Home » Evropska unija, Zaposlenost, nezaposlenost, zarade, fond zarada » Broj i udeo ljudi koji rade skraćenom radnom vremenu u Evropi

Broj i udeo ljudi koji rade skraćenom radnom vremenu u Evropi

Према подацима Евростата (линк) 31,2 милиона жена и 9,5 милиона мушкараца је 2018. у ЕУ радило у скраћеном радном времену. То представља 19% укупног броја запослених.

Основни разлози са скраћено радно време били су немогућност да се нађе посао са пуним радним временом (26% од укупног броја) и потреба да се брине о деци или неспособним одраслим члановима домаћинстава (24%).

Приложена тебела приказује број запослених у скраћеном радном времену у добу од 15 до 64 године и рангиране су земље према уделу у укупној запослености. Изгледа прилично изненађујуће да 50,1% становника Холандије има такво радно време (чак 75,6% жена), и да је следи Швајцарска са 37,4%. Пореску евазију као могућност одбацићемо јер се ради о веома ефикасним државама.

Прву половину табеле чине земље западне и северне европе, а другу источне и јужне европе (изузев Италије и Шпаније које су у првом делу). На дну листе налазе се Бугарска и С. Македонија.

Црна Гора је екстрем у смислу да једина има већи удео мушкараца од жена са скраћеним радним временом. Осим Црне Горе већи број мушкараца од жена у скраћеном радном времену имају и Србија, С. Македонија и Румунија, али ове три земље имају мањи релативни удео жена у укупном броју запослених.

Србија је са 9,7% запослених у скраћеном радном времену упоредива са Словенијом и Грчком.

За Србију постоје подаци од 2014 и на основу њих се не може ништа закључити о формирању трендова да се више или мање ради  скраћеном радном времену.

У М Ж
2014 259 139 120
2015 256 137 119
2016 285 148 137
2017 277 141 136
2018 248 128 120

 

У Србији је 43,8% радило у скраћеном радном времену зато што није могло да нађе посао у пуном радном времену, 27,6% из других разлога, 13,5% због других породичних и личних обавеза, 8,8% због сопствене болести или неспособности за рад, 3,6% због бриге о деци или неспособним одраслим и 2,7% јер се налазило у процесу образовања.

REASON/SEX Total Males Females
Could not find a full-time job 43,8 53,6 33,5
Own illness or disability 8,8 8,2 9,5
Other family or personal responsibilities 13,5 6,2 21,1
Looking after children or incapacitated adults 3,6 0,9 6,3
In education or training 2,7 2,4 3,1
Other 27,6 28,6 26,5

 

Структуре разлога зашто се ради у скраћеном радном времену међу земљама нису упоредиве. Удео жена у радној активном становништву додатни је разлог. На пример, Холандија има изузетно низак удео оних који нису могли да нађу посао са пуним радним временом (7,8%) у укупном броју оних који раде у скраћеном радном времену.

Када помножимо структуру одговора са уделом скраћеног радног времена у укупном броју запослених добијамо да 12,1% запослених Италијана ради скраћено јер нису могли да нађу посао са пуним радним временом, па следе Шпанија (8,2%) и Француска (7,6%). У Србији је то 4% од свих запослених, а најмање их има у Чешкој (0,4%), Естонији и Словенији (по 0,7%).

 

 

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>