Home » 0 Miroslav Zdravković, 3 Turizam, Istorija » Turizam u kraljevini Jugoslaviji 1933

Turizam u kraljevini Jugoslaviji 1933

Према периоду између два светска рата имам приличну одбојност због последица Великог рата. Мушкарци су већином изгинули, прабабе су остале сиромашне удовице са малом децом, жртве заједничке државе су морале да буду заборављене како би се градила „светла“ будућност. А она се баш добро спремала у усташкој емиграцији у Италији. Хитлер је дошао на власт, економска криза је била веома дубока и до данас се није таква догодила…

Но, вратимо се статистикама туризма. У статистичком годишњаку за 1933. (стр.246-253) постоје подаци о броју и опремљености хотела и сличних смештајних јединица у главним туристичким центрима, и за остала подручја. Постоје и подаци о доласцима и ноћењима туриста. Укупно је било 884 хиљада туриста (у томе 668 хиљада домаћих) који су имали 4,4 милиона ноћења. То је упоредиво са бројем у три летња дана у Хрватској данас.

Овде ћемо излистати места са највећим бројем регистрованих ноћења и земље са највећим бројем долазака у краљевину.

Највећи број ноћења имали су:

Врњачка Бања 443.482

Љубљана 278.022

Београд 277.075

Дубровник 262.485

Блед 161.507

Цриквеница 146.718

Загреб 141.559

Раб 125.317

Ковиљача Бања 97,173

Сплит  66.610.

После 84 година, у 2017, регистровани број ноћења у Врњачкој Бањи био је 701.622, а у Бањи Ковиљачи 146.827, што значи да је до неког напретка од тада дошло. Већина приказаних и неприказаних туристичких места имала је раст неколико десетина или стотина пута, али има их и које тај напредак нису имала. На пример, Матарушка Бања је имала 40.652 ноћења, а у 2017. само 4.838.

Што се тиче странаца у тој години је било највише посетиоца из:

Чехословачке – 63.947

Аустрије -59.594

Немачке – 21.134

Мађарске – 16.117

Италије – 9.980

Енглеске – 6.899

Француске – 5.602

Пољске – 5.475

Румуније -5.206.

И тако, ово су лепе статистике из прошлости.

Ружне би биле статистике о српској финансијској глупости. Није победе у ратовима Србија губила у миру због политике већ због економије-финансија. Као што се након стицања независности 1878. Србија обавезала да изгради железницу ка Грчкој и Бугарској, па се презадужила и банкротирала, тако је и након Великог рата морала да отплаћује дугове савезницима, али и да преузме дугове са Аустро-Угарске територије који су у рату коришћени против српског народа у Србији и на Солунском фронту. Али, то су мучне теме и никако нису упоредиве са савременим стањем и будућношћу.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>