Home » 0 Branislav Gulan, 3 Poljoprivreda, Sela » Vodič za spas sela i Srbije

Vodič za spas sela i Srbije

Branislav Gulan, publicista, član UNS, jedan jeo d autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije”

 

Branislav Gulan, publicista, član UNS, prošlogodišnji dobitnik nagrade za žuvotno delo UNS I UNCG, jedan je od autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije” (84 strane). Izdavač publikacije je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači su Akademijski odbor za selo SANU i Kabinet Milana Krkobabića, ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća. Pored njega autori publikacije još su prof.dr Danilo Tomić i Risto Kostov. Publikacija ima za cilj da pomogne gazdinstvima u akciji koja se vodi u zemlji da se osnuje novih i obnovi rad u 500 zadruga. Za tu trogodišnju akciju obezbeđeno je ulaganje od 25 miliona evra. Prvi tiraž publikacije je 10.000 primeraka!

To znači da je država konačno prepoznala značaj zadruga i udruživanja, što je svetski trend sa 800 miliona zadrugara organizovanih u 750.000 zadruga. Danas je oko tri milijarde ljudi u svetu povezano sa radom zadruga. U Srbijai postoji oko 1.500 zadruga i 123.000 zadrugara. U ovim zadrugama u Srbiji zaposlno je oko 10.000 radnika. Prema istraživanjima Branislava Gulana, u Srbiji ima 4.709 naselja od kojih je 1.200 u fazi nestajanja, a u 1.034 ima manje od po 100 stanovnika. Pored toga u Srbiji danas opada broj stanovnika u 86 odsto naselja, a istovremeno je prazno i bez vlasnika oko 50.000 kuća a trenutno u 150.000 njih niko ne živi. U 2.000 sela nema pošte, 500 njih nema asfaltni put ni vezu sa svetom, dok u 400 sela nema ni prodavnice. Žitelji moraju na put da kupe hranu. Uz to Srbija raspolaže sa blizu 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga se tek 3,35 miliona hektara se obrađuje. Prosečna njiva je veličina 4,5 hektara, što znači da su posedi usitnjeni i da se svaštari da bi se preživelo na selu. Zbog dosadašnjeg lošeg odnosa države prema agraru stočni fond je desetkovan, imamo manje od 900.000 goveda, oko 3,2 miliona svinja, a  godišnje se proizvodi tek 400.000 toan svih vrsta mesa i troši oko 35 kilograma godišnje po stanovniku. Koliko je to malo najbolje govore činjencie da se pre dve i po decenije proizvodilo 650.000 tona i trošilo oko 65 kilograma godišnje po stanovniku. SVe ovo ukazuje na činjenbicu da je tuga u Srpskim selima koaj ubrazno nestaju.

Da bi se oživelo srpsko selo, ovo je prva Vlada posle šest decenija koja je donela odluku da pomogne taj proces, da se vati duh zadrugarstvu. Jer, jedino kroz njega  se može ostvariti taj cilj. Inače, prva zadruga u današnjoj Srbiji osnovana je 1846 godine u Bačkom Petrovcu (Vojvodina),  zatim 1894. godine u selu Vranovu. Povratak zadrugarstvu znači i povratak poverenja kod seljaka (imamo 628.000 gazdinstava). Posle dve decenjije čekanja, 2015. godine zadrugarstvo je dobilo i novi Zakon koji ni danas nije po njihovim merama, pa su potrebne hitne izmene i dopune kako bi se on uskladio sa svetskim zadrugarstvom. Ovo je tek početak povratka poverenja u zadruge, ali je potrebno vratiti i 200.000 hektara zadružne zemlje i više hiljada objekata. Zadrugari ni danas nemaju štedno kreditne zadruge koje bi mnogo značile u poslovanju zadruga, na čemu počiva svetsko zadrugarstvo.

Dakle, osnivanje novih i reafirmacija nekih postojećih zadruga treba da napravi prve korake u obnovi zapuštenih srpskih sela. Cilj je da se objedini i ujedini zadrugarstvo, kasko bi zadrugari postali robni proizvođači. Potrebna je nova agrarna politika i to će značiti spas sela i Srbije! Auztori se zalažu da se državna zemlja, po 20 hetkara besplatno ustupi mladima, koji bi ostali da žive i rade na selu. Za sve ovo potrebna je nova agrarna politika i nova agrarna reforma.  Država će u svim odabranim zadrugama zaposliti barem po jednog stručnjaka koji treba da širi znanje i nove tehnologije. Poseban naglasak u zadrugama treba da bude, povećanje proizvodnje, forrmiranje zadružnih i porodičnih prehrambenih firmi kako bi naši seljaci prodavali na domaćem i stranim tržištu finalne proizvode sa oznakom geografskom porekla, a ne samo sirovine.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>