Tag Archives: Podaci po okruzima i opštinama

Инвестиције и запослени у Србији у 2020. и њихова промена у односу на 2019.

Статистички годишњак општина и градова пружа многобројне могућности за анализу економских и демографских појава у Србији а овде се бавимо само са два важна показатеља: вредношћу инвестиција и бројем запослених. Када се узме у обзир да је 2020. година била економски катастрофална за цео свет пад вредности инвестиција, у односу на 2019. за 0,7% а раст броја запослених за 1,9% …

Pročitajte Još »

Интензивност рада у пољопривреди по регионима, областима и општинама у 2018.

У публикацији Општине и градови у Србији 2020. (линк) постоје анкетни подаци о пољопривреди из 2018. где се на нивоу општина могу видети основне карактеристике коришћења земљишта, сточног фонда и уложеног времена у пољопривредне активности дефинисане „годишњом радном јединицом“ (ГРЈ). Ова мера настоји да време проведено у пољопривредним радовима изједначи са радним временом радника у другим привредним делатностима. У радовима …

Pročitajte Još »

Однос фонда пензија и зарада и њихова вредност по становнику, јун 2020.

У јуну 2020. исплаћено је нето зарада у износу од 129,8 милијарди динара и пензија у износу 47,1 милијарди динара, те је удео пензија у зарадама износио у просеку 36,3%.Најнижи однос имали су Нови Сад (25%), Београд (27%) и Сремска област (31%), што значи да су јавне финансије у овим областима (заправо, само у Новом Саду) биле еманциповане: није био …

Pročitajte Još »

Пензионери у Србији, неки показатељи средином 2020.

Број пензионера у Србији у јуну износио је 1.696.630 и смањен је за 2.567 у односу на мај 2020, док је у односу на јун 2019. смањен за 10.962. Број пензионера најмањи је од октобра 2012. За 12 месеци повећан је број пензионера у категорији самосталних делатности за 3.839 а смањен број у категорији запослених за 7.079 и у категорији …

Pročitajte Još »

Економска кретања у Црној Гори, јун 2020.

Након међугодишњег смањивања броја запослених за 24.134 лица у мају, у јуну је ово смањење повећано на 35.310 лица. У јуну прошле године, у односу на мај, повећан је број запослених лица за 8.324, а сада је смањен за 2.852. Релативно смањење броја запослених било је за 11,8% у мају, а сада се повећало на -16,5%. Управа за статистику Црне …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih i penzionera u 2019. po oblastima i opštinama

Просечна број запослених лица повећан је за 42.056 у 2019. у односу на 2018, што је повећање за 2%. Број пензионера је на крају 2019. смањен за 6.859 (-0,4%) у односу на крај 2018. У 2018. број запослених био је за 24,3% већи од броја пензионера док је у 2019. био већи за 27,2%. Однос у корист запослених је побољшан, …

Pročitajte Još »

Promena broja penzionera u 2019. po oblastima i opštinama

Број пензионера је смањен за 6.859 у 2019. Смањење броја пољопривредних за 7.818 је довољно да објасни укупан пад броја. Из категорије запослених број је смањен за 3.435 али је повећан број код самосталних делатности за 4.394. Пад броја пољопривредних пензионера интуитивно нас наводи на могућност да је пад броја био релативно највећи у мањим општинама које имају највећи удео …

Pročitajte Još »

Opština Kučevo: neki demografski i ekonomski pokazatelji

Давање изјаве за ТВ Прву мотивисало ме је да прикупим податке о овој општини. Обрадовала ме је чињеница да је велика награда на лотоу припала неком становнику ове општине. Нисам никад био у Кучеву, али ћу наредних месеци издвојити времена (и новца за гориво) како бих обишао ово насеље и читав крај. По егзотици локације упоредиво ми је са Жагубицом …

Pročitajte Još »

Opštine u Srbiji rangirane prema udelu zaposlenih u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu u ukupnoj zaposlenosti u 2018

Београд и Нови Сад су административни, образовни и здравствени центри Србије. Ипак, они су истовремено и центри услужних делатности попут финансија, саобраћаја, некретнина, административних услуга, телекомуникација и рачунарске технике, културе, и низа других услуга, па се очекује да удео три набројане делатности смањује свој удео у укупној запослености у процесу економског развоја. Насупрот њима, имамо мноштво општина са малим бројем …

Pročitajte Još »

Promena broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji po opštinama, 2001-2018

