Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Bruto domaći proizvod, BJR poređenja, IMF, Međunarodno okruženje » Perspektive Srbije do 2019 godine očima MMF-a

Perspektive Srbije do 2019 godine očima MMF-a

Изашла је полугодишња база података ММФ-а која садржи чињенице, процене и пројекције за 189 земаља (подаци за Сирију и Украјину не садрже пројекције јер им је будућност у тренутку прављења извештаја била непозната), и за тридесетак параметара.

Србија је 2013. годину завршила са БДП-ом који је био за 0,1% мањи од оствареног у 2008. години. Са очекиваним растом од 1% у 2014 години БДП ће бити већи за 0,9% у односу на последњу предкризну годину. У време очекиваног мандата нове владе Републике Србије очекује се да ће БДП бити кумулативно повећан за 7,1%, од 1% у 2014, па 1,5% у 2015, 2% у 2016, и 2,5% у 2017. години, а да би у 2018. години имао стопу раста од 3% и још 4% у 2019. години.

За 2019. годину се очекује да ће Србија имати за 14,7% већи БДП него у 2008. години, што у једанаест година даје просечну годишњу геометријску стопу раста од 1,1-1,2%. То се стручно зове стагнација. Србија има изум како да побољша стандард својих грађана смањивањем њиховог броја па се долази до просечног раста од 1,6% до 1,7% годишње. Још када овај раст не би ишао на отплату јавног и приватних дугова, то би било стварно лепо.

Међу 187 земаља за Србију се очекује да ће у 2019, у односу на 2008. годину, бити на 151. месту према кумулативном расту БДП-а.

Међу земљама и територијама Европе најбоље је рангиран УНМИК Косово на 75. месту са очекиваним растом од 52,6%. Следи га Молдавија на 87 (+47,7%), Турска на 94 (+45,5%), Албанија на 101 (+41,7%), Пољска на 105 (+39,7%), Белорусија на 110 (+35,6%), Македонија на 115 (+34,2%), па Словачка на 123 (+27,3%). Албанија је 2000 године имала 68% БДП-а по становнику по куповној снази валуте Србије. Посматрано из супротног угла Србија је била за 47% развијенија по становнику од Албаније. У 2008. години Албанија је достигла 72,7% развијености Србије. Економска криза је убрзала процес конвергенције ове државе према Србији те је у 2013 години достигла 84,4%, у 2014 години биће на 85,7%, а у 2019 години стићи ће на 95,2% БДП-а по становнику Србије. У 2021. или 2022. години постаће развијенија од Србије. Можда и раније, јер док се за Србију претпоставља да ће имати економски опоравак у најдаљим годинама пројекције, Албанија је имала, и имаће, економски раст.

Интересантно је да се очекује да ће САД имати раст економије за 25%, што ће бити већа стопа од свих осталих земаља у Европи, које горе нису поменуте. Криза је кренула 2007 године на америчкој берзи, довела је до уласка у рецесију већине развијених земаља током 2008 године уз колапс берзи трговине и инвестиција у последњим месецима те године. САД су већ у 2010 години превазишле ниво економије из предкризног периода, и од тада имају више деценија уназад уобичајену стопу раста од 2 до 3 процената. Испод САД се налази 60 земаља од којих су 34 лоциране у Европи.

Бугарска има готово идентичну динамику опоравка као и Србија (+14,9% према +14,7% у Србији), док су од земаља из окружења при дну светске листе Мађарска (+5,7%), Словенија (-1,8%), Хрватска (-5,4%) и Грчка (-9,7%). Уколико се искључе Екваторијална Гвинеја, Сан Марино и Антигуа и Барбуда, најтеже погођене земље светском кризом биле су, и остаће, Грчка, Кипар, Хрватска, Словенија, Италија и Шпанија.

Када се из ових међународних поређења фокусирамо на очекивања ММФ-а са Србију, основни утисци о перспективи до 2019 године су:

-         Ниске стопе раста БДП-а

-         Ниска инвестициона активност

-         Висока незапосленост

-         Висок дефицит јавних финансија

-         Велики раст јавног дуга

О стопи раста која веома неславно стоји у међународним поређењима већ је у горњем тексту било речи.

Инвестициона активност је била највећа када је растао дуг привреде до 2008 године, и учествовала је са 29,7% у БДП-у у 2008 години. Осим што је била погрешно усмерена, у трговину, некретнине, финансије, била је и доминантно финансирана из спољних извора те је дефицит текућег рачуна био достигао 21,7% БДП-а у 2008 години. У 2009 години догодио се слом спољног финансирања, те је дефицит текућег рачуна смањен на 6,6%, а инвестиције су смањене на 18% БДП-а. У 2013 години имали смо инвестиције од 16,5% БДП-а, и дефицит од 5% БДП-а, што значи да су домаћи извори двоструко више учествовали у финансирању инвестиционе активности (штедња 11,5% БДП-а), од спољних извора.
Домаћа штедња је изведена категорија од разлике између инвестиција и салда текућег рачуна. Дефицит текућег рачуна много више се користи за личну и јавну потрошњу, а не за инвестиције, док се из биланса инвестиција, који објављује
РЗС, види да се највећи део инвестиција финансира из сопствених извора.

До 2019. године инвестиције ће се кретати у распону од 16,8% (2019) до 17,7% (2015), штедња ће бити између 9,6% (2019) и 13,1% (2015), а дефицит текућег рачуна ићи ће од 4,6% (2015) до 7,2% (2019). Ова три податка указују да се очекује
понављање сценарија из периода од 2000. до 2008. године, то јест повећања спољне неравнотеже уз апрецијацију домаће валуте. Када се у табели поделе БДП у динарима са БДП-ом у доларима долази се до пада вредности долара са 85,7 динара у 2014. години на 83,7 динара у 2019. години. Сад, пројекције ММФ-а су једно, а стварност може бити битно другачија од ових група и система података.

Стопа незапослености ће се након 21% у 2013 повећати на 21,6% у 2014 и на 22% у 2015 години, да би се до 2019 године смањила на 20,4%. До 2010. године стопа незапослености била је испод 20% (била је већа у 2005 и у 2006 години, али су од тада била масовна брисања са евиденције оних који активно не траже посао). Друга деценија 21 века биће запамћена по великој стопи незапослености, што значи безперспективности, страху и неизвесности.

Дефицит јавних финансија, према очекивању ММФ-а биће већи у перспективи, него што је био у прошлости. У 2013 години јавни приходи су учествовали са 40,6% у БДП-а, јавни расходи са 46,2%, уз дефицит од 5,7% БДП-а. У 2014 години се очекују приходи од 40,5%, издаци од 48,3% уз дефицит од 7,7% БДП-а. До 2019 године се очекује пад удела и јавних прихода и издатака у БДП-у, али уз дефицит који ће се након рекордних 7,8% у 2015. години смањити на 6,4% у
2019. години.

Раст јавног дуга прати дефицит јавних финансија. Бруто јавни дуг повећаће се са 65,8% у 2013. години на 83,5% у 2019. години, док ће нето дуг бити повећан са 56,9% у 2013. години на 82,5% у 2019. години. Пошто ће се у 2019. години готово изједначити бруто и нето дуг државе то значи да ће потраживања државе бити смањена са 8,9% БДП-а у 2013. години на 0,9% у 2019, а највише у 2014 години, на 4,5% БДП-а.

ММФ очекује стабилну инфлацију у целом периоду од 4%, као што и очекује да ће у Србији, у њеном грешном делу, до 2019. године живети 7,2 милиона становника. Пошто у Србији смрт решава све економске проблеме, пад на мање од 7 милиона становника у 2019. години побољшаће све показатеље по становнику за 3 до 4 процената.

5 Komentara na Perspektive Srbije do 2019 godine očima MMF-a

  1. Imam pitanje. Ako je BDP prošle godine skoro isti kao 2008-e, a većina nas koji radimo u privatnom sektoru smo te godine i do deset puta bolje prolazili nego danas, gde je ta razlika usmerena? Zar je moguće da je sve to samo zbog kamata i otplate duga?

  2. [...] Izašla je polugodišnja baza podataka MMF-a koja sadrži činjenice, procene i projekcije za 189 zemalja (podaci za Siriju i Ukrajinu ne sadrže projekcije jer im je budućnost u trenutku pravljenja izveštaja bila nepoznata), i za tridesetak parametara. Prema ovoj prognozi godišnji rast u Srbiji biće oko 1 odsto godišnje piše ekonomista Miroslav Zdravković na sajtu makroekonomija.org. [...]

  3. Daj boze da se ostvari ova prognoza. IMF predvidnja postepenog ubrzanja rasta BDP Srbije od 1% do cak 4% u 2019. A sa druge strane vec 2016 se predvidja javni dug od 80% BDP. Po meni nije realno pod tolikim teretom javnog duga postici visoke stope rasta.

  4. - Поштовани уредници,
    Имам за вас два питања (а касније ћу са извињавањима, што вам одузимам време):
    1. Да ли податак, да су девизне резерве релативно високе у НБС-у, значи да смо ми, упркос свим,
    скоро катастрофалним индикаторима општег стања у земљи, ипак, краткорочно – ликвидна држава и, ако је ова моја претпоставка тачна, ч е м у онда толика прича око аранжмана ММФ-а, када је његова основна функција, бар колико је мени , као лаику познато, обезбеђење краткорочне ликвидности?
    2. С обзиром да је значајан проблем у пензионом систему Србије, онај који се односи на немогућност фактичког остваривања пензије, лица која су стекла за то услове, а због разлога : уласка њиховог (бившег) послодавца у тзв. репрограм дуга, да ли то значи да је тај аранжман (репрограм дуга својеврсни „рачун без крчмамара“, или нешто друго, што свеједно, доводи у привилегован положај послодавце, који су имали срећу да уђу у наведено репрогармирање;
    И раније сам постављао питања, и увек сте ми одговорили, иако ми је увек било непријатно, што
    Вам одузимам време, а без икакве користи за вас. Ипак, и овог пута, надам се, да ћете ми изаћи у сусрет и, макар са по једном реченицом, на свако питање одговорити. Извините, још једном. Хвала унапред.

  5. Ove crne prognoze MMF-a po meni su veoma optimisticne.
    Jednostavno, mi tek treba da prodjemo kroz fiskalnu konsolidaciju i ja ne znam nijednu zemlju koja je imala rast u tom periodu.

    Cak i da imamo rast, on ce biti bitno sporiji.
    Dakle, do 2019. (kad najranije mozemo ocekivati punu fiksalnu konsolidaciju) ocekujem da cemo imati nulti rast.

    Treba racunati na rast kamatnih stopa na kredite u stranoj valuti, kao i na devalvaciju dinara. FED ce uskoro podici stope, a Evropa ce to uraditi do pocetka 2016. godine.

    Dakle, uslovi ce biti sve tezi i tezi. Naravno, imamo i prednost, a to je jeftina radna snaga koja ce sigurno pogurati nas izvoz. Medjutim, ovo ce se desiti samo ako postoji jasan plan za fiskalnu konsolidaciju. U suprotnom, niko nece investirati svoja sredstva dok se situacija ne rascisti.

    Dakle, ocekujem da budemo na 177. mestu gore, dole dva, tri mesta. Mislim da je to realno, pod uslovom da ne dodje do bankrota.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>