VALUTNI RAT

Najnovija odluka Evropske centralne banke da u sistem ubacuje mesečno prosečno 67 milijardi evra ili oko 1100 milijardi do sredine sledeće godine  potakla je mnoge polemike u vezi sudbine evra, uticaja na zemlje periferije Evropske unije, Srbiju i sl. Sigurno je da će doći do smanjenja vrednosti evra u odnosu na referentne valute (dolar i franak) što je uostalom i očekivano u slučaju povećanja količine novca u opticaju. Šta je potaklo ovakve odluke Evropske centralne banke. Pre svega isto ili slično ponašanje glavnih trgovinskih partnera EU kao i pokušaj da se isprave pogrešne odluke da se na ‘’valutne ratove’’ SAD, Japana i Kine od pre nekoliko godina zona EU nije odgovorila povećanjem količine novca u opticaju već obaranjem kamatnih stopa. Nažalost ova operacije nije dala nikakve značajnije rezultate po pitanju povećanja konkurentnosti, povećanja zaposlenosti i privedne aktivnosti.

Valutni rat je vrsta privrednog rata koji se vodi štampanjem novca. To je prvi korak u borbi za povećanje konkurentnosti vlastite države na štetu drugih država. Kad monetarne vlasti pojedinih većih država naglo povećaju vlastitu novčanu masu na tržištu, te tim novcem kupuju strane akcije, obveznice, ili novčanice u cilju deprecijacije vlastite valute. Time konkurentnost domaće privrede raste pošto domaći proizvodi u inostranstvu  postaju jeftiniji, a uvozni skuplji. Tada i druge države, u cilju zaštite svoje konkurentnosti, postupaju na isti način, te pokretači valutnog rata moraju ponoviti postupak, što dovodi do prevelike količine novca na tržištu, što vrlo brzo dovodi do inflacije koja smanjuje produktivnost i standard što može, zbog socijalnih nemira, opet dovesti do smanjenja konkurentnosti. Čim inflacija znatnije poraste štediše povlače štednju i kupuju devize što dovodi do još veće devalvacije i naglog ubrzanja inflacije, naročito u ekonomski  slabijim državama

 

Valutni rat počeo je 1929. godine u vreme krize kada je američka vlada ukinula zlatni standard kako bi finansirala javne radove i povećala zaposlenost.

Na isti način postupile su i evropske države, posebno ratnim reparacijama opterećena Nemačka koja je zbog preteranog štampanja novca upala u stanje hiperinflacije.

Do nove pojave valutnog rata došlo je 2008. godine, početkom globalne ekonomske krize, kada su Sjedinjene Države počele opet štampati velike količine dolara kako bi kupovinom drugih valuta spustile vrednost dolara i tako povećale svoj izvoz i smanjile nezaposlenost.

Na isti način odgovorila je Velika Britanija i Kina dok je eurozona izbegla ulazak u ovakav finansijski sukob. To je u eurozoni izazvalo prenošenje krize s bankarskog sektora na čitave države, osobito periferne, koje su svoje proizvode prodavale na dolarskom tržištu, gdje su im proizvodi zbog rasta vrijednosti eura postali nekonkurentni.

Kurs nacionalne valute prema drugim valutama formira se na osnovu tržišnih mehanizama. Osim učesnika na tržištu koji trguju valutama na kurs utiče i Centralna banka koja planira dinamiku kursa nacionalne valute i izjednačava kolebanja, kupujući i prodavajući valutu u slučaju lokalnih promena kursa, izazvanih tekućim promenama.

 

Izvor:fed.org

SAD su od početka krize novčanu masu M2 povećale za oko 4,5 hiljada milijardi dolara, upumpavajući sveža sredstva u ekonomski sistem. Ovo je bila recipročna mera merama velike ekonomske krize kada su države vršile povlačenje novca iz Sistema.

 

Rast novčane mase M2 u Britaniji

 

Izvor. Bank of England, pristupljeno 24.01.2015

Engleska centralna banka je povećala novčanu masu M2 od kraja 2007-2009 godine za 50,6% što je na nivou povećanja novčane mase SAD. Na taj način su uspele da preduprede krizu privrednog sistema kroz pad zaposlenosti i privredne aktivnosti.

 

Kretanje novčane mase KINE

 

Izvor: Bank of China, pristupljeno 24.01.2015

Veliki rast novčane mase bio je podstaknut velikim realnim rastom GDP Kine po godiđnjim stopama od 7-9% realno. Medjutim rast novčane mase je značajno veći što znači da je i Kina u izvesnom smislu vodila valutni rat u cilju poboljšanja konkurentnosti. Medjutim izrazito veliki rast izvoza i konstantan  spoljnotrgovinski suficit je omogućavao dalje jačanje izvozne ponude i tezaurisanja deviznih rezervi. Kina za sada nema potrebe da vodi valutni rat u cilju stimulisanja konkurentnosti obzirom na rast produktivnosti i izvozne ponude. Još uvek jefitni inputi kako radne snage tako i sirovine su još uvek velika konkurenska prednost kineske privrede.

Odnos GDP po PPP vrenosti i Novčane mase M2 2013 i 2014 godine

 

Japan je u 2014 povećao novčanu masu za preko 700 milijardi dolara tako da u 2014 novčama masa ima učešće od preko 50% GDP.

Pokušavajući da reši decenijsku recesiju Japan je krenuo sa ofanzivnim štampanjem novca i ubacivanja u privredni sistem da bi potdstakao tražnju i privrednu aktivnost. Interesante su konstatacije u vezi  japanskog valutnog rata zabeležene  februara 2013 godine

‘’Japan je, uoči sastanka Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20), okarakterisan kao zlikovac u aktuelnoj valutnoj drami i optužen za snižavanje vrednosti jena u cilju podrške svojoj uspavanoj ekonomiji.

Uoči sastanka Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta (G20), Japan je okarakterisan kao zlikovac i optužen je za snižavanje vrednosti jena u cilju podrške svojoj uspavanoj ekonomiji.

U aktuelnom globalnom valutnom ratu pojedine zemlje obaraju vrednost svojih valuta kako bi ostvarile izvozne prednosti.

Nova vlada u Tokiju, sa druge strane, odbacuje tvrdnje da manipuliše kursom jena i ponavlja mantru o povećanju potrošnje i agresivnom monetarnom labavljenju, sve u cilju podsticanja privrede nakon dve decenije sporog rasta.

Retorika Vlade je, međutim, u poslednjih nekoliko meseci dovela do pada jena, što je razljutilo neke evropske zvaničnike koji su nagovestili da bi i oni mogli da reaguju da ukrote rast evra i zaštite izvoznike.

Reagovala je i Grupa sedam najbogatijih zemalja sveta (G7) i upozorila da bi tržišne turbulencije ugrozile finansijsku stabilnost.

Članice G7 – Britanija, Francuska, Nemačka, Italija, Japan, SAD i Kanada – poručile su da će njihova fiskalna i monetarna politika i dalje biti orijentisana ka ispunjavanju domaćih ciljeva pomoću domaćih instrumenata, kao i to da neće menjati devizne kurseve.

Agresivno monetarno labavljenje je prioritet japanske Vlade, koja je došla na vlast u decembru uz obećanje da će spasti privredu. Jen je od sredine novembra oslabio 17 odsto u odnosu na dolar i 25 odsto u odnosu na evro, na 93 jena za dolar, odnosno 125 jena za evro. Kurs je, međutim, i dalje dosta viši u odnosu na 2007, kada je dolar vredeo 123 jena, a evro 170 jena.

Nedavno slabljenje japanske valute odgovara izvoznicima, koji su se prošle godine žalili da snažan jen podriva njihove finansije, u vreme kada pokušavaju da se oporave od katastrofe izazvane zemljotresom i cunamijem iz marta 2011.

Japanska valuta je krajem 2011. dostigla rekordnu vrednost od 75 jena za dolar, čime je smanjena konkurentnost japanskih izvoznika, kao i njihovi prihodi. Tokio je zbog snažnog jena prošle godine zabeležio rekordni trgovinski deficit’’ (Telegraf.rs/Tanjug-Valutni rat 13.02.2013.).

Za razliku od nabrojanih zemalja zemlje EU nisu pribegavali ovoj vrsti poboljšanja konkurentnosti svojih privreda. Evro zona je pokušala da sniženjem kamatnih stopa i njihovim dovodjem gotovo na nulti nivo da poveća tražnju i ekonomsku aktivnost.

 

Izvor: ecb.eu

Ciklično kretanje novčane mase na teritoriji EU pokazuje da u prethodnom periodu kada su ostale zemlje upumpavale novac u sistem euro zona to nije radila.  Ukupna novčana mase evro zone je oko 60% GDP što je gotovo 20% manje nego SAD i nepurpedivo manje nego u Britaniji i Kini. Jedino Japan ima niži odnosno novačne mase i GDP ali u 2014 taj odnos je već preko 50%.  Japan će po svemu sudeći da i u 2015 nastavi sa politkom remonetizacije kao načina izlaska iz decenijske recesije. Sa emitovanih 1,1 milijardi eura, novčana masa EU će biti oko 11 hiljada milijardi ili 69% sadašnjeg GDP što je indetično učešću SAD.

Države pribegavaju valutnom ratu kako bi popravile trgovinski bilans. Centralna banka ruši kurs nacionalne valute u odnosu na neku drugu konkretnu ili u odnosu na sve odjednom izbacivanjem jeftinog novca i faktički se dešava devalvacija nacionalne valute.

Usljed pojeftinjenja nacionalne valute, roba postaje jeftinija za izvoz – koji raste. Istovremeno, strana roba poskupljuje i na taj način se smanjuje uvoz.

U cilju zaštite svoje konkurentnosti, tada i druge države postupaju na isti način, te pokretači valutnog rata moraju ponoviti postupak, što dovodi do prevelike količine novca na tržištu, odnosno inflacije koja smanjuje produktivnost i standard, usled čega mogu nastati socijalni nemiri, koji opet dovode do smanjenja konkurentnosti.

Čim inflacija značajnije poraste, štediše povlače štednju u nacionalnoj valuti i kupuju devize što dovodi do još veće devalvacije i naglog ubrzanja inflacije, posebno u ekonomski slabijim državama.

Snažne države negativne efekte valutnog rata pokušavaju izbeći istovremenim povlačenjem više raznih poteza koji imaju za cilj povećanje konkurentnosti.

Politički slabe države, u strahu od socijalnih nemira izbjegavaju smanjenje državnih troškova i racionalizaciju državne uprave, te se radije odlučuju na štampanje novca i inflacijsko sniženje realnog dohotka stanovništva.

Druga krajnost koja se javlja u državama kod kojih je preveliki uticaj banaka, uvoznika i štediša na politiku je potpuno izbegavanje valutnog rata u sukobu sa drugim državama, što dovodi do apresijacije domaće valute i slabljenja konkurentnosti domaće proizvodnje.

Svetska trgovinska pravila zabranjuju državama da podstiču svoj izvoz i ograničavaju uvoz putem manipulacije deviznim kursom. Međutim, broj država koje su pribegle ovome nije mali: od onih razvijenih (Japan i Švajcarska), industrijalizovanih (Singapur, Tajvan) , rastućih azijskih privreda (Kina, Tajland i Malezija) do zemalja izvoznika nafte (Rusija, Norveška i Saudisjka Arabija).

Savremeni valutni sistem zasnovan je na principu slobodne konverzije valuta i na stalnom kolebanju kursa. Ranije na međunarodnom deviznom tržištu vladale su SAD. Za vreme važenja Breton-Vudskog sporazuma od 1944. do 1971. godine američki dolar, pored zlata, bio jedan od zidova svetskog monetarnog poretka. Cena dolara je bila strogo vezana za zlato. Kada je ukinut zlatni standard formalno na tržištu vlada ravnopravnost.

Koliko će valutni ratovi koji se vode poslednjih nekoliko godina biti u funkciji izlaska iz privredne recesije ostaje da se vidi ( nije mnogo racionalno u ovom trentuku obzorm da racio odnosa GDP i novčane mase M2). Takodje nepoznata je odluka ostalih centralnih banaka, pogotovo  Bank of England da nastavi sa daljim emitovanjem novca ostaje da se vidi. Evidentno da će dugovi denominirani u francima i dolarima za male zemlje predstavljati dodatno opterećenje ukoliko dodje do veće depresijacije eura što je očekivano u prvih nekoliko meseci najavljenjih finansijskih operacija. Ukoliko ne dodje do povećanja konkurentnosti ili smanjenja deficit platnih bilansa evro zone ni ova akcija ECB neće dati očekivane rezultate.

Novčana masa M1 i M2 Švajcarske od 2007(I)-2014(XII) mlrd  franaka

 

 

Jedan komentar na VALUTNI RAT

  1. Srbija moze da profititira od ove inace kratkorocne i besmislene odluke ECB. Taj novac realno mora da se plasira na periferna trzista i to onih drzava na koje EU ima politicki uticaj.
    U prevodu to znaci da se nastavlja politika zaduzivanja siromasnih drzava u korist privrednog oporavka srca EU.
    To opet znaci da sada Telekom ne vredi 1 milijardu vec mozda i citave dve ?!? EPS jos vise..

    Naravno to u krajnjem ishodu znaci da ce mnogi dostici zaduzenost Grcke ali to vise i nije tako vazno jer realno niko misli i ne ocekuje da ce ti dugovi biti vraceni.

    Sa te strane, a u svetlu najnovije ekonomske politike Srbije koja se bazira na stednji u trenutku investicione oseke, smatram da je za Srbiju pametnije da se preorjentise na potrosnju i novo zaduzivanje . Naravno inrfastrukturno zaduzivanje koje jedino ima bilo kakvog smisla.
    Tu je jako vazna i cinjenica da Srbija ima svou valutu ali da bi se to sprovelo moramo se osloboditi balasta MMF-ovih cinovnika .
    Sve ovo me upucuje na misoa da smo vrlo blizu novih izbora jer ovaj neophodni zaokret je idelana pozicija za ucvrscivnje vlasti. Kako trenutno nemamo levicu na politickom spektru to je jasno da ce ovu pociju iskoristiti SNS kao nekakav mutant desnice sa pozicijom u centru. Na toj poziciji desnog centra sa populistickim ispadima na levo lako se moze desiti da SNS osvoji apsolutnu vecinu a da se istovremeno oslobodi balasta losih kadrova.

    Dakle ekonomski zaokret Evrope i trenutni valutni rat neminovno donose i promene u Srbiji. Tu je sada jako vazna pozicija NBS i mislim da ce tu biti problema jer trenutna struktura saveta guvernera nije kadra da poima takvu vrstu zaokreta.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>