Home » 0 Miroslav Zdravković, Investicije, Opštine i okruzi, Regionalna ekonomija, Zaposlenost, nezaposlenost, zarade, fond zarada » Šoping mol ekonomija: Promena broja zaposlenih i investicije po zaposlenom 2006-2011

Šoping mol ekonomija: Promena broja zaposlenih i investicije po zaposlenom 2006-2011

U martu prošle godine broj zaposlenih lica u Srbiji smanjen je za 338.895 lica u odnosu na prosečan broj u 2005. godini, što je relativno smanjenje za 16,4%. Najmanji relativan pad imao je Beograd, za 6,9%, zatim Vojvodina, za 17%, dok je smanjenje u
Šumadiji i Zapadnoj Srbiji iznosilo 21%, a u Južnoj i Istočnoj Srbiji 24,2%. U apsolutnim brojevima smanjenje broja zaposlenih lica bilo je najveće u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (106.721), Južnoj i Istočnoj Srbiji (97.409), Vojvodini (92.599), a najmanje u Beogradu (za 42.164 lica).

U prvoj tabeli su priloženi podaci o broju zaposlenih, kumulativnoj vrednosti investicija u nova osnovna sredstva od 2006 do 2011 godine, i kumulativne investicije po zaposlenom u tom periodu.

Najveći relativan pad broja zaposlenih imali su Pirotska (-33,3%) i Pomoravska (-28,4%) oblast, a najmanji Braničevska oblast (-5%) i Južnobačka (-11,5%).

Ukupna vrednost lociranih investicija po oblastima i opštinama iznosila je 25,87 milijardi evra u ovom šestogodišnjem periodu u čemu je sa polovinom učestvovao Beograd (12,96 milijardi), četvrtinom Vojvodina (6,4 milijarde) i po otprilike osminom Šumadija i Zapadna Srbija (3,75) i Južna i Istočna Srbija (2,7 milijardi evra).

U apsolutnim vrednostima najmanje investicija imali su Toplička oblast (75 miliona evra), Zaječarska oblast (100) i Pirotska oblast (146 miliona evra).

Kada se stave u odnos indeksi promene broja zaposlenih sa kumulativnom vrednošću investicija po zaposlenom dolazimo do očekivane pozitivne korelacije koja iznosi 0,55. Pošto nije statistički značajna to znači da su drugi faktori takođe uticali na
promenu broja zaposlenih poput: strukture investicija po delatnostima, strukture zaposlenih po delatnostima, i slično.

Po radnom mestu u šest posmatranih godina najviše je investirano u Beogradu (21.284 evra), Vojvodini (12.823) a najmanje u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji (8.395 evra) i Južnoj i Istočnoj Srbiji (7.906 evra). Najmanje investicija po zaposlenom imali su Zaječarska oblast (3.739 evra), Pčinjska (4.540) i Jablanička oblast (4.921 evro).

U martu 2012 godine u 15 opština u Srbiji, u kojima je radilo 225.085 lica (13% ukupnog broja), povećan je broj zaposlenih u odnosu na 2005 godinu. I dok je u vrhu liste dosta opština sa investicijama većim od 10.000 evra po radnom mestu, puno je i opština sa malim investicijama, poput Rače, Malog Crnića, Tutina, Sjenice, Žabara i Aleksandrovca. Na nivou opština pozitivna korelacija između vrednosti investicija i kretanja broja zaposlenih smanjuje se na 0,37.

Najveći pad broja registrovanih zaposlenih lica imali su Gadžin Han (-53,7%), Crna Trava (-51,3%), Mali Zvornik (-47,3%), Nova Varoš (-46,6%), Bogatić (-44,5%) i Jagodina (-43,9%). U svim ovim opštinama investicije su bile manje od 4 hiljada evra po zaposlenom.

U drugoj tabeli su apsolutne vrednosti investicija po oblastima i opštinama. U naslovu stoji Šoping mol zato što je Novi Beograd sa 3.484 miliona evra investicija imao veću vrednost od Južne i Istočne Srbije (2.713 miliona) i malo manju od Šumadije i Zapadne Srbije (3.756 miliona). Najveći deo investicija u Novom Beogradu izvršen je neposredno pred krizu u 2007. i 2008. godini.

Nakon Novog Beograda najviše je investirano u Novom Sadu (2.284 miliona evra, što je 35,5% ukupnih investicija u Vojvodini), a među deset se nalazi još šest Beogradskih opština, Niš (687 miliona evra) i Kragujevac (522 miliona evra). U ovih 10 opština je realizovano 53,3% ukupnih investicija. Do 21. mesta nalaze se još četiri Beogradske opštine, Pančevo (468 miliona evra), Požarevac (459), Subotica (409), Bačka Palanka (307), Šabac (305), i Zrenjanin i Valjevo sa po identičnih 288 miliona evra. Sa Smederevom na 22 mestu (286 miliona evra) u zbiru ove opštine objašnjavaju 70% ukupnih investicija.

Nasuprot njima, manje od milion evra imale su tri opštine (Trgovište, Crna Trava i Bosilevgrad), od milion do 10 miliona evra 35 opština, između 10 i 100 miliona imale su 82 opštine, a preko 100 miliona evra 41 opština, uključujući 22 pomenute.

Treća tabela rangira oblasti i opštine prema vrednosti investicija po zaposlenom. Iznad 10 hiljada evra u šest godina uz Beograd imalo je još pet oblasti, a manje od 6 hiljada evra imalo je 6 oblasti. Posmatrano po opštinama 47 je imalo više od 10 hiljada evra investicija po zaposlenom, dok je na dnu liste bilo 6 opština (Crna Trava, Žitorađa, Lebane, Bosilegrad, Vladičin Han i Trgovište) sa manje od 1.000 evra.

5 Komentara na Šoping mol ekonomija: Promena broja zaposlenih i investicije po zaposlenom 2006-2011

  1. “Novi Beograd sa 3.484 miliona evra investicija imao veću vrednost od Južne i Istočne Srbije (2.713 miliona) i malo manju od Šumadije i Zapadne Srbije (3.756 miliona).”
    Zapanjujuc podatak. On je jos nepovoljniji ako dodamo da na investicije u unutrsnjosti Srbije sigurno pola otpada na razne hipermarkete. Hobotnici je glava na Novom Beogradu, ali je ona pipke rasirila po Srbiji gde god moze da se otme koja kinta, gde god ima veliki broj zaposlenih u javnom sektoru koji su jedini platezno sposobni. Inace, zanimljiva je cinjenica, koja se statisticki ne vidi, da su kupci jasno i klasno podeljeni. u te molove i hipermarkete idu drzavni sluzbenici, bankari, imucniji privatnici, a u obicne radnje ide obican narod. Pitao sam stotinak raznih “obicnih” ljudi zasto ne idu u Tempo i slicne objekte, niko nema neki precizan odgovor, ali jednostavno ne idu. Uglavnom kazu da se tamo ne osecaju prijatno. Naravno tu je i penzionerska majka – Idea.

  2. Naravno, nikako ne treba kriviti sve te koji su investirali sto su tako investirali. Nisu oni krivi, vec vlast, koja je 2005-e, 2006-e resila da od drzavnih sluzbenika pravi srednju klasu. Pocele su plate drasticno da im rastu, skocio standard, a kako tu klasu investiranje ne zanima, vec iskljucivo trosenje po principu nase, use i podase, onda je i bilo logicno da posle par godina nastanu soping molovi. Trebalo je zadovoljiti tu nezajazljivu potrebu za podrazavanjem sveta i tu vestacku traznju. Slusao sam citavu deceniju kada kazu kako hoce da zive “kao sav normalan svet”. Pod tim su podrazumevali da idu na izmisljene kancelarijske poslove a popodne i vikendom da trose u Merkatoru, pa svima redom… Vlast se birala i sad se bira iz tih redova i ona je samo nastavljala tu igranku. Otud nema razloga da se cudimo zasto je kurs uvek isao na stranu uvoznika, zasto su plate javnog sektora utrostrucene od 2005-e do danas, a i dalje rastu, i zasto se dugovi galopirajuci uvecavaju.
    Drugovi pozajmljuju u nase ime, a onda trose u svoje ime.
    Svako zasto ima svoje zato. Problem je sto toj kasti pripada i vecina pametnijih ljudi koji treba da nesto promene, pa i oni cute i svi ce cutati do totalnog sloma.
    Zasto niko nece da objavi podatak koji je Zdrakovic ovde objavio o stravicnom padu prihoda od pdv-a u decembru? Mislite da je to slucajno? Postoji jedno provincijsko glasilo koje to redovno objavljuje, ali koga briga za provinciju. Dok to ne objave mediji sa Novog Beograda nema od tog posla nista…

  3. Prvo je ta gubarska kasta obrstila pare od privatizacije (na koju sad kukaju), pa kad je ponestalo love, onda se krenulo u nenormalno zaduzivanje. Kako vidimo, brat Dinkic je vezivno tkivo tog sistema svih ovih godina. On i njegova partija su rodonacelnici ideje da se nista ne radi, a lepo zivi. On je taj koji kroz razne ekipe vec godinama pravi deficit budzeta. Kako vidimo, poslednjih meseci je ubrzao stvari, resio je da stavi tacku na i. Hoce covek da odrzava traznju, da jaca kinesku industriju i razne turisticke destinacije koje pune njegovi kadrovi. Obican narod dve decenije nije video na more, ali zato njegovi idu na turisticke ture cetiri puta godisnje. Ima se, moze se, sve cemo to oteti iz nejakih ruku sirotinje kroz takse i porez. Sreca u nesreci je sto ce i taj izvor, ocigledno, uskoro da presusi.

  4. Polovina svih investicija u Bg. Posle se cude kad Dinkic na zvaku “ravnomernog regionalnog razvoja” i pored “debelih zasluga” iz proslosti prelazi cenzus i kroji ekonomiju. Ali ako, dobro je to. Ovo mrcvarenje mora da prodje. Kada pola Beograda dobije otkaz (javni sektor i administracija) prodisacemo, pa mozda ljudi pocnu da veruju da se “bolje ziveti” moze samo uz produktivan rad. Ako se i dalje potencira na motivisanju drzavnih sluzbenika i demotivisanju skoro svih ostalih (osim finansijskog lobija), posledica ce biti rasprodaja svega, ogroman dug i na kraju kolaps nacionalnog i drzavnog identiteta nakon cega ce neko drugi stvari ipak dovesti u red. Soping mol ekonomija je odlicna samo ako su vasi molovi i vasa roba na stranom trzistu.

  5. Zdravkovicu, s obzirom da je nasa vlast cvrsto resila da imamo “najjeftiniji euro na svetu”, da li imas podatke o kretanju deviznih rezervi poslednjih meseci?

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>