Home » 2 Crna Gora, 3 Bruto domaći proizvod, BJR poređenja » BDP i fond zarada po delatnostima u 2011 – poređenje sa Crnom Gorom

BDP i fond zarada po delatnostima u 2011 – poređenje sa Crnom Gorom

Upoređenje bruto domaćeg proizvoda (zapravo dodate vrednosti) po delatnostima i fonda zarada u Crnoj Gori uticalo je da se izvrši isto poređenje i za Srbiju.

Srbija prema tekućem kursu dinara, ne i po kupovnoj snazi, je u 2011 imala 9,62 puta veći BDP od Crne Gore (31,1 prema 3,2 milijarde evra), ali je usled 11,4 puta većeg broja stanovnika (7,1 prema 0,6 miliona) imala i 15,5% manji BDP po stanovniku (4.371 prema 5.172 evra). Niži opšti nivo cena za par procenata čini razliku BDP-a po stanovniku po kupovnoj snazi manjom u korist Srbije.

Kada se pomnoži broj zaposlenih sa prosečnim zaradama dolazimo do fonda isplaćenih zarada. Pretpostavka je da su svi zaposleni primili po 12 zarada.

Između Crne Gore i Srbije postoji dramatična razlika u udelu fonda zarada u novostvorenoj vrednosti: dok zarade u prvoj čine nepunu polovinu, u drugoj čine manje od trećine (49,1% u Crnoj Gori i 31% u Srbiji).

Razloga za ovako veliku odstupanje može da bude više, poput:

-          Većeg udela u BDP- poljoprivrede i nekretnina u Srbiji (19,3% prema 14,7%) a gde je fond zarada izuzetno mali;

-          U fond zarada u državnoj upravi u Srbiji nisu uključene zarade u vojsci i policiji;

-          Veći udeo sive ekonomije u formiranju BDP-a u Srbiji u odnosu na Crnu Goru (?), i natprosečan udeo zarada u Crnoj Gori u BDP-u u odnosu na druge zemlje.

Zarade učestvuju sa preko 50% u dodatoj vrednosti u javnim delatnostima, poput obrazovanja (65,7%), zdravstva (62,5%), i državne uprave (53,2%, bez vojske i policije).

Najmanji udeo zarade imaju kod nekretnina (0,7%), poljoprivrede (6,4%) i ostalih uslužnih delatnosti (14,1%).

Interesantno je, kad se već čine poređenja, izračunati strukturu BDV-a po stanovniku po delatnostima. Bruto dodata vrednost u Srbiji bila je 3.766 a u Crnoj Gori 4.326 evra.

Poljoprivreda, šumarstvo, i ribarstvo su više doprinosili BDV-u po stanovniku u Crnoj Gori (411 evra) nego u Srbiji (391 evro).

Najveća razlika u korist Srbije postojala je kod prerađivačke industrije (603 prema 260 evra), dok je BDV po stanovniku bio veći i u rudarstvu (73 prema 57 evra), nekretninama (449 prema 352), stručnim, naučnim inovacionim delatnostima (163 prema 141), administrativnim i pomoćnim delatnostima (66 prema 43), zdravstvu (233 prema 211) i ostalim uslužnim delatnostima (61 prema 31).

Najveće razlike u korist Crne Gore bile su kod državne uprave (143 u Srbiji prema 409 u CG), trgovini (402 prema 626), i uslugama smeštaja i ishrane (41 prema 258 evra). Osim poljoprivrede i ove tri delatnosti veći BDV po stanovniku stvaran je i u snabdevanju električnom energijom (139 – 165), snabdevanju vodom (52 – 108), građevinarstvu (176 – 253), saobraćaju (195 – 241), informisanju i komunikacijama (187 – 264), finansijama (147 – 211), obrazovanju (185 – 223) i umetnosti, zabavi i rekreaciji (58 – 64).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>