Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, sedmi deo

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, sedmi deo

ОРГАНСКА ПРОИЗВОДЊА И ЗЕЛЕНА ЕКОНОМИЈА

 

Након многих година претходног века проведених на маргини, органски производи ушли су на главна тржишта и постали део глобалног тренда у начину живота, здрављу и одрживом развоју. За ову растућу групу потрошача органска храна представља начин да обезбеде здраве прехрамбене производе за себе и своје породице, и да подрже мање пољопривреднике и да заштите животну средину.

Тражња за органским производима је једина која је у свету, а и у Србији расла и у периоду светске економске кризе (од 2008.), а и данас наставља тај тренд. Како органско тржиште расте на глобалном нивоу брже од раста површина под органским пољопривредним земљиштем, органски производи ће имати све већу вредност и за њима ће се водити тржишна утакмица. Домаће тржиште органских производа је још увек недовољно развијено и поред значајних помака последњих пар година. Истраживања показују да су у Србији потрошачи свесни постојања органске хране (87%), али су недовољно информисани у вези с важношћу конзумирања ових производа (28,4%) и због тога али и слабе распрострањености. 8% потрошача у Србији купује редовно, а 16,3% понекад купује ове производе. (Ољача и сар., 2017)

Према последњим подацима МПИЗЖС и Републичког завода за статистику забележено је значајно повећање извоза органских производа из Србије. Извоз органских производа је у 2015. години износио 19,6 милиона евра што је знатно повећање од 75% у односу на вредност извоза од 11,2 милиона евра у 2014. години. Површине под сертификованом органском производњом (укључујући и оне у периоду конверзије) имају позитиван тренд почевши од 2005. године. У 2015. години органска производња у Републици Србији одвијала се на укупној површини од 15.298 hа. (Лазић и Шеремешић, 2017)

Принципи органске производње су дефинисани базичним стандардима сажетим у четири принципа IFOAM-a (Међународна федерација органских произвођача):

  • Принцип здравља обухвата одржавање и унапређење здравља земљишта „живо“ земљиште, здравља биљака, животиња и људи планете Земље као једне недељиве целине.
  • Принцип екологије указује да се органска пољопривреда заснива на динамичним еколошким системима и циклусима са међузависним односима и доприноси заштити биодиверзитета који је од непроцењивог значаја за човека и услов је опстанка и развоја.
  • Принцип праведности је етичка норма органске пољопривреде која се развија на односима који осигуравају праведност у међуљудским односима и у односу на заједничку животну средину.
  • Принцип бриге и одговорности развија се постепено, пажљиво и на одговоран начин, да би заштитили здравље и добробит садашњих и будућих генерација и њихове околине.

(Лазић и Шеремешић, 2017)

 

Брдско-планинско подручје Србије пружа најповољније услове за органску пољопривреду и у том подручју се налази око 62% пољопривредних површина наше земље. „Захваљујући“ миграцији становништва из тих крајева у градове, те површине су остале незагађене конвенционалном пољопривредом. Велики део површина у брдско-планинском подручју остао је ван утицаја интензивне пољопривреде. Пољопривредна производња на том подручју се одвија без примене агротехничких мера (пре свега минералних ђубрива и хемијских средстава заштите), на малим парцелама са разноврсним плодоредом, сопственим, углавном малим сточним фондом и сопственом радном снагом произвођача.

Појединачна позитивна искуства указују да се на том земљишту врло успешно гаје: кромпир, раж, овас, сирак, коренасто поврће и друго. Гајење тих врста биљака (нарочито алтернативних жита) је прилично занемарено у нашој земљи, а оне су у свету постале интересантне, јер се од њих добија низ производа који спадају у функционалну храну. У последње време посебно интересовање је порасло за узгој и прераду архаичних форми пшеница као што су крупник, белија, камут, али и других жита (кукуруз, овас, јечам, просо, хељда), која потичу из органске пољопривредне производње. Без обзира на чињеницу да ли су у нативној форми или у прерађеном облику, та жита и њихови производи на тржишту остварују знатно већу цену у односу на производе из конвенционалне производње. (Ковачевић и сар., 2016)

На брдско-планинском подручју лоцирани су шумски екосистеми у оквиру којих је заступљена разноврсна дивља воћна флора, лековито и ароматично биље и гљиве. Плодове тих самониклих воћака не треба само брати и користити из природних популација, већ је потребно извршити доместификацију појединих воћних врста, како би се асортиман гајених биљака обогатио биолошки изузетно вредним плодовима. Ту се пре свега мисли на: боровницу (Vaccunuum myrtullus), шипурак (Rosa sp.), дрен (Cornus mas), црну зову (Sambucus nugra), јаребику (Sorbus aucuparua) и друге.

Органска производња лековитог и ароматичног биља у комбинацији са сакупљањем самониклог биља и шумских плодова може да буде значајан правац развоја за многа мала породична газдинства у брдско-планинским крајевима. У многим деловима тих региона постоје значајне површине земљишта, које се нису користиле дуги низ година. На оваквим парцелама, као и на тек разораним планинским ливадама, постоје реалне могућности да органска производња започне већ у првој години са скраћеним периодом конверзије. Поред тога, велике површине под шумама и планинским ливадама, с бројним врстама лековитог биља и дивљег воћа, простиру се на погодним локалитетима, који су удаљени од било каквог извора загађења. То је неопходан предуслов за сертификацију таквих подручја погодних за сакупљање производа који могу добити ознаку органски. Да би она могла несметано да се спроводи, потребно је да постоји стабилан и очуван природни екосистем у њеном окружењу. (Ковачевић и сар., 2016)

У Србији је до сада развијена мала и фрагментирана производња органске хране. Постоје две врсте органских произвођача, самостални и кооперанти. Самостални произвођачи целокупну производњу и пласман организују сами. При том неки произвођачи често развијају и додатни тип производње (мултифункционална органска пољопривреда), где се високо вредној храни додаје и одређени непољопривредни производ или услуга и то често кроз агротуризам. Кооперанти, други тип органских произвођача су далеко бројнији и успешнији. Суштина ове производње је да произвођач буде у уговорном односу са неком од компанија, које им откупљују целокупну производњу, за извоз на страна тржишта, а истовремено им обезбеђују подршку: репроматеријал, едукацију, сертификацију. Вертикално повезивање произвођача са извозницима и прерађивачима је јако препоручљиво, ради лакшег пласмана производа. Процењује се да се свега 1% органских производа прода на домаћем тржишту, а осталих 99% се извози. (Ољача и сар., 2017)

Органска пољопривреда треба да допринесе оптималном коришћењу природних ресурса, повећању производње (на нивоу локалних заједница/региона), а посебно свеукупног побољшања статуса становништва у руралним областима. Овај начин производње би утицао на повећано улагање и охрабривање останка становништва у мање развијеним брдско-планинским регионима Србије. У дугорочном погледу органска пољопривреда би допринела смањивању разлика између богатих и сиромашних делова земље, као и остваривању стабилности производње. Тиме би се стекли услови за страно инвестирање и повећање извоза органских производа. У здравственом погледу повећава се свест потрошача о потреби коришћења органске хране у побољшању здравља, нарочито деце и других осетљивих група становништва. У еколошком смислу реализација ове идеје доприноси одржању и повећању биодиверзитета и побољшању квалитета земљишта и вода. У социјалном смислу органска пољопривреда доприноси већој једнакости међу људима, смањењу сиромаштва и бржем одрживом развоју руралних области. (Ољача и сар., 2017)

На основу досадашњих искустава у органској производњи хране, будуће едукације произвођача уз помоћ Државе за очекивати је да њена производња достигне чак 100.000 hа до 2040. године.

Органска производња хране у синхронизацији зелене економије треба да постане значајан фактор у развоју села и пољопривреде у Србији.

Зелена економија је систем економских активности везаних за производњу, дистрибуцију и потрошњу роба и услуга које доводе до добробити људи у дужем временском периоду. При томе, будуће генерације се не излажу великим еколошким ризицима и еколошким несташицама. Предности усвајања концепта зелене економије су:

  • смањење загађења животне средине,
  • мања емисија угљен-диоксида (CO2),
  • коришћење природних ресурса на ефикасан начин,
  • побољшање квалитета живота људи,
  • очување биодиверзитета,
  • подржавање социјалне једнакости,
  • реалан економски раст,
  • смањење сиромаштва,
  • тежи ка смањењу притисака на животну средину,
  • утиче на отклањање негативних еколошких последица и
  • ствара нова (зелена) радна места (Лазић и Шеремешић, 2017).

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>