Home » BJR poređenja, Zaposlenost, nezaposlenost, zarade, fond zarada » Poređenja prosečnih zarada, broja zaposlenih i fondova zarada po delatnostima u BJR, XII 2012

Poređenja prosečnih zarada, broja zaposlenih i fondova zarada po delatnostima u BJR, XII 2012

На основу приложених података у три табеле може се закључити да:

-         Изузев Црне Горе, у свим БЈР је просечна плата у државној управи изнад просечне зараде, с тиме да је највеће одступање у БиХ (+37,5%), па у Србији (+20,2%). Највеће одступање последица је најмање упослености радника у
производњи, где је већи број запослених са нижим образовањем и мањим платама.

-         У образовању веће од просечних плата само су у Словенији и БиХ, док су у здравству веће у свим БЈР изузев у Црној Гори, и у БиХ је одступање највеће (+26,1%).

-         Србија има највећи удео у укупној запослености запослених у државној управи (12,3%), у образовању (10,2%) и у здравству (11,9%), што је последица најмање стопе броја запослених на 100 становника у правним лицима (18,8 запослених на 100 становника), након БиХ (17 запослених). Највећу запосленост има Словенија (34,1), па су јој и најмањи структурни удели запослених у ове три делатности. Уколико би Србија имала за 100 хиљада више запослених у
прерађивачкој индустрији, и удели у укупној запослености би били нижи, и не би били највиши у оваквим поређењима.

-         Када се ставе у однос број запослених у прерађивачкој индустрији на 1.000 становника долазимо до податка да је производних радника највише у Словенији (105 лица), а мање радника него у Србији (51 лице) имају БиХ (41) и
Црна Гора (34).

-         Највише запослених у државној управи на 1.000 становника има Црна Гора (34,2) док од Србије (23,1) више имају Хрватска (24,5) и Словенија (24,1).

-         Највише запослених у образовању има Словенија (31), а најмање БиХ (16) а Србија има само од БиХ више (19).

-         Највише запослених у здравству на 1.000 становника има такође Словенија (26), испред Србије (22,5), а најмање има здравствених радника у БиХ (12,2).

-         Када се помноже просечне зараде и број запослених долазимо до месечног фонда зарада који је највећи у Хрватској (804 милиона евра), затим у Словенији (695), док Србија (598 милиона) има већи фонд зарада од БиХ, Македоније и Црне Горе узетих заједно.

-         У укупном фонду зарада највећи удео зарада у државној управи има БиХ (16,6%), у образовању такође БиХ (10,2%), а у здравству Србија (12,8%). У здравству се у Србији у децембру исплати једна и по зарада, а у јануару половина, тако да је просечан удео здравства у фонду зарада био 12%, што је знатно изнад свих осталих БЈР.

-         Када се укупан фонд зарада подели са бројем становника долазимо до просечних зарада по становнику у еврима. Највеће зараде по становнику имала је Словенија (338 евра), а најмање БиХ (68), испод Србије (84 евра), а упркос
већим просечним зарадама (због мање стопе запослености становништва).

-         Од зарада у државној управи највише је по становнику исплаћено у Словенији (27,7 евра), а најмање у Македонији (8,7 евра), док су Србија и БиХ имале једнако скупу државу која је коштала по 11,4 евра сваког становника ове две државе.

-         Плате у образовању су износиле 33,7 евра по становику у Словенији, а најмање су биле у БиХ (7 евра) праћеном Македонијом (7,2) и Србијом (7,3 евра).

-         Плате у здравству биле су такође највеће у Словенији, по 29 евра по становнику, а најмање у Македонији (6,4 евра), док су наши здравствени радници зарађивали по 10,7 евра по становнику.

Из ових података се може закључити да што је већа производна запосленост, попут Словеније, Хрватске или Македоније, то је мање одступање у просечним зарадама у јавним делатностима у односу на укупан просек, мањи је удео у укупном броју запослених и у укупном фонду зарада ових делатности.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>