Home » 0 Miroslav Zdravković, Opštine i okruzi » Priča o dva grada: Mali Iđoš i Kosjerić

Priča o dva grada: Mali Iđoš i Kosjerić

Као и до сада и овај избор општина је сасвим намеран: Мали Иђош је војвођанска општина са већинским мађарским становништвом (у Фекетићу и Малом Иђошу, док су у Ловћенцу већина Црногорци, припадници једног од
најмлађих и најмањих, али најпоноснијих, народа у Европи), а Косјерић је типична сељачка општина у Србија-Југ где се још по нека шајкача носи на остарелим главама. У 2012 години Мали Иђош је имао 11.947 становника а Косјерић 11.922 па је и ово био критеријум за избор, одабир малених општина мерено бројем становника. У 1991 години у Косјерићу је живело 15.236 становника а у Малом Иђошу 14.137 те је у првој општини смањење износило 21,8%, а у другој 15,5%. И док су Мађари из Малог Иђоша могли да се селе у Мађарску пад у Косјерићу је последица старења становништва и исељавања у веће градове у Србији без њене свете територије. Ово тврдим јер је на основу података о емигрантима у 1971 години Мали Иђош имао 702 а Косјерић само 210 персона у арбајту, у 1991 години број се скоро изједначио (257 према 242), да би у 2011 години из првог било пописано 321 лице ван своје куће са окућницом и земље, а из другог 179.

Обе општине су претежно пољопривреде оријентације али те ћемо податке оставити за крај. У правним лицима и у предузетничком сектору је, када су Србији уведене свакојаке санкције, у 1992 години у Малом Иђошу радило 2.842 лица, а у Косјерићу 2.860. У 2013 години број запослених је у Малом Иђошу смањен на 1.689 лица, а у Косјерићу на 1.780 лица. У правним лицима смањење броја запослених било је у Малом Иђошу са 2.644 на 1.209, а у Косјерићу са 2.618 на 1.310, док је број запослених у предузетничком сектору повећан у Малом Иђошу са 198 на 480 лица, а у Косјерићу са 242 на 470 лица. Рекло би се изненађујуће слични подаци, али изненађење тек наступи када се саберу подаци о инвестицијама у основна средства од 2004 до 2012 године па се види да је у Малом Иђошу укупно евидентирано 2.237 милиона динара, а у Косјерићу 2.299 милиона динара.

Подаци о промени броја запослених по делатностима указују на мало веће разлике у динамици у односу на збирне податке.

У Малом Иђошу је смањен број запослених у правним лицима за 1.435. У томе је скоро цело смањење последица пада броја запослених у пољопривреди, шумарству у рибарству и у прерађивачкој индустрији. У првој је број запослених смањен са 1.212 на 300 лица, а у другој са 752 на 313 лица. У осталим делатностима су промене биле апсолутно мале јер је следеће по величини промене грађевинарство где је број запослених смањен за 56 лица, са 64 на 8. Ова цифра ме је уплашила јер се са сином мучим око множења, радосно чекајући дељење, ал` шта ћу кад дође до квадратних корена?
Број запослених у трговини смањен је за 31 лице (са 166 на 135), у услугама смештаја и исхране за 26 (са 28 на 2 запослена), а у финансијама и у државној управи за по 15 лица (са 20 на 5, у финансијама и са 108 на 93 у управи). У
здравству и образовању је повећан број запослених са 11 и за 9 лица.

Косјерић се разликује до Малог Иђоша јер је имао мање запослених у пољопривреди, а више у индустрији, грађевинарству, трговини и саобраћају. Али, имао је, у прошлом времену. У правним лицима је број запослених смањен за 1.308 лица, са 2.618 на 1.310. Такорећи, преполовљен је. При томе је у прерађивачкој индустрији више него преполовљен, са 1.322 на 634 запослена, али то објашњава само половину укупног пада броја запослених. У трговини је број смањен за 314 лица, са 393 на 79 запослених, у грађевинарству за 206 лица, са 234 на 28, а у саобраћају за 118 лица, са 147 на 29. Косјерић је од 2000 године преполовио број запослених у државној управи, са 120 на 60 лица, али је примећен раст након 2011 када је било 55 запослених. У образовању је број запослених повећан са 36 лица, а у здравству за 10 лица.

Општи пад запослености уз мале нијансе је основни закључак ових очитавања података.

Косјерић има много више пољопривредних газдинстава од Малог Иђоша (2.949 према 1.316) што при мањој површини коришћеног пољопривредног земљишта (13.374 према 15.372 хектара) даје мањи просечан посед (4,5 према 11,7 хектара по газдинству). Мали Иђош има 6,3 већу површину под ораницама и баштама (15.193 према 2.406 хектара), али Косјерић има 55 пута већу површину под воћњацима (2.347 према 43 хектара), и 131 пута већу под ливадама и пашњацима (8.415 према 64 хектара). Косјерић има више говеда (3.800 према 2.299) и оваца (24.736 према 1.723), а
знатно мање живине (27,5 према 386 хиљада). Свиње су једнако заступљене у овим општинама (6.647 у Малом Иђошу и 6.757 у Косјерићу).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>