je svakako izazvalo polemiku da li je ovakva performansa zadovoljavajuća.

I sam razmišljajući na istu temu,  pala mi je napamet ova Keynes-ova opaska, odnosno ne  u formi  kakva ona jeste, već da velika mana makroekonomskih podataka i statistika je nedostatak objašnjenja i konzekventno nerazumevanje, šta ti podaci znače za
živote ljudi pri tome uzimajući same naše živote kao neku vrstu merne jedinice.

Srbijin status zemlje kandidata donosi sa sobom jednu dobru stvar da mantre o EU sada već više ne bi trebale i smele biti subjekat političkog diskursa  već zaista postaje moguće meriti realne rezultate politike vlade. Da li će ovo zaista to značiti
da li će ova vrsta pozitivnog pomaka biti napravljena to tek treba videti ali bilo bi tragično da se on ne desi.

U duhu ovih očekivanja palo mi je na pamet da jedna od najjednostavnijih a i  najefektnijih insrumenata merenja uspešnosti
ekonomske politike zemlje može biti relativitet GDP/Capita u odnosu na zemlje Evrozone. Ovde naravno treba primetiti da “merenje” relativno na Evrozonu je merodavnije nego u odnosu na EU  zbog očitog “rizika” od daljnjeg širenja EU-a siromašnijim zemljama koje imaju slične ambicije kao i Srbija.

Trenutni GDP/Capita Srbije je nekih 11.5% onoga u zemljama Evrozone (po tekućem kursu a ne po kupovnoj snazi valute). U daljnoj analizi smo razmišljali šta bi mogli uzeti kao konkretan dokaz uspešnosti ekonomke politike Srbije pa smo “odokativno” uzeli da bi relacija srpkog GDP/Capita  u odnosu na GDP/Capita Evrozone u iznosu od npr 50%  bio sasvim validan coprpus delicti. Pitanje koliko godina našeg života će dostizanje ovog cilja koštati nameće se samo od sebe. Odgovor naravno zavisi od nivoa od kojeg će rast GDP-a Srbije “outperform” rast GDP-ja Evrozone. U daljnoj analizi napravili smo par pretpostavki i par pojednostavljena koji ne menjaju suštinu, također  “keeping everything else constant” kako ekonomski modeli to već inače čine. Pretpostavili smo da je budući trend rast evropske ekonomije 1% dok smo pretpostavljali bolju performansu srpske ekonomije u raznim iznosima, počevči od buduće trend performnse od 2.4%. Ovaj odnos nam se učinio zgodna polazna tačka zbog medijskog pokrića ovih performansi ekonomija Srbije u EZ u prošloj godini.  Popualacije smo pretpostavili da su iste kao 2013 godine. Na prvi pogled ova odluka može da izgleda kao kontroverzna obzirom da trendovi rasta populacije sugetiraju godišnji  rast od -0,4% u EZ i -0.25% u Srbiji što opet sugestira da ovdje “penaliziram” Srbiju jer će bržim padom populacije relativitet Srbije mehanički bito poboljšan. No druga strana medalje je da manji rast populacije znači da je veći rast i veći potencijal GDP-a teže ostvariv te je verovatnije da svojom pretpostavkom o populaciji dajem malo “vetra u leđa” Srbiji.

I konačno kao i obećano rezultate svodimo na godinama života merljive:


I za kraj želim da naglasim i što je moguće deblje podvučem da realizacija bilo kojeg od gornjih scenarija bi bili izuzetan uspjeh politike sadašnjih i budućih Vlada Srbije.

Tags:

7 Komentara na Bolji život čekajući Godoa

  1. Mudro ,vrlo mudro i konkretno. Kao ona reklama ,hranljivo a ne goji.

    Treba reci da je ovo idelani scenario koji ne podrazumeva recesivne minus faze u razvoju EU zone i Srbije.

    Bilo bi jako korisno ovu tabelu uvecati do lake citljivosti a mozda i zalepiti na pocetnu stranicu firme ,nesto kao “radno vreme”…

    Da be kazem da je ova tabelica idelna kao “zuti karton” i da je treba podeliti tv voditeljima u predvecerje izborne kampanje. Cim partijski pojedinac pocne da preoptimisticno talasa ,zuti karton.

  2. Nekom javno dobro ,nekom javno lose….

  3. I dok sve cveta i na sve strane se vidi napredak kreditni rejting Srbije skliznu na B+ . Jos dva koraka i pocinju ozbiljni problemi a za to se nece cekati dugo? Sa ove “visine” mogu se preskakati i po dva stepenika odjednom ali nizbrdo..Srbija je sada investiciono definitivno izasla sa Balkana i usla u drustvo drzava treceg sveta.

    Ostaje da se pomno saslusaju neke reci koje ce izgovoriti guverner za dan ,dva..Ceka se samo da PR sluzba vojvode sroci adekvatan tekst koji nece biti kontradiktoran sa prethodnim izjavam..A to je tesko i za ozbiljnog skribomana..

    Beograd na vodi nece drzati vodu ,ni u snovima..No sada je bar put za izbore otvoren jer nema sta da se izgubi ?!

    Bice ovo zanimljivi izbori ; Gubitnici se nadmecu za pobednicko mesto ?!

    Jedini kolateral ove tradicionalne srpske politicke ujdurme bice ovi momci optimisti poput Radulovica,Stevanovica.. Steta.

  4. Da li da se smijemo ili od ocaja cupamo kosu. da li ovo znaci da jednostavno clanke na makroekonomiji moramo autisticki precizno, jer je inace podlozno svakojakim interpretacijama.
    http://tinyurl.com/pxog5lh

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>