Home » 0 Branislav Gulan » Osnovana prva složena zadruga

Osnovana prva složena zadruga

У Србији је враћен дух задругарства. Са акцијом ,,500 задруга у 500 села” кренуло је и оживљавање задругарства. До 2017. године Србија је била земља у којој се годишње гасило 100 задруга. Само за годину дана основано је 266 нових задруга. Први пут после седам деценија држава бесповратно улаже новац у задругарство, па ће за три године задруге добити 25 милиона евра бесповратних средстава

Србија која до јуче није могла да наброји ни неколико честитих земљорадничких задруга, ових дана је добила прву „сложену задругу“. Основана у Ариљу, удруживањем пет регионалних задруга, бавиће се прикупљањем и складиштењем воћа, његовом прерадом, али и пласманом производа директно на тржиште. Без посредника. До 2017. године Србија је била земља у којој се годишње гасило више од 100 задруга. Враћен је дух задругарства, и за годину дана је основано 266 нових задруга.

Оснивачка скупштина прве сложене задруге у Србији одржана је 19. јула 2019. године у Ариљу, а очекује се да за који дан буде уписана у Агенцији за привредне регистре (АПР) и за месец дана би требало да буде разрађена цела прича, каже један од главних иницијатора њеног оснивања Божо Јоковић. Директор и оснивач ариљске задруге „Агро еко воће“ (основана 25. децембра 2013. године) Јоковић је био је упоран и у оснивању сложене задруге, поготово с обзиром на све што се дешавало са малином, ариљским и српским брендом. „Ми смо платили цех за све, да се уче на нашим грешкама“, каже Јоковић и објашњава да је највећи значај сложених задруга управо излазак на тржиште у континуитету, квалитету и количини (три К) и директан наступ на тржишту. Дакле, без посредника. Прва српска сложена задруга је, како напомиње, окренута искључиво воћарству и различита воћарска производња ће бити у њој заступљена. „Пет региона је ту везано и пет различитих задруга. Дакле једна комплетна, малтене национална воћарска прича, која се не односи само на малину. Базираћемо се и на вишњу, и на шљиву, и на остале врсте воћа. За све у провм планиу је да буде прерађивачка индустрија)“, који напомиње да ће јавност о техничким детаљима сложене задруге бити упозната када она буде уписана у АПР. На питање да ли та нова задруга подразумева и прерађивачке капацитете, он одговара потврдно и напомиње да они већ постоје. Ми већ имамо складиштење воћа, као и прерађивачки капацитет у Ариљу који ћемо још да допунимо, проширимо и још мало да модификујемо. За месец дана ћемо имати разрађену целу прич, истиче Јоковић.

Могућност оснивања сложених задруга, што практично подразумева складиштење, индустријску прераду, извоз, задружну самоконтролу и то не само финансијског пословања, већ и целокупне активности, задруге које заједнички производе и пласирају на домаћем и светском тржишту, предвиђена је Законом о задругама, донетим 29. децембра 2015. године.

Колико је издвојено за задруге

Трогодишња акција Владе Србије „500 задруга у 500 села“ која је започета прошле године пробудила је интересовање потенцијалних задругара, а новину какава је оснивање сложених задруга најавио је крајем јануара министар без портфеља у Влади Србије задужен за регионални развој Милан Кркобабић.© SPUTNIK / ВАРВА

По речима члана Академијсклог одбора за село САНУ Бранислава Гулана, који је активно укључен у акцију повратка задругарству, план за ову годину је да буду формиране до три сложене задруге. Он у разговору за посебно истиче да сложена задруга може да рачуна на помоћ од пола милиона евра бесповратних средстава. Гулан подсећа да је ове године за све задруге опредељено 825 милиона динара, што је четири пута више него прошле године. Та средства ће добити укупно 70 задруга. Оне старе, којима треба вратити живот, па тако и селима која се на њих наслањају, добијају по 150.000 евра бесповратних средстава, новоизграђене по 60.000 евра, а сложене задруге по 500.000 евра. За трогодишњи пројекат ревитализације задруга држава је, како напомиње, издвојила укупно 25 милиона евра.

Учимо од Словеније

Словеначко искуство најбоље потврђује колико је значајно удруживање примарних пољопривредних произвођача. Већ низ година задругарство тамо добро функционише, па је оснивање разноврсних задруга постало врло популарно.

По речима председника Задружног савеза Словеније Петера Вриска, скоро 80 одсто пласмана пољопривредних производа иде преко неког облика организовања примарних произвођача. Многе млекаре, месне индустрије,винарије и други прерађивачки капацитети су у власништву задруга, а тиме и њихових чланова. Посебно је илустративан пример млекара, јер су задруге, захваљујући 45 одсто бесплатно добијених акција својих чланова и повољним кредитима државе, купиле прерађивачке капацитете млекара и чак их спасле од гашења. Успели су не само да се одрже на словеначком тржишту и у комшилуку, него осим пласмана у Европску унију, полако продиру и на огромно кинеско тржиште.

 

У аграрно развијеном делу Европе и света, власништво или сувласништво над прерађивачким капацитетима у прехрамбеној индустрији је природан процес раста примарне производње. Зато се у западноевропским државама задругарство заснива на пракси да примарни пољопривредни произвођачи имају, у најмању руку, управљачка, ако не и власничка права над прерађивачким капацитетима. Једна задруга обично нема финансијски потенцијал да сама финансира изградњу складишног простора или прерађивачки капацитет који ће увећати вредност коначног производа, али зато обједињавањем више њих у сложену задругу, потпомогнуту средствима државе, то је изводљивије.

У Србији то непостоји. У пљачкашкој приватиазцији у органиазцији државе  аграра је продат  за ,,тепсију рибе”. Без псола је остѕало више од 100.000 радника који сад надниче на својим имањима да би преживели. Они су грасдили прерађвиачку индустрију Србије коју су други купили, без њиховог знања, питања и учествовања. Да су они учествовали у тој приватизацији, данас би у Србији биле дргачије цене аграрних произвова, не би у свет извоизили сировине већ финалне производе. И о свему томе би одлучивали њихови власници, они који су их и градили. Овако, одлучују они који су то купили знатно испод тржишне вредности.

 

Оснивање задруга је и једини начин да млади виде разлог за останак на селу, а неки и за повратак. Ту се, пре свега, мисли на младе који данас похађају више дењсетина пољопривредних школа у Србијко, а поседују њиве за производњу. То је и пут да се на дуже стазе, преокрене суморну слику српског села са 50.000 напуштених кућа и још 150.000 у којима тренутно нико не живи, као и забрињавајући податак да у 86 одсто села опада број становника, а само у 12 одсто расте. Сваке године у руралним срединама се изгуби становништво попут једног мањег града, а  скоро 4,2 милиона хектара расположивог обрадивог земљишта у Србији је недовољно искоришћено. Обрађује се само 3,35 милиона хектара.

 

Осврт на урађено

Поводом Конкурса о додели бесповратних средстава од 825 милиона динара за 70 задруга у 2018. години ево и првих резултата и искуства неких задруга од њих 22 које су добиле средства у 2017. години.

Када смо у марту прошле 2017. године промовисали, а затим и конкретно покренули Програм равномерног регионалног развоја у Републици Србији доделом бесповратних средстава задругама, били смо оптимисти и веровали у успех, али тако велико интересовање за удруживање нисмо могли да предвидимо. И поред тога што је задругарство у Србији, а пре тога и у СФРЈ, оспоравано и деценијама системски уништавано, поверење задругара је веома брзо враћено.

 

Пројекат, који је популарно назван „500 задруга у 500 села“, само после годину дана директно је инспирисао и подстрекао оснивање чак 266 задруга. Тиме је промењена задругарска мапа Србије, јер је број пољопривредних задруга повећан је чак за 15 одсто! То је историјски помак!

 

Пројекат је већ прерастао у мисију са јасном визијом и реалним изгледима да спасимо села у Србији пражњења и одумирања. Шанса пољопривредника, сељана је у удруживању! Успева се у тој мисији јер смо се и ми из Владе и Кабинета за регионални развој удружили са Академијским одбором за село Српске академије наука и уметности, на челу с академиком Драганом Шкорићем, и прихватили њихову идеју да вратимо стари сјај удруживања и помогнемо мале и средње пољопривреднике да побољшају свој економски положај, каже министар Милан Кркобабић. Чланови САНУ и представници Задружног савеза Србије и Задружног савеза Војводине чине највећи део комисије која додељује средства, чиме су задовољена два критуеријума: стручност и демократичност.

 

Подсетимо: у прошлој 2017. години која је била експериментална, помогло се бесповратним средствима 22 задруге у централној Србији, пре свега, на неразвијеном југу, и у Војводини. Додељено је бесповратно 197 милиона динара, а већ 2018. године на располагању задругама је четири пута више новца – 825 милиона динара. Верује се да ће следеће 2019. године држава определити четири пута више новца за задруге од овогодишњих 825 милиона динара. Очекује се такође, да ће неке локалне самоуправе набоље променити свој однос према удруживању и показати веће интересовање да помогну постојећим и новим задругама.

 

Посебно вредна  је чињеница да се први пут, после дугог времена, јавност у Србији ујединила, када је задругарство у питању. што је на нивоу невероватног.

 

Пројекат „500 задруга у 500 села“ – нема опозицију!

Потпуно се слажемо са конструктивним критикама да је мало новца за дугорочно оживљавање задругарства у Србији. Очекујемо подршку свих релеватнтних политичких субјеката у земљи како бисмо наредних година брже корачали ка развијеним земљама, у којима је задругарство значајан чинилац економског развоја. Подсетимо, у свету је данас око милијарда задругара организованих у 750.000 задруга. А, око три милијарде људи посредно и непосредно зарађује захваљујући сарадњи са задругама.

 

За мали део „неверних Тома“, издвајамо само делић првих успешних резултата у задругама које су прошле године добили бесповратна средства Владе Србије, односно Кабинета за регионални развој…

 

Помогли су добили сточари, и воћари, и пчелари, повртари, произвођачи лековитог биља

СТОЧАРИ:

  1. 1. ЗЗ „АГРОДУНАВ“ КАРАВУКОВО, Општина Оџаци

Економски ефекат – исплативост уложеног новца најбоље се види на примеру Замљорадничке задруге „АГРОДУНАВ“ у Каравукову. Прошле 2017. године добили су 12,5 милиона динара, купили 50 стеоних јуница, а већ следеће године могу да рачунају да ће од тих 50 имати чак 170 грла! Јунице су се у међувремену успешно отелиле и донеле на свет 48 телади. А тиме почиње један дуг циклус повећања сточног фонда те задруге. Јунице су сименталске – млечне расе, па је и производња млека дуплирана, са 1.000 на 2.000 литара дневно!

  1. 2. СПЕЦИЈАЛИЗОВАНА ЗЕМЉОРАДНИЧКО-СТОЧАРСКА ЗАДРУГА „1. ДЕЦЕМБАР“ ЖИТОРАЂА

На југу Србије, у изразито неразвијеном крају – у Житорађи, Специјализована земљорадничко-сточарска задруга „1. Децембар“ је једини привредни субјект и носилац развоја. Годишње та задруга тржишту Србије испоручи око 20.000 товљеника, односно око 2.000 тона свињског меса.Прошле, 2017.  године добили су 11 милиона динара бесповратно и већ постигли одличне, видљиве резултате: Уградњом подних грејних плоча, не само да су осавременили процес производње, већ су свакодневни утрошак електричне енргије смањили за пет до шест пута! А, још је смањена опасност од пожара јер су у прасилиштима раније ваздух загревали – обичним грејалицама!? Оплеменили су и расни састав: са 28 нових грла ландраса и јоркшира, у унапређеним технолошким условима очекује се годишње повећање производње до 1.000 товљеника!

ВОЋАРИ:

  1. 1. ЗЗ „АГРО ЕКО ВОЋЕ“, АРИЉЕ (МАЛИНАРИ)

Имају 162 кооперанта и шест задругара оснивача, који на 100 хектара производе годишње 200-300 тона малина. Наравно, сваке године имају огроман проблем с откупним ценама. Бесповратним средствима (12.5 милиона динара) купили су опрему за прераду малина у готове производе: компоте, џемове, сокове. Очекују да у наредним годинама прерадом малина своју зараду повећају за чак 50 одсто!

  1. 2. „ВОЋАР СЛАНКАМЕН“ НОВИ СЛАНКАМЕН, Општ. Инђија

Прави пример модерне, европске задруге, а у Србији: 42 задругара, шест нација удружили се и изградили хладњачу капацитета 3.000 тона. Производе годишње 10.000 тона воћа, од чега у Русију извозе 80 процената. Са око 7,8 милиона динара купили су специјални виљушкар за утовар и истовар јабука на висинама од 3-5 метара, којег у Србији имају само још у две – три хладњаче, повећали ефикасност и смањили ризичне ситуације. Захваљујући машини за прање подова, добили су сертификат о ХАСАП стандарду, без кога не би могли више да извозе у Русију и Европску унију. Добијена средства директно су утицала да се у Новом Сланкамену оснује још једна задруга – „Млади воћари“ са око 20 задругара, чија је старост свега 27 година.

ПОВРТАРИ:

ЗЗ „ЗЕЛЕНА ЗВЕЗДА“, С. ВИНАРЦЕ, ЛЕСКОВАЦ

Одлично организована задруга на југу Србије: десет задругара и око 50 коопераната на 10 задружних хектара производи 250 тона парадајза, 100 тона црвене паприке и око 500.000 комада зелене салате.  Са 10,4 милиона динара купили су сортирку за округласте производе – парадајз, бабуру и пакирицу. Сортирање и паковање које су раније завршавцали за седам дана, сада раде за само један дан! Купили су и систем за наводњавање са компјутерским навођењем. Употребом компјутера очекују повећање производње за 30 процената и подизање квалитета за чак 50 одсто!

 

ПРОИЗВОДЊА ЛЕКОВИТОГ БИЉА:

ПОЉОПРИВРЕДНА ЗАДРУГА „ЗАПЛАЊСКИ ЗАСАД“, Гаџин Хан

Бесповратним средствима купили су дестилатор за производњу етеричних уља. Тим вишим степеном прераде очекује се да профит увећају за четри – пет пута. Интересовање за производњу лековитог биља нагло је скочило, тако да се задрузи придружило НОВИХ 50 ПОРОДИЦА – КООПЕРАНАТА. Тиме ће у задрузи своју животну егзистенцију обезбедити у наредним годинама око 2.000 грађана Гаџиног хана. За три пута је повећана производња белог слеза, од чије опроизтводње може пристојно да се живи: прошле године на 10 ари једна породица је  приходовала 2.000 (двехиљаде) евра. Од једног хектара та породица би имала приход од око 20.000 евра, односно око 1.600 евра месечно!

ПЧЕЛАРИ:

ПЧЕЛАРСКО-ВОЋАРСКА ЗАДРУГА „МЕД И ВОЋЕ“, ВЛАСОТИНЦЕ

Добили су пчеларску опрему и пчеларску фарму – 150 кошница са матичним ројевима пчела, чиме ће досадашња производња меда одтри тоне бити готово удвостручена! За три године очекује се да од поменутих 150 кошница властитим ројењем буде чак 600 кошница. А, за пет година производња багремовог меда, задрузи може да донесе око 36.000 евра уместо садашњих 10.000.  У задрузи ради и Центар за Развој пчеларства.

 

Када је мед у птиању рекродна производња у Србији била је 2013. године када је добијено око 9.000 тона меда. Од тогас је извезено више од 4.000 тона. Тај извоз донело је приход већи од 13 милиона долара. То је тада био већи приход него што је доносио извоз меса.

Б.Гулан

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>