Evropska Unija i Srbija: Zaposleni u državnoj upravi, obrazovanju i zdravstvu

У односу ЕУ према Србији има свачега, од двоструких стандарда за понашање Срба и Албанаца, као и њихових институција, до небројаног примењивања закона и стандарда који не приличе ни Централној Африци, а камоли будућој чланици ове Уније. Узмимо, на пример, закон о раду. Зашто једноставно није преписан немачки закон о раду, већ се на српском народу и вољеним националним мањинама експериментише у погледу ефеката и последица ултра дивљег капитализма. Ја сам за немачки закон о раду. Или аустријски, свеједно. Тако се спинује и са „превеликим јавним сектором“ и потребом за масовним отпуштањима у истом. Ајд` да погледамо европске податке о тој запослености и да их упоредимо са нашим подацима. Подаци су са Еуростат-а за друго тромесечје 2014 године (пошто је релативно мало земаља приложило податке за треће), а наши су за треће тромесечје. Шта нам кажу подаци? Збирни удео запослених у државној управи, образовању и здравству у Европској Унији износи 25,45% од укупне запослености, док је у Србији тај удео 18,54%. Мањи удео од Србије има само Румунија (13,09%) док осталих 27 чланица има већи удео. Од Србије у овој бази података мањи удео имају и Македонија (18,01%) и Турска (14,15%) као земље кандидати, не и чланице. Удео запослених у државној управи износио 6,99% од укупног броја запослених у ЕУ, док је овај удео у Србији 6,21%. Мањи удео од Србије у Европској Унији имају: Данска (5,44%), Ирска (5,19%), Хрватска (6,17%), Италија (5,87%), Литванија (6,09%), Холандија (6,13%), Румунија (4,58%), Словенија (5,89%), Финска (4,35%), и Уједињено Краљевство (5,99%). Укупно 10 чланица, док 18 има већи удео. Удео запослених у образовању у ЕУ је 7,61%, док је у Србији 6,6%. Мањи удео запослених у образовању имају од Србије: Бугарска (6,49%), Чешка (6,53%), Немачка (6,43%), и Румунија (3,85%). Значи 4 имају мањи, а 24 чланице имају већи удео. Удео запослених у здравству износи 10,84% од укупног броја, на нивоу ЕУ28, док је удео у Србији 5,72%. Мањи удео од Србије имају: Бугарска (5,32%), Кипар (4,95%), Латвија (5,6%), и Румунија (4,66%), док осталих 24 чланица има већи удео. Пређимо из релативних удела на два показатеља у односу на становништво у радном узрасту, од 15 до 64 година, и у односу на укупан број становника. На 100 становника у узрасту од 15 до 64 године у ЕУ је 16,51 запослено у ове три делатности, док је у Србији то 9,44. Мањи удео од Србије има само Румунија (8,02), док осталих 27 чланица има већи број од Србије. Рекордери су Шведска (24,75), Данска (24,87), УК (21,48), Холандија (21,22), Луксембург (20,46) и Француска (20,14). У државној управи од 100 особа у радном узрасту, у ЕУ је запослено 4,54 лица, а у Србији је 3,16 лица. Мањи удео од Србије има само Финска (3,04). Чиновнички рекордери су у Луксембургу (преко 7%), а прате их Француска (6) и Белгија, Немачка, Естонија, Мађарска и Словачка, све са преко 5% од укупног становништва у радном узрасту запосленог у државној управи. У образовању ради 4,94 од 100 лица радне старости у ЕУ, а у Србији 3,36. Мањи број од Србије има само Румунија (2,36), а рекордери су Шведска (8,41%) и УК (7,53%). Код здравства је однос 7,03 у ЕУ према 2,91 у Србији. Опет је једино Румунија испод нас са 2,86 здравственика, а рекордери су: Данска (14,05), Холандија (11,79), Шведска (11,58) и Финска (11,56). Није ни чудо онда колико дуже живе од ове балканске сиротиње. Када ставимо у однос ове три делатности са укупним бројем становника у ЕУ је 10,88 од сто запослено у овим делатностима а 6,4 у Србији. Мањи удео од Србије има само Румунија (5,45), али нећу понављати сличне добијене резултате као и код лица у радном узрасту. За разлику од Србије, већина земаља ЕУ има много већу запосленост у приватном сектору образовања и здравства, али то не мења суштину: да се у Србији опако и злонамерно манипулише подацима, а како би нам било горе.

6 komentara

  1. Mozete li uraditi i analizu prema visini plata u ovim sektorima i prosecne plate, za druge zemlje i Srbiju?

    • Потрудићу се, мада постоји проблем око појма „просечне плате“ у већини европских земаља. Бруто плата код готово свих земаља има елемент борбе против беле куге кроз различито опорезивање родитеља са једним, два детета, неожењених, самохраних…
      Мене интересује да пронађем постојили још нека земља осим Словачке где су плате у приватном сектору веће него у јавном…

  2. Mozda bi trebalo uvesti metodologiju kojom se meri i rezultat rada javnih servisa, kvantitet i kvalitet, ako postoji. I ako je broj javnih sluzbenika u Sr. relativno manji od EU proseka, rezultat njihovog rada je vrlo mali u konkretnim jedinicama i u kvalitetu.
    Jedan borough u Londonu ima vise skoloa, parkova, bolnica,bandera, propisa, pravila, uredjenih povrsina razinih namena i druge fizicke i nefizicke infrastrukture, od cele Srbije. Gradjevinska dozvola u Britaniji mnogo je zahtevnija od Srpske, uradi se vise operacija i mnogo kvalitetnije…
    znaci treca merna jedinica je kvalitet. Kvalitet svih ovih procesa/usluga(ne govorim o parama)je nebo i zemlja.

  3. Pozdrav!

    Da li biste mogli da postavite rezultate upoređivanja ako se državnoj upravi, školstvu i obrazovanju, dodaju zaposleni u lokalnoj samoupravi, javnim i komunalnim preduzećima, i preduzećima u vlasništvu države (potpuno vlasništvo ili preko kontrolnog udela)?

    Takođe, mislim da je zavaravajuće ne praviti razliku između privatnog i državnog sektora u zdravstvu i obrazovanju, jer privatni sektor ili finansira državni ili ima čistije račune od državnog sektora.

    Hvala u napred!

    Pozdrav

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *