Home » 0 Miroslav Zdravković, Evropska unija, Zaposlenost, nezaposlenost, zarade, fond zarada » Kretanje broja samozaposlenih u EU, 2008-2018

Kretanje broja samozaposlenih u EU, 2008-2018

Укупан број самозапослених у ЕУ смањен ја за 2,2%, од првог тромесечја 2008 до истог периода 2018. Посматрано по делатностима највећи допринос овом смањењу проистекао је услед пада броја пољопривредника за четвртину. Самозапосленост је пала још у шест делатности, док је повећана у 10 делатности. Највећи релативан раст самозапошљаваја имао је сектор образовања (за 47%), затим образовања (29%) и информација и комуникација (27%).

Раст самозапошњавања зависи од специфичности сваке од делатности: лакоће уласка у њу, регулаторних услова итд. На пример, не може самозапослени инжењер градити хидроелектрану (па има само 38 хиљада самозапослених у овој делатности), нити се бавити пословима јавне управе (72 хиљаде у ЕУ) уколико није почело формирање парадржаве, „дубоке државе“ и сличних послова и потреба. Највећи број самозапослених је у пољопривреди, али ће с скорој будућности бити највећи у професионалним и научним делатностима, јер опада број у трговини и грађевинарству, као и у пољопривреди..

Динамика броја самозапослених под утицајем је смањивања броја запослених у пољопривреди и раста самозапошљавања по делатностима. У протеклих 10 година број самозапослених смањен је у 13 земаља ЕУ, а повећан је у 15. Највећи пад броја самозапослених имала је Хрватска (-38,5%), а највећи раст Луксембург (ниска основица, са 9 на 24 хиљада), чак за 162%.

Од обиља аналитичких података по земљама и по делатностима, таксативно ћемо набројати само рекордне уделе по делатностима и по земљама у првом тромесечју 2018, низано према опадајућем броју запослених по делатностима.

Највећи број самозапослених у ЕУ је у трговини, 4.878 хиљада лица. Највећи релативни удео у трговини има Бугарска – 27%.

Следи пољопривреда са 4,7 милиона лица, а чак 69,7% самозапослених у Румунији је у овој области.

У професионалним, научним и техничким активностима је 4,1 милиона самозапослених. Рекордан удео  имају у Шведској – 18,4%

У грађевинарству је 4 милиона лица, а Словачка има 27,1% самозапослених у овој делатности.

У здравству и социјалној заштити је 2,2 милиона лица а рекордан удео имају у Луксембургу – 13,3%.

У прерађивачкој индустрији је 2,2 милиона самозапослених и највећи удео имају у Чешкој – 12,1%.

У осталим услужним делатностима је 1,7 милиона лица, а Латвија има 11,5%.

Шпанија има рекордан удео у угоститељству и хотелијерству, 10,1%, где је било укупно 1,6 милиона лица.

У саобраћају и складиштењу је 1,2 милиона лица а Естонија има рекордних 7,5% у укупној самозапослености.

У административним и помоћним активностима је 1,2 милиона а УК има рекордних 7,4%.

У информацијама и комуникацијама је 1,1 милиона лица и 6,5% је рекордан удео у Шведској.

Непун милион лица је самозапослен у образовању, а највећи удео има Кипар – 10,7%.

Да поновимо, самозапосленост је под утицајем мноштва фактора, попут регулативе у запошљавању, регулативе по делатностима (стандарди, минималан број запослених итд.), личних иницијатива за самосталношћу у раду, могућности за запошљавање у компанијама, трансфера делова послова из великих компанија у конкурентан мали сектор или самосталне стручњаке, итд…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>