Евростат: Запосленост ИКТ специјалиста је повећана у 2020.

У 2020. је око 8 милиона лица у ЕУ радило као ИКТ стручњаци што је 4,3% од укупног броја запослених (линк). Удео је повећан за 0,4 процентна поена у односу на 2019. када је он износио 3,9% од укупне запослености.

Док је удео ИКТ специјалиста био у расту у ЕУ од 2011, повећавајући се за 1,3 пп у том периоду, прошла година је имала и повећање стопе раста. Између 2019. и 2020. стопа раста била је 7,5% док је просечна годишња била 5,2% у прошлој деценији. Ово се може повезати са убрзањем дигиталне трансформације која утиче на целу економију. Највећи удео ИКТ специјалиста имали су Финска (7,6%) и Шведска (7,5%) док су релативно високе уделе имале и Естонија, Луксембург, Холандија, Ирска и Данска (све преко 5%). Најмањи удео имале су Грчка (2%) и Румунија (2,4%).

Велика већина запослених као ИКТ специјалисти у ЕУ били су мушкарци. У ЕУ као целини, жене су учествовале са 18,5% у укупној ИКТ запослености. Стопа раста запослености жена као ИКТ специјалиста била је већа него код мушкараца од 2021. па се полна разлика смањила током прошле деценије за 3 пп.

Највећи удео жена међу запосленим ИКТ специјалистима имале су Бугарска (28,5%), Грчка (26,2%) и Румунија (26,2%) док су најмањи удео имале Мађарска (12,3%), Малта (11%) и Чешка (10,3%).

У бази Евростата има података за Србију и она је са 2,8% запослених као ИКТ специјалисти била при дну европске листе и мањи удео имале су Црна Гора, Румунија, С. Македонија, Грчка и Турска, без података за БиХ и Албанију. Удео ИКТ специјалиста у укупном броју запослених у Србији повећан је са 1,9% у 2013. и сваке године се повећавао

Евростат

Када се посматра број запослених лица, он је у Србији повећан за 84,8% и само су С. Македонија, Литванија и Малта имале већи релативан пораст. Код свих њих, укључујући Србију, он је био последица малих бројева, или ниске основице, у почетној години.

Исто, УК произвољни број у 2020. ради поређења са осталим земљама

У Србији је 75% запослених као ИКТ било мушког рода. По том показатељу Србија је била при дну листе и мањи удео био је у Румунији, Грчкој и Бугарској.

Другачије посматрано, са 25% жена Србија је била при врху листе удела жена и само су ове споменуте блиске и граничне земље имале већи удео.

Исто

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *