Home » 0 Dragovan Milićević » PRIVREDNI RAST, MONETARNA I FISKALNA POLITIKA

PRIVREDNI RAST, MONETARNA I FISKALNA POLITIKA

Tema koja dominira poslednjih nekoliko godina u Srbiji je zašto nema očekivan i potrebnog nivoa privrednog rasta. Prema zvaničnim podacima MMF-a Srbija poslednjih nekoliko godina ima najamanji rast pocentualno gledano od svih zemalja okruženja. Da bi se pokušao dati odgovor na ovo pitanje, mora se poći pre svega od sledećih pitanja:

  • Šta definiše privredni rast i koji fakotri na njega revashodno utiču?
  • Realni i monetarni faktori rasta;
  • Kokurentnost privrede i snabdevenost iste novcem i sl.

 

U ekonomskoj literaturi se veoma često upotrebljavaju izrazi privredni rast (economic growth) i privredni razvoj (economic development) kako u smislu da se ova dva pojma vrlo često identifikuju, tako i u smislu njihovog značajnog kategorijalnog razlikovanja.

Imajući u vidu da se u svakom slučaju radi o različitim sadržajima, nužnim se namećenjihovo precizno pojmovno određenje. Ako bismo želeli da budemo precizniji u istraživanju

pojmova privrednog rasta i privrednog raz voja došli bismo do saznanja da postoje veoma brojna tumačenja rasta i razvoja, ponekad čak i njihova identifikacija.Kindleberger pridaje veliki značaj razlikama između pojmova privrednog rasta i privrednog razvoja upoređuje rast i razvoj sa rastom i razvojem čoveka. Tako on privredni rastkomparira sa fizičkim rastom čoveka tj. upoređuje ga sa povećanjem njegove težine i visinedok privredni razvoj poistovećuje sa fizičkim napredovanjem koje je istovremeno praćeno kvalitativnim razvojem mnogih njegovih psihofizičkih performansi, intelektualnih potencijala,a pre svega, sposobnosti njegovog adaptiranja promenljivim uslovima života i rada.

Samuelson konstatuje da je privredni rast dugoročno posmatrano najznačajniji faktor  ekonomskog uspeha nacija. Po njemu sve ekonomski progresivne države kontinuirano izdvajaju rastuća sredstva za akumulaciju-odnosno investicije čim se stvaraju uslovi za realno povećanje društvenog proizvoda po stanovniku.

Pri definisanju privrednog rasta možemo reći da privredni rast podrazumeva povećanje proizvodnje na nivou nacionalne ekonomije izraženo kroz ukupno društveni proizvod (skup dobara i usluga ostvarenih u toku jednog perioda) u odnosu na broj stanovnika. Dok se ekspanzija definiše na kratak period, privredni rast se odnos i na dug period. “Ovaj trajni porast veličine je jedan koristan ali nejasan pojam, koji duguje svoj uspeh relativnoj jednostavnosti irelativnoj lakoći sa kojom se može izraziti pomoću jedne cifre. Države su često izražavale cilj svoje ekonomske politike kroz stopu rasta koja se poredi sa stopom rasta drugih zemalja u istom periodu, što je prikladno, ali što može da dovede do najgorih konfuzija.

U narednim grafikonima prikazano je kretanje GDP (godišnje stope) Srbije, Bugarske i Rumunije.

 

Izvor:tradingeconomics.org

 

 

Srbija  u poređenju sa dve susedne države ima najmanji gotovo zanemarljivi rast Bruto druševenog proizvoda (BDP). Svakako da analiza svih činilaca kretanja BDP je široka i sveobuhvatna i značajno prevazilazi okvire jednog stručnog rada. Zbog toga će pažnja biti usmerena ka monetarnoj i fiskalnoj politici kao značajnim faktorima rasta odnosna pada kretanja BDP.

  • Monetarna politika je definisana pre svega kroz odnos ponude i tražnje novca i kredita. Monerarni agregati se  definišu kao:
  • Monetarna baza (B ili M0)-priimarni novac definisan kao zbir gotovog novca i rezervi banaka kod Centralne banke
  • Novčana masa M1 je zbir gotovog novca i depozita po viđeenju
  • Novčana masa M2 je zbir M1 i oročenih depozita do godinu dana
  • Novčana masa M3 je zbir M2 štedinih i oročenih depozita preko godinu dana

Da li je monetarna politika restriktivna ili ekspanzivna pre svega se meri kroz odnos kretanja NM sa BDP.  Ako je rast novčane mase veći od rasta BDP monetarna politika se smatra ekspanzivnom u suprotonom restriktivnom.

Izvor:NBS, monetarna i realna statistika

Posmatrajući odnos Bruto društvenog proizvoda u tekućim cenama na kraju godine i novčane mase M1  ne može se konstatovati da je monetarna politika restriktivna uvažavajući prethodne konstatacije. Medjutim, da li je baš tako.

Izvor:Isto,

Rastu bankarske rezerve kod NBS pre svega zbog činjeinice da banke ograničavaju plasmane privredi. Ovo se može zaključiti iz sledećih podataka:

Ključne dokaze o ulozi monetarne ponude daju ove dve tabele koje su radi preglednosti izvučne iz jedne sa sajta Narodne banke Srbije. Kao što se vidi, banke su svoje plasmane usmerile ka državi koje se radi saniranja fiskalnih deficita i održavanja likvinosti zadužuje, kako na ino tako i na domaćem finansijskom tržištu. Drugi segment plasmana je stanovništvo. Potraživanja od privrednih društva stagniraju ili blago padaju  nasuprot ekspanzivnoj kretitnoj politici prema privredi od 2005-2011 godine. U privredi koja definititno je zavisna od spoljnih izvora finansiranja ovakva politika ograničava dalji rast usled nedostatka likvidnih sredstava iz sopstvenih izvora.

Izvor:apr.gov.rs/poslovanje privrede u 2017

Srpska privreda se u strukturi finansiranja oslanja na preko 4,3 hiljada milijardi dinara ili gotovo 1/3 ukupne strukture finansiranja. To je najbolji pokazatelj izuzetno velike zavisnost privrede od bankarskih kredita kao kamatonosnih izvora. Isto tako, lako je zaključiti da svako ograničenje zaduživanja, a to je uočljivo iz pregleda bilansa negativno utiče na ukupnu likvidnost privrede.

Na sceni je klasični efekat ististkivanja privatnog sektora sa finansijskog tržišta usled povećane tražnje za novcem od strane države. Fenomen  ”istiskivanja”  (engl. Crowding out effect) je  davno poznata konstatacija kada država svojom ekspanzivnom fiskalnom potrošnjom i izraženim deficitima gura privredu sa finansijskog tržišta. Pre prezentacije primera kako država Srbija vrši ”istiskivanje” mora se o samom pojmu reći nekoliko  postavki. ”Istiskivanje prouzrokuje činjenica da se deficit budžeta države ne eliminiše  uskladjivanjem javnih rashoda sa javnim prihodima, već se pribegava pojačanom zaduživanju države na tržištu kapitala. Intezivno zaduživanje države utiče na povećanje tražnje za kapitalom  koji gura kamatu naviše. Porast kamata izaziva istiskivanje privatnog sektora  imajući u vidu da se obeshrabruje proizvodno investiranje i onemogućava pristup preduzetnicima tržištu  kapitala. Tezu o efektu ”istiskivanja” izložio je pre više od šezdeset godina R.Dž.Hotri i ističe da se celokupna javna potrošnja koja je finansirana  iz štednje  a ne iz kreiranja novca centralne banke, dovodi do porasta kamatnih stopa i istiskuje jednak obim potrošnjep rivatnog sektora privrede, tako da je ekspanzivni efekta budžetskog podsticaja ravna nuli. Suština je u istiskivanju  (crowding out effect) raspoložive akumulacije privatnog sektora na finansijskom tržištu.  Preusmeravanjem dela akumulacije na finansijskom tržištu  u deficitno finansiranje budžeta, smanjuje se raspoloživa akumulacija koja je mogla biti upotrebljena za finanisranje investicija ili tekućeg poslovanja. Plasman državnih obveznica u vezi sa deficitnim finansiranjem budžeta dovodi po pravilu do porasta kamatnih stopa jer dolazi do porasta kvantuma tražnje  akumulacije na finansijskom tržištu u odnosu na dati kvantum ponude akumulacije (štednje). Porast nivoa kamatnih stopa održava deficit finansijskih sredstava na tržištu kapitala i teže da uspori proces  investiranja što takodje negativno utiče na dugoročno formiranje stope realnog rasta ekonomije. Efekat budžetskog deficita i javnog duga na privredni rast primarno se istražuje preko  istiskivanja privatnih investicija, istiskivanja izvoza, porasta učešća izdataka za kamate u ukupnim javnim rashodima i rashodima u preduzećima, finansijske nestabilnosti i finansrianja duga koji dugoročno takodje utiče na privredni rast. Javni sektor  ”istiskuje” privatni sektor sa tržišta kapitala kao jači partner koji može da koristi različite oblike finansijske represije, odnosno implicitne poreze na finansijska sredstva. Investitori mogu odustati kao posledica očekivanja  povećanja poreza u cilju servisiranja nastalih deficita budžeta.

Zbog svega navedenog, fiskalna konsolidacija  počev od 2014 godine je imala dvostruki efekat: jaz BDP i jaz potrošnje. Jaz potrošnje na domaćem tržištu je samo delimično nadomešten izvoznom ponudom ali je zbog konkurentnosti srpske privrede i strukture izvoza najvećim delom na sirovinsko i radno intezivne delatnosti efekat supstitucije izostao.

Pad investicija ili u blago rečeno stagnacija domaćih subjekata se pokušalo nadomestiti agresivnim privlačenjem stranih direktnih investicija zanemarujući činjenicu da date subvencije po metodlogiji izračuna društvenog proizvoda smanjuju njegovu veličinu. Takođe se ne sme zanemariti činjenica da se kumulirane obaveze po osnovu strnih direktnih investicija generišu u primarnom dohotku platnog bilansa. U  Srbiji su one prikazane u sledećoj tabeli:

Međutim postavlje se pitanja ima li realnog rasta društvenog proizvoda? Ova konstatacija se mora staviti u kontekst prirasta realnog BDP i plaćene kamate na inostrana zaduženja.

Realno prirasta BDP  de facto nema jer se za kamate izdvaja godišne u proseku oko 1,1 milijarde eura. Trošak fiskalne konsolidacije se ogleda i u odsustvu dejstva ’’fiskalnog multiplikatora’’ odnosno uticaja fiskalne potrošnje na dohodak i zaposlenost.

Osnovni realni troškovi fiskalne konsolidacije su gep dohotka i gep potrošnje. Kontrakcija potrošnje u poslednjih deset godina je očigledna u realnim pokazateljima.

 

Izvor:tradingeconomsics.org

Grafikon prikazuje podatke o mesečnom kretanju potrošnje u  odnosu na isti mesec prrethodne godine. Podaci su dati u tekućim cenama, bez deflacioniranja kretanjem stope inflacije. U relanim pokazatetljima potrošnja stagnira ili opada.

I ovaj nivo potrošnje se održavao kroz povećane plasmane banaka stanovništvu što se vidi u prethodnim izlaganjima i pre svega rastu potrošačkih kredita.

 

Ekonomska stvarnost Srbije pokazuje sledeće:

Krhka makreokonomska ravnoteža  ugrožena sledećim rizicima:

  • Nizak nivo dohotka i veoma visok decilni količnik raspodele od 30,6 izmedju 10% sa najvišim i 10% sa nižim dohotkom. (opširnije u radovima autora na ovom sajtu)
  • Fiskalna ravnoteža se održava novim neto zaduživanjima od preko 1 milijarde eura godišnje (stari dugovi se finansiraju novim zaduženjima);
  • Visok nivo sredstava koji se izdvaja za neto otplate kamata;
  • Nedovoljan privredni rast za nesmetano finansiranje održivosti nekamatonosnog računa bez priliva stranih direktnih investicija;
  • Veliki potencijalni i starni odliv sredstava po osnovu rashoda stranih investcija  prikazanih u primarnom dohotku platnog bilansa
  • Problem deviznog kursa koji se održava pre svega kontrakcijom privredne aktivnosti i potrošnje kao i prilivom SDI i stranim zaduživanjem na finansijskom tržištu;
  • Veliki unutrašnji dug države prema domaćim bankama i kreditorima.

 

Kretanje industrijske proizvodnje od 2013-2018

 

 

 

Jedan komentar na PRIVREDNI RAST, MONETARNA I FISKALNA POLITIKA

  1. Kakav tekst! Malo remek djelo!
    ***

    “Tezu o efektu ”istiskivanja” izložio je pre više od šezdeset godina R.Dž.Hotri i ističe da se celokupna javna potrošnja koja je finansirana iz štednje a ne iz kreiranja novca centralne banke, dovodi do porasta kamatnih stopa i istiskuje jednak obim potrošnjep rivatnog sektora privrede, tako da je ekspanzivni efekta budžetskog podsticaja ravna nuli.

    Trumpova administracija ima ekspanzivnu fiskalnu politiku a FED ne provodi QE. Kamatne stope skacu i ici ce jos gore.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>