Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Poljoprivreda, Investicije, Opštine i okruzi » Zaposleni i investicije u poljoprivredi po opštinama u 2012 godini

Zaposleni i investicije u poljoprivredi po opštinama u 2012 godini

Осим пољопривреде има ту и запослених и инвестиција и у шумарству и рибарству, али нам је ради ефективности потребан скраћен и подразумевајући израз. Те рекламе су чудо, на пример „Уђеш, изађеш и готово“ је постигла свој циљ у погледу задуживања лакомислених и похлепних грађана, али је у наслову рекламе реч која се у стварности не догоди, или много кошта. Али, тако је и у браку, па што би онима што нису ушли било боље. Срби су шумски народ, од како су населили Рашку област и ту се скривали од Грка, Бугара, Угара, Турака… Зато би инвестиције у шумарство, неправедно запостављено, требало да се интензивирају, а услед чињенице да је њихов добар део у јавном поседу и да шумски пожари све више разголићују лепотицу која се зове Србија.

У пољопривреди, шумарству и рибарству у 2012. години у правним лицима је укупно било запослено 33.002 лица, и учествовали су са 2,46% у укупном броју запослених у правним лицима. Инвестиције у пољопривреди износиле су 17 милијарди динара, не рачунајући инвестиције индивидуалних пољопривредника које су биле много веће од ове цифре, и учествовале су са 2,79% у регистрованим инвестицијама у нове производне фондове. Да ли у те фондове улазе и краве, свиње и остала крупна стока, не знам, али је сточни фонд у тој години смањен тако да чак и ако се ова улагања књиже она нису успела да надоместе пад сточног фонда. Али, рекли смо да су овде и рибарство и сточарство и ратарство и истраживања и испитивања у ове три обједињене области.

Запослених у пољопривреди било је у свим областима Србије, највише у Јужнобачкој (5.294), а најмање у Шумадијској (212). Посматрано по градовима и општинама титулу центра српског сељаштва, шумарства и рибарства однела је Палилула са 2.229 лица (ПКБ, претпостављам највише), испред Бачке Тополе (1.905), Новог Сада (1.553), Сомбора (1473), Бечеја (1.125), и Зрењанина (1.071), и још осам војвођанских општина а до Краљева на 15 месту са 526 запослена, Сурчина на 16 (511) и Чајетине на 17 месту (510). Краљево је окружено многим планинама, Јелицом, Чемерним, Столовима, Гочем, Гледичким планинама, и Котлеником, па су овде потенцијали у погледу шумарства и сточарства изванредни те би будућност требало тражити у томе правцу, не само за Краљево.

Прешево је једина општина у Србији која нема ни једног запосленог у пољопривреди, нити у шумарству и рибарству, а само једног имају Сопот, Лапово, Коцељева и Сремски Карловци. Ова расутост, дисперзија, запослености даје посебан значај пољопривреди, прерађивачкој индустрији и трговини (Српски сирочићи са инвестицијама и запосленима једино у државној управи, здравству и у образовању биће посебна тема), јер постоји много делатности које су географски сконцентрисане у урбаним језгрима и постоји нова област у економији која се бави конкурентношћу мегалополиса, а Саша Милојевић ми сугерише да бих требао мало пажње и тој науци да посветим, али од науке нема леба у Србији па какав је онда смисао мерити конкурентност Београда у односу, на пример, Софију или Букурешт осим пакости да је пуно „држава“ у региону које немају оволику метрополу за међународна поређења па нек је Београд и најгори на
свету, а то је последица глобализације, великих компанија и њиховог утицаја на процес селидбе село-град-урбани џинови. Ми имамо државну администрацију која тај процес успешно обавља, па нам не требају ни велике међународне компаније ни њихови истраживачки, књиговодствени, маркетиншки и остали центри.

За разлику од дисперзије запослених постоји неки вид концентрације инвестиција, јер је то релативно јер не упоређујемо са делатностима у којима запослени и инвестиције постоје у само пар градова и општина, зато што у 87 општина нису регистрована инвестициона улагања у нове производне фондове. На дну листе 75 општина са регистрованим улагањима је Нова Црња са инвестираних 10 хиљада динара, а изнад ње, као поносите врбе, стоје Бајина Башта са 177 хиљада, Ужице (647) и Раковица (648 хиљада динара), док су остале општине имале више од милион динара. Највећа улагања у пољопривреди, шумарству и рибарству имали су Палилула (1.317 милиона динара), и Нови Београд (734 милиона), као светски брендирана пољопривредна подручја са географским пореклом. Њихов збирни удео у укупним агрикултурним улагањима изнео је скромних 12 процената. Иза њих следи низ војвођанских општина: Панчево (704 милиона), Кикинда (617), Зрењанин (611), Врбас (580), Кула (526), Суботица (501), Тител (492), Сомбор (399), Стара Пазова (388), Нови Сад Град (359), Темерин (337), Бечеј (309), Бачка Топола (278), Шид (259), Ковин (244) и Инђија (208 милиона динара). Чајетина је прва општина из Централне Србије рангирана на 19. месту са 196 милиона динара, и након ње и Србобрана и Житишта крећу да се мешају војвођанске и старосрбијанске општине према вредности пољопривредних улагања.

Апсолутне вредности нам не говоре о релативном значају пољопривреде, шумарства и рибарства, те смо изслистали и овај показатељ. На првом месту по релативном значају пољопривреде у укупним инвестицијама је општина Житорађа, са 89% улагања у пољопривреду, шумарство и рибарство и само 11% у све остале делатности. Пошто су нам први председник владе и Цеца Национале пореклом из Житорађе онда је и логично да су управо житељи Житорађе препознали и схватили значај улагања у ову примарну делатност, уколико се не ради о Кинезима који су своје пословање проширили из Лесковца. Житорађа је у 2012 години имала 880 лица запослених у правним лицима, у томе 83 у пољопривреди, а имала је 171,6 милиона динара улагања у нове производне фондове у чему 153 милиона у пољопривреди. Више од половине свих инвестиција пољопривреда је имала још и у Тителу, Опову, Србобрану, Пландишту, Оџацима и Темерину, и међу 36 општина са уделом пољопривреде у укупним инвестицијама већим од 10 посто, чак је 29 било из Војводине, а 7 из Старе, Средишње, Централне, Шумске и надасве поносне Србије без  АОП. То јест АП. Између једног и десет процената улагања у пољопривреду имале су 22 општине, а 17 је имало мање од једног процента али више од нуле.

Палилула (6,58%), Сурчин (2,74%) и Нови Београд (1,46%) су биле напредне у Београдском региону, испред Обреновца, Земуна и Раковице који су још имали регистроване инвестиције у пољопривреди, а са уделом ових инвестиција од 1,14% у укупним улагањима у нашој престоници и метрополи. У Војводини су пољопривредне инвестиције чиниле 7,91% укупних, у Региону Шумадија и Западна Србија биле су 0,96%, а у Региону Јужна и Источна Србија 0,94%. После Нове године, а пред Божић, пролазио сам Шумадијом на потезу Јагодина-Крагујевац, како бих обишао манастире Ралетинац, Саринац и Денковац, и гледао сам куће са срушеним крововима без станара по више од 20 или 30 година, тик уз главни друм и мислио сам се, мислио, да ли ми се то плаче због датума у мојој крштеници или због те историје којом су нам пунили главу у раном детињству, а упркос комунистичкој диктатури која је наметала почетак времена у 1941 или у 1943 години. У Шумадијској области регистровано је 3,9 милиона динара улагања у пољопривреду, а у Поморавској 106,7 милиона динара, у 2012 години, па је сасвим логично и оправдано поклањати туђу земљу странцима, да их не вређам именујући их, као и од увек пријатељски настројеним Албанцима са којима ћемо као Титови пионири поносито и под руку заједно у ту велику заједницу европских народа која се зове Европска Унија.

Уместо обрадних табела прилажем слику чистокрвног српског свињчета које је задовољно рило земљу неузбуђено што са кумом седим у ауту и сликам га, нити уплашено јер сам куму предложио да га згазимо па да га ставимо у гепек, што је он одбио, вероватно знајући за чињеницу да кад ставиш једном свињче у гепек, ауто занавек на њега воња.

Jedan komentar na Zaposleni i investicije u poljoprivredi po opštinama u 2012 godini

  1. Zaposlen u poljoprivredi ozbiljno zvuci. Neki stranac bi pomislio da je to realnost ?!

    A u stvari ako neka opstina u Srbiji ima 50.000 stanovnika ( karikiram) 30.000 se bavi iskljucivo poljoprivredom. Cak ni tkz. poljoprivredne penzije nisu podatak koji prikazuje realnost. Samo usko gradsko jezgro velikih gradova iskljucuje poljoprivredne delatnosti..
    Ni popis to nije mogao da dijagnostifikuje jer je sebi sadrzao masu pitanja koje ne ukljucuju realnost. Jednostavno je bio nestrucan.
    Skoro sam razgovaro sa jednim poznanikom iz zapadne Srbije na ovu temu. Najcesci vlasnici srednjih plantaza malina su radnici iz gradskih sredina koji su ostali bez posla a nemaju zemlju u svom posedu. Oni je rentiraju i to na najgori moguci nacin tj. dajuci vlasnicima zemlje procenat od ubranog roda. Obicno se radi o rasponu od 10 -15 % u zavisnosti od pozicije i kvaliteta zemlje.Zapadna Srbija zivi od toga.
    I sad dodje popisivac ,imate li zemlju …nemam ,imate li stoku …nemam, aj zdravo.. To je tako bilo.
    A onda kod vlasnika zamlje koji u sebi kao i svi ostali Srbi ima hajducki gen, imate li zemlju imam, sta gajite na njoj …nista,livada ,aj zdravo. Zasto nista ,pa plasi se da taj podatak ne bude oporezovan…
    I sad nama popis kaze da taj i taj nema veze sa poljoprivredom a samim tim i nikakvog dodira sa subvencijom dok vlasnik zemljista a rentijer istog ima reg.polj. gazdinstvo i kroz njega koristi neke privilegije poput subvencije po povrsini ili regresirano gorivo i sl. Uopste ima mogucnost da aplicira kod drzave a fakticki nema dodira sa poljoprivrednom proizvodnjom.

    Da ne govorim o anomaliji na koju sam ukazivao jos onomad kad je pocela reg.polj. gazdinstava a tice se cinjenice da se gazdinstvo registruje po mestu boravka nosioca gazdinstva a ne po lokaciji zemljista. Tako nosioc gazdinstava moze ziveti u Bg a zemlju posedovati u Somboru,Kragujevcu i Nisu ?! To je kod nas najcesci slucaj apropo naslednog zakona…
    I onda pogledajte aplikacije koje Min.Poljoprivrede nevesto prepisuje od recimo IPARD fondova. Nemoguca misija jer te uslove moze slucajno da ispuni 3% onih koji se bave poljoporivredom.

    Hocu reci, od prvog do poslednjeg segmenta, poljoprivreda u Srbiji sadrzi sistemski pogresnu postavku.
    I sad sve sto cujem u vezi toga izgleda kao plan o gradnji odzaka na buducuj kuci.Naravno to se ne odnosi na velike polj.sisteme oni imaju drugu vrstu problema vec sa vascelom Srbijom i silnim fiz.licima koje drzava ne svrstava ni u socijalne slucajeve ni u poljoprivrednike a narod u cardaku ,nit na zemlji ni u vazduhu.
    Nema ih u fabrikama medju zaposlenima ,nema ih u adminsitraciji ,nema ih medju poljoprivrednicima ,nisu u penziji…gde su ,sta su ..osim socijalni slucajevi. Trecina nacije je u tom statusu ,2.000.000 stanovnika razne dobi od 18 do 88 godina.

    Ne da je naopako nego zlo i naopako.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>