Home » 0 Branislav Gulan » Štetne strategije!

Štetne strategije!

Postojeća strategija razvoja poljoprivrede, osim što je netačna i nerealna, pravi štetu koja se jedino može ispraviti novom agrarnom i socijalnom reformom, zasnovanom na realnim podacima i pretpostavkama, i sa fokusom na reindustrijalizaciju i porodična gazdinstva

Piše: Branislav Gulan

Srbiji je za njenih 631.000 poljoprivrednih gazdinstava potrebna nova agrarna politika ili strategija, svejedno je kako će se zvati, ali važno je da donese rezultate. Politika mora biti realna i ostvariva. Dakle, mora se odustati od Strategije razvoja poljoprivrede od 2014. do 2024. godine, jer je netačna, nerealna, neostariva i štetna za Srbiju. Urađena je sa netačnim, podacima, analizama i prognozama. Naime, prema tim podacima, agrar će se razvijati po stopi većoj od devet odsto godišnje!? A, još je važeća!

Inače, za protekle dve i po decenije agrar u Srbiji je imao prosečnu godišnju stopu rasta od 0,45 odsto. U prvoj godini njene primene, posle katastrofalnih poplava, agrar je 2015. godine imao pad od osam odsto, a godinu dana kasnije rast od osam odsto. Ove, 2017. godine pad će iznositi više od 20 odsto. Ostvareni rezultati pokazali su da je strategija bila plan nerealnih želja (200 eksperata-kreatora napisali su 145 strana teksta)! Inače, do sada su strategije ukazivale na megalomanski rast proiztvodnje, dok je Srbija imala pad. Dakle, to su bile strategije pada, a ne rasta proizvodnje u agraru! Njih su obično kreirali isti ljudi, pa se i sad, samo tri godine posle donrte strategije, pripremaju da kreiraju novu! Koja će kao i sve dosadašnje biti za kratkotrajnu upotrebu!

Potreban je novi, realan plan razvoja agrara, odnosno, nova agrarna i socijalna reforma. Taj dokumenat mora da usvoji Skupština Srbije, pa će tako će biti dugotrajna i obavezivati buduće vlade i ministre. A, ne samo da traje od jednog do drugog ministra, kojih je od demokratskih promena 2000. godine do danas bilo – 13!

200 hiljada seoskih kuća bez ikoga

Sprovođenje nove, buduće, agrarne politike znači, prvo napuniti prazne staje u Srbiji. A u njoj je 50.000 praznih kuća bez vlasnika i oko 150.000 kuća u kojima trenutno niko ne živi. Pored već praznih staja, kod većine od 350.000 registrovanih gazdinstava (gde postoji samo 15.000–20.000 junadi), one su prazne i u 200.000 praznih kuća u Srbiji! Prazne staje neće moći odjednom da se napune, ali boljom i stimulativnom agrarnom politikom, povratkom poverenja i radom iz godine u godinu – to je moguće. Tek kada se staje napune govedima, treba graditi sisteme za navodnjavanje i to bez praznih obećanja o milion hektara. Da je svaki mimnsitar, a bilo ih je od 2000. Godien 13, sagadio samo po 10.000 hektara Srbiajbi sad imala 130.000 hektara novih sistema za navodnjavanje. Ovako ostaju samo prazna megalomanska obećanja svih njih!

U poslednjih 17 godina bilo je 13 ministara koji su to obećavali. Da su izgradili sisteme za navodnjavanje samo za 10.000 hektara svako za svog mandata to bi bilo novih 130.000 hektara! Ovako cela Srbija, zajedno sa staklenicima i plastenicima, navodnjava najviše 100.000 hektara.

Pokretanje zadrugarstva predstavlja dobar početak

Sadašnja vlada i resorni ministar, trebalo bi da izgrade novu agrarnu politiku, da identifikuju sve ograničavajuće faktore – a njih je mnogo, od nepovoljnog ekonomskog položaja do problema neuređenog tržišta i neodgovarajuće uloge države, nedovoljnog udruživanja poljoprivrednika.

Prvi korak je učinjen sa akcijom ,,500 zadruga u 500 sela Srbije”. To je dobra ideja Vlade Srbije i ministra bez portfelja Milana Krkobabića da se u naredne tri godine u razvoj agrara uloži 25 miliona evra, koji će se, prema obećanju ministra, obezbediti iz budžeta Srbije. Cilj ove akcije je da se u Srbiji vrati duh zadrugarstva, ali i poveranje zadrugara u državu. To znači da se formiraju nova naselja tamo gde nestaju sela, koja će biti urbana i imati minimum 500 stanovnika. Oni će za život imati neophodnu infrastrukturu, bolnice, poštu, školu, crkvu, kafanu… Mladima, koji hoće da proizvode hranu i žive na selu, prema obećanjima, dodeliće se zemlja na uživanje i obradu, uz 10.000 evra po osobi. Radi se o državnom posedu od ukupno 230.000 hektara njiva. Naravno ta zemlja neće moći da bude predmet trgovine, a kada oni, koji je dobiju, ne budu više želeli da je obrađuju, moraće je vratiti državi.

Zadruge u svetu obezbeđuju više posla od multinacionalnih kompanija

U svetu postoji 800 miliona zadrugara udruženih u 750.000 zadruga. One obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. U Srbiji postoji oko 2.600 zadruga, od čega je 1.548 poljoprivrednih. U njima je oko 50.000 zadrugara i oko 150.000 kooperanata. U zadrugama ima oko 10.000 zaposlenih. Dok se zadrugarstvo u svetu razvijalo, ono se u Srbiji gasilo i godišnje je nestajalo po 100 zadruga. Nadamo se da će se sad krenuti obrnutim pravcem. Srbija ima 4.709 seoskih naselja, a u 1.034 manje je od 100 stanovnika. Prema podacima Zadružnog saveza Srbije u ovoj godini je osnvovano ukupno 154 nove zadruge, od čega je trećina u pet okruga na jugu Srbije. Zadrugarstvu je vraćen duh, ali ono sad čeka i svoju imovinu, vrednu više od dve milijarde dolara, oduzetu posle Drugog svetskog rata. Pokretanje akcije ,,500 zadruga u 500 sela’’ za koju se planira ulaganje od 25 miliona evra u naredne tri godine, privukoo je interesovanej gazdinstava u Srbiji za ovu akciju. Njih ima blizu 630.000 I 1,4 milioan ljudi je direktno uključeno u proizvodnju hrane. Najveći broj njih su mala gazdinstva i  zadrugastvo znači, njihov opstanak. Jer, ukoliko se ne uključe oni će ne propasti, već nestati!

Za deceniju i po nestaće oko 1.200 sela, a to je znak da će četvrtina Srbije biti prazna, bez naroda! S nestajanjem sela, nestaje i Srbija. Novu agrarnu politiku treba kreirati na osnovu naših specifičnosti, ali uvažavajući i principe agrarne politike Evropske unije. To znači da se moramo osloniti na zajedničku poljoprivrednu politiku EU i formirati nove institucije za sprovođenje realne politike. Spasavanje sela će značiti i spasavanje Srbije koja nestaje!

Novi model agrobiznisa-reindustrilazacija

U prvom redu treba osposobiti agencije, zadruge, institucije, koje će funkcionisati, preko kojih će se realizovati pretpristupni fondovi namenjeni našoj državi (da ne ostanu samo želja) i uvesti moderne metode vođenja realnih statističkih podataka, poput knjigovodstva na gazdinstvima, da bismo mogli planirati i pratiti proizvodnju. Nova strategija razvoja poseban akcenat treba da stavi na koncept reindustrijalizacije, bez koje privreda Srbije ne može napred. U okviru tog koncepta agroindustrija bi trebalo da predstavlja veliku šansu.

To znači da nova strategija i akcioni plan moraju imati multifunkcionalni prilaz, koji uključuje oporavak stočarstva, organsku proizvodnju i agro-etno turizam. To su odlike savremene poljoprivrede, kojoj Srbija treba da teži. Treba razvijati uspešan porodični biznis na poljoprivrednim gazdinstvima. To pruža šansu da se proizvodi što više zdravstveno bezbedne hrane, koju traži svetsko tržište.

Primera radi, EU (koja godišnje uvozi 700.000 tona junećeg mesa) očekuje da od Srbije u narednoj polovini veka godišnje kupuje po 50.000 tona bebi-bifa. Da tome nismo posvećivali pažnju, najbolje govori podatak iz 2015. godine kada je izvezeno samo 315 tona, a godinu dana kasnije tek oko 400 tona. Inače, od 1996. godine Srbija ima dozvolu od EU za godišnji izvoz 8.875 tona bebi-bifa. Ali, nikada se toj količini nismo primakli. U vreme raspada SFRJ iz Srbije se godišnje u svet izvozilo 30.000 tona bebi-bifa!

 

(Autor je član Akademijskog odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije)

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>