У Србији је у последње три године дошло до раста запослености у прерађивачкој индустрији након 25 година у којима је онa смањиванa. Раст броја запослених је релативно висок и он омогућава да почну да се смањују разлике у просторној развијености унутар Србије. Пад запослености у прерађивачкој индустрији је до 2015. утицао да се разлике увећавају. Прeрађивачка индустрија је, уз пољопривреду, …

Pročitajte Još »

Zaposleni i fond zarada po opštinama u Crnoj Gori

Током протекле године у Црној Гори је дошло до релативно великог повећања просечног броја запослених од 4,3%. Просечна зарада повећана је за 0,1% док је фонд зарада повећан за 5,8%. Фонд зарада није производ просечног броја запослених и просечних зарада зато што туристичка сезона повећава број запослених у летњим месецима тако да просечна месечна зарада не одражава и фонд исплаћених …

Pročitajte Još »

Jagodina: investicioni (vice)šampion

Драган Марковић Палма (и Олимпијац) је природни геније. Шта човек замисли, то и спроведе. Ако је стално на коктелима у Београду, он организује коктел за своје суграђане да и они виде на какве га муке у Београду стављају. Јагодинско излетиште Поток са свим садржајима око њега је за титулу доктора економске географије зарађену у пракси. Јагодина је у 2016. години …

Pročitajte Još »

Zaposleni u Srbiji po delatnostima i opštinama III 2015

Према подацима РЗС-а, на крају марта 2015 године, не рачунајући пољопривреду, у Србији је било запослено 1.716.077 лица, што је за 11.145 више него на крају септембра 2014 године, а за 25.638 више него на крају марта 2014 године. Дневно је број запослених повећаван за 70 лица, од марта до марта. Ипак, број запослених је нижи за 8.994 лица у …

Pročitajte Još »

Investicije u osnovna sredstva po opštinama u 2013

Србија је светски позната као инвестициони лидер на Балкану, у Европи и шире. Као таква, позната је у 2014 години, и у свим наредним које долазе, али подаци који следе односе се на мрачан период из прошлости, када подаци баш ову лидерску позицију и нису потврђивали. Након 5,4 милијарди евра укупних инвестиција (5.358 милиона) у 2012 години, у 2013 години …

Pročitajte Još »

Ispravka podataka posta: Uticaj smanjivanja plata u javnom sektoru na ukupni fond zarada po gradovima i opštinama u Srbiji

Овде су исправљени подаци-прорачуни-процене о ефекту смањивања плата у јавном сектору на месечни фонд зарада. Захваљујем Бора 100 на коментару и скретању пажње на грешку, а то и јесте основни смисао постојања коментара, да укажу на грешке у раду и у расуђивању. Коментари не служе за вређање, за идеологије, расизам и у сличне сврхе те ће бити брисани, т.ј. неће …

Pročitajte Još »

Opština Krupanj, demografija i ekonomija

Општина Крупањ ми дуго не би привукла пажњу у погледу демографског пада, а да није сада једна од општина које су најгоре страдале у поплавама. У односу на први послератни попис из 1948 године (24.123 становника), Крупањ је смањио број становника за „само“ 29,3%, па је чак 51 општина у приоритету, у погледу оствареног већег пада. У Крупњу уз Србе …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: Zaposleni, zarade, fond zarada po opštinama u 2013 godini

Подаци који се наводе у тексту су из Статистичког билтена Плате, запосленост и незапосленост број 6 Републичког завода за статистику Републике Српске. Након кризног смањења броја запослених лица са 259 хиљада у 2008. на 239 хиљада у 2011. години, у 2012. и у 2013. години је стабилизован укупни број запослених у Републици Српској. Чак је скромно и повећан у 2013 …

Pročitajte Još »

Priča o dva grada: Malo Crniće i Tutin

Мало Црниће и Тутин су (мале) општине у Србији које су у прoтеклих 21 година повећале број запослених лица за по 37%, што је највећи релативан пораст не рачунајући градске општине у Београду. Овде ћемо излистати неке од података који овај пораст објашњавају уз осврт на демографију и пољопривреду. Општина Мало Црниће је у 2013 години имала запослених 1.090 лица, …

Pročitajte Još »

Priča o dva grada: Mali Iđoš i Kosjerić

Као и до сада и овај избор општина је сасвим намеран: Мали Иђош је војвођанска општина са већинским мађарским становништвом (у Фекетићу и Малом Иђошу, док су у Ловћенцу већина Црногорци, припадници једног од најмлађих и најмањих, али најпоноснијих, народа у Европи), а Косјерић је типична сељачка општина у Србија-Југ где се још по нека шајкача носи на остарелим главама. У …

Pročitajte Još »

Priča o dva grada: Aranđelovac i Priboj

У тексту ће бити очитани неки подаци за ове две општине које су субјективно изабране: Аранђеловац представља општину у Шумадији географски блиску Београду и Крагујевцу док се Прибој налази на тромеђи Србије са Босном и Херцеговином и Црном Гором. Давне 1991. године Аранђеловац је имао 46.442 становника а Прибој 35.487. До пописа 2002. године Аранђеловац је повећао број становника на …

Pročitajte Još »

Priča o dva grada: Kraljevo i Novi Pazar

Хтео сам да напишем кратак текстић, тачније да очитам податке о запослености по делатностима у Краљеву, али ми Ђаво није дао мира да обавим овај једноставан послић. „Краљевска сиротиња“ је требао да буде наслов текстића јер сироти грађани и сељаци ове општине-града немају баш чиме да се поносе сем да су из краљевског града. И док Анђео у мени говори …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih, penzionera i nezaposlenih u 2013. godini

У септембру 2013. године број запослених лица, не рачунајући запослене у војсци и полицији, у Србији смањен је на 1.705.256 лица, што је упоредиво са бројем запослених у 1976 години (са 1977. ако укључимо и органе силе). Просечан број пензионера у 2013. години био је 1.711.699, мада је на крају године достигао 1.722.649 лица. У односу на ту давну 1976. …

Pročitajte Još »

Finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012

У финансијској делатности је у 2012 години било запослено 39.245 лица у Србији што је 2,93% од укупног броја запослених лица. Инвестиције у нова средства износиле су 23,9 милијарди динара, али је у томе 12,3 милијарди динара општина Бор, па је питање да ли се ради о штампарској грешци или се ова општина претвара у српски финансијски центар. У Београду …

Pročitajte Još »

Građevinarstvo u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012

Шта значе инвестиције у грађевинарству, уколико су скоро све инвестиције у другим делатностима повезане са овом делатношћу, не знам, па нећу много ни да коментаришем. Сем да константујем пар чињеница. Претпостављам да се ради о куповини опреме грађевинских фирми. Некада давно у Србији је у овој делатности било запослено и више од 200 хиљада лица, али то је јако давно …

Pročitajte Još »

Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012

Стручњаци, научници, иноватори и техничари су типично урбане персоне, воле грехове а не воле природу, па су логично сконцентрисани у Београду где је запослено 32.663 од 54.219 особа у овој делатности која запошљава 4,04% од укупног броја запослених у правним лицима, а са 22,5 милијарди динара учествује са 3,7% у укупним инвестицијама па је подпросечно инвестиционо-интензивна делатност, што је нелогично …

Pročitajte Još »

Informisanje i komunikacije u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012 godini

Ovo je klasična urbana delatnost, skoncentrisana u Beogradu te je nećemo mnogo komentarisati. Od 39.936 zaposlenih (2,98% ukupnog broja u pravnim licima) 23.587 je bilo u Beogradu (5,03% запослених у Београду), 9.087 у Војводини (2,59%), а у Србији-Југ 7.263 лица (1,39%). Код инвестиција је још већи степен концентрације јер је од 34,2 милијарде динара (5,62 укупних инвестиција), у Београду било …

Pročitajte Još »

Srpski svinjari

Пре тачно 210 година, мање две недеље, када је подигнут Први српски устанак (тада се тако није звао већ буна против дахија…), бити свињар је значајно утицало на место у друштвеној и војној хијерархији. Стога није згорег, коме је до устанка или до његовог потенцијалног избегавања, обратити пажњу на то где су данас сконцентрисани свињари. Има ту нечега, ваљда док се терају овце …

Pročitajte Još »

Administrativne i sve ostale usluge u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012

У административне и помоћне услужне делатности спадају: изнајмљивање и лизинг, делатности запошљавања, делатност путничких агенција, тур-оператора, услуге резервације и пратеће активности, заштитне и истражне делатности, услуге одржавања објеката и околине, канцеларијско-административне и друге помоћне пословне делатности. У Остале услужне делатности спадају: делатности удружења, доправка рачунара и предмета за личну употребу и употребу у домаћинству, остале личне услужне делатности. Када се …

Pročitajte Još »

Ovce među Srbima

Према подацима са пописа пољопривреде у Србији је утврђено да има 1.736.440 оваца и по једна долази тачно на по четири становника ове земље. Да ли је то мало или много зависи од угла гледања. На пример, било би одлично да се размноже овце по Србији-Југ и да се извозе у исламске земље и да се сељацима гарантује њихов откуп …

Pročitajte Još »

Srpski pilićari (кокошари)

У Србији је пољопривредним пописом утврђено да има 26,7 милиона живине, што је 3,7 пута више него што има људи. Просечно газдинство има 42 грла живине, али ови просеци су чудо, јер укључују сељаке и паоре са по 15 грла и пољопривредне фирме са по пола милиона грла живине. То ће нам општински подаци показати. Хтео сам да се нашалим …

Pročitajte Još »

Rezultati petooktobarske partijske evolucije i privredne revolucije

Подаци о запосленима по делатностима у месечној временској серији коју имам захваљујући љубазности запослених у РЗС-у, и подаци о броју запослених из 2000. године се разликују по методолошком обухвату, шта обухвата сада државну управу и обавезно социјално осигурање, и шта је тада представљало друштвено политичке заједнице (на пример коморски систем је тада био у ДПО а сада је ван ДУ …

Pročitajte Još »

Usluge smeštaja i ishrane u Srbiji: zaposleni i investicije u 2012

Званично, у правним лицима у делатностима угоститељства и хотелијерства, сада званих смештај и исхрана, у правним лицима ради 1,51% од укупног броја запослених, а њихов удео у инвестицијама у 2012 години био је 1,24%. Као и у свим земљама у региону, ово је изразито сезонска делатност са великим уделом предузетника у пословању, а има и велики удео сиве економије у …

Pročitajte Još »

Saobraćaj i skladištenje: zaposleni i investicije po opštinama u 2012

Саобраћај и складиштење учествовали су са 6,3% у укупној запослености у правним лицима (84.641 запослена), а са 6,9% у укупним инвестицијама у нова основна средства (41,8 милијарди динара. Као и трговина на велико и мало и поправка моторних возила и ова делатност је веома важна за запосленост у Београду у релативном смислу, а за инвестиције и у апсолутном смислу. У …

Pročitajte Još »

Trgovina u Srbiji, zaposleni i investicije po opštinama u 2012

Пуни назив обједињених делатности је Трговина на велико и мало и поправка моторних возила. Ја не знам шта ће ту поправка моторних возила, али од када имам аутомобил плашим се од ових поправљача више него од трговаца. Интересантно би било испитати да ли је трговина старија као делатност од најстаријег заната, али ћемо ту тему препустити неком историчару економије. У …

Pročitajte Još »

Jagodina i Paraćin: dinamika zaposlenosti i investicija u prerađivačkoj industriji 2007-2012

Текст је илустративан пример значаја инвестиција за запосленост и није уперен ни против кога, а нарочито не против Драгана Марковића Палме, кога волим више од рођеног брата, а то не значи много, јер читаво човечанство волим више од рођеног брата. Негде код Пекића сам нашао народну Цинцарску изреку: ако немаш злотвора, роди ти га мајка, те је неки колега мог старијег …

Pročitajte Još »

Srpski siročići: opštine sa najvećim udelom državne uprave, obrazovanja i zdravstva u ukupnoj zaposlenosti u 2012 godini

У Србији је у правним лицима збирни удео државне управе, образовања и здравства у укупној запослености 27,78%. То је изузетно висок удео и он је последица смањивања броја запослених у другим делатностима, највише у прерађивачкој индустрији, грађевинарству и трговини. Што више људи остаје без посла то више расте удео у укупној запослености ових делатности. Када би у Србији почео економски …

Pročitajte Još »

Zaposleni i investicije u poljoprivredi po opštinama u 2012 godini

Осим пољопривреде има ту и запослених и инвестиција и у шумарству и рибарству, али нам је ради ефективности потребан скраћен и подразумевајући израз. Те рекламе су чудо, на пример „Уђеш, изађеш и готово“ је постигла свој циљ у погледу задуживања лакомислених и похлепних грађана, али је у наслову рекламе реч која се у стварности не догоди, или много кошта. Али, …

Pročitajte Još »

