ŽETVA 2018. GODINE: Rast ambicija sa pšenicom

Pšenica je u Srbiji lane zasejan na oko 630.000 hektrara, što je najviše proteklih godina. Od ukupnih povšrianpod hlebnim žkitom oko 330.000 hetkara se nalazi u Vojvodini. Očekuje se rod pšenice o oko tri milion tona zrna, što je znatno boilje nego 2017. godine. SRbiji za ishranu, rezervei semena za sledeću setvbu treb aoko 1,55 miliona tona pšenice. Kiša smanjuje kvalitet. Troškovi proizvodnje po hektaru pšenice bili su oko 110.000 dinara. Pominje se da će proizvođači dobiti po kilogramu hlebnog zrna oko 18 dinara

Piše: Branislav Gulan

„Ne možemo više da se zadovolјavamo prinosima pšenice od pet tona po hektaru kada imamo kvalitetne domaće sorte koje daju deset tona roda. A, uz povećanje prinosa i bolјi kvalitet, paori će svakako moći da računaju i na bolјu cenu, koja će za ovogodišnji rod biti oko 18 dinara po kilogramu“, izjavio je Vuk Radojević, pokrajinski sekretar za polјoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo na otvaranju manifestacije „Žetveni dan 2018“ kod Bačke Topole.

„Vojvodina nikada do sada niej toliko uklagala nvoca u agrar, kao ove godine. Dodatnih oko 700 miliona dinara izdvojeno je za polјoprivredu. Dakle, prošle i 2018. godine imamo rekordno visok budžet za polјoprivredu Vojvodine. Nikada toliko para nije bilo izdvajano za polјoprivredu“, istakao je Vuk Radojević. On je naglasio da je ove godine i u sisteme za navodnjavanje pokrajinska Vlada investirala rekordnih 500 miliona dinara te da dobar odnos prema agraru rezultira time da sve više mladih lјudi bira da plodove svoga rada žanje na vojvođanskim njivama.

Setva i žetva

Pšenica je u Srbiji 2017. godine zasejana na oko 630.000 hektrara, što je najviše proteklih godina. Od ukupnih povšrianpod hlebnim žkitom oko 330.000 hektara se nalazi u Vojvodini.  Očekuje se ukupan rod rod pšenice u Srbiji od oko tri milion tona zrna, što je znatno bolje nego 2017. godine, kada je bilo 2,28 miliona tona zrna. Srbiji za ishranu, rezerve i semena za sledeću setvu treba oko 1,55 miliona tona pšenice. Kiša za vreme žetve koja je u toku i treba da se završi za desetak dana, manjuje kvalitet. U žetvi učestvuje oko 408.000 traktora i 25.000 kombajna čija je priosečna starost tri decenije. Ratari očekuju i povoljnu cenu… Troškovi proizvodnje po hektaru pšenice bili oko 110.000 dinara

Na imanje Lajoša Brinze kod Bačke Topole ušao je kombajn i time je otpočela žetva, provg dana leta 21. guna 2018. godine. To je najvažniji godišnji posao u Vojvodini, a i celoj zemlji. Nada se dobrom kvalitetu hlebnog zrna i visokom prinosu, kao i dobroj ceni. „Ja očekujem bolјu cenu. Čuo sam da će biti oko 18 dinara. Ako ne bude više, i to će biti dobro“, kaže Lajoš Brinza, polјoprivrednik iz okoline Bačke Topole.

Time je otpočela 13. manifestacija „Žetveni dan 2018“ čiji je domaćin Zemlјoradnička zadruga „Bačka“ iz Bačke Topole, a organizovao je Zadružni savez Vojvodine koji očekuje dobre prinose i adekvatnu cenu pšenice.

„Da li će biti 18,5 dinara ili neće, to će odrediti tržište, ali sigurno, ono što već sada možemo da naslutimo, je da će prinosi biti iznad proseka“, poručuje Radislav Jovanov, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.

Privredna komora Vojvodine očekuje da će biti dovolјno hlebnog žita za domaće tržište, a ističe da je za prva četiri meseca 2018. godine godine izvezeno 220.000 tona pšenice, duplo više nego lane.“U prva četiri meseca izvoz je preko dve milijarde dolara. Znači, pšenica je našla svoj veliki udeo u tome, a očekujemo i da će u budućnosti isto tako biti“, kaže Boško Vučurević, predsednik Privredne komore Vojvodine.

AKTUELNA KRETANJA NA SVETSKOM TRŽIŠTU PŠENICE

(procena svetske proizvodnje, potrošnje i zaliha pšenice)

Prema podacima (procene iz juna 2018.g.) američkog Ministarstva poljoprivrede, trendovi u proizvodnji, potrošnji i zalihama na svetskom tržištu pšenice su sledeći:

,,Prema iznetim podacima, procenjuje se da će proizvodnja pšenice u ekonomskoj 2018/19. godini iznositi 744,69 miliona tona. U odnosu na prethodni mesec maj, procena proizvodnje je smanjena za  3,07 miliona tona, a u odnosu na prethodnje ekonomsku 2016/17 godinu za 7,3 miliona tona.  Smanjenje procenjene svetske proizvodnje pšenice rezultat je značajno smanjenje proizvodnje pšenice u Rusiji u ekonomskoj 2018/19.godini za oko 16,49 miliona tona. U odnosu na ekonomsku 2017/18 godinu. Ovo je jako bitan podatak jer je Rusija najveći svetski izvoznik pšenice a, što je još važnije, najveći izvoznik na crnomorskom regionu, što je za Srbiju naročito važno. Procena potrošnje pšenice iznosi 750,9o miliona tona, što je vrlo visok nivo, a posebno je značajno što je procenjena svetska  potrošnja veća od proizvodnje (što nije bio slučaj od druge polovine 2013. godine). Procena završnih zaliha pšenice iznosi 266,16 miliona tona, a u odnosu na ekonomsku 2016/17.godinu zalihe su manje za oko desetak miliona tona’’, kaže Zrdravko Šajatović, director ,,Žitounije’’.

 

 

IZVOZ PŠENICE  I BRAŠNA RODA  2017. GODINE

Bilans pšenice za ekonomsku 2017/18 godinu sačinjen je na osnovu zvaničnih statističkih podataka o proizvodnji pšenice roda 2017. godine i  podataka koji se odnose na mesečni izvoz pšenice i brašna izSrbije dobivenih od Uprave carina Srbije.  Sve ostale kategorije koje sadrže predmetni bilans procenjene su na osnovu višegodišnjeg iskustva. Prema raspoloživim podacima  (izvor podataka “Žita Srbije“ i Uprava carina) izvozu  pšenice i brašna u periodu JUL 2017.-MAJ 2018. godine:

 

PŠENICA – izvoz roda 2017. godine (jul 2017- maj  2018.) ……………… 632.906 tona

 

■      JUL ………………………………………………………………… 70.843 tone

■      AVGUST……………………………………………………………. 43.107 tona

■      SEPTEMBAR……………………………………………………….  41.221 tona

■      OKTOBAR………………………………………………………….  35.158 tona

■      NOVEMBAR………………………………………………………..  28.621 tone

■      DECEMBAR………………………………………………………..  35.634 tone

■      JANUAR…………………………………………………………….  40.981tona

■      FEBRUAR…………………………………………………………..  50.487 tona

■      MART………………………………………………………………  111.180 tona

■      APRIL……………………………………………………………… 105.586 tona

■      MAJ…………………………………………………………………   70.088 tona

■      JUN…………………………………………………………………        0   tona

 

IZVOZ PŠENICE RODA 2017. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/


IZVOZ BRAŠNA od pšenice roda 2017.godine
:

  • BRAŠNO od pšen.roda 2017. godine – izvoz (jul 2017- maj 2018.)…………..192.024 tona

 

■      JUL ………………………………………………………………………22.932 tone

■      AVGUST………………………………………………………………….19.913 tona

■      SEPTEMBAR……………………………………………………………. 20.455 tona

■      OKTOBAR………………………………………………………………. 21.156 tona

■      NOVEMBAR…………………………………………………………….. 17.475 tona

■      DECEMBAR…………………………………………………………….. 18.191 tona

■      JANUAR…………………………………………………………………  12.318 tona

■      FEBRUAR……………………………………………………………….. 13.975 tona

■      MART …………………………………………………………………… 15.060 tona

■      APRIL …………………………………………………………………..  14.272 tone

■      MAJ……………………………………………………………………..  15.777 tona

■      JUN……………………………………………………………………..        0  tona.

IZVOZ BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2017. GODINE PO DRŽAVAMA /tona/

BILANSNA PROCENA UKUPNE PROIZVODNJE I RASPOLOŽIVIH KOLIČINA PŠENICE U EKONOMSKOJ 2017/18 GODINI U SRBIJI

Procenjene početne-prelazne zalihe ……………………….. cca 400.000 tona

Proizvodnja pšenice roda 2017.g……………………………cca 2.278.000 tona

———————————————————————————-

UKUPNO (1+2) raspoloživo…………………………………..cca 2.678.000 tona

PROCENA POTROŠNJE  PŠENICE U EK. 2017/18 GODINI

Seme………………………………………………………………….cca 150.000 tona

Potrošnja mlinova …………………………………………………..1.200.000 tona

Stočna hrana.……………………………………………………….cca 200.000 tona

 

Ukupno ostaje za  prelazne zalihe (uključujući i RR)

i izvoz pšenice ………………………………………………….  cca 1.128.000 tona,

od navedene količine:

■      Robne rezerve Srbije……………………………….   cca  200.000  tona

■      izvoz jul 2017- maj 2018…………………………….       633.000 tona

■      raspoloživo za izvoz do kraja tek. ek.

2017/18 godine i prelazne zalihe

30. juna 2018.godine …………………….   cca 295.000 tona.

 

Procenjuje se da će do kraja tekuće ekonomske 2017/18.godine (još jedan mesec) za izvoz biti raspoloživo maksimalno oko 295.000 tona pšenice.

PODBILANS IZVOZA BRAŠNA OD PŠENICE RODA 2017. GODINE

Izvezeno brašno u periodu jul 2017- maj 2018. godine…………  192.024 tone =====================================================

Izvoz brašna u maju 2018. godine ( 15.777 tona) bio je nešto veći nego u prethodnom mesecu aprili  (14.687 tona). Prosečan izvoz brašna za jedanaest meseci tekuće ekonomske 2017/18.godini iznosi 17.449 tona i znatno manji u odnosu na prosek u celoj ekonomskoj 2016/17 godini (kada je iznosio oko 21.000 tona).

Razlozi su sledeći:

l  zbog uvođenja posebne dažbine na uvoz brašna iz Srbije od strane Kosova, u poslednjih sedam meseci izvoz brašna na Kosovo je postao gotovo simboličan (par stotina tona mesečno) i smanjio se za oko 80% u odnosu na višegodišnji mesečni prosek

l  tekući problemi oko izvoza brasna  za Makedoniju su počeli da se rešavaju (problematika mesta lepljenja markica za baršno), tako da se mesečni izvoz brašna u Makedoniju postepeno povećava.

l  prosečan izvoz brašna u BiH je u jedanaest meseci tekuće ekonomske 2017/18 godine (5.345 tona) u odnosu na prosek u 2016/17.godini (7540 tona) manji za 29,12 odsto.

l  Procenjuje se da će ukupan izvoz brašna u ekonomskoj 2017/18 godini za oko 20 odsto  biti manji (oko 50.000 tona) u odnosu na ukupan izvoz u ekonomskoj 2016/17 godini i da će iznositi oko 200.000 tona.

 

KALKULACIJA CENE PŠENICE RODA 2018 GODINE

I DIREKTNI TROŠKOVI
A.)   REPROMATERIJAL
1. Seme pšenice apač 260×52 din/kg 13.520
2. Mineralno đubrivo NP 12:52  210kg/ha x 56 din/kg 11.760
3. Mineralno đubrivo An 260kgfx32din/kg 8.320
4. Folijarno đubrivo 3lx375 700
5. Zaštitna sredstva 6.300
UKUPNO 40.600
B.) MAŠINSKI RADOVI
1. Tanjiranje  2x 10.080
2. Bacanje mineralnog đubriva  2x 3.040
3. Predsetvene pripreme   2x 9.520
4. Setva 2.560
5. Valjanje  2x 3.300
6. Prskanje   2x 6.250
7. Žetva sa prevozom 14.200
8. Ugarenje 5.060
UKUPNO 54.510
II  INDIREKTNI TROŠKOVI
1. Porez I odv odnjavanje 5.120
2. Zdravstveno-penziono osiguranje 670
UKUPNO 5.790
UKUPNI TROŠKOVI PROIZVODNJE 100.770
RENTA 1500 KG PŠENICE x 22 DIN 28.300
UKUPNI TROŠKOVI PROIZVODNJE SA RENTOM 129.800

 

Ako troškove po kalkulaciji sa rentom podelimo sa prosečnim desetogodišnjim prinosom dobijamo 129.800:6.499=19,97din/kg a bez rente 1000.900 : 6.499= 15,53din/kg.

TROŠKOVI IZDATCI (što su date pare) PO ha
1. Repromaterijal (isti kao u prethodnoj kalkulaciji) 40.600
2. Indirektni troškovi 5.790
3. Kombajniranje 14.200
4. Tekuće održavanje 3.800
5. Dizel gorivo 14.400
UKUPNO 78.790
BILANS USPEHA ZA PŠENICU 2007-2017                                                        TABELA 1.
Godina Prihod Troškovi izdatci Bruto dobit Gubitak na supstanci Troškovi Renta Dobit Gubitak
2007 674.616 381.159 231.890 96.434
2008 1.148.649 740.894 283.547 105.248
2009 660.609 836.724 176.116 1.075.887 205.587 620.365
2010 1.248.324 1.248.342 29.738 1.152.431 401.310 305.399
2011 1.618.200 1.017.198 441.000 160.002
2012 1.813.104 1.181.588 396.900 244.617
2013 2.193.360 1.454.432 484.610 254.318
2014 2.444.562 1.646.123 552.750 245.689
2015 2.075.624 1.668.745 491.400 84.520
2016 2.469.480 2.176.954 545.400 252.874
2017 2.070.680 1.668.745 491.000 89.546

 

 

PREGLED CENA PŠENICE 2008-2017                                                               TABELA 2.
2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017
Troškovi bez rente 9,29 17,74 14,98 17,97 18,36 19,36 17,53 17,89 22,53 15,53
Troškovi sa renton 13,77 21,64 19,45 25,76 24,52 25,80 25,14 23,28 18,00 19,97
Ostvarena cena 14,75 10,73 20,71 17,10 24,00 18,48 18,00 17,75 15,75 17,07
Min ostvarena cena 12,50 9,45 17,50 16,00 21,00 16,00 16,10 14,50 15,50
Max ostvarena cena 16,00 11,00 25,00 20,00 27,50 20,00 18,00 20,50 17,00 18,00

 

Iz medija čućemo da će početna cena pšenice u 2018. godini biti 16,50 din/kg sa PDV-om.U narednom prilogu je prikaz koliko pšenice treba da rodi da bi se pokrli pojedini troškovi:

 

Troškovi- izdaci što su date pare 

78.790 din/ha

Troškovi izdaci bez rente 

100.900 din /ha

Troškovi sa rentom 

129.800 din/ha

Cena din/kg 16,50 16,50 16,50
Prinos kg/ha 4,775 6.115 7.867

 

Kako se vidi, ko ostvari prinos manji od 4.775 kilograma po hetkaru ili 2.748 kilograma po katastarskom jutru imaće gubitak na supstanci – neće moći da vrati uloženi novac a neće ostvariti naknadu za svoj rad, amortizaciju i rentu. Kome rodi manje od 6.115 kilograma po hektaru, a uzeo je zemlju u arendu – zakup neće moći da ostvari prihod da bi mogao da plati zakup, navodi analitičar Vojislav Mirkov iz Zrenjanina.

,,Pored kalkulacije cene pšenice ove godine sam pokušao da uradim i analizu paritet – potrebnu količinu pšenice za seme pšenice, mineralna đubriva 12×52 , UREA, dizel gorivo, kombajniranje po hektaru, kiloggrama hleba kao i desetogodišnje kretanje cene pšenice i desetogodišnje prinose na našim imanjima i u prosečne desetogodišnje prinose u Srbiji. U tabeli broj 6 prikazan je  paritet za repromaterijal, dizel gorivo, kombajniranje i kilogram hleba. Za svih ovih šest stavki sam urađene su tabele 8 i 9 i godišnji i lančani indeksi, a  u tabeli 10 godišnje i lančani indeksi na cenu pšenice i prinos na imanju i prosečni prinose u Srbiji. U tabeli 10 navedeno je svih devet elemenata koji su bili predmet analize. Najmanje se pogoršao paritet cene pšenice i cene hleba svega za sedam odsto, a nešto više prosečan prinos u Srbiji za 23 odsto, mineralno djubrivo za 48 dosto. Za UREU, dizel gorivo i seme pšenice paritet se povećao od 75 do 79 odsto. Najviše se povećao prinos pšenice na našem imanju i to za 93 odsto i paritet za kombanjiranje 160 odsto i to sa 340 kilograma po hektaru 2007. godine na 872 kilograma po hektaru 2016. godine “, navodi analitičar Mirkov.

 

Godine 1994. kada je ministar poljoprivrede bio pok. g-din dr TihomirVrebalov bila je potrebna sledeća količina pšenice:

1994. godine                2016. Godine

 

  1. Seme pšenice                   1,5 kg                             3,17 kg
  2. Dizel gorivo                     2,5 kg                             8,33 kg
  3. UREA                              1,2 kg                             3,17 kg
  4. NP 12×52                         1,2 kg                             3,22 kg

 

,,Kad čovek ovo pogleda izgleda neverovatno. Do koje su se mere narušili pariteti  na štetu proizvođača pšenice. Ako pogledamo  troškove, cenu i prinos na prosečnom imanju i ako smo prinose skoro udvostručili – 93 odsto, cena pšenice se povećala za sedam odsto,  što ukupno iznosi iznosi 100 i ako podelimo sa dva iznosi 50 odsto. Ako saberemo repromaterijal, dizel gorivo i ako procenat povećanja podelimo sa 50 dobijemo da su se uslovi proizvodnje pšenice na  imanju  pogoršali za 40 odsto. Da nije došlo do takvog dispariteta ovi prihodi bi poslužili za dalje unapredjenje i proširenje proizvodnje na našem imanju ovako pare su otišle nekom dugom.  Ako bi u prosek povećanja troškova uzeli i troškove kombajniranja od oko 160 odsto uslovi poslovanja bi se pogoršali za 110 odsto. Ovo znači da imamo povećanje troškova na paritetu u proseku za 110 odsto, a povećanje prihoda na ceni pšenice za sedam odsto’’, dodaje Mirkov.

 

Tabelarno to izgleda ovako:

 

Naše gazdinstvo                        Srbija

 

  1. Desetogodišnji porast prinosa pšenice               93%                                  23%
  2. Desetogodišnji rast cene pšenice                         7%                                   7%
  3. Povećanje pariteta za repromaterijal I kombanj.110%                                110%
  4. Pogoršanje uslova poslovanja                             110-50=60%                    110-15=95%.

 

Na našem imanju je desetogodišnji prosek pšenice 6.221 kilogramna po hetkaru, a kukuruza 8.359 kilograma po hektaru. Troškovi sa rentom u 2016, godini za pšenicu iznose 127.620 dinara po hektaru, a za kukuruz 121.380 dinara po hektaru. Razlika je 6.240 dinara  po hektaru ili pet odsto. Prosečna desetogodišnja cena za pšenicu je 16,61 dinara po kilogamu, a za kukuruz 14,00 dinara po kilogramu.  Koliko su manji finansijski efekti gajenja npšenice vidi se iz sledećeg:

 

–          Veći troškovi po kalkulaciji              6.240 din/ha                      -5%

–          Manji prinos                                      2.120 kg/ha                       -34%

–          Veća cena                                            2,62 din/kg                       15,76

Razlika                                                                                        -23,24

 

Iz ovoga se vidi da je razlika u finansijskom efektu 23,24% manja kod sejanja pšenice u odnosu na kukuruz, u desetogodišnjem proseku to iznosi:

 

Desetogodišnji              %                Cena        Ukupno din /ha

prosečan prinos

 

Naše imanje                             6.221                       28,24             16,62          24.453

 

Srbija ukupno                          4.095                       23,24             16,62          15.817

 

..Analiza o paritetima koji su se jako pogoršali i razlici u sejanju pšenice i kukuruza analitički dokazuje da je neisplativa u našim uslovima i ovakvoj konstalaciji odnosa   preprodavci trgovci, država odnosno Vlada i proizvođači. Pšenicu sejemo iz dva moranja, prvo je da nešto moramo da sejemo i da gledamo u nebo dakle iz tradicije, a drugo je da pšenicu moramo da sejemo zbog plodoreda bar svake treće ili četvrte godine. Kada se nešto radi iz moranja to može da se tumači kao neka vrsta ucene od strane Vlade i Ministarstva poljoprivrede. Oni znaju da će se pšenica sejati bez obzira koja bude cena i bez obzira na visinu subvencija. Zato i neće da daju veće subvencije koje bi za pšenicu morale da budu od tri do šest dinara po kilogamu u zavisnosti od kvaliteta. U siromaštvu seje se pšenica sa tavana i štedi se na mešanim djubrivima i zaštitnim  sredstvima. Ona danas zauziam 5o odsto površina u Srbiji. U tome treba tražiti uzroke manjih prinosa, odnosno njihvioe stagnacije poslednjih decenija’’, ističe Mirkov.

 

U 2016. godini rađena je analiza koliko su se cene povećane za seme pšenice, kukuruza, suncokreta kao i cene repromaterijala, pogonskog goriva, inflacije I rekapitulacija je sledeća:

 

  1. Povećanje cena repromaterijala                                           149 odsto
  2. Povećanje cena poljoprivrednih kultura                                 96 odsto
  3. Inflacija                                                                                92 odsto
  4. Povećanje kursa Eur-a                                                          54 odsto

 

Iz iznetog se vidi da je gajenje pšenice finansijski neisplativo. Država svojim nečinjenjem prebacuje teret svoj socijalne politike na poljoprivredu ( cena 1 kg Sava hleba 90 dinara) umesto da poljoprivrednici dobiju subvencije po kilogramu proizvedene kolićine. U slučaju takvih subvencija svi bi bili namireni i zadovoljni. U Srbiji broj domaćinstava koji poseduju do 30ha je  620.000 od ukupno 631.000 gazdinstava ili skoro 98% i da oni poseduju 2.108.000ha od ukupno 3.437.000 ili 61% obradivog poljoprivrednog zemljišta, dakle jednom velikom broju gazdinstava bi se znatno poboljšao položaj što bi stvorilo uslove za dalja ulaganja i otvaralo mogućnost da se mladi bave poljoprivrednom proizvodnjom. Zašto država daje subvencije iz budžeta za strance koji otvaraju radna mesta  u Srbiji a  iz tog istog budžeta kad je poljoprivreda u pitanju nema para.

 

Ocena

,,Možda se sve ovo radi da bi iz poljoprivred nestala mala i srednja gazdinstva pa da njihovo mestozauzmu monopolisti, tajkuni, zelenaši preradjivači i ostali mešetari i da se vratimo u feudalizam kada su vlasnici zemlje bili grofovi, spahije, age i begovi.’’, zaključuje analitičar Vojislav Mirkov.

Rešenje problema

 

Poljoiprivreda Srbije je najbolje funkcionisla, manje je bilo protesta i proizvođači su imali profit na njivama,  kada su bili sledeći pariteti proizvodnje prema pšenici. Zato se to danas zozu pariteti želja. Ako bi se današnje cdene uskladile i na približćno na tom nivou, političari bi imali manje problema sa seljacima, blokadana, nezadovoljstivma. To je I jedna od predlgoa za mogue reešenje problema koji  se javljaju svake godine.

PARITETI ŽELJA

U zemljama sa razvijenom tržišnom privredom, a kojima mi težimo od tri do pet decenija primenjuju se sledeći naturalni pariteti u poljoprivredi:

l kilogram suncokreta                                            2,5 kg pšenice

1 kg žive mere svinjskog mesa                               8 kg kukuruza

1 kg junetine                                                           12 kg kukuruza

1 kg šećera                                                               16 kg šećerne repe

1 kg žive mere junećeg i ovčijeg mesa                   12,3 kg kukuruza

1 litar mleka                                                         4,3 kg kukuruza+premija

1 kg belog šećera (u maloprodaji)                          20 kg šećerne repe

1 kg hleba                                                                  2,5 kg pšenice

1 litar ulja                                                               2,8 do 3 kg suncokreta

1 kg pasulja                                                             5,7 kg pšenice

1 kg krompira                                                         1,5 kg pšenice

1 kg duvana                                                            13,5 kg pšenice

1 kg jabuka                                                                2 kg pšenice

1 kg stonog groždja                                                  3,3 kg pšenice

1 kg grožđa za vino                                                 1,7 kg pšenice

traktor IMT 539                                                      30 tona pšenice

l kg đubriva (15:15:15)                                            1,7 kg pšenice

1 kg đubriva (KAN)                                                  1 kg pšenice

1 kg đubriva (urea)                                                   1,6 kg pšenice

1 tona pšenice                                                            300 litara nafte

1994. GODINA

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *