Home » 0 Miroslav Zdravković, Evropska unija, Zaposlenost, nezaposlenost, zarade, fond zarada » Udeo povremeno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti, Srbija i Evropa

Udeo povremeno zaposlenih u ukupnoj zaposlenosti, Srbija i Evropa

Избијање светске економске кризе 2008. (или 2007. у САД) било је последица прекомерног шпекулантског понашања банака које је било свемирски удаљено од реалне економије. Синхронизованом акцијом банке су спасаване пореским новцем и невиђеном брзином, без да је ико питао пореске обвезнике да ли се слажу са таквом употребом новца. Банке су спашене али су се државе презадужиле што ризик од сличне кризе финансијског шпекулисања чини још опаснијим. Приче о повратку финансијске регулативе како се криза не би поновила из 2008. и 2009. брзо су утихнуле чим је финансијски сектор повратио новац од држава, тј. пореских обвезника.

Уместо појачане регулације наступила је даља дерегулација уз раздградњу државе благостања у Европи па је у великом броју земаља ЕУ, не само у Србији, доношено либерално радно законодавство јер су ригидни закони испали криви за високу стопу незапослености, а не прекомерно шпекулативно играње мегафинансијских корпорација.

Удео повремених послова у укупној запослености може бити последица сезонских послова, попут туристичке запослености у Црној Гори и у Хрватској, и либералног законодавства, да фирме могу запошљавати људе (ради се о конкретним људима а не о процентима) краткорочним уговорима.

Шта нам кажу подаци Евростат-а?  линк

Укупан број повремено запослених износио је у ЕУ 14,1% од укупног броја и идентичан је уделу у 2008. Пошто је тренутно најнижа стопа незапослености у ЕУ од почетка 2000. ово је одлична вест за ЕУ.

Извор: Евростат.

У Србији је удео повремено запослених повећан са 18,8% у 2014. на 22,9% у 2018. и релативно повећање се не разликује битно код мушкараца и жена.

Када упоредимо српске податке са другим земљама већи удео повремено запослених имали су Црна Гора (32,9%), Шпанија (26,9%) и Пољска (24%) у 2018. У 2014 су, осим ове три земље, већи удео од Србије имали и Португалија, Холандија и Кипар.

Највећи релативан пораст повремене запослености у укупној, након 2008 имали су: Малта, Словачка и Хрватска. Највећи пад удела имали су Литванија, Летонија и Бугарска.

Када ове уделе преведемо у конкретне бројеве, у ЕУ је, од 2014 до 2018, број повремено запослених повећан са 24,9 на 27 милиона, а у Србији са 327 на 463 хиљаде. Релативан пораст је у ЕУ 8,4% а у Србији 41,6%.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>