Tag Archives: BDP

Косово и Метохија, БДП Т1 2020.

Према приштинским подацима (линк) у Т1 2020 вредност БДП-а износила је 1.438 милиона евра и повећана је за 1,29% у односу на Т1 2019. Стопа раста је нагло смањена јер се кретала око 4% током 2019. Бруто додата вредност (1.149,4 милиона евра), у текућим ценама, је повећана само за 0,27% па је преко четири петине од оствареног раста последица повећања …

Pročitajte Još »

BDP po kvadratnom kilometru u Evropi 2018, NUTS 3

„Геније – објасних јој поучителним и мирним тоном – то је онај ко открије идентичност међу противуречностима. Везу између ствари које наизглед немају међусобних веза. Онај ко открије истоветност у различности, стварност у привиду. Онај ко открије да су камен који пада и Месец који не пада заправо један те исти феномен. Наставница је пратила моје излагање с подругљивошћу у …

Pročitajte Još »

Poljoprivredno-prehrambeni sektor u bruto dodatoj vrednosti Srbije

Према подацима из базе РЗС-а бруто додата вредност (БДВ) повећана је у Србији за 71,8% од 1996. до 2018. У истом периоду пољопривреда, шумарство и рибарство су смањили БДВ за 1,1%, па је удео ових делатности смањен са 13,7% у 1996. на 7,9% у 2018. Пољопривреда има мултипликативни ефекат на остатак економије па смо овде „формирали“ пољопривредно-прехрамбени сектор (ПП даљем …

Pročitajte Još »

Godine koje su pojeli skakavci: istorijsko poređenje dinamike BDP-a

Уколико пођемо од претпоставке да је социјалистички концепт друштвеног производа упоредив са бруто домаћим производом можемо да чинимо историјска поређења. БДП у 2018. био је на нивоу економске активности из 1979, што значи да ће у 2019, при расту од око 3% достићи ниво из 1980. и бити за 6% нижи него у 1989, или око 7% нижи него у …

Pročitajte Još »

Podudarnost dinamike BDP-a, prerađivačke industrije i građevinarstva u Srbiji i u Nemačkoj

Немачка је највећа европска економија и она појединачно има највећи утицај на економска кретања у скоро свим европским земљама. Има земаља, попут УК или Ирске којима су економска кретања у САД релативно значајнија, али се сем њих за још ретко коју земљу може рећи тако нешто. Србија зависи од Немачке по много основа: (1) Немачка је највећи партнер у трговини …

Pročitajte Još »

Program za rast BDP-a sažet u 24 tačke

ПРОГРАМ ЗА РАСТ БДП-а САЖЕТ У 24 ТАЧКЕ   1.Доношење одлуке о, након 3 деценије првој државној инвестицији у целовито ново индустријско постројење,  изградњи  фабрике за производњу литијумских батерија кроз ЈПП;   2.Израда дијагностичке студије за процену исплативости обнове рада некадашњих рудника гвожђа,каменог угља и уранијума на територији РС,и утврђивање потенцијалних нових лежишта;   3.Израда дијагностичке студија за утврђивање оправданости …

Pročitajte Još »

Potencijali za rast BDP-a, drugi deo

Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova   УЛАГАЊА У РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ НАСЛОЊЕНЕ НА КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ РЕСУРСА     Рудна и минерална богатства; Индустрија,која почива на домаћој сировинској бази,једина може одговорити савременим захтевима конкуренције на светском тржишту,стога правце развоја треба …

Pročitajte Još »

Potencijali za porast BDP-a, prvi deo

Podsetnik na objave Davida Đumića iz 2011-2012 godine, na portalu Makroekonomija, niza tekstova na teme koje su sažete u radu koji smo ovde podelili u 5 delova   У наредном излагању идентификоване су области ка којима би ишлиa улагања с циљем повећања друштвеног производа;   УЛАГАЊА У АГРАР И РАЗВОЈ АГРАРНЕ ИНДУСТРИЈЕ УЛАГАЊА У РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ НАСЛОЊЕНЕ НА КОРИШЋЕЊЕ ПРИРОДНИХ …

Pročitajte Još »

Rast BDP-a u trećem tromesečju 2016

Према подацима РЗС-а, у трећем тромесечју 2016 године дошло је до раста БДП-а од 2,6%, према истом периоду 2015 године. У првом тромесечју раст је био 3,8%, а у другом 1,9%. У трећем тромесечју пољопривреда и прехрамбена индустрија, захваљујући рекордној биљној производњи ове године, почињу да значајно утичу на укупну стопу раста БДП-а. Међугодишњи раст пољопривреде, шумарства и рибарства у …

Pročitajte Još »

Makroekonomski podaci MMF-a za Srbiju do 2020 godine

Према најновијој, априлској, прогнози ММФ-а, Србија би требало да, након пада БДП-а за 1,8% у 2014 и пада од 0,5% у 2015 години, оствари кумулативан пораст за 15,3% у другој петолетки друге деценије двадесет и првог века. Тај раст је „гурнут“ на крај хоризонта јер се у 2016 години очекује раст од 1,5%, у 2017г раст од 2%, у 2018 …

Pročitajte Još »

Rang zemalja u 2020 prema ostvarenom rastu BDP-a nakon 2007 godine

Када се посматра економски раст након 2007 године и до 2020 године у Европи најбоље стоје албанске државе, територије и области: Албанија је на 85 месту са растом за 58,9%, КиМ је на 89 месту са растом за 56,5%, а Македонија је на 103 месту са 48,7%. Следи група земаља са растом од мало више од 30%, а ту су …

Pročitajte Još »

Rang zemalja prema kumulativnom rastu BDP-a 2015-2020 godine

Али, ако се за Србију не очекује раст БДП-а у овој 2015 години, увек јој се наслика лепа будућност која никако и да се догоди. Стога се у 2020 години очекује да Србија има за 14,8% већи БДП него у 2014 години, а када још томе додамо и пад броја становника, по становнику ће се стварати скоро за петину више …

Pročitajte Još »

Rang Srbije prema stopi rasta BDP-a u 2015 godini

Овим постом крећемо са неколико прилога/табела а на основу најновије базе података ММФ-а „World Economic Outlook Database, April 2015“. Биће мање речи а више табела, па ко је колико писмен и знатижељан из приложених табела ће толико и знати да прочита. Прва је ранг земаља према стопи раста у овој години. Земље и територије у нашем окружењу према стопи раста …

Pročitajte Još »

BDP Turskе i odabranih zemalja Balkana, 2000-2019

Када се догађају војни и политички сукоби у нашој већој или мањој близини, није на одмет знати неке податке о економским и другим величинама. Основна последица економске кризе из 2008 године је улазак Европе у дугорочну економску стагнацију по угледу на Јапан. У њеном југоисточном делу основну последицу има релативан економски успон Турске и апсолутан и релативан пад Грчке. Ове …

Pročitajte Još »

Perspektive Srbije do 2019 godine očima MMF-a

Изашла је полугодишња база података ММФ-а која садржи чињенице, процене и пројекције за 189 земаља (подаци за Сирију и Украјину не садрже пројекције јер им је будућност у тренутку прављења извештаја била непозната), и за тридесетак параметара. Србија је 2013. годину завршила са БДП-ом који је био за 0,1% мањи од оствареног у 2008. години. Са очекиваним растом од 1% …

Pročitajte Još »

Bolji život čekajući Godoa

Česta kritika anglosaksonskom ekonomskom modelu je fokusiranost na kratki rok a najbolju odbranu ovom principu je dao sam Keynes, uzimajući ljudski život kao ultimativni najmerodavniji presudni faktor, primećujući “da u dugom roku svi smo mrtvi”. Zadnjih dana domaći mediji su se bavili analizom performance srpske ekonomije u 2013 primećujući da je rast GDP-a za 1.4% nadmašio rast GDP-a u Evrozoni  …

Pročitajte Još »

Rang zemalja u 2014 u odnosu na 2011, prema indeksu BDP-a, a ima i tabela

Некада давно, јако давно, када сам ја био мали било је свакаквих вицева о статистици. Користили су се да би се, ничим изазвани, наругали суседним народима. Не бих да пишем вицеве. Према подацима из базе података ММФ-а, Србија је у 2013 години имала раст БДП-а од 2%, што је ниже од наших званичних података о 2,4%. Али база је из …

Pročitajte Još »

ANALIZA KUPOVNE MOĆI I TROŠKOVA ŽIVOTA U BJR

Indikator koji pokazuje relativnu visinu troškova života, odnosno relativne potrošačke cijene naziva se indeks potrošačkih cijena (engl. Consumer Price Index – CPI). Rast CPI ne ide u prilog potrošačima, jer se na taj način povećavaju njihovi troškovi. Međutim, postoji visok stepen korelacije između standarda života i troškova života. U tabeli 1. prikazani su indeksi potrošačkih cijena BJR gdje su za …

Pročitajte Još »

Struktura društvenog proizvoda SFRJ u 1981. godini

Podaci koji su prikazani su iz Statističkog godišnjaka Jugoslavije za 1982. godinu, stranice 470-471. Prva tabela predstavlja ove podatke preračunate u američke dolare (po kursu od 41,823 dinara za dolar). Druga prikazuje društveni proizvod po stanovniku, koliko je koja proizvodna delatnost doprinosila ukupnom društvenom proizvodu po principu materijalnih delatnosti. Treća tabela prikazuje udele BJR u formiranju ukupnog društvenog proizvoda po …

Pročitajte Još »

POKAZATELJI RASTA GDP SRBIJE-REALNI VERSUS NOMINALNI

Ova tema je inicirana pre svega zbog značaja ove makroekonomske veličine za nacionalnu ekononimiju svake zemlje. Preko njega se meri bogastvo jedne zemlje (neadekvatan pokazatelj-bogastvo se meri kroz njegovu raspodelu), potencijal zaduživanja, potencijal fiskalne potrošnje i sl. U ekonomiji, bruto domaći proizvod (BDP ili GDP*) predstavlja ukupnu produkciju roba i usluga, ostvarnu u nacionalnoj ekonomiji (domicilnoj zemlji), bez obzira na …

Pročitajte Još »

Regional GDP per capita in the EU in 2010: eight capital regions in the ten first places

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/1-21032013-AP/EN/1-21032013-AP-EN.PDF In 2010, GDP per capita, expressed in terms of purchasing power standards, in the EU27‘s 270 NUTS-23 regions ranged from 26% of the EU27 average in the region of Severozapaden in Bulgaria, to 328% of the average in Inner London in the United Kingdom. This information is taken from data released by Eurostat, the statistical office of the European …

Pročitajte Još »

Srbija postaje ekonomski veća od Hrvatske (u nekim segmentima)

Bruto domaći proizvod (BDP) Srbija je 2012. godinu, prema podacima MMF-a, završila sa 0,02% manjim BDP-om, prema kupovnoj snazi domaće valute, od Hrvatske. U 2000. godini BDP Srbije bio je manji za 12,85%, u 2008. godini bio je manji za 8,04%, da bi za četiri godine razlika između veličina ekonomija bila istopljena bržim potonućem hrvatske ekonomije od srpske. U 2013. …

Pročitajte Još »

Udeli Srbije u osnovnim svetskih agregatima BDP-a u 2010 godini

U tabeli su podaci iz baze UNCTAD-a, uz obračunate udele. Udeli komponenti BDP-a po potrošnom i proizvodnom pristupu odudaraju od ukupnog udela u skladu sa odstupanjem potrošnje i formiranja BDP-a u Srbiji u odnosu na ukupne svetske vrednosti i strukturu. Udeo Srbije u svetskom stanovništvu je 0,1% (7 miliona od 7 milijardi), dok je udeo u svetskom BDP-u 0,069% što …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovna sredstva – osnov buduće razvijenosti

Razvijenost jedne zemlje za deset godina određuje sadašnja vrednost investicija u osnovna sredstva. Može se reći i u narednih 7 ili 40 godina u zavisnosti od strukture investicija, idu li u mašine i opremu ili nekretnine. Prve povećavaju proizvodnu sposobnost zemlje a druge povećavaju bogatstvo ili predstavljaju preduslov za efikasnost prvih (saobraćajna infrastruktura).   Podaci koji se navode su iz …

Pročitajte Još »

Život u lepim bojama: Rast BDP-a u 2013

U priloženoj tabeli su realne stope rasta BDP-a po delatnostima i BDP u cenama iz 2011. godine. Smisao utrošenog vremena na formiranje tabelice bio je da ukaže na relativan značaj poljoprivrede za BDP Srbije. Pad BDP-a Srbije u ovoj godini od oko 1,5% biće u potpunosti posledica pada od oko 20% poljoprivredne dodate vrednosti. Kada se isključi poljoprivreda, ostatak ekonomije …

Pročitajte Još »

Regionalni BDP u 2011: Realne stope rasta

U šturom saopštenju RZS-a stoje nominalni indeksi promena BDP-a po regionima i nominalne vrednosti. Nemamo detaljnu strukturu BDP-a po delatnostima i šta je uslovilo rast ili pad BDP-a. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/public/PublicationView.aspx?pKey=41&pLevel=1&pubType=2&pubKey=1426 Pošto je procenjeno da je realni rast BDP-a u 2011 iznosio 1,6%, pri nominalnom rastu od 11,2% dolazimo do deflatora BDP-a od 9,45% (pod pretpostavkom da nema različitih stopa inflacije po …

Pročitajte Još »

BDP i fond zarada po delatnostima u 2011 – poređenje sa Crnom Gorom

Upoređenje bruto domaćeg proizvoda (zapravo dodate vrednosti) po delatnostima i fonda zarada u Crnoj Gori uticalo je da se izvrši isto poređenje i za Srbiju. Srbija prema tekućem kursu dinara, ne i po kupovnoj snazi, je u 2011 imala 9,62 puta veći BDP od Crne Gore (31,1 prema 3,2 milijarde evra), ali je usled 11,4 puta većeg broja stanovnika (7,1 …

Pročitajte Još »

Crna Gora: Bruto domaći proizvod i fond isplaćenih zarada u 2011. godini

http://monstat.org/cg/page.php?id=20&pageid=20 Prema podacima Zavoda za statistiku Crne Gore u 2011. godini BDP je iznosio 3.234 miliona evra.  Realno je povećan za 3,2% u odnosu na 2010. godinu. Crna Gora je, uz Bosnu i Hercegovinu jedna od retkih zemalja u svetu koje imaju veći fond plata zaposlenih u državnoj upravi u odnosu na zaposlene u prerađivačkoj industriji (171 prema 127 miliona …

Pročitajte Još »

BDP UNMIK Kosova u 2011 i kada će KiM postati razvijenije od Centralne Srbije?

Citat iz saopštenja (može se preuzeti i na Srpskom jeziku): Gross Domestic Product by expenditure approach 2004-2011 The main and the most significant macroeconomic aggregate within the System of National Accounts is Gross Domestic Product (GDP), which represents the result of production activities of all residential institutional units. The calculation of gross domestic product, in accordance with SNA 2008 and …

Pročitajte Još »

Ivan Nikolić: Tanjug: Siva ekonomiju najbrže boji ružičastom

http://www.tanjug.rs/novosti/60565/ruzicasta-ekonomija-slikana-sivom.htm Ukoliko biste želeli da naslikate nečiji portret dodavanjem sive i crne boje lice bi neizostavno postalo tamnije. Vremenom i sasvim mračno, turobno i deprimirajuće. Za razliku od slikarstva u statistici važe suprotna pravila. Slika ekonomije, koju ona kreira i čiji značaj merimo veličinom bruto domaćeg proizvoda (BDP), postaje mnogo životnija i bliža realnosti tek kada se upotpuni sivim i …