Srbija (Makedonija) i Bugarska: plate po stanovniku po regionima IX 2013

Mи са браћом Бугарима имамо много више сличности него са било којим другим народом у свету: исту веру, сличан језик, Ћирилицу, ратове, окупације и ослобађања, комунизам и краљеве… Још нисмо као Бугари достигли цивилизацијско достигнуће да магарце предлажемо за градоначелнике и скупштину, али ако би се мало више окренули погледом на Исток, можда би нам наша западна перспектива изгледала јасније. …

Pročitajte Još »

Srpsko-Bosansko-Hercegovačko-Crnogorska sirotinja: plate po stanovniku

Пописни резултати по општинама Босне и Херцеговине омогућили су нам да у поређења података општина у Србији, Црној Гори и у Републици Српској додамо и општине у Федерацији БиХ. Из поређења смо искључили жупаније у Хрватској, као и општине у Словенији како не бисмо додатно ружили ову сиротињску слику. Подаци за Федерацију БиХ су из септембра 2013 године, за Србију …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (13): Nova Crnja

Nova Crnja je imala 10.272 stanovnika, prema popisu iz 2011, i smanjila je broj za 55,7%, ili za 12.897 lica, u odnosu na popis iz 1948. godine (23.169 lica). Deset opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika od Nove Crnje. U odnosu na popis iz 2002 godine Nova Crnja je smanjila broj stanovnika za 19,1%, ili za 2.433 lica, …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (12): Dimitrovgrad

Dimitrovgrad je na popisu stanovništva iz 2011. godine imao 10.118 stanovnika.  U odnosu na popis iz 1948. godine (23.063 stanovnika) broj je smanjen za 12.945 lica, što je relativno smanjenje za 56,1%. Veći relativan pad broja stanovnika imalo je 8 opština u Srbiji. U odnosu na popis iz 2002 godine broj stanovnika smanjen je za 1.630 lica. Relativan pad iznosio …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (11): Svrljig

Svrljig je opština koja je na popisu iz 2011. godine imala 14.249 stanovnika i smanjila je broj (18.033) za 55,9% u odnosu na popis iz 1948. godine. Veći relativan pad imalo je 9 opština, a veće smanjenje apsolutnog broja šest opština. U odnosu na popis iz 2002. godine (17.284 stanovnika) smanjen je broj za 17,6%, i veći pad broja imalo …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (10): Žabari

Prema popisu stanovništva iz 2012 godine ova opština je imala 11.380 stanovnika, što je za 56,5% manje nego 1948 godine. Sedam opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika od ove opštine. Broj je smanjen za 14.798 stanovnika, i veće smanjenje broja imalo je 11 opština. U odnosu na popis iz 2002. godine broj stanovnika smanjen je za 1.654 lica, …

Pročitajte Još »

Bosansko Hercegovačka sirotinja

– plate po stanovniku po opštinama (RS) i kantonima (Federacija BiH) Sledeći tekst, sa istim pokazateljima, će biti naslovljen kao “Balkanska sirotinja” jer će uključivati podatke o zaradama po stanovniku još iz Srbije i Crne Gore, i iz Hrvatske i Makedonije, ukoliko je moguće pronaći podatke u statističkim godišnjacima za poslednje dve. Za KiM i za Albaniju sumnjam da je moguće, a dodatno uključivanje …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (9): Bosilevgrad

Bosilevgrad je prema popisu stanovnika iz 2011. godine imao 8.129 stanovnika, što je za 56,8% manje nego na popisu iz 1948 godine. Broj je smanjen za 10.687 lica. Samo šest opština je imalo veći relativan pad broja stanovnika. U odnosu na popis iz 2002 godine broj stanovnika smanjen je za 1.802 lica. Relativno smanjivanje broja iznosilo je 18,2%. Najveći broj …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (8): Bela Palanka

Bela Palanka je prema popisu stanovništva iz 2011 godine imala 12.126 stanovnika, što je za 59,1% manje, ili za 17.515 stanovnika, nego na prvom posleratnom popisu iz 1948 godine. Veći relativan pad broja stanovnika imalo je pet opština (Rekovac, Trgovište, Babušnica, Gadžin Han i Crna Trava), a veći gubitak broja stanovnika imalo je 8 opština (Knjaževac, Negotin, Babušnica, Žitište, Petrovac, …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (7): Trgovište

