Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Bruto domaći proizvod, 3 Građevinarstvo, 3 Industrija, Trgovina Kine, SAD, Nemačke i Japana » Podudarnost dinamike BDP-a, prerađivačke industrije i građevinarstva u Srbiji i u Nemačkoj

Podudarnost dinamike BDP-a, prerađivačke industrije i građevinarstva u Srbiji i u Nemačkoj

Немачка је највећа европска економија и она појединачно има највећи утицај на економска кретања у скоро свим европским земљама. Има земаља, попут УК или Ирске којима су економска кретања у САД релативно значајнија, али се сем њих за још ретко коју земљу може рећи тако нешто.

Србија зависи од Немачке по много основа: (1) Немачка је највећи партнер у трговини робом, (2) најзначајнија је и у трговини услугама, (3) међу пет најважнијих је у страним инвестицијама, али су њене инвестиције много више оријентисане на производњу него на услуге, (4) најбројнија емиграција из Србије налази се у Немачкој, па су и дознаке из ње најобилније.

У прошлој години у робној размени са Немачком Србија је остварила дефицит од тачно милијарду евра. При томе је удео Немачке у укупном извозу износио 11,9%, а у увозу 13,4%. Увоз је, због доласка Лидла али и под утицајем производних инвестиција из Немачке, повећан за високих 19,9%, а извоз само за 2,8%. То значи да предузећа из Србије морају да траже трећа тржишта, поготово када је уз спори раст извоза у Немачку извоз смањен у Италију за 0,2% и у Русију за 1,8%.

Дефицит у робној размени делом је покривен суфицитом у трговини услугама где је Немачка најважнији партнер и код извоза и код увоза. Извоз услуга у Немачку износио је 590 милиона евра, а увоз услуга 295, те је суфицит износио 296 милиона евра.

Након Холандије, Аустрије и Италије Немачка је у 2018 била на четвртом месту према вредности нето прилива страних инвестиција, у износу од 185,2 милиона евра, а испред Русије на петом месту.

Трговином услугама и приливом директних инвестиција покривена је половина робног дефицита а када томе додамо и прилив дознака новчани токови између две земље били су уравнотежени.

Србија има изузетно сличну динамику индустријске производње са Немачком, а и грађевинска активност се последњих месеци у Србији опоравила и релативно је упоредива са Немачком. То има своју добру и лошу страну. Добра страна је чињеница и доказ да се реални сектор у Србији потпуно отворио и прилагодио кретањима у међународној економији и у европском производном центру. Лоша страна је чињеница да би економски раст у Србији, мерен и производњом индустрије и грађевинарства требао да буде бржи него у Немачкој, а како би надокнађивали део релативног заостајања. Виша стопа раста у Србији значила би и мању стопу исељавања из Србије ка Немачкој. Друга негативна страна је наша осетљивост на кретања у Немачкој и у међународној економији: када наступи криза она ће се тренутно пренети и на нашу земљу.

Први графикон приказује кретање БДП-а у Србији и у Немачкој. На крају 2018. БДП Србије био је за 16,1% већи него на крају 2007, док је у Немачкој он био већи за 13,5%. На почетку графикона види се да је Немачка имала дубљи пад када је избила светска економска криза, што је било последица њене много веће отворености и зависности од извозних резултата. Србија је заостајала за Немачком све до краја 2017. године и сада има за преко 2% већи раст БДП-а од ње. Ипак, раст од 2007. у Србији био је једва изнад 1% у просеку годишње, а да би смањивали заостатак за земљама Западне Европе он би морао да буде много већи.

Динамика прерађивачке индустрије у Србији и Немачкој мада се у највећем делу периода посматрања разликовала у фебруару ове године имала је запрепашћујуће сличан ниво: у Немачкој је била за 5,1% више него у децембру 2007, док је у Србији била већа за 5,7%. Након 134 месеца разлика је била само 0,6%. Већ у марту ниво производње у Србији оборен је на индекс 97,2 док је у Немачкој повећан на 105,4. Овај пад у марту последица је ремонта у НИС-у, што указује на велику осетљивост укупне динамике у Србији од производње неколико фабрика (Фијат, железара…).

Са графикона о производњи прерађивачке индустрије може се очитати готово идентичан пад у време избијања светске економске кризе, али и много спорији опоравак од ње у Србији у односу на Немачку. Осим зависности од пар фабрика ту је и зависност од временских (не)прилика па су велике падове у производњи изазвали искључење електричне енергије прерађивачкој индустрији у фебруару 2012. и поплаве у пролеће 2014. Било је ту и утицаја ремонта и других фактора на нагла обарања укупног нивоа производње у Србији.

Грађевинска активност у Србији и у Немачкој на крају 2018. имали су, у односу на базну 2007. готово идентичан ниво: у Србији је она повећана за 20,8%, а у Немачкој за 18,5%. Већ у првом тромесечју 2019 грађевинска активност у Србији била је већа за 33,3% док је у Немачкој она повећана за 23,1%, у односу на крај 2007. Надајмо се да у Србији неће доћи до наглог пада попут прерађивачке производње у марту.

Грађевинарство је под директним утицајем инвестиција, јавних и приватних, а инвестиције имају много нестабилнију динамику од БДП-а. Њихов нагли раст изазива убрзање раста БДП-а (чему се у Србији у наредном периоду надамо), а нагли пад је претходница економске кризе. Са графикона се може видети да је криза у грађевинарству у Србији била много дубља него у Немачкој али је нагли раст из претходних неколико тромесечја надокнадио тај пад и сада је она за трећину изнад нивоа од пре 12 година. Ипак, када се ових 33,3% подели на цео период добија се скромна просечна годишња стопа раста од једва преко 2%.

Сви приложени подаци показују да Србија има економску динамику сличну Немачкој. То је и нормално јер је Немачка европски производни центар. Ипак, боље би било да има упоредиву динамику са Пољском, Словачком и Румунијом (или Турском као новим центром у настајању), а како би економски раст био видљив а раст стандарда грађана осетан.

Готово идентична релативна промена БДП-а Црне Горе и САД не чини примереним било какво поређење нашег суседа са, након Кине, највећом светском економијом.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>