Pročitajte Još »

BDP u prvom tromesečju ili ja veštac

U saopštenju RZS-a broj 180 od 29.6.2012. godine piše: Реални пад БДП у првом кварталу 2012. године, у односу на исти период претходне године, износио је 1,3%. Посматрано по активностима, у првом кварталу 2012. године најзначајнији реални раст бруто додате вредности забележен је у: сектору грађевинарства, 7,8% и сектору информисања и комуникација, 7,4%. Најзначајнији пад бруто додате вредности забележен је …

Pročitajte Još »

BDP: Potrošni i proizvodni pristup, poređenje svih zemalja u 2010. godini

Podaci u prikazanoj radnoj tabeli su prikupljeni iz baza podataka UNCTADSTAT I MMF-ove WEODATABASE (BDP po stanovniku u USD po kupovnoj moći), dok sam izračunao Net exports, kao razliku između izvoza i uvoza, i neto štednju, kao zbir ukupnih investicija i neto izvoza. Pre analize srpskih odstupanja od svetskog proseka, i njenog rangiranja u ekstremima, iskomentarisaću korelacije izabranih varijabli sa …

Pročitajte Još »

GDP per capita in the Member States ranged from 45% to 274% of the EU27 average in 2011

http://epp.eurostat.ec.europa.eu/cache/ITY_PUBLIC/2-20062012-AP/EN/2-20062012-AP-EN.PDF Based on first preliminary estimates for 20111, Gross Domestic Product (GDP) per capita expressed in Purchasing Power Standards2 (PPS) varied from 45% to 274% of the EU27 average across the Member States. The highest level of GDP per capita in the EU27 was recorded in Luxembourg3 with a level of more than two and a half times the EU27 …

Pročitajte Još »

Ekonomski ciljevi nove vlade do 2016. godine

Nova vlada Republike Srbije naći će se u gadnoj novčanoj oskudaciji. U takvoj situaciji se rešenje traži u aranžmanu sa MMF-om, koji ima kriterijume po kojima treba da se država ponaša, a kako bi došla do novca za likvidnost. Od izbijanja svetske ekonomske krize do danas Srbija je blizu svetskog dna u pogledu pada BDP-a danas u odnosu na 2008. …

Pročitajte Još »

Ljiljana Jović: Republika Srpska pod udarom drugog talasa krize

Prvi udar globalne recesije na Republiku Srpsku  odrazio se tokom 2009 kada je došlo do pada BDP za 3% da bi u narednoj godini bilježila rast od 0,8%. Tabela1. Bruto društveni proizvod u Republici Srpskoj GDP 2006 2007 2008 2009 2010 Tekuće cijene (mil. KM) 6,543.7 7,351.0 8,489.3 8,223.0 8,308.1 Per capita (000 KM) 4,533 5,106 5,906 5,730 5,798 Stopa …

Pročitajte Još »

Bruto dodata vrednost po delatnostima, stope rasta i doprinos rastu ukupne, 2001-2011

U tabelama dodatke saopštenju RZS predstavlja izračunavanje indeksa u odnosu na 2001. godinu, obračun BDP-a po delatnostima u 2001. godini u cenama iz 2011. godine i doprinos promeni BDP-a po delatnostima.   Pošto deflacioniranje BDP-a indeksima realnog rasta po delatnostima u 2001. godini ne daje istu vrednost promene za ukupnu bruto dodatu vrednost kao i za njene komponente uzeli smo …

Pročitajte Još »

Srpska privreda u recesiji

Na osnovu podataka RZS-a, u trećem tromesečju prošle godine BDP je desezonirano smanjen za 0,7%, u četvrtom za 0,3%, što znači da je recesija počela u drugoj polovini prošle godine i da smo upravo ušli u četvrto tromesečje nove recesije. Moguće je da usled previše dubokog pada privredne aktivnosti u prvom tromesečju u drugom čak dođe i po blagog rasta, …

Pročitajte Još »