Trgovište je opština koja je na popisu iz 2011. godine imala samo trećinu broja stanovnika iz posleratne 1948. godine, i veći relativan pad broja stanovnika imale su samo opštine Babušnica, Gadžin Han i Crna Trava. Apsolutni pad broja stanovnika iznosio je 10.277 lica, i veći pad broja od 10 hiljada imalo je ukupno 33 opština, ne računajući Beogradske (Stari Grad …

Pročitajte Još »

Pet godina ekonomske krize i njeni rezultati u Srbiji po okruzima i opštinama

Analitička aktivnost portala markoekonomija.org, i ranije ekonomija.org, traje tačno pet godina koliko je prošlo od izbijanja svetske ekonomske krize, a koja se danas suzila na Evropu. Ekonomske frustracije velike i razvijene zemlje prazne bombardovanjem Arapskih zemalja, te se na našu sreću nisu dosetile da i mi postojimo kao dežurni krivci. Ali, i bez bombardovanja imamo naše političare, stručnjake i eksperte, …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (6): Babušnica

Babušnica je, prema podacima iz popisa stanovništva, u 2011 godini imala 12.307 stanovnika, što je bilo za više od petine (-21,8%) manje nego 2002. godine (15.734 stanovnika). Veći relativan pad imali su samo Meveđa i Crna Trava. Ukoliko u Medveđi dodamo nepopisane Albance, onda je od Babušnice veći pad imala samo Crna Trava. U odnosu na 1948. godinu, kada je …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (5): Medveđa

U Medveđi je popisani broj stanovnika smanjen za 30,9%, između popisa iz 2002 i 2011 godine, sa 10.760 na 7.438 stanovnika. Ovaj pad nije bio posledica umiranja stanovništva i emigriranja, već bojkota Albanaca da se popišu, a kojih je 2002 godine bilo 2.816, a u 2011. godini 527. Ukoliko bi smo dodali još oko 2 hiljade Albanaca došli bi smo …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (4): Rekovac

Rekovac je sa 11.055 stanovnika u vreme popisa 2011. godine jedna od najmanjih opština u Srbiji koja je imala i jedan od najvećih padova u broju stanovnika od 2002. godine. Broj stanovnika je smanjen za 18,4%, sa 13.551, i veći relativan pad imale su sledeće opštine: Sečanj, Nova Crnja, Ražanj, Gadžin Han, Trgovište, Majdanpek, Babušnica, i Crna Trava. Prema proceni …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (3): Gadžin Han

Nakon Crne Trave, Gadžin Han je opština sa najvećim relativnim padom broja stanovnika nakon Drugog svetskog rata. U davnoj 1948. godini u ovoj opštini je živelo 26.380 lica, a prema popisu u 2011. godini 8.357 lica te je broj smanjen za 68,9%. Pre 65 godina je u ovoj opštini živelo tri puta više stanovnika nego sada. Opština se smanjuje za …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje 2: Ćićevac i Ražanj

Kao i kod Golupca i ovde ćemo navesti samo par demografskih podataka i konstatacija. Popisani broj stanovnika ove dve male opštine bio je 18.626 u 2011. godini i uporediv je sa brojem stanovnika u ove dve opštine u 1895. godini. Najveći zbirni broj stanovnika ove dve opštine imale su na popisu 1953 godine (31.989 lica) i od tada počinje njegov …

Pročitajte Još »

Srbija koja nestaje (1): Golubac

O opštini Golubac se najvažnije informacije mogu prikupiti sa portala opštine (http://www.golubac.rs/index.php), njene turističke organizacije (http://www.togolubac.rs/), ili na Wikipediji . Moj mali doprinos je dodavanje popisnih podataka od pre Drugog svetskog rata, i još par podataka o strukturi zaposlenih. Prema podacima iz 1884, 1890. i 1895. godine Golubac je imao između 14 i 15 hiljada stanovnika, kao i u periodu …

Pročitajte Još »

Ekonomska politika moje prababe, ili Opelo za Srbiju

Proces urbanizacije je savremen trend koji se događa u svim zemljama i na celoj planeti, bez izuzetaka. Njegova direktna posledica je prostorna koncentracija stanovništva u velikim urbanim sredinama uz populaciono pražnjenje velikih površina zemljišta uz starenje poljoprivrednika. Savremene tehnologije će uskoro dodatno smanjiti potrebu za radnom snagom u poljoprivredi, te u visoko razvijenim zemljama neće biti ni potrebno seosko stanovništvo, …

Pročitajte Još »

Gde su radna mesta tamo se i deca rađaju: poređenje broja zaposlenih i broja rođene dece 1971-2011/2

Podaci o kretanju ukupnog broja zaposlenih i zaposlenih u prerađivačkoj industriji nisu dovoljni da se objasni kretanje nataliteta, jer ne uključuju i seosko stanovništvo, mlado i radno-aktivno, a gde je došlo do najvećeg pada nataliteta. Tako imamo, na primer, opštine koje nisu imale ni jednog zaposlenog u industriji u 1971. godini, poput Crne Trave i Trgovišta, a u 2012 godini …

Pročitajte Još »

Činovnika po glavi stanovnika…

U četiri tabele su prikazani rangovi opština izračunatih pokazatelja na osnovu zvaničnog izveštaja Ministarstva finansija i privrede Republike Srbije od 21.1.2013. „Pregled broja zaposlenih i angažovanih lica i podataka o iznosu isplaćenom za njihove plate, dodatke i naknade u organima lokalne samouprave za korisnike obuhvaćene Zakonom o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u lokalnoj administraciji za mesec 11/2012 godine“. Moguće su …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih, penzionera i nezaposlenih i fonda zarada i penzija po oblastima Srbije

Kao i kod velikog broja statističkih tema, tako i kod pokušaja da razvrstamo penzionere po oblastima Srbije nailazimo na problem da je fond PIO teritorijalno rasut na drugačiji način u odnosu na statističke oblasti Srbije te moramo raditi sa pretpostavkom da filijale fonda PIO isplaćuju penzije upravo i samo za oblasti u kojima se nalaze. Dodatan problem predstavljaju isplate penzija …

Pročitajte Još »

Crna Gora: Zaposleni, zarade i fond zarada po opštinama XII 2012

U decembru 2012 bilo je 167.484 zaposlenih lica što predstavlja povećanje za 3,1% u odnosu na kraj 2011 godine. Broj zaposlenih je povećan u 13 a smanjen u 8 opština. Najveći relativan rast broja zaposlenih imali su Šavnik (+15,6%), Andrijevica (+14,4%), i Danilovgrad (+7,3%), pa Podgorica (+6,9%), dok je najveće smanjenje imao Mojkovac (-9,7%) i Kolašin (-4,8%). Prosečna zarada u …

Pročitajte Još »

Investicije u nova osnovna sredstva u 2011 po oblastima i opštinama

Današnje investicije u osnovna sredstva formiraju budućnost u Srbiji za sedam ili deset godina. Gde se investira, troši se novac, otvaraju se nova radna mesta (ili opstaju stara) i formira se i menja ekonomska struktura. U 2011 godini, prema podacima iz statističkog godišnjaka „Opštine i regioni u Srbiji 2012“ u Srbiji je bilo realizovano 493 milijarde dinara investicija u osnovna …

Pročitajte Još »

Promena ranga razvijenosti opština mereno platama po stanovniku, 2008-2012

Priložena tabela prikazuje opštine i gradove rangirane prema promeni u rangu razvijenosti u .2012 u odnosu na 2008. godinu. Osnovnu motivaciju za njeno stvaranje predstavlja nagli skok opštine Rača koja je sada na 3. mestu, nakon Novog Sada i Beograda, dok je pre krize bila jedna od najnerazvijenijih opština u Srbiji. Njen skok posledica je lociranja proizvodnje u njoj usled …

Pročitajte Još »

Gubitnici i dobitnici ekonomske krize po kategorijama stanovništva i oblastima Srbije

Od izbijanja svetske ekonomske krize možemo reći da je jako malo dobitnika, a da je najveći deo stanovnika gubitnik. Ovde bi smo kao dobitnike definisali one kojima su povećani prihodi, dok su gubitnici oni kojima su primanja smanjena ili su sprečeni da do bilo kakvih primanja dođu. Najveći gubitnici ekonomske krize u Srbiji su: –         Nezaposlena lica, a u ovoj kategoriji …

Pročitajte Još »

Srpski regioni u evropskim regionalnim poređenjima

Eurostat Regional yearbook za 2012. godinu izašao je 11. oktobra. Kada se radi o nacionalnim računima nije doneo poređenje BDP-a po stanovniku za 2011. godinu, ali je zato obogaćen podacima na trocifrenom nivou NUTS. Priložene su dve tabele. Prva je rang srpskih regiona u odnosu na dvocifrene regione u Evropskoj Uniji, uvećanoj za podatke Makedonije, Crne Gore i Hrvatske, a …

Pročitajte Još »

Partokratija ili rasipanje gde novca ima?

Broj zaposlenih u državnoj upravi povećan je za 1.825 lica od septembra 2008. do marta ove godine. Pri tome je povećan za 1.880 lica od marta prošle godine, dok je do tada broj smanjen za 55 lica. To znači da se broj povećao pred održane izbore, u predizbornom periodu.   Nezahvalno je tumačiti podatke usled postojanja republičke, pokrajinske, gradske i …

Pročitajte Još »

Republika Srpska: kretanje zarada po opštinama 2006-2010

U Republici Srpskoj (prema podacima iz Statističkog godišnjaka Republike Srpske za 2011) je takođe evidentirana divergencija u kretanjima između Banja Luke i ostatka RS, ali je opština promena mnogo manja nego u Srbiji. Između ostalog to je i posledica industrijskog rasta od tridesetak posto od 2008. godine, ali i prostorne disperzije državne uprave.   Broj zaposlenih u 2010. godini u …

Pročitajte Još »

Promene broja zaposlenih u upravi i po delatnostima, 2008-2011

Iz dve tabele o promenama broja zaposlenih po okruzima i opštinama u periodu od septembra 2008. do septembra 2011. godine može se videti struktura promene broja zaposlenih po delatnostima, okruzima i opštinama. Problem u tumačenju promene broja zaposlenih predstavlja metodološka promena obuhvata delatnosti. Što je 2008. godine bilo razvrstano kod nekretnina i ostalih usluga, sada je detaljnije podeljeno u više …

Pročitajte Još »

Investicije po stanovniku u 2010. godini, po opštinama

  Prema podacima iz statističkog godišnjaka opština i gradova u 2010. godini su rashodi budžetskih korisnika izneli 1.131,7 milijardi dinara a nove investicije u osnovna sredstva 425,4 milijardi dinara. Kod rashoda je najveći deo (penzije, zdravstvo) lociran u Beogradu te ne upućuje na stvarni nivo javne potrošnje po opštinama. Ukupan nivo javne potrošnje po stanovniku izneo je 158.932 dinara. Ukupne …

Pročitajte Još »

Osnovno obrazovanje u Srbiji, broj dece i troškovi po opštinama

Prema istraživanju Svetskog ekonomskog foruma o konkurentnosti zemalja Srbija je rangirana kao 95. od 142 uključene zemlje. Istraživanje može sadržati subjektivne procene ocenjivača tako da rang treba prihvatiti sa rezervom. Ono šta je za nas interesantno je činjenica da smo najbolje rangirani u zdravstvu i osnovnom obrazovanju, gde zauzimamo 52. mesto, dok kod višeg obrazovanja i obuke zauzimamo 81. mesto, …

Pročitajte Još »

Rezultati ekonomske krize po okruzima i opštinama, 2008-2011

Pošto su izašli podaci o prosečnim zaradama u decembru prošle godine, može da se krene sa analiziranjem promena u broju zaposlenih, fondu isplaćenih zarada i platama po stanovniku u 2011. godini u odnosu na 2008. godinu. Radi se o procenama, a ne o egzaktnim podacima jer se prosečna plata izračunava na osnovu zaposlenih u pravnim licima, uzimajući delom u obzir …

Pročitajte Još »

Promena broja stanovnika po okruzima i opštinama 1948-2011

U odnosu na posleratni popis stanovništva iz 1948. godine u Srbiji je u 2011. godini živelo 22,9% više stanovnika. Pri tome je broj stanovnika Beograda povećan za 158,5% (u Novom Sadu je utrostručen), Vojvodina je imala rast broja stanovnika za 16,8%, a Centralna Srbija bez Beograda 1,3%. Kada rangiramo opštine prema promeni broja stanovnika 105 je imalo smanjenje, a 53 …

Pročitajte Još »

Odnos broja zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju i zaposlenih u prerađivačkoj industriji

Mile mi je pitanjem u komentaru posta o udelu državne uprave, zdravstva i obrazovanja u ukupnoj zaposlenosti dao ideju da uporedim iste delatnosti sa prerađivačkom industrijom. Idealno bi bilo da se u odnos stave zaposleni u javnom sektoru prema zaposlenima u proizvodnji, ali su podaci daleko od idealnih. Na primer, veliki broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji je neprivatizovan, ili u …

Pročitajte Još »