Home » 2 Hrvatska, BJR poređenja » Poređenje izabranih makroekonomskih parametara Srbije i Hrvatske

Poređenje izabranih makroekonomskih parametara Srbije i Hrvatske

U vremenu svetske ekonomske krize priložena poređenja nisu prijatna, jer se ne govori o tome kome ide bolje, već kome ide manje loše. Ekonomska kriza je ukočila ekonomski rast i razvoj u obe države, što se dogodilo većini zemalja u svetu, a gotovo svim u Evropi (izuzev Poljske i Albanije).

Srbija je u 2008. godini imala za 8% manju vrednost bruto domaćeg proizvoda (BDP) od Hrvatske. Srbija pri tome ima 66% više stanovnika, što znači da je dohodak po stanovniku u Hrvatskoj bio za 75% veći nego u Srbiji. Radi se o poređenju BDP-a po kupovnoj snazi valuta. Ovaj metod koriguje BDP za nivoe cena: na primer, plata u Hrvatskoj je veća od plate u Srbiji za oko 90%, ali je i nivo cena veći u Hrvatskoj za oko 20%, tako da je kupovna moć plate u Hrvatskoj veća nego u Srbiji za oko 70%.

Prema podacima i procenama MMF-a 2011. godinu završili smo sa 2,4% manjim BDP-om po kupovnoj snazi valuta od Hrvatske, u 2012. imaćemo za 1,2% manji BDP, dok se očekuje da će u 2013. godini Srbija imati veći BDP od Hrvatske za 0,7%, a u 2016. godini čak za 7%.

U 2012. godini će Srbija, najverovatnije, premašiti robnu vrednost izvoza Hrvatske. Kada se vrednost izvoza podeli sa brojem stanovnika izvoz Hrvatske u 2011. godini izneo je oko 2.950 dolara, a Srbije oko 1.700 dolara.

Kod uvoza robe Hrvatska je pred krizu imala skoro 40% veću vrednost, a u 2011. godini manje od 10% u odnosu na uvoz Srbije, sa tendencijom da u 2013. godini Hrvatska ima manji robni uvoz od Srbije. Vrednost uvoza se često koristi kao mera tržišnog potencijala tako da je pred krizu Hrvatska procenjivana kao znatno veće tržište dok se sada može govoriti o izjednačenim tržištima.

Zahvaljujući turizmu Hrvatska ima tri puta veće prihode od izvoza usluga od Srbije i ovde je moguće tek za deset i više godina dostići polovinu hrvatske vrednosti. U 2011. godini izvoz usluga po stanovniku Hrvatske izneo je oko 2.800 dolara a Srbije oko 550 dolara.

Srbija je, najverovatnije, završila 2011. godinu sa većom vrednošću uvoza usluga od Hrvatske, sa tendencijom da se poveća razlika u korist Srbije u 2012. godini. Po stanovniku uvoz usluga Hrvatske izneo je oko 850, a Srbije oko 550 dolara.

Usled deprecijacije dinara u odnosu na evro u 2009. godini, proces smanjivanja razlike između prosečne plate u Hrvatskoj i u Srbiji je prekinut.

Velika razlika između prosečnih plata u Hrvatskoj i Srbiji utiče na to da je Srbija znatno privlačnija velikim kompanijama da zasnuju proizvodnju u Srbiji, a ne u Hrvatskoj, te je Srbija i po ovom parametru premašila Hrvatsku.

U 2010. godini Srbija je imala veću vrednost spoljnih ulaganja svojih kompanija od Hrvatske, usled kupovine Telekoma Republike Srpske. U 2010. godini hrvatska preduzeća su prodavala svoje filijale u inostranstvu dok su preduzeća iz Srbije ulagala..

Do 2010. godine Hrvatska je imala značajno veću vrednost stranih ulaganja da bi u 2010. i 2011. godini Srbija postala interesantnija strancima za ulaganja. Mada je sada nivo ulaganja u Srbiju značajno manji nego u predkriznoj 2007. godini, u toj godini su samo dve investicije donele preko 2,5 milijardi dolara (Telenor i Štada). Struktura investiranja u Srbiju se kvalitativno promenila: ne kupuju se lokalni monopoli i tržišno učešće, već se zasniva proizvodnja u Srbiji za treća tržišta.

Po indikatorima spoljne zaduženosti (udeo spoljnog duga u BDP-u i udeo servisiranja duga u izvozu robe i usluga) Hrvatska i Srbija imaju gotovo identične pokazatelje: Hrvatska ima onoliko veći spoljni dug i javni dug koliko ima veći BDP (po tržišnom kursu, ne po kupovnoj snazi valute), i izvoz robe i usluga.

Zajednička karakteristika obeju zemalja je da od početka 2009. godine spoljni dug stagnira.

Javni dug obeju zemalja je povećan za oko 6 milijardi, ali je Srbija (usled manje vrednosti) imala relativno brži rast javog duga.

Zaključak svih ovih poređenja izabranih pokazatelja je da se Srbija izjednačava sa Hrvatskom po ekonomskoj veličini. Uzevši u obzir razlike u broju stanovnika Srbija je oko 40% manje razvijena od Hrvatske dok je pre raspada SFRJ bila oko 18% manje razvijena. To znači da će Srbiji trebati najmanje 10 do 15 godina da vrati svoju relativnu razvijenost u odnosu na Hrvatsku kakvu je imala pre 20 godina.

3 Komentara na Poređenje izabranih makroekonomskih parametara Srbije i Hrvatske

  1. …porazavajuce….hvala Miroslave na analizi…..

  2. Pedja

    Hvala na komentaru.
    Služimo narodu.

    MZ

  3. Zakljucak podrazumeva put prosperiteta za obe drzave ?? No ne vidim da je ta opcija na stolu..Ta ponuda ne postoji ni za Srbiju ni za Hrvatsku.
    U narednom vremenu Srbija ce pokazati da je zilavija od Hrvatske bas zbog tog ucesca turizma u BDP.
    No to je merenje manjkavosti,sto je samo po sebi zaludnost..

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>