Home » 0 Branislav Gulan » ZEMLjORADNIČKO ZADRUGARSTVO U FUNKCIJI RAZVOJA POLjOPRIVREDE I SELA

ZEMLjORADNIČKO ZADRUGARSTVO U FUNKCIJI RAZVOJA POLjOPRIVREDE I SELA

Izuzev 90-tih godina XX veka uslovi za razvoj zemljoradničkog zadrugarstva bili su vrlo nepovoljni i ovaj oblik organizovanja nije bio prepoznat i adekvatno vrednovan u funkciji razvoja poljoprivrede. Posle poketanja kacije „500 zadruga u 500 sela” zadruge su počele da niču kao pečurke . Da bi se zadrugarstvo razviojalo Srbiji je potrebna nova agrarna i socijalna reforma

Piše: Branislav Gulan

Zemljoradničko zadrugarstvo u Republici Srbiji u poslednjih 70 godina razvijalo se u različitim društveno-ekonomskim uslovima i poprimalo je obeležja vremena koja su se prenosila i imala direktan uticaj na rad i poslovanje. Globalno može se oceniti, izuzev 90-tih godina, da su uslovi za razvoj zemljoradničkog zadrugarstva bili vrlo nepovoljni i da ovaj oblik organizovanja nije bio prepoznat i adekvatno vrednovan u funkciji razvoja poljoprivrede, kaže Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije. Po njegovim rečima zemljoradničke zadruge se posmatraju i analiziraju kroz kriterijume delatnosti i uspešnosti poslovanja. I dok se zadrugarstvo u svetu razvijhalo, ono je u Srbiji nestajalo. Jer, Srbija je do ove godine bila zemlja u kojoj se godišnje gasilo po stotinu zadruga! Posle pokretanja akcij „500 zadruga u 500 sela”, one su počele da niču kao pečurke. Da bi se zadrugarstvo razviojalo Srbiji je potrebna nova agrarna i socijalna reforma.

Jer, dok se u proteklih pola veka u svetu razvijalo zadrugarstvo pa danas u njemu postoji 800 miliona zadrugara organizovanih u 750.000 zadruga, ono u Srbiji tavori. Procenjuje se da je oko tri milijarde ljudio povezano, na razne načine., sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 milionja poslvoa širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija. Zato udruživanje danas predstavlja snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razuvijenih zemalja u svetu, a udruse se i farmeri koji poseduju po nekoliko hiljada hektara zemlje i drugi, ne mali, kapital.

Polazeći od navedenih kriterijuma opšta je ocena da su uspešnije zadruge koje imaju proizvode i uslugu i direktno su prisutne na tržištu gde se i obavlja primarna raspodela koja je od presudnog uticaja na ekonomski položaj subjekata u privređivanju. Po rangu uspešnosti, a na bazi dva navedena kriterijuma, najbolje rezultate ostvaruju zemljoradničke zadruge koje:

 

  • Imaju prerađivačke i smeštajne kapacitete i samim tim su prisutne na tržištu proizvoda;
  • Raspolažu ili koriste velike poljoprivredne površine, što im uz optimalnu mehanizovanost i primenu agrotehničkih mera omogućava ostvarivanje visokih prinosa i povoljnijih ekonomskih rezultata poslovanja;
  • Imaju intenzivnu proizvodnju i takođe se nalaze na tržištu proizvoda, a pre svega delatnost im je povrtarska proizvodnja, proizvodnja voća, kao i kvalitetnog sadnog materijala;
  • Sa stabilnošću poslovanja ističu se zemljoradničke zadruge koje sprovode „program mera u stočarstvu“, a finansiraju se od strane korisnika usluga po principu 20 odsto od vrednosti podsticaja pripada zadruzi za sprovođenje programa mera i izdavanje adekvatnih papira, a deo prihoda ostvaruju i od ministarstva nadležnost za poslove poljoprivrede;
  • Takođe, stabilnost poslovanja karakteriše i zemljoradničke zadruge koje posluju na prostorima gde se odvija intenzivna i velika proizvodnja žita i industrijskog bilja, a zadruge su u funkciji snabdevanja proizvođača reprodukcionim materijalima. Ove zadruge su se stabilizovale na poslovnim prihodima oko i iznad 500 miliona dinara godišnje;

 

,,U poslednje vreme u teškom su položaju zemljoradničke zadruge koje posluju i rade izvan žitorodnog rejona jer im se smanjuje delatnost zbog devastiranja područja na kome posluju i rade. U centralnom delu Republike Srbije najveći broj zemljoradničkih zadruga kao pretežnu delatnost registrovao je „stočarsku proizvodnju“, a njome se bavi najmanje zadruga. Naime, samo se dve zemljoradničke zadruge ozbiljnije bave stočarskom proizvodnjom i to jedna tovom junadi, a druga proizvodnjom svinja”, priča Mihailović. Posebno treba istaći kao ohrabrujuću činjenicu da se poslednjih godina osnivaju zemljoradničke zadruge sa intenzivnim delatnostima, pre svega,  u voćarskoj i povrtarskoj proizvodnji i da su iste prisutne direktno na tržištu, jer su prepoznale značaj „proizvodnje za poznatog kupca“, a zadrugari su isključivi proizvođači. Tokom 2016.godine, preko 80 odsto zemljoradničkih zadruga je uskladio rad i poslovanje sa odredbama Zakona o zadrugama (Sl. Glasnik RS, br. 112/2015), donetog  krajem 2015. godine, ističe predsednik ZSS Nikola Mihailoivć.

 

Zadruge u brojkama

Prema podacima Agencije za privredne registre u Republici Srbiji kao aktivne vode se 1.568 zemljoradničkih zadruga, od kojih oko 1.100 podnosi finansijske izveštaje poslovanja. Broj zadrugara u zemljoradničkim zadrugama koje se vode kao aktivne iznosi oko 31.000, od čega je bitno naglasiti da preko četvrtine zadrugara čine zadrugari u zadrugama koje su neaktivne i ne obavljaju delatnost za koju su registrovane. Broj kooperanata koji sarađuje sa zemljoradničkim zadrugama je za tri puta veći u odnosu na broj zadrugara i kreće se oko 100.000!

 

Finansijske rezultate  poslovanja zemljoradničkih zadruga obeležava delatnost, a poslovni prihod kreće se od nekoliko stotina hiljada po zadruzi do osam milijardi dinara godišnje. Po visini poslovnog prihoda izdvajaju se dve zemljoradničke zadruge iz centralnog dela Republike Srbije koje imaju najveće poslovne prihode u Republici, a u svom sastavu imaju prerađivačke kapacitete. Na osnovu strukture poslovnih prihoda zaključuje se da se najveći poslovni prihodi kod zemljoradničkih zadruga ostvaruju poslovanjem sa kooperantima i direktnim transakcijama na tržištu proizvoda, a nažalost da su mali poslovni prihodi ostvareni od rada i poslovanja sa zadrugarima.

 

Osnovni finansijski pokazatelji i broj zaposlenih u zemljoradničkim zadrugama iskazani su na bazi podnetih finansijskih izveštaja za 2012 i 2013. godinu od strane 1.159 zemljoradničkih zadruga, a u 2014. i 2015. godini na bazi izveštaja 1.099 zemljoradničkih zadruga,  najbolje ilustruju sledeći podaci:

 

-finansijski pokazatelji u 000 dinara

Red.

Br.

POKAZATELj 2012. 2013. 2014. 2015.
1. Poslovni prihodi 76.378.051 70.360.693 69.113.311 68.338.029
2. Poslovni rashodi 76.529.159 69.381.738 68.152.636 67.989.131
3. Dobit iz poslovanja 2.357.085 2.181.263 1.960.675 1.580.551
4. Gubitak iz poslovanja 2.555.876 828.803 913.936 901.311
5. Broj zaposlenih 5.581 5.243 4.983 4.777

 

,,Nominalno smanjenje svih pokazatelja, počev od poslovnog prihoda do gubitka iz tekućeg poslovanja, kao i ukupnog broja zaposlenih. Ostvareno je nominalno smanjenje poslovnog prihoda u godinama kada su cene poljoprivrednih proizvoda i repromaterijala bile stabilne i visoke. Na finansijske rezultate poslovanja u 2016. godini pored aktivnosti neposredan negativan uticaj imaće i smanjenje cena poljoprivrednih proizvoda, pre svega, veliki pad cena žita. U posmatranom periodu od ukupno ostvarenog poslovnog prihoda zemljoradničkih zadruga na teritoriji Republike Srbije oko 72 odsto se ostvaruje na području AP Vojvodina, a 28 odsto u centralnom delu Republike Srbije”, navodi Mihailović.

 

Uslovi u kojima posluju zemljoradničke zadruge

Globalno posmatrano uslovi u kojima posluju zemljoradničke zadruge mogu se oceniti nepovoljnim, a opredeljuju ih:

  • Spora – dugogodišnja uknjižba zadružne svojine;
  • Restriktivna rešenja u korišćenju imovine zadruga u Zakonu o zadrugama, posebno u pogledu raspolaganja;
  • Zemljoradničke zadruge u periodu 2004 – 2012. godine nisu bile korisnici nijednog podsticaja resornog ministarstva poljoprivrede;
  • Od aktuelnih mera agrarne politike zemljoradničke zadruge su izdvojene od registrovanih gazdinstava fizičkih lica samo u mogućnosti korišćenja kredita za obrtna sredstva u iznosu od 18 miliona dinara godišnje čiji obim je izuzetno nizak, ali je  tri puta veći od obima za registrovano gazdinstvo. Takođe, zemljoradničke zadruge mogu koristiti podsticajna kreditna sredstva Ministarstva privrede za opremanje samo pod uslovom da su registrovana kao mikro ili mali privredni subjekti;
  • Nestajanje sitnih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava fizičkih lica koje nemaju ekonomiju obima i svoju egzistenciju zasnivaju na izdavanju svojih kapaciteta, a zakupci su prvenstveno krupna gazdinstva koja nemaju nikakav interes za rad sa zadrugom. Na ovaj način smanjuje se broj korisnika usluge zadruge, kao i obim delatnosti što se negativno odražava na ekonomske uslove poslovanja zadruge;
  • Zemljoradničke zadruge posluju u uslovima bez:

-          Nacionalnog  programa razvoja poljoprivrede;

-          Nacionalnog programa ruralnog razvoja; i

-          Strategija i programa razvoja lokalnih samouprava u oblasti poljoprivrede i ruralnog razvoja;

  • Siva ekonomija sve više uzima poslove iz legalnih tokova koji se obavljaju u zemljoradničkim zadrugama, a dominantna je u sektoru stočarske proizvodnje;
  • Poslovanje  u uslovima koncentracije proizvodnje i trgovine gde se može reći da u žitorodnom rejonu dominira „latifundijski koncept proizvodnje“ – veliki prostor – veliki rezultati gde nema mesta za male i srednje proizvođače;
  • Ulaganja u poljoprivrednu proizvodnju uglavnom se obavljaju od strane preduzetnika, koji nemaju nikakvog interesa za rad i poslovanje sa zadrugom;
  • Obim i struktura poljoprivredne proizvodnje, takođe, utiču na rad i poslovanje zemljoradničkih zadruga. Postojeći obim proizvodnje u celosti ima kupca, a struktura proizvodnje vezana je za biljnu proizvodnju visoko mehanizovanu koju prvenstveno obavljaju veliki.;
  • Najveći broj registrovanih gazdinstava fizičkih lica (malih i srednjih) ne vidi budućnost u poljoprivrednoj proizvodnji pa i nema interese za udruživanje!

 

Osnove funkcionisanja zadruga

,,Zemljoradnička zadruga treba da predstavlja prvi nivo koncentracije proizvodnje i da se zasniva na proizvodnji finalnih proizvoda za poznatog kupca uz maksimalno poštovanje od strane zadrugara i proizvođača, uslova i tendencija koje opredeljuju proizvodnju u zemljama sa razvijenom poljoprivredom”, ističe Nikola Mihailović. Pored navedenog, on ističe da bi zemljoradničke zadruge u prostorima sa otežanim uslovima za obavljanje poljoprivredne proizvodnje i devastiranim područjima trebale da budu nosioci razvoja poljoprivredne proizvodnje, a u funkciji korišćenja raspoloživih prirodnih resursa, ravnomernijeg regionalnog razvoja i u krajnjem proizvodnje konkurentnog proizvoda koji ima prednosti proizvodnje na tim područjima.

U cilju poboljšava uslova poslovanja i rada zemljoradničkih zadruga čime bi se stvorili i uslovi za interes za osnivanje novih, neophodno je:

  • Izvršiti uknjižbu zadružne svojine u skladu sa Zakonom o zadrugama, zaključno sa 2017. godinom;
  • U okviru osnovnog Zakona o zadrugama treba rešiti pitanje korišćenja zadružne imovine i to:

-          Imovinu zadruga stvorenu do 1996. godine tretirati kao opštu nedeljivu zadružnu svojinu koja je na korišćenju zadruge i zadrugara bez prava otuđenja;

-          Zadružnu imovinu stvorenu posle ovog perioda tretirati kao imovinu zadrugara sa punim pravom korišćenja i raspolaganja;

  • Pripremiti i usvojiti:

-          Nacionalni program razvoja,

-          Nacionalni program ruralnog razvoja i

-          Insistirati kod organa lokalnih samouprava da pripreme i usvoje programe razvoja poljoprivrede na svojim područjima;

 

 

 

Rejonizacija i održiva gazdinstva

Po usvajanju nacionalnog programa razvoja poljoprivrede neophodno je izvršiti rejonizaciju poljoprivredne proizvodnje i modelirati „ekonomski održivo“ poljoprivredno gazdinstvo za svaki region koje treba da bude osnov korišćenja podsticajnih sredstava i čini okosnicu razvoja poljoprivrede.

  • Investiranje u razvoj poljoprivredne proizvodnje iz nacionalnog budžeta uraditi globalno:

-          U modelirano ekonomski održivo gazdinstvo fizičkih lica investirati do nivoa stvaranja poljoprivrednog proizvoda;

-          u skladišni, rashladni prostor i prerađivačke kapacitete na nivou zadruga, kao i stvaranje uslova za pružanje određenih usluga (mašinski prstenovi i dr.);

,,Potrebno je raazmotriti mogućnost da se do donošenja nacionalnog programa razvoja poljoprivrede i nacionalnog programa ruralnog razvoja koriste kriterijumi veličine gazdinstva  iz IPARD programa kao osnove za investiranje po predviđenim namenama. Osnov razvoja zadrugarstva mora činiti proizvodnja zadrugara i njihova spremnost da u celosti upravljaju poslovima zadruge”, podvlači predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović.

 

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>