Економска кретања у Црној Гори, јун 2020.

Након међугодишњег смањивања броја запослених за 24.134 лица у мају, у јуну је ово смањење повећано на 35.310 лица. У јуну прошле године, у односу на мај, повећан је број запослених лица за 8.324, а сада је смањен за 2.852.

Релативно смањење броја запослених било је за 11,8% у мају, а сада се повећало на -16,5%.

Управа за статистику Црне Горе

У односу на јун прошле године пад броја запослених се догодио у свим делатностима, а највише у услугама смештаја и исхране (-10.498), трговини на велико и мало (-6.373), административним и помоћним делатностима (-5.791), грађевинарству (-3.051) и у прерађивачкој индустрији (-2.021).

У односу на мај 2020, повећан је број запослених у државној управи за 135 лица.

Највеће релативно смањење броја запослених, према јуну 2019, имале су услуге смештаја и исхране (-43,6%) и административне и помоћне делатности (-42,3%).

При паду укупног броја запослених за 16,5% једино је Плав имао раст броја запослених за 0,9%.

Највеће смањење броја запослених имали су: Будва (-31,2%), Улцињ (-27,1%), Тиват (-26%), Херцег Нови (-25,3%), Котор (-24,3%) и Жабљак (-21,3%).

Просечне плате су повећане у свим општинама сем у Тивту (-6,2%) и Херцег Новом (-2,9%), док су у Андријевици остале исте као и у јуну 2020.

Фонд зарада у Црној Гори, као производ смањеног броја запослених за 16,5% и повећања просечне зараде за 2,1%, смањен је за 14,4%, са 110,2 на 94,4 милиона евра.

Раст фонда зарада имали су Плав (+8,1%), Беране (+1,9%) и Рожаје (+0,5%).

Управа за статистику Црне Горе

Највећи пад фонда зарада имали су: Тиват (-30,6%), Будва (-29,2%), Херцег Нови (-27,5%), Котор (-23,5%) и Улцињ (-21,2%).

Од земаља које окружују Србију, Црна Гора је имала највећи пад броја запослених (након -16,5 у ЦГ следи Хрватска са -4,6%), највеће смањење промета у трговини на мало (-21,8%) и највећи пад индустријске производње (-21,7%, за Румунију и Мађарску су доступни мајски подади, -28% и -27,6%, али ће сигурно јунски бити знатно повољнији).

Последица овако дубоке економске кризе је смањивање броја активних лица, јер је број запослених смањен за 35.310, а број незапослених повећан само за 6.598 лица (са 35.292 на 41.890), те је укупан број активних смањен за 28.712 лица (са 248,8 на 220 хиљада).

Као и свуда у свету, економска криза доводи до смањивања потрошње и повећања штедње, те је вредност депозита у банкама повећана за 27 милиона евра, према јуну 2019, али је смањена за 74 милиона евра према децембру 2019.

Извоз је у ПП2020 смањен за 24,1 милиона евра. Извоз је значајно повећан у Словенију (за 9,1 милиона евра) и у Кину (5,6).

Извоз је највише смањен у Мађарску (-9,4), БиХ (-7,9), Турску (-6,8) и Србију (-6,3).

Увоз је смањен за 203 милиона евра, а највише из Србије (-35,4), Италије (-24,8), Немачке (-21,8) и БиХ (-16,1 милиона евра).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *