Home » Zaposlenost, nezaposlenost, zarade, fond zarada » Odnos broja zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju i zaposlenih u prerađivačkoj industriji

Odnos broja zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju i zaposlenih u prerađivačkoj industriji

Mile mi je pitanjem u komentaru posta o udelu državne uprave, zdravstva i obrazovanja u ukupnoj zaposlenosti dao ideju da uporedim iste delatnosti sa prerađivačkom industrijom.

Idealno bi bilo da se u odnos stave zaposleni u javnom sektoru prema zaposlenima u proizvodnji, ali su podaci daleko od idealnih. Na primer, veliki broj zaposlenih u prerađivačkoj industriji je neprivatizovan, ili u javnom vlasništvu. Isto tako, u velikom broju delatnosti zaposleni su u javnom sektoru, ali takva informacija ne postoji na nivou opština i okruga, a kamo li ukupno na nivou Srbije.

Podatke o odnosu u Beogradu treba uzeti sa rezervom, jer se u centralnim gradskim opštinama nalaze i obrazovni i zdravstveni centri Srbije, a većina zaposlenih živi u perifernim opštinama.

7 Komentara na Odnos broja zaposlenih u upravi, zdravstvu i obrazovanju i zaposlenih u prerađivačkoj industriji

  1. U ovom trenutku ne postoji kompanija u Srbiji koja nema bar 1/3 radnika zaposlenih mimo evidencije… Neki su sezonskog karaktera a neki bukvalno godinama iskljucivo nadnice. Na zalost vecina biznisa u Srbiji nije dovoljno rentabilna da bi izbegavala sivu zonu…U poljoprivredi i uopste preradi hrane, taj odnos je drastican…odokativno tu je samo 10% zaposlenih koji placaju obaveze ali su im u sustini zarade mizerne. Mnogi kazu da su obaveze za zaposlene velike a ja tvrdim da je sustina u velikim platama i nerealnom standardu. Politika je potrcala u visok standard i velikim platama u javnom sektoru povukla nadnice na gore bez ikakve osnove. Privreda to ne moze da prati i to je to ,zelje vece od mogucnosti…
    Citav zijan poceo je 2001. odlukom o liberalizaciji trzita kome je bilo ranjeno i telo i dusa…Pok.Djindjic nije se pretereano razumeo u ekonomiju a nije ni u politiku no to se i moglo ispraviti ali kadrovska struktura je vec bila uzasan problem. U toj prvoj vladi nije bilo ni jednog jedinog coveka koji je znao da upravlja drzavom. Sve posle a i sada je posledica jedne iluzije..i kada sada, neko u Srbiji govori o preokretu verujem da nije ni svestan da se zapravo zalaze za sve ono sto je dijametralno od sopstvene politike.. Cudom ne mogu da se nacudim stratezma koji Preokretom zapravo ne rade nista drugo osim sto vracaju na scenu radikale sa sve vojvodom na celu..
    Preokret bi u Srbiji znacio promenu politicko-ekonomskog kursa i svakako distanciranje od poslednje decenije.Sumnjam da sada postoji jos neko ko misli da ce biti bolje ako se zaduzimo jos jedno brat bratu 10 mijijardi evra…A to je neminovno ako se ne odustane od ove pogibelji. Za neverovati je da nece doci do Preokreta sve dok se citava nacija ne surva u ponor zarad sujetnog dokazivanja dosledne politicke ideologije..
    E sad bolje je da se neki mladji preobrate nego da neki stari kadrovi nastave da vode politiku sa kraja IX i pocetka XX veka…
    Za nekoliko meseci sve Evropske drzave nece sprovoditi politiku i odustace od primene zakona koje Srbija i dalje sdusno usvaja ne cideci da je opet zakasnila…

  2. Darko, imas i tacnih, ali i pausalnih konstatacija.
    Ono sto ja smatram da je bitno, i upravo bi tu trebalo da se lome koplja ko je levicar, desnicar, socijaldemokrata… je kako kolac koji stvaramo podeliti. Dakle. kako stvoriti kolac, kako uvek stvarati veci kolac i kako ga raspodeliti. U sustini, to je klasicna posao vladajuce oligarhije. Osnovni posao. Nasu oligarhiju to sustinski ne zanima, iako drugacije prica. Oni misle od danas do sutra i kada je kolac rapidno poceo da se smanjuje poslednje tri godine, oni su pribegli pozajmicama, da bi zadrzali isti nivo raspodele kolaca, uglavnom u korist njihovog birackog tela. Nasa vlast se prema proizvodnji i radnicima bukvalno odnosi kao u onoj skaski – taman smo magacra naucili da ne jede, a on – crk’o.

