Home » 0 Miroslav Zdravković » Vodoprivreda u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012

Vodoprivreda u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012

У водопривреду спадају снабдевање водом и управљање отпадним водама. Рекло би се водовод и канализација. Ова делатност у Србији запошљава 32,8 хиљада лица, што је 2,45% од укупне запослености у правним лицима, а у 2012 години инвестирано је у нове основне фондове 12,4 милијарди динара, што је 2% од укупних инвестиција.

Због ниске стопе запослености становништва водопривреда има већи релативан значај за запосленост јужно од Београда, где је њено учешће у укупној запослености 3,35%, у односу на Војводину (2,4%) и Београд (1,5%).
Рекло би се и економија обима у опслуживању великих урбаних средина. Удео Србије испод Београда у укупним инвестицијама износи тек једну трећину, иако имају више од половине од укупног броја запослених у водопривреди. А онда неког могу да зачуде затрована вода у Ужицу и сличне појаве. Када сам пред Први мај, као прави комуниста у души, не и у духу, ишао да обиђем очевину у Ћићевцу (тачније њене трагове, јер је кућа где су ми рођени отац и они пре њега срушена), видео сам да и тамо постоји водовод, али да вода из цеви није за пиће. За канализацију се нисам распитивао.

Шеснаест општина је потребно да се објасни половина укупне запослености у водопривреди, па их нећемо именовати. Више од хиљаду запослених имају Врачар (2.487), Звездара (1.802), Ниш (1.708) и Нови Сад (1.104), а испред Крагујевца (908) и Панчева (777). Само пет општина нема ни једном запосленог у овој делатности, а то су Лучани, Житиште, Бач, Жабари и Мало Црниће. Мање од десет имају Дољевац, Гаџин Хан, Бела Црква, Сурчин и Велико Градиште.

Пошто сам направио буџетски план да обиђем 90 манастира у овој години интересовања су ми се проширила и на велике изворе и врела, те ћу на порталу приложити (мада има слика и на интернету) слике врела Млаве у Жагубици, Моравице иза Сокобање и врела Црног Тимока у некада по овчарству чувеном селу Криви Вир. Тако ће ми се и развијати идеје у вези са потенцијалима чистих вода у Србији и потребним инвестицијама како би се они што боље искористили. Ради се о основној безбедности становништва и страшно сам се гадио када моја покојна бака фрљне цркотину у поток поред куће, па она оде у Велику Мораву, па одатле све до Црнога Мора. Није било мобилних телефона када сам био клинац да снимим крупну стоку како се полако вуче по Морави, па ваљда из тог разлога на чувеној српској реци нисам био више од 20 година (до пре две године). Ако сам у Бугарској купио мајцу „Бугарска на три морета“, време је да се Србија брендира као земља на три Мораве, а да се затим најоштрије санкционише њихово загађивање, као и загађивање њихових притока.

У 2012 години 65 општина није имало регистрованих инвестиција у водопривреди, а у 96 јесте имала, а најмање у Сокобањи (82 хиљаде динара), а мање од милион динара још у шест општина (Новом Бечеју, Новој Вароши, Бујановцу, Крупњу, Кањижи и Иригу). Више од 100 милиона динара инвестирано је у 18 општина, а на врху листе су Нови Сад (1,88 милијарди динара) и Врачар (1,87), испред Звездаре, Чукарице, Зрењанина, Обреновца, Панчева, Шапца, Велике Плане…

Мада је Ужице са 608 запослених било на 14. месту према броју запослених у водопривреди, оно је било тек на 38 месту према вредности инвестиција, у износу од скромних 30,5 милиона динара.

У наредним годинама требало би да се значајно повећа вредност инвестиција у водопривреду, на првом месту из безбедносних, здравствених, разлога. И то би требало учинити кроз условљавање републичких трансфера градовима и општинама већим улагањима у водопривреду, а не кроз поклањање извора припадницима других народа који су угрожени недостатком овог природног ресурса а имају пара да купују Србију ангро, и подмићују њене политичаре према потреби.

Tags:

5 Komentara na Vodoprivreda u Srbiji: zaposleni i investicije po opštinama u 2012

  1. Komunalna preduzeca su meka za udomljavanje a po potrebi i sklanjanje partijskih kadrova.Od Tita pa na ovamo..
    Kad ga nemas gde ,fiknes ga u komunalno…

  2. U onoj strategiji razvoja koju ja predlazem posebno vazno mjesto ima navodnjavanje tj briga za vodu.
    Ona je osnovna stvar za zivot covjeka, a moze da vrijedi u stvari ona vise vrijedi od crne nafte.

  3. Kako sam u novogodisnjoj noci bio na puskomet od Moravice potpuno podrzavam plan obilaska vrela. I najnovija informacija s kraja 2013. godine, Soko Banja nece biti na poslednjem mestu po ulaganju u poljoprivredi posto je jedan privrednik podno Rtnja,na idealnoj visini od 400 do 600 m nadmorske visine, samo par kilometara pre ulaska u grad, investirao zasade jabuka na povrsini od 30 ha. Uplasio se covek kada je video da je zauzeo celo bregce. Da nije prebrzo stigla 2014.godina ulaganje bi bilo jos i vece, u ovoj godini planira bar jos malo vise ha od vec uzetog zemljista da zasadi. Ovaj privrednik se uklapa u onu moju pricu: od 1990. godine na trzistu, niti jedna kriza ga nije oborila, na svakih par godina bira novu bransu, razradi je, proda i ide dalje. Izgleda da ipak dolazi nova era, znam jos po neke privrednike koji kupuju zemlju i ulazu u vocarstvo.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>