Home » 0 Dragovan Milićević, Zaposlenost, nezaposlenost, zarade, fond zarada » ZARADE U SRBIJI I ODABRANIM ZEMLJAMA SVETA

ZARADE U SRBIJI I ODABRANIM ZEMLJAMA SVETA

Da je Srbija zemlja sa namanjim zaradama po radniku nije više nikakva novost. O tome stručna javnost priča već godinama na bazi analiza domaćih i svetskih izvora podataka. Medjutim, vrlo interesantna analiza Medjunarodne organizacije rada (ILO-Interantional Labor Organization) pokazuje svu dubine problema koje Srbija ima po ovom veoma važnom pitanju ekonomkse politike. Naime, ova organizacija vrši  prezentiranje i analizu podataka za veliki borj zemalja sveta od 2001-2017 godine. Medjutim, problem postoji u ažiurnosti dostavljanja uporedivih podataka od strane zemalja učesnica tako da su ovom prilikom radi povećanja skupa zemalja sa kojima se treba uproediti uradjena analiza za 2016 godinu. Za 2017 relativno mali borj zemalja (negde oko 40) je ILO dostavilo ažurne podatke. Naravno da se u Srbiji a i drugim zemljama nije nešto posebno desilo po pitanju povećanja zarada u 2017 tako da ove podatke koji budu prezentirani se mogu uzeti sa velikom dozom reprezentativnosti. Analizirano je ukupno 57 zemalja sveta. Zarade su prezetnirane u lokalnoj valuti, zatim u američkim dolarima prema prosečnom kursu te godine i što je veoma bitno uradjana je i komparacija zarada prema veličini kupovne moći. Naime, nominalna veličina zarade po zemljama nije mnogo relevantna jer se gleda kolika je njena stvarna kupvona moć. Kupovna moć je odrejena prema veličini kupvone  moći u zemlji domicila valute uporedjenja, tj. 1 dolar u Srbiji nema istu kupovnu moć kao jedan dolar u Rumuniji ili SAD. Uprava to govori da se za zaradu od 1 dolara može kupiti različita količina dobara po zemljama.

Rang zemalja prema veličini zarada u tekućim vrednostima dolara:

Kao što se vidi najveću nominalnu vrednost zarada ima Island od preko 5,5 hiljada dolara mesečno. Ali zbog višeg nivoa cena na Islandu nego u SAD veličina zarade u po nominalnom kursu je veća nego po teoriji Pariteta kupovne moći. Drugim rečima sa taj iznos novca se može kupiti manje dobara nego za isti iznos novca z SAD, obzirom da je opšti nivo cena veći.

Srbija spada u grupu zemalja sa najnižim zaradama po tekućem kursu. Naime prosečna zarada u Srbiji je bila tek oko 316 dolara u 2016 godini i nalazi se na 43 mestu od 57 zemalja. Od evropskih zemalja manji iznos zarade od Srbije imaju samo Ukrajina i Moldavija. Posle uporedjenja zarada po kupovnom moći ti podaci će biti nešto drugačiji. Na začelju su zemlje koje se decenijama smatraju najsiromašnije, Salvador, Pakistan, Meksiko, Bangladeš i Kirgistan.

 

Rang zemalja prema veličini zarade po kupovnoj moći:

 

 

Interesantno da najveću kupovnu moć zarada ima Katar, zatim Nemačka, Island, Bahrein, Luksembur i Irska, Istovremeno to su zemlje sa najvećim standardom.

 

Prema ovoj tabeli Srbija je plasirana za jedno mesto iznad, ali samo Moldavija i Ukrajina su zemlje sa nižom kupvonom moći zarada od Srbije. Čak i Albanija je nešto bolja jer prosečnih 369 dolara albanske plate vredi 1.062 dolara u kupovnoj moći ili gotovo 40% više nego u Srbiji. Čak i 34 dolara plate u El Salvadoru vredi kao 606 dolara američke kupovne moći jer je nivo cena izuzento nizak.

Gde smo? Medju nanerazvijenijm zemljama od posmatrane grupe. To govore i godišnje kretanje zarade izražene u dolarima i pretvorene u prosečne godišnje stope rasta. Srbija praktično da poslednjih 5 godina nema realnog rasta zarada

Prema podacima ILO o kretanju zarada u odnosu na prethodnu godinu, Srbija je na zečelju tabele jer dve godine uzastopno ima realni pad zarada. Situacija je nešto bolja u 2016 i 2017, kada sledi blagi opravak zarada medjutim realno gledano još uvek su u negativnim zonama rasta.

Kada se pogleda kretanje potrošnje od 2002-2017 godine vidi se praktično da je potrošnja u 2005 i 2006 bila ua gotovo 25% viša nego 2017. Kretanje potrošnje najbolje odslikava kretanje ralnih zarada. Od 2008 do danas praktično realna potrošnja stagnira a to govori i kretanje zarada.

Godišni rast/pad zarada u Srbiji od 2009-2015

Ilo.org

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>