Home » 3 Poljoprivreda » Hrana i poljoprivredni resursi za 21. vek

Hrana i poljoprivredni resursi za 21. vek

Prof. dr Radmilo V. Pešić
Univerzitet u Beogradu,Poljoprivredni fakultet
Srpska podružnica Rimskog kluba
DETERMIN!NTE R!ST! TR!ŽNJE Z! HR!NOM
  • Demografski rast
  • Promene strukture stanovništva (starost, lokacija, ekonomska aktivnost, način života….)
  • Ekonomski rast i povećanje dohodaka
  • Zdravstveni i socijalni kriterijumi

 

NEIZVESNOST
  • Naučno-tehnički progres (energetika, bio­tehnologija, novi materijali, nano-čestice…..)
  • Politička zbivanja
  • Klimatske promene

 

Demografski rast
(UN World Population Prospects, 2015)
Demografske promene
• Stope globalnog demografskog rasta opadaju već skoro 50 godina, od kasnih 60-tih, sa oko 1,9% godišnje, na 1,2% 2015. Ovaj pad će se nastaviti, čak na 0,2%, oko 2070. , ali ne u svim
regionima podjednako.
• Porast će se nastaviti pre svega u !ziji i !frici, u Evropi i Latinskoj !merici očekuje sa blagi
pad i starenje.
Stopa rasta svetskog stanovništva
(Piketty, 2013)
Demografski rast po regionima
(UN World Population Prospects,2015)
Procena broja mladih 15-24 godine 1950-2050
(UN World Population Prospects, 2015)
Promene strukture stanovništva
  • Od početka veka više stanovnika u gradovima, danas oko 54%. Ovaj trend će se sigurno nastaviti.
  • Sve manje proizvođaća i sve više potrošača hrane.
  • Smanjenje ruralnog i porast urbanog stnovništva će imati posledice na promene kako ponude, tako i tražnje za hranom (prerađena i koncentrovana hrana , sve duži putevi snabdevanja,  sve više

 

prehrambenog otpada).
• Dalji rast uslužnih delatnosti i zaposlenosti u
njima.
Urbano i ruralno stanovništvo do 2050
(UN World Population Prospects, 2015)
Ekonomski rast
•    Očekuje se da će ekonomski rast, pogotovo u zemljama u razvoju (Kina, Indija, Brazil, Rusija, Južna !frika, Indonezija, Meksiko, Vijetnam, Turska, Argenitna, Venecuela, Tajland, Saudi Arabija…..)dovesti ne samo do porasta, već i do promene strukture tražnje za hranom.
  • Značajan porast upotrebe mesa i prerađevina, ribe i proizvoda akva-kulture, voća-povrća, mleka i prerađevina). Opadanje potrošnje žitarica i prerađevina.
  • Posledice po klimu, poljoprivredne resurse  i okruženje.

 

Rast BDP do 2050 po regionima
(FAO, 2017)
Ekonomski rast umeren, neujednačen, a iznad
svega neizvestan
•    Rast globalnog BDP sa oko 50 tril. $ 2005/07 do skoro 126 tril. $ godišnje (stopa +2,7%) i rast BDP p.c. sa oko 7600 $ 2005/07 do oko 13800 $ godišnje (stopa +1,4%), izazvaće velike promene, kako globalno, tako i regionalno.
•    Ipak, investicije u poljoprivredu će biti najintenzivnije u bogatim i razvijenim delovima sveta.  Učešće investicija u agrar u odnosu na ukupne bruto investicije, podeljeno sa učešćem poljopriverde u BDP (koeficijent investicija) je još uvek znatno manje od 1 u velikom delu sveta. Očekuje se da će se ovaj odnos zadržati.
Rast BDP p.c. do 2050 po regionima
(FAO, 2017)
Koeficient investicija u poljoprivredu, 1990­2015, po regionima
(FAO, 2017)
Vrednost međunarodne trgovine, 1961-2015
(FAO, 2017)
Odnos neto uvoza/izvoza hrane
prema domaćoj proizvodnji u uk. cal.
Determinante rasta
• Svetska trgovina poljoprivrednim proizvodima prati globalne trendove. Ipak najveći deo hrane potiče iz domaćih izvora. Očekuje se da će se  ova pojava nastaviti.
• Očekuje se da će unapređenje poljoprivrednih praksi koje dovodi do rasta TFP (ukupne produktivnosti faktora) nastaviti da raste, naročito u razvijenim zemljama, dok će značaj intenzivnog,  a naročito ekstenzivnog povećanja poljoprivrede se smanjiti, osim kod najsiromašnijih.
Faktori rasta poljoprivredne proizvodnje po grupama zemalja , 1961-2010
Globalne promene poljoprivrednih i šumskih površina, 1961-2013. (FAO, 2017)
Degradirano zemljište na Planeti
Ono što nas zaista zabrinjava jeste VODA!
(The World Bank 2010)
Zar je moguće da je toliko vode trošimo? D!, N! Ž!LOST!
Iscrpljivanje vodnih resursa u % ukupnih obnovljivih resursa
Predviđanja o dostupnosti vode do 2050
Klimatske promene najveći generator
neizvesnosti
• Emsije GHG iz poljoprivrde,  šumarstva i drugih načina upotrebe zemljišta (!FOLU), u periodu 2000-2010. godina, iznosile su oko 10­12 GtCO2 eq, ili oko 24% od ukupnih emisija iz svih sektora. Iz poljoprivrede je poticalo 5-5,8 GtCO2 eq , ili oko 10-12%, dok  iz šumarstva i drugih načina upotrbe zemljišta je poticalo 4,3-5,5 GtCO2 eq, tj. 9-11% svih antropogenih emisija GHG (IPCC, 2014).
Godišnji iznosi GHG emisija po sektorima, 1990-2010
(FAO, 2017)
GHG emisije po čoveku godišnje zavisno od načina ishrane
Mogući pad poljoprivredne proizvodnje
usled klimatskih promena  do 2050
Vremenske nepogode 1980-2011.
(FAO, 2017)
Siromaštvo, glad i neuhranjenost
• Uprkos velikim nadama i naporima malo je
verovatno da će se problem rešiti do 2030.
• Dobro je što se broj ekstremno siromašnih
smanjuje, ali problem ostaje.
• Globalna nejednakost (dohodaka) se smanjuje, ali nejednakosti unutar država se povećavaju naročito u razvoju. (Piketty, 2014­Milanovic, 2017).
Ljudi ispod linije siromaštva od 1,90 $
dnevno , 1990-2015
(FAO, 2017)
Broj podhranjenih 1990/92-2030
(FAO, 2015)
Podhranjenost u svetu 2005-2050.
(scenario „bez promena“)
Gubici hrane i prehrambeni otpad
  • Globalno oko 1/3 svetske hrane se izgubi, ili pretvori u otpad u lancu snabdevanja (HLPE, 2014).
  • Svake godine u razvijenom svetu oko 670 mil. t hrane je

 

izgubljeno i oko 630 mil. t u ostalom delu sveta, što čini
1,3 mrd. t hrane ili 1/3 preoizvodnje namenjene ishrani
čovećanstva.
•    Procenjuje se da poljoprivreda i prehrambena industija danas troše oko 30% svetske energije, a da u izgubljenoj proizvodnji leži oko 38% od ukupne potrošnje energije u proizv. hrane, što ukazuje da u izgubljenoj hrani se krije oko 10% svetske potrošnje energije.
Gubici hrane i prehrambeni otpad u lancima snabdevanja po regionima
(FAO, 2017)
Šta se može/mora učiniti?
• Promena načina prizvodnje, skladištenja i
prerade.
  • Promena načina transporta i distribucije hrane.
  • Promena (skraćivanje) lanaca ponude „od njive do tpeze“.
  • Promena ponašanja ljudi. Optimizacija upotrebe

 

hrane i energije.
• Promena načina života, uvažavanje zdravstvenih i ekoloških kriterijuma. Održivi način života.
Još jedna slika budućnosti
Šta ova slika donosi?
Korišćenje podatka i projekcija OUN, F!O,
OECD, EU, IPCC, WWF….
Novo je:
• primena teorije mreža u analizi demografskih i klimatskih promena (analiza grafova, Gephi platforma, progr. jezik R -matrice).
• korišćenje Köpen-Geiger sistema klimatskih zona umesto podele na države i međudržavne organizacije i zajednice.
Zaključci Weiler-Demuynck studije
•    Pretvaranje pašnjaka u oranice od 8 do 52% u zavisnosti od
lokacije.
  • Poboljšanje upravljanja vodnim resursima i fosforom.
  • Povećanje perinosa selekcijom i agrotehničkim merama

 

(endogeni GMO).
  • Promena prakse resursno i prostorno intezivnog stočarstva.
  • Definitivno napuštanje proizvodnje bio-goriva.
  • Posebnu pažnju posvetiti !frici (investcije, obrazovanje,

 

promena prakse).
•    Globalno upravljanje kroz novo međunarodno telo („svetsko ministrastvo za hranu“).
Kakvo je mesto Srbije i kakva nas
budućnost čeka?
  • Problem demografskog zaostajanja za Svetom i za regionom.
  • Adaptacije na klimatske promene -nerešen problem.
  • Potreba za boljim upravljanjem vodnim resursima.
  • Promena postojeće agro-tehničke prakse (kulture i sorte otporne na klimaske promene).
  • Multifunkcionana i ekološki podobna polj. praksa.
  • Suzbijanje posledica ekstremnih klimata (bolja

 

organizacija protiv nepogoda, poplava, požara, grada…)
•    Smanjanje gubitaka, otpada i racionalnije postupanje sa hranom, energijom i resursima.
Reference
  • Alexandratos, N. & Bruinsma, J.2012. World agriculture towards 2030/2050: the 2012 revision. ESA Working Paper No. 12–03. Rome.
  • FAO. 2017 The future of food and agriculture – Trends and challenges. Rome.
  • HLPE. 2014. Food losses and waste in the context of sustainable food systems. A report by the High Level Panel of Experts on Food Security and Nutrition of the Committee on World Food Security. Rome.
  • IFPRI. 2015. Global Nutrition Report 2015. Actions and accountability to advance nutrition and sustainable development. Washington, DC.
  • IPCC. 2014. Climate Change 2014: Synthesis Report. Contribution of Working Groups I, II and III to the Fifth Assessment Report of the Intergovernmental Panel on Climate Change [Core Writing Team, R.K. Pachauri and L.A. Meyer (eds.)]. IPCC, Geneva.
  • Milanović, B. 2017 Globalna nejednakost. Novi Sad
  • Piketi, T. 2015 Kapital u 21. veku. Novi Sad
  • Revision. (available at https://esa.un.org/unpd/wpp).
  • UN (United Nations). 2015. World Population Prospects: the 2015
  • World Bank. 2010 World developement report – Developement and Climate change. Washington D.C.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>