Home » Demografija, Ekonomska istorija » Nekolike etničke osobine Tamnavaca

Nekolike etničke osobine Tamnavaca

Lj. Pavlović „Antropogeografija valjevske Tamnave“, str. 624-634, Naselja srpskih zemalja, knjiga 8, 1912. Reprint Službeni Glasnik i SANU.

Тамнава има врло мало старих породица, за које би се могло рећи да су прави старинци, више је досељеника, а и данас се насељава. Старинци се међу многим досељеницима губе, али се ипак истичу извесним особинама. Старинац воле задружан живот, разговоран је, шаљив, али у шали озбиљан, не воде да се истиче на површину, много цени лични рад и вољу за радом, с тога тежи да се заима и да је доброг стања. У говору и опхођењу, и ако је шаљив, искрен је, никад лукав и пакостан, никад ни позлобан, већ увек вољан да суседа помогне и одржи. Према властима је снисходљив и послушан, не жели да буде у непријатељству ни с кметом, а камо ли с већом власти.

У Тамнави је досељеника с разних страна и из разног доба. У главном су досељеници из Црне Горе, Старог Влаха, Старе Србије, Осата, Босне с Бос. Крајином, Херцеговине, Македоније, Шоплука, Ердеља, Срема и разних србијанских области.

Црногорци су већим делом најстарији досељеници, који су при доласку у област заузели највећа и најбоља имања, колико им није ни било од потребе, због чега су временом знатне делове и поиспуштали из руку. Ни данас се не одликују особитом вољом за радом, воле да причају, када постају и досадни. У кретању су гипки, еластични, приступачни и воле да се виде свуда и на сваком месту. У разговору су брбљиви, досадни, воле шалу, али им шала није озбиљна, ради чега су и неискрени, али не и лукави. У опхођењу су према нижима охоли, а према равнима и сувише снисходљиви, воле да представљају и заповедају, због чега су се увек истицали. Први и најглавнији покретачи на делу народног ослобођења били су Црногорци. Прва влас њима је и пла у руке. На одело су много полагали, па и најсиромашнији све ће дати, да се само одене и да се може да види. И данас потомци старих власника не могу да се нахвале лепоте одела и оружја својих предака, који имадоше ма какву било власт. О богатству и сјају дома Даниловића, Ђурића и Ђотуновића и данас се прича, када стари беху буљугбаше и капетани. По природи су љути, пргави, плаховити, готови у бој и свађу, ма да се пажљиво клоне опасности. Воле да се парниче и да добију, не бирајући средства. Лаке су руке, кад је у питању добитак, иначе нису ни прека коме предусретљиви, докле су у дому чазбени. Живе у задругама и цене задружан  живот, али су при деобама досадни, заједљиви и пргави, па се и не деле на миран начин. Докле се код старинаца, тихо, без ларме и без потреса задруга распада у мање задруге, код Црногораца не гледа се на то већ од задруга ствара се јединштина, па и инокоштина. Задруга код Црногораца нема дугог века.

Старовлашки су насељеници најприближнији Црногорцима. Необично су бистри, јаког телесног састава, широког и високог чела, с доста дуга и иницијативе. У разговору су присебни, речити, уљудни и никад непристојни; речитост свуда испољавају, због чега се отимају за ма какву власт. По природи су оштри, отворени али и притворни; своје и хвале и уздижу, докле противника мрзе и гоне. Па и у власти не трпе свога противника и свете му се, ма и преко другога. У дому су гостољубиви и чазбени, воле да имају лепе куће и да им се види и да их и други хвале. На памет су много полагали, с тога су и први школе почели подизати и у њима свој подмладак васпитавати. Школа и писменост подигли су их на највећу висину и вечито су били такмаци с Црногорцима у добу ослобођења. Њихови су домови дали најбоље и најписменије војводе, свештенике, народне учитеље и трговце из дома 18-ог и првих деценија 19-ог века. У друштву су лепог опхођења, али нису раскалашни и не просипу новац. Парничари су велики, али никад у оној мери као Црногорци. У пољу и на њиви нису највреднији, више воле да и с друге стране нешто привреде, због чега се и данас одају трговини, занатима или учењу школе. Воле задружан живот и њихове су задруге најбоље после задруга код старинаца.

Старосрбијанци истичу се осредњом бистрином, средњим растом, слабом телесном грађом и необичном жилавошћу. Ни у пола нису речити као Старовласи, али нису ни завезани, воле отвореност, искреност и преданост послу. Нису грабљиви за влашћу, колико су грабљиви за имањем, врло су вредни и воле да се имају. Нису дружељубиви, воле усамљеност, само су према породу много пажљиви и строги. По природи су строги, пргави, тачни и сувише педантни, због чега их нико не воли, кад су на власти. Ако би коме од њих, по нарочитој жељи, била случајно додељена власт, морао би је изгубити пре времена. На њих се највише тужаба подиже и због чега бегају од власти. У власти су и дрски и одважни, с тога су увек само онда на власти, када треба завршити каква велика општа предузећа: подизање школе, цркве, пута или чега другог. У друштву су окретни, гостољубиви, али нису изданшни ни у чему. У опхођењу су отворени и према свакоме једнаки. Не воле задружан живот и ретко су у задрузи, а при деобама су пргави и љути као и Црногорци.

Осаћани су чести досељеници из ранијих и познијих времена, одликују се бистрином, јаком телесном грађом, крупним растом и правилним кројем главе, која је округлог облика. Лепотом и гипкошћу тела Осаћанин надмаша све сељаке у области, због чега су њихове одиве и момци на највећој цени. Себе увек цене, воле да раде и да им се рад види и цени, али су у послу и с најмањим задовољни. Осаћанин је за причу вредан, с тога је готово сваки имућа; он трчи, ради и исеби и другоме, само да има. По природи су весели, разговорни, живи, окретни и вољни, да су свуда међу првима, због чега су баш они и први повели коло народног ослобођења. Ненадовићи, Лазаревићи, и Дабићи су Бирчани и сви су се истакли личним јунаштвом, особитом вештином и бистрином, великом памети и организаторским радом. Своје су породице уздизали и одржавали везе с њима, због чега су и данас међу њима најчвршће и најтрајније очуване родбинске везе. На лепши живот Осаћанин много не полаже, код њега су на цени: рад, лична вредност и вредноћа. Живе врло скромно, готово повучено. Гостољубиви су, али никад у оној мери као Старовласи, не радо се госте, а још не радине примају госте. Осаћанин гради кућу другоме и гледа да посао испадне на опште допадање, али себе задовољава ма каквом било. Потомци нису зидари, али су на гласу земљоделци, јер су увек најимућнији. Воле задружан живот и код њих се дуго задруге држе, јер нису пргави и љути, већ су подесни за миран и тих живот. Због ових особина већином друге деле. У друштву су повучени, не троше, не говоре и не досађују. Новац штеде и чувају га да уложе у какво имање. При исплатама и давању новца на зајам тврди су и тврдице у толикој мери, да су се највише истакли међу сељацима. У наплати интереса и услуга немилостиви су и без срца и готово прави зеленаши.

Бошњаци или Крајишници битно се разликују од својих сродника Осаћана. Дошљаци су новијег времена, због чега су с омало земље и растурени по свима, а највише посавским селима. Бошњаци су здрави, развијени и високи људи; врло вредни, осредње бистрине и обичне памети. У разговору живи, говоре брзо, с доста ватре и одушевљења. Најдуже чувају своје дијаклектолошке особине. Ни треће поколеље породице Рашића у Грабовцу није потпуно изгубило месни дијалекат својих предака Крајишника. У колико су год вреднији и раднији и у колико год више трче и ломе се да зараде, у толико су слабији да што зараде очувају и правилно распореде, па да себе и своје породице подигну. Лаки су на пиће, на удобнији начин живота и на разне луксузе, с тога се и не подижу и нису кадри нигде ни да се истакну. Када је Тамнава почела сећи своје шуме, масама их се досељавало, али их је и нестајало, јер их је пиће и неуредан живот доста пре времена у гроб отерало. Они су Тамнаву преобразили, научили су да лепше живи и да боље ради. Њихова је заслуга, што су се и здравствене и друштвене прилике код Тамнаваца изменуле и што су Тамнавце упознали с рационалнијим радом и справама за обрађивање земље. Прави Тамнавац није умео ни дрвата оборити како треба, докле није дошао Крајишник с његовом тестером кладаром и научио га правилно да сече и лакше да израђује. Крајишници не воле задружан живот и не могу лако да навикну на такав начин живота. Брзо се дела, али и ако су оделити, живе у слози и заједници и заједнички разне послове отправљају. Родбинске везе су јаке међу њима, због чега се често обилазе и помажу, па ма били и на великим одстојањима. За власт се не отимају, али воле да су око власти, с тога су свачији и нестални. Ако се парниче, не штеде ни новац ни време, само да добију, по чему су слични Црногорцима. Докле Осаћани избегавају парничење, у колико се може, дотле се Бошњаци и Крајишници лако не остављају, па ма и пропали. Докле су Осаћани доста тврдоглави и не попуштају у мишљењу, дотле су Крајишници попустљиви према свакоме.

Херцеговци су тип највреднијих, најсолиднијих и најразвијенијих Тамнаваца; они су телесно развијени и снажни људи. Својом особитом вредноћом, неуморним радом и непрекидним развићем у послу постигли су, да су најимућнији, највиђенији и најотреситији Тамнавци. По природи су бистри, живи, разговорни и отворени. Воле истину, не воде да се служе лажју и притворством. Поред једног посла одају се другима и увек теже, да им сваки посао иде под руку. Многе су се породице истакле као свештеничке, трговачке и занатлијске. Гостољубиви су у највећој мери и сувише чазбени. Куће им се истичу и богатством и унутрашњим уређењем. За власт се нису отимали, али их сељаци радо истичу и бирају. Због доброг стања, лепог опхођења и према сиромаху и богатоме, због готовости да свако помажу и да буду од помоћи, најрадије се бирају, али се и повлаче чим осете неистину и неискрену службу оних, који их окружавају. Задружан живот цене, и до данас су, ма да су међу најранијим досељеницима, очували најбоље задруге. У задрузи су мирни и кротки и мирно се деле, а и после деобе хоће да се помажу. Махна им је велика што су прилични зеленаши, јер воле да дају новац под интерес. Чак и своју децу уче да штеде и да стварају особите капитале овим путем, због чега су њихове задруге увек с особинама.

Македонци и Шопови слични су и никога није теже испитати као њих, јер су се битно изменули и своје карактерне етничке особине погубили, само ако су се раније доселили. Код њих пада у очи особита вредноћа, лакост у кретању, спорост у говору и мишљењу, незаинтересованост ни за каквом новином, избегавање дружељубља и гостопримства. Никад нису волели задружан живот, па ретки су случајеви да им се где одржала задруга. Код Кожухараца Македонаца истиче се лепота тела, средњи раст, скромност и необична вредноћа. На сваком су послу вредни, честити и издржљиви. Нико није у Тамнави од њих издржљивији, па су с тога, поуздано се може мислити, онако мирни и уредни. Не примају лако новачења и не уплећу се ни у какве комбинације, а према властима су послушни. У власти су и тачни и савесни, и увек сматрани као одлични представници. Код стублинских Македонаца истиче се у јакој мери поштење и карактер, с тога су највиђенији у селу. Пиромански Шопови и паљушки Знепољци, опет Шопови, одликују се тупавошћу и вредноћом, о којој се свуда прича. И Македонци и Шопови много се множе и размножавају. Сваки Македонац или Шо је богат мушким породом и редак је случај да је пао на једно дете. Међу њима нема уљеза, нити им се куће и славски колач гасе, него су сами, ако су сиромашнији, чести уљези. Шопови и Македонци при досељењу били су зидари, механџије, стругари и дућанџије и у том виду насељавали се, али су им потомци остали највреднији земљорадници. По богатству, осим Станковаца у Стублинама и Брдарских у Кожухару, нигде нису изашли на глас, али опет нигде нису ни презадужени ни запетљани.

Ердељци, Власи или како их Тамнавци зову и Каравласи, и ако су на мало места и с мало породица, истакнут су тип за себе. Они су ситног раста, јаког телесног састава, необичне снаге и издржљивости; у ходу су спори, али јаки у ногама, као и у рукама. Лице им је спљоштено, нос више шопав, уста већа, брада и бркови дужи но у наших сељака. Живе просто, повучено и засебно, не друже се ни с киме, нити коме иду. На чистоту одела и тела не пазе, а просто се и хране, и с малим су задовољни. У задрузи не могу да живе, него још се синови од оце деле. Ни у шта се не мешају и при изборима су свачији. Необично су штедљиви и брзи да зараде и труде се на све могуће начине да до новца дођу. Новац им је од веће вредности него и породица, с тога им ни морал није на највећој висини. Код свакога другог Тамнавца жена има изузетно други положај, а код Каравлаха мора да ради упоредо с њиме и да је стално поред њега, због чега се о вредноћи и раду њихових жена доста говори и прича.

Сремци, Банаћани, Хрваћани, Личани и Бачвани, познатији под именом Лале и Хрваћани, сматрају се као нешто посебно. Сви су веселе нарави, расположени, готови на шалу, песму и свирку. У разговору су живи и окретни, воле да говоре, ма да не пазе, да ли нису коме на досади. Њихов хумор и њихове шале нису као код старинаца и Старовлаха озбиљне и духовите, него су обичне. Тешкоће и незгоде лако подносе и не кукају, или бар не чују се. У раду су издржљиви, воле сваки посао да раде, где им се не истиче особита памет. Врло се лако прилагођавају околини и први примају обичаје и навике својих суседа. По карактеру су нестални и попустљиви, а такви су и у власти, због чега свакоме угађају и теже да се не замере. Материјално нису најобезбеђенији, а међу њима је велики број сиротиње и права инокоштина. Задружан живот не воле нити могу да се навикну на њега.

Тамнава је данас највећма насељена ваљевским Колубарцима, Подгорцима, Подринцима и породицама из других крајева Србије. Досељене породице из ових области ретко су старином из досељеног места, већ су у највише случајева из једне од поменутих области и са стране, због чега се о овим досељеницима засебно нећемо занимати. Досељеници ових области одмах су се прилагодили и потпуно изједначили. Једини би изузетак били Ужичани, насељеници из ужичког краја, на север од Ужица. Ужичани се издвајају језикон и начином рада, тешко напуштају своје дијактолошке разлике, мучно се прилагођавају приликама и обичајима места. Досељеници су као зидари, занатлије или радници, а у области су заостали као уљези, посињеници или занатлије. Никад се нису одликовали великом вредноћом, јаким карактером и прилагодношћу као Старовласи. Нису ни духовити ни расположени, нити се могли истаћи на површину као Старовласи. Села око Докмира, као и сам Докмир, имају доста насељених Ужичана, који падају у очи својим сталним опадањем, лакомисленим задуживањем и неумешношћу у животу и управи кућом.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>