Home » 0 Branislav Gulan » Voda dobar sluga, zao gospodar

Voda dobar sluga, zao gospodar

Najveća neiskorišćena investicija u zemlјi je hidrosistem D-T-D. On obuhvata  960 kilometara kanale mreže, 24 regulacione i pet sigurnosnih ustava, šest crnih stanica i 84 mosta! Kada je građen bilo je planirano da navodnjava 500.000 hektara njiva i da se odvode suvišne vode sa milion hektara, a sad od toga nema ništa

Piše: Branislav Gulan

U Srbiji se zvanično navodnjava oko 100.000 hektara oranica, što je oko tri odsto od ukupne obradive polјoprivredne površine. Istovremeno u svetu se navodnjava 17 odsto agrarnih površina! Blizu 55 odsto navodnjavanih površina u Srbiji predstavlјa zemlјište koje je u vlasnoštvu porodičnih polјoprivrednih gazdinstava, dok je ostatak navodnjavanih površina u posedu firmi i preduzetnika. Površine koje navodnjavaju pravna lica i preduzetnici u proseku iznose oko 15,1 hektar, dok individualna polјoprivredna gazdinstava prosečno navodnjavaju 0,1 hektar. Suša se setimo tek kada one nastupe. Posle toga sve zaboravimo.U svakoj sušnoj godini štete od suša su veće od po milijardu dolara. To je u Srbiji bilo 2003, pa 2005, zatim 2012. pa 2017. godine. Za taj noac mogli bi se izgraditi sistemi za navodnjavanje. Istina, na ovim prostorima ni poplave, ni erozija, ni bujice nisu retka pojava. Zbog nestajanja velikih sistema mi više ne možemo organizovati navodnjavanje na velikim površinama. Naučnici su zabrinuti za sudbinu naše polјoprivrede, pogotovo stočarstva, koej godišnje oapda po stoji od dva do tri odsto. Dokaz višedecenijskog unitšava stočarstva je da ono u godišnjem bruto proizvodu agrara učestvuej u Srbiji sa 30 odsto, dok je to u svetu više od 60 odsto! Našlјa nauak je problema navodnjavanja i odvodnjava poptuno zapostavila! Sad su počeli da se grade sistemi u Vojvodini, ali ukoliko hitno ne bude u stajama najmanje 100.000 grla goveda, biće veća šteta nego korist. Jer, ako u narednih pola veka budemo zalivali plodne oranice, čiji kvalitet zemlјišta stalno opada (sad u zemlјištu imamo samo jedan odsto humusa, sa tendencijom dalјeg pada) a ne bude prirodnog gnojiva, od žitnice zemlјe ćemo stvoriti pustinju!

U vreme kada je u jednom veku, više od 50 godina sušno nauka se ozbilјno pozabavlila pitanjem suše u bilјene proizvodnje jer podaci i analiza situacije unašoj zemlјi pokazuju da sve što je istočno od Tise, Dunava, Velike i Južne Morave, prestavlјa aridni pojas i taj prostor će ispasti iz kukuruznog pojasa Evrope. Dakle, proizvodnja će zavisiti od vode. U sušnim godinama voda se pokazala kao dobar sluga, ali i da je zao gospodar, videlo se najbolјe u poplavama i bujicama 2014. godine.

Da se u Srbiji nekoristi prirodno bogatstvo voda, ali ni ono što je čovek stvorio najbolјi dokaz je hidrosistem Dunav – Tisa – Dunav. Ako je gazdovanje vodama jedno od osnovnih merila civilizacije, onda ne treba da čudi to što je bečkom dvoru 1791. godine bilo potrebno samo deset dana da odobri plan inženjera Jožefa Kiša o spajanju Dunava sa Tisom, kanalom dugim 100 kilometara. Kanal je trebalo da skrati vodeni put između te dve reke za 260 kilometara, a iznad svega “da ocedi” plodnu bačku zemlјu. Plan je dvoru upućen 12. decembra, a razmatran je i povolјno ocenjen 22. decembra iste godine. Kanal Dunav – Tisa -  Dunav, poznatiji kao Franc Jozefov ili Veliki bački kanal, počeo je da se gradi 1793. godine, a pušten je u rad 1802. godine. Tada je to bio najveći zahvat u Jugoistočnoj Evropi, na kojem je 150 godina kasnije, 1947. godine, začeta ideja o premrežavanju čitave vojvođanske ravnice. Jer, Nikola Mirkov, idejni tvorac Hidrosistema Dunav -  Tisa – Dunav, shvatao je režim kao “živi organizam” kome treba pristupiti celovito i sveobuhvatno.  Kanal D – T – D pušten je u rad 1977. godine. Kao jedan od najkompleksnijih vodoprivrednih objekata u Evropi. On danas obuhvata 960 kilometara kanalske mreže, 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 malih i šest velikih crpnih stanica i 84 mosta! U toku njegove izgradnje iskopano je 133 miliona kubika zemlјe i ugrađeno pola miliona kubika betona. Procenjuje se da je tada u kanal uloženo ukupno oko milijardu dolara. To je danas najveća mrtva  investicija u Evropi. U njoj stoji i neiskorišćen uloženi kapital koji danas ima dvostruko višu vrednost. Potrebno ga je oživeti kako bi njime plovili brodovi i zalivale se njive u Vojvodini gde ima 1,7 miliona hektara oranica! Dakle, ako uzmemo da u Vojvodini ima 22.000 kilometara pod kanalskom mrežom mi možemo, primera radi, 44.000 hektara da navodnjavamo, ako bi sa jedne i druge strane kanala obuhvatili po 100 metara. Nauka nije ubeđena da se sve to može brzo postići ali se može učiniti napredak u tom pogledu.

Cilј njegove izgradnje bio je da odvodi suvišne vode sa milion hektara i da navodnjava 500.000 hektara. Prvu funkciju je ispunjavao sve do 2005. godine, a  navodnjava se tek 50.000 hektara. Hidrosistem je do 1988. godine održavan i ispunjavao je svoju prvu ulogu (odvodnjavanja) oko milion hektara. Međutim, 1988. je bila klјučna godina koja je izmenila lice vojvođanske vodoprivrede jer je ubrzo posle “jogurt revolucije” došlo do decentralizacije nadležnosti. Država je sve to preuzela na sebe, a nije bilo novca za održavanje i počela je erozija. Za deceniju i po došlo je do zamulјenja koja sprečavaju protok vode i plovidbu. U tim kanalima danas ima oko 15 miliona kubika mulјa što treba očistiti, da bi funkcionisalo odvođenje suvišnih voda.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>