  3. Prevelika privredna ocekivanja imas od populacije koja broji 7 miliona stanovnika u drzavi koja je dominantno poljoprivrednog karaktera. Dve velike kompanije ovde mogu da usisaju sve privredne aktivnosti ,bar u onom domenu koji ima iole izvoznog kapaciteta…Jedini nacin za povecanje tog tvog privrednog kolaca je sveobuhvatno sirenje poljoprivrede koje bi pratilo ulaganje u energetski sektor i ciji bi se potencijalni profit ulagao u infrastrukturu.To je projekat od dve ili tri decenije pod uslovom da standard ostane na ovom nivou ili nesto blago opadne …
    Sve ostalo je pubertetska iluzija….
    Problem jeste u politickoj eliti ali i u mentalitetu nacije ,ovde je malo ko spreman za tako nesto i verujem da bi se sa takvim programom stalno islo u izbore,revolucije i unutrasnja trvenja…
    Znam ja nas ,…. .. …???

  4. Darko, ne znam otkud ti podatak da je ovo zemlja dominantno poljoprivrednog karaktera? To apsolutno nije tacno. To sto nam je izvoz poljoprivrednih proizvoda najznacajnija izvozna stavka, samo govori da je industrija unistena poslednjih dvadeset godina. U Srbiji verovatno ispod deset posto stanovnista zivi od poljoprivrede. Srbija je pretezno drzavnog karaktera. 95 posto stanovnistva zudi za poslom u drzavnoj firmi. Ne bih to pripisivao mentalitetu, vec nametnutom sistemu vrednosti. Norveska je jos malobrojnija od Srbije, bila uzasno siromasna, pa kad je krenula nafta, postase bogatuni. Dakle, nije sve u mentalitetu.
    A sto se poljoprivrede tice, i tu je potrebna industrijalizacija da bi se postigla potrebna produktivnost.
    Misljenja sam da je ovde proslo vreme velikih misli i politike. Vecina gradjana je toliko osiromasila da je ovde pitanje meseci kada ce doci do ekcesa. To je usko povezano sa kolicinom novca za koju jos mozemo da se zaduzimo.
    Uopste nisam optimista.

  5. U Srbiji od poljoprivrede zivi citava populacija ,100% a neki ostavljaju i zimnicu kao i zalihe pa bi statisticka humoreska rekal da je to 130% stanovnistva…
    Inace ja otvorim atlas pogledam Srbiju ,probam da se setim nekog industrijskog kompleksa ili bar nekog proizvoda i donesem zakljucak da je poljoprpivredna zemlja..Ima tu malo pohranjenh podataka o pismenosti ,radnim sposobnostima itd..
    Iskoriscnost tog resurska je potpuno druga prica…

  6. Ako smem da se umesam, gledajuci prihode i profite kompanija (izuzev finansijskog sektora) ispada da je primarna grana, energetika, a poljoprivreda hm mozda je na drugom mestu a mozda i nije. Meni nikako nije jasno zasto se na primer poljoprivrednici hvale izvozom od xx milijardi kad istovremeno uvozimo fertilizatore, hemijska sredstva, semensku robu, naftu, gotovo svu mehanizaciju… Pravo je pitanje kolika je istinska novostvorena vrednost u poljoprivredi i sta bi sve “razvoj poljoprivrede” morao da podrazumeva. Ja se iskreno nadam da zagovornici poljoprivrede kao razvojne sanse u istu ubrajaju i bazicnu hemijsku industriju i dobar deo masinske industrije a ne samo “golo” uzgajanje biljaka i stoke i njihovu “jednostavnu” preradu i pakovanje.
    Sto se tice odnosa broja zaposlenih, misljenja sam da u trenutnoj situaciji i nismo bas u prilici da “biramo” ali je potpuno suludo da administracija ima znacajno vece zarade od realne privrede, kad je to svuda u normalnom svetu potpuno obrnuto. Pad standarda o kome Darko prica zapravo (moje misljenje) bi bio smanjivanje plata u svim drzavnim namestenjima na nivo od 60-70% iz realne privrede cime bi “presusio” i budzetski i platnobilansni deficit. Da li je to realno izvodljivo u ovoj i ovakvoj Srbiji to je drugo pitanje.

  7. Srbija nije poljoprivredna zemlja. Srbija je nerazvijena zemlja. Uobicajilo se da su nerazvijene zemlje pretezno poljoprivredne, Srbija je i po tome izuzetak. Darkova analogija, cim nema indrustrijskog kompleksa zivi se od poljoprivrede, bi bila mozda tacna da je neka druga zemlja u pitanju, ali za Srbiju to ne vazi. Svake godine u Srbiju dodje preko 4 milijarde eura doznaka iz inostranstva, plus 2 milijarde godisnje po kreditima i hartijama od vrednosti. A da ne pricam koliko se sjargalo para od privatizacije i stranih donacija. Eto objasnjenja kako Srbija nema industriju, ni poljoprivredu, pa opet zivi.
    Sad mi pade na pamet da jos negde tako ima – na Kosovu, ali da to ne elaboriram u ova osetljiva vremena.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>