Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda » Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, šesti deo

Perspektive razvoja sela i poljoprivrede u Srbiji do 2040 godine, šesti deo

ВИНОГРАДАРСТВО И ВИНАРСТВО

 

Захваљујући врло повољним агроеколошким условима, дугој историји и традицији, виноградсрство је у Србији одувек представљало значајну грану пољопривреде. Винова лоза позната као култура са много скромнијим захтевима у погледу агроеколошких услова, у односу на већину воћних врста, пружа могућност искоришћавања сиромашних земљишта у брдско-планинским подручјима која нису погодна за ратарске културе. Као радно интензивна грана виноградарство даје могућност запошљавања радне снаге а тиме доприноси интензивнијем руралном развоју, оживљавању села и развоју пратећих грана привреде. Вино и други производи од грожђа су добар извозни артикал.

Виноградарство Србије је током историјског развоја пролазило кроз врло тешке, кризне, али и славне и успешне периоде. Економске кризе, ратови, сеобе народа, напад нових штеточина и болести, само су неки од фактора који су формирали домаће виноградарство.

После сваког кризног периода, уништавања и пропадања, српско виноградарство се рађало ново, квалитативно боље. Један од можда најтежих кризних периода српског виноградарства је наступио крајем 20. века. Период транзиције, економске нестабилности, ратова, напуштања села, крчења засада, пропадања великих виноградарских и винарских комплекса, нестабилности тржишта, допринео је садашњем врло тешком стању у коме се налази виноградарско-винарски сектор. (Кораћ и сар., 2014).

У Србији су заступљена четири виноградарска климата: 1 – умерено топао, хумудан, са веома свежим ноћима; 2 – умерено топао, субхумудан, са веома свежим ноћима; 3 – умерен, хумидан, са веома свежим ноћима и 4 – субхумидан, са веома свежим ноћима. Само Сремски Карловци имају климат умерено топао, субхумидан са свежим ноћима; и само Призрен климат умерено топао, хумидан, са свежим ноћима.

На основу климатско-виноградарских индекса, који су наведени у Виноградарском атласу, могу се упоредити хелиотермички услови Србије са неким виноградарским областима у Европи: Côtes du Rhône Méridionales у Француској, Barolo Chianti and Classico Vino Nobile di Montepulciano у Италији, Porto and Vinho Verde у Португалији. (Сивчев и сар., 2017)

235 винарија је уписано у регистар Винског атласа, нешто мање од 50% се прерађивача одазвало попису за Вински атлас, за разлику код пописа за Виноградарски атлас одзив је био максималан.

Приближно је једнак однос произведеног црвеног и белог вина.

Око 15% винарија је у Регистру са географским пореклом.

Потрошња вина је скромна 3-4 l по глави становника, односно 2-3 kg се конзумира у свежем стању.

Извоз вина за период 2009-2014. просек износи 12.310.000 l, док је увежено у истом периоду 25.500.000 l.

Стоно грожђе је заступљено на 24,3% или 4.667 hа, у Централној Србији што износи 30,1%, односно у Војводини 16%. Доминантна сорта је Мускат хамбург. Просек потрошње је у периоду 2007-2015. године = 19.020.800 kg. (Сивчев и сар., 2017)

Каже се да развијеност виноградарства говори о богатству једне земље. Према овим наведеним подацима најмање се у следећем периоду може очекивати до половине 21. века удвостручивање постојећих површина под виноградима.

Виноградарство и винарство има идеалне услове за примену мултифункционалности у пољопривреди. То је и будућност пољопривреде у целини. (Сивчев и сар., 2017)

Сва очекивања винограда и винара у вези унапређења производње су усмерена ка Министарству пољопривреде које и поред великих напора и издвојених средстава не може брзо и ефикасно решити све проблеме. Оно може дати смернице и створити законске оквире и услове за бржи развој виноградарства и винарства.

Стратегија развоја виноградарства и винарства – На основу детаљне анализе стања и могућности домаћег виноградарства и винарства, светских трендова у овим областима и усклађивања са захтевима и регулативама Европске уније, потребно је што пре израдити квалитетну стратегију развоја виноградарства и винарства (са дефинисаним активностима, роковима и мерама подршке).

Субвенције као подстицај за подизање нових винограда и оживљавања села – Субвенционисати подизање нових засада винских сорти са посебним освртом на квалитетније аутохтоне и домаће новостворене сорте. Обезбедити субвенције за набавку модерне опреме за производњу вина и адаптацију винарија. Посебну пажњу посветити подизању базних матичних засада у циљу производње домаћег сертификованог садног материјала. Веће субвенције давати за бржи развој органског и интегралног виноградарства. Посебно подстицати гајење стоних сорти и обезбедити савремене складишне капацитете за чување грожђа. Повећати површине под стоним сортама бар на 10%. За подизање 1 hа винограда потребно је од 15.000 – 30.000 евра а добит се може очекивати тек од шесте године након садње. Годишња вредност добити од продаје вина, ракије или стоног грожђа износи око 10.000 евра по хектару. Просечно домаћинство може пристојно живети од прихода са 3-5 hа винограда. У циљу повећања површина под виноградима у Србији годишње би требало подизати минимално 1.000 – 2.000 hа нових засада.

Виноградарски регистар и рејонизација – Убрзати израду винског регистра. Завршити нову рејонизацију која ће омогућити усклађивање са регулативом Европске уније, допринети обнављању домаћег виноградарства и порасту извоза вина. Нова рејонизација ће такође омогућити трансформацију система географског порекла из „германског“ у „романски“ тип који је општеприхваћен у ЕУ. У другој фази предстоји микрорејонизација.

Осавремењивање сортимента – Поред страних квалитетних винских сорти које доминирају у домаћем сортименту, а које се гаје у већини виноградарских земаља, већу пажњу и приоритет дати пре свега квалитетним аутохтоним, старим одомаћеним и домаћим новоствореним винским и стоним сортама које дају печат специфичности, ексклузивности и посебности српском сортименту. Омогућити производњу сертификованог садног материјала нових домаћих сорти толерантних на гљивичне болести и мразеве (петра, панониа, морава, петка, рубинка, бачка, ласта, кармен и др.) које су намењене органској производњи грожђа и вина а за које постоји веће интересовање у иностранству него у Србији.

Повећање извоза и контрола увоза грожђа и вина – Очекује се да ће се тренд пораста извоза наставити у наредном периоду имајући у виду могућност бесцаринског извоза вина на тржиште Руске Федерације и ЕУ. Ангажовати најбоље стручњаке у области маркетинга у циљу праћења светских трендова и захтева тржишта. И даље треба подстицати повећање производње квалитетних вина, смањење неконкурентних вина, нарочито у мањим винаријама којих је и највише у Србији. Пожељно је спровести што строжију контролу количина и квалитета увезеног грожђа и вина, јер често квалитет таквих вина не одговара ценама чиме је потрошач доведен у заблуду.

Удруживање произвођача грожђа и вина – Држава би морала мерама аграрне политике стимулисати разне облике удруживања произвођача у циљу реализације заједничких економских интереса и заједничког наступа на тржишту. Међутим и произвођачи грожђа и вина, угоститељи, туристичке агенције, дистрибутери репроматеријала, опреме, механизације и други елементи овог економског система, морају развијати свест о потреби удруживања.

Едукација – Обезбедити квалитетну едукацију произвођача и потрошача грожђа и вина, преношењем савремених специфичних знања домаћих и страних експерата. Издвојити већа средства за формирање обимније и јаче саветодавне службе широм Србије. Саветодавна служба мора бити непрекидно у контакту са научно-образовним установама у земљи и иностранству, у циљу перманентног унапређења и надоградње сопствених знања и искустава. Тематске обуке, курсеви, семинари, показни огледи, брошуре и друге врсте материјал само су неки од начина за преношење савремених светских достигнућа у области виноградарства и винарства. У циљу повећања нивоа винске културе, а тиме и потрошње вина у Србији било би корисно што пре почети са обимним едукативним програмима нарочито међу млађом популацијом, у циљу усмеравања потрошача „са пивских на винске путеве“.

Научноистраживачки рад – У циљу бржег развоја домаћег виноградарства и винарства потребно је издвојити већа средства за научноистраживачки рад. Логично би било да Министарство пољопривреде и шумарства према својим потребама, захтевима и приоритетима финансира научноистраживачки рад кроз националне пројекте. Тренутно су приоритети: клонска селекција и сертификација аутохтоних сорти винове лозе, стварање домаћих стоних и винских сорти, подизање базних матичних засада, нове технологије у производњи грођжа и вина, развој маркетинга и сл.

Ово су само неке од мера које могу допринети бржем развоју виноградарства и винарства у Србији. (Кораћ, 2014)

